Borba, May 04, 1968, page 13

ПУТОВАЊА И СУСРЕТИ

(а '9

брегу

КАМПАЛА — ЈЕДНА УГЛЕДНА АФРИЧКА ПРЕСТОНИЦА

ЕГ начелник информативно-пропаНДНОГ одељења У Министарству

информација Уганде је Енглез, врдо ефикасни и исто тако предусрет и господин Фич. Његови риђи, продужи "бркови из викторијанске епохе никако не мирују. Без трунке нервозе, али веома усрдно. и са ПљЉИВОМ неуморношћу доброг до маћина, он 0 влади Уганде говори џи“, 0 тој држави се изражава као 'ђ заједници која је веома блиска срцу; а детаље о друштвено-економ ским и другим приликама у земљи злаже са сувереним знањем и поносно:- очигледно је врло задовољан брзим развојем привреде и просвете у Уганди, а свакако и чињенином да процес осамостаљења није завадио Уганђане са Британијом. О томе говори, између осталог, и видво присуство многих Енглеза у службама и администра-

цији ове земље. Истовремено, господин Фич укаје пуно, чак пренаглашено пошто вање свом најближем сараднику, помоћнику начелника одељења, Аф иканцу Џону Кихики, кога сваки

час припита:

— Је ли тако, Џон2 — или:

— Јесам ли добро запамтио ове податке, Џонг

Ожењен црнкињом из породице бившег владара, кабаке од Буганде, најбогатије угандске провинције, власник имања од око 80 хектара добре земље у околини Кампале, го сподин Фич није никакав демодирани колон рентијер, а још мање разметљиви припадник „више, беле расе“. Напротив, скромног држања, веома запослен од јутра до мрака, бавећи се страним делегацијама, за

дужен и за цензуру вести које се шаљу домаћим листовима на објављивање, одговоран и за припремање званичних прес-конференција, за редиговање главних радио-емисија и масу сличних послова, овај Енглез кога смо првог срели у Кам пали оличава категорију оних способних, не окошталих ни трутовских, већ еластичних и вредних ко лонијалних кадрова који настоје и у Источној Африци прилично ус певају — да одрже корак с промењеним временом, да се прилагођавају новим ветровима ере афричких суверенитета, у којој се може наћи места само за нове форме страног присуства, па и за елементе елегантне доминације.

Пошто нас је одвео и на онај брежуљак Кампале на коме је подигнута застава независне Уганде, објаснио нам да се ту изграђује велики спомен-парк независности, показао нам је остале знаменитости историјског, културног и политичког карактера, домаћин Енглез у Уганди довезе нас и на мало гробље крај главне катедрале на оном брегу који највише надвисује глав ни град.

— Али, мистер Фич, на гробље не можемо ићи, тамо се не сме говорити — упозорава Џон Кихика свога шефа, позивајући се на стро ги захтев апсолутног ћутања на 0овом спомен-простору.

— У реду, упозорићемо господу госте да не смемо проговорити ни реч у алејама крај гробова, али ћемо ипак, у пуној тишини, разгледати споменике — одговара шеф врло учтиво, али ипак одлучно.

Ускоро нам се овај мали дуел

ПОДВИЗИ ПРОНАЛАЗАЧА

фткриће „се дијамантског пола“

ПОСЛЕ ЉУДИ СТИГЛЕ СУ МАШИНЕ:

(Москва, априла) — Јакутија се Налази далеко на Северу: готово ПоЛовина ове непрегледне области

је иза поларног круга. И, далеко на стоку: источније од Кореје.

У јакутским тундрама зиме су Дуге и сурове, трају и до осам месеци Годишње, Од мраза се „и крв у жиЛама заледи", „на пећ се потроши И 30 метара дрва“, на новим зграЛама се уграђују и троструки проЗори, док дебљина зидова од цигле Лостиже и метар.

Истовремено у Јакутији је лето топло и жарко. :

Нигде у свету нема таквог колеања температуре као у овом пределу Сибира: од минус 50, 60 па и

степени до плус 30 и 35 степени.

Вековима је овај далеки, сурови Крај (око 30 милиона квадратних Километара) био слабо насељен. Жи Вели су ту само малобројни домо-

БАГЕР__„РИЈЕ“

џиновски ДИЈАМАНТИМА.

роци, сточари номади који гаје ста да јелена, ловци на дивље звери скупоценог крзна.

Итај крај, који са осталим светом повезују само авиони и река Лена (зими се она претвара у ледену магистралу за камионе) сада доживљава невиђени просперитет као некада амерички „Дивљи запад“. Он већ мора да се брани од лакомислених авантуриста. На аеро дрому У »граду дијаманата“ Мирном стоји упозорење: „Руднику нису потребни радници. Људи који до лазе неће добити дозволу за боравак. Траже се само стручњаци —

специјалисти“.

Симбол моћи и богатства

Просперитер овог далеког, суровог краја није везан низа скупоцена крзна, ни богата налазишта

ПО СЛЕЂЕНОЈ ЗЕМЉИ ЈАКУТИЈЕ У ПОТРАЗИ ЗА

У СЛАВУ

разјасни — без једне речи разјашњења. Немо нам г. Фич показује надгробне натписе разних капетана, мајора, мисионара и бискупа, инжењера и лекара који су овде гинули и умирали само неку годину после доласка у Уганду, уједени од муве „це-це“, или од змије „мам ба“, или побијени у с међуверским обрачунима, или у племенском отпору колонизацији. А осећали су се, и то често истицали чак и у над гробним споменима и заветима, не само као Британци, већ и као Уган ђани. Најјачи пример тог „двостру ког патриотизма“ истакнут је нагро бу једног бискупа, Енглеза: „Реците Кабаки да сам пао за Уганду“.

х ххХ

На прекрасном положају, сав У зеленилу цветних брежуљака, глав ни главни град Уганде, Кампала, удаљио се и уздигао од обала Викторијиног језера тек толико да се

злата. Он је почео са откривањем дијаманата.

Дијаманти су вековима, заједно са златом, били симбол моћи и богатства. У двадесетом столећу они су добили нову улогу која је увећала њихову привлачност — постали су коаутор индустријског прогреса, без њих је постао незамислив напредак савремене технике. Они лако буше најтврђе предмете и најотпорније слојеве земље. Индустрија авиона, аутомобила, прецизне механике, а сад и космонаутика не би се могли замислити без дијаманата. Уз помоћ дијаманата се припрема платно за падобране и шлифују сочива; њима се данас не ките само богате светске даме, они су и основа савремене војне инду“ стрије.

Управо због тога „краљеви“ свет ског дијамантског тржишта учини-

берног

спасе влаге, али је задржао видике на безброј увала и на праву пучину највеће афричке слатководне масе. Већ лепо изграђен, „Брег антилопа“ (што значи реч Кампала) и даље се брзо подиже и модернизује: ту је првокласни, најсавременији хотел „Аполо“, слична је и глав на пошта, па многе банке (готово све су енглеске по капиталу), лепе стамбене зграде школе, огромни и импресивно модерни болнички комплекс Мулаго, који је Британија поклонила Уганди за Дан независ ности, па мали и одлично уређени ентографски и природњачки музеј, у коме се за посетиоце изводе и краћи концерти музике на народним инструментима и уз народне песме највећих племена Уганде, затим пијаца чистија и уређенија него у великој већини других афричких градова, па паркови на чијим травњацима спавају десетине домаћих људи жељних одмора.

Наравно, раскораци беде и богат

ли су све да изолоју Совјетски Савез у овом домену, рачунајући да „разбацана“ и сиромашна уралска налазишта не могу задовољити потребе совјетске индустрије. Они су најпре почели да уцењују ценама, затим да лимитирају продају, да би на крају дијаманте ставили на листу стратешких сировина, чији је

' извоз забрањен у Совјетски Савез

и друге социјалистичке земље. Опасност уцене је била реална. 'Адут који су потегли западни стра тези дијамантског рата није био незначајан. Ипак, није прошло много времена од најаве бојкота, а свет је облетела сензационална вест: „У Совјетском Савезу су откривена велика, богата налазишта дијаманата“, Саопштење је у првом тренут-

"ку примљено са неверицом: „Немо-

гуће је, дијаманти су дете тропских предела, то потврђује сва географија њихових налазишта“. Али немогуће је постало могуће, и по свету су почеле да круже бајке о подвигу руских геолога.

Откриће није било случајно. Совјетски теолог Владимир Сергејевич, Тимофејев је разрадио оригиналну теорију тражења драгоценог камења.

По постојећим шемама сматрало се да у Совјетском Савезу, поготово У пределима вечитог мраза, у 0бластима за Поларним кругом, не треба тражити крупна, компактна, дијамантска лежишта. Дијаманти разасути по Уралу тумачени су као изузетак који потврђује правило. Група совјетских научника је тада изнела претпоставку 0 сличности теолошке структуре Сибира са стру ктуром тла најбогатијих дијамантских налазишта у Јужној Африци. Али поћи у бескрајне, сурове пределе Сибира, само на основу закључака о сличности структура, исто је што и покушати да се „нађе игла у пласту сена". У помоћ је дошла нова теорија о обавезним пратиоцима драгог камења — црвеним каменчићима „пиропитима“. .

У потрагу су пошле стотине, хиљаде геолога. Првим екипама је стављено у задатак да испитају нај приступачније пределе Сибира. Про лазиле су године, али поред свег самопрегора _ истраживача, успеха није било. У „првим линијама“ неиспитаног Сибира није било дијаманата. Геолозима је све говорило ла ваља поћи у само срце, на неприступачне обале сибирских река, У далеке тајге.

НЕЗАВИСНОСТИ: БОЛНИЦА „МУЛАТО“ У КАМПАЛИ

ства и у Кампали су врло присутни: док кирија за средњи празни стан на резиденцијалном брежуљку

Кололо кошта и по 70 и 80 фунти

стерлинга месечно, у уџерицама аф ричких предграђа нема још ни нај основнијих санитарних уређаја, ни здраве воде за пиће...

Градоначелник, господин Нега, Уганђанин, прима југословенске но винаре заједно са својим помоћником, угледним Индусом из врло бројне индијске колоније која живи у граду, а детаљне податке о ширењу престонице, порасту станов ништва, саобраћају, води, канализа цији, финансирању, о свим потребама и могућностима града који брзо буја — пружа нам Енглез, господин Кларк, који води финансијско-планску службу Градског савета. Овај саговорник истиче као једну од пресудних чињеница то што је прираштај становништва Кампале више него два пута већи од про-

| Најнеприступачнији крај. Сибира. . после, | | проналаска богатих лежишта дијаманата доживљава невиђен просперитет и већ

мора да се брани од најезде лакомислених авантуриста привучених „златном грозницом“

Страва усамљености

Екипе геолога опремљене модер ним: радио-везама пребачене су з-

·вионима и хеликоптерима у непо-

зната подручја, што су вребала 0опасностима и плашила стравом усамљености. Уздуж и попреко оне су прокрстариле пределе између река Јенисеја и Лене. Ишле су годинама, носиле хиљаде прикупљених узорака. Не једанпут су њихо-

„ви чланови бежали (многи нису ус

пели ни да утекну) од помахниталих пожара тајге. Трагање је најзад уродило плодом. Најпре се, ушло у траг разасутим дијамантима. Али то је била само кап воде у мору. Ваљало је открити такозвана „кимберлитова лежишта“ у којима су после давних вулканских ерупција остале огромне количине дратог камења.

Последњих дана јула 1954. године на обалу сибирске реке Валдина спустио се први авион. Кад су пилоти одлетели у тајги су 0с-

ПРЕГРШТ ДРАГОЦЕНОГ КАМЕЊА: ДИЈАМАНТИ ИЗ ЈАКУТИЈЕ

13. СТРАНА — БОРБА

4. МАЈ 1968. сечног, ионако високог прираштаја становништва У Уганди као цели-

ни. Док број Уганђана расте за 3,59/), становништво Кампале повећава се за преко тој) тодишње. То, наравно, врши притисак на запошљавање и на животни стандард.

Нико овде, у таквим приликама, лош не може да узме у обзир, а камо ли у конкретне програме, било какво ограничавање пословне активности. Био домаћи или страни, или приватни, произво-

државни

дни или шпекулативни сваки

капитал и сваки давалац посла дои посебио

бро су дошли у Уганди у главном граду, Кампали.

х хх

Ипак, најшире отворена врата за инострано присуство и сарадњу 90стају на просветном пољу. Уганда нема сопствених наставних кадрова за одржавање редовне универзитетске наставе, а има велике потребе и амбиције да што пре створи сопствене стручњаке за све 06ласти друштвеног, државног и привредног живота. Да би се ово сагледало, довољно је посетити један од највећих универзитета Африке, кампалски Макерере колеџ, читав омањи град са факултетским зграрама, одличном библиотеком, добрим спортским теренима и базеном за купање, са наставничким становима у мањим кућама и великим павиљонима за смештај свих студената... Наравно, ту се плаћа, школују се углавном деца имућних родитеља. Ниво наставе је сасвим усклађен са захтевима ентлеских | високих школа, радови на испитним формуларима шаљу се на оцењи вање у Лондон, али зато дипломе добивене на Макеререу имају ваљаност у свим земљама Комонвелта, па и шире. Ректор је Уганђанин, али међу наставницима најбројнији су Енглези, па има Скандинаваца, Американаца, Канађанина, Индијаца, чак и два врло добро примљена Југословена: доктор анатомије, виши предавач Србољуб Живановић из Београда и доктор Владимир Безјак, микробиолог из Загреба. Макерере је по резултатима и утицају на живот земље једна од институција са којом се Уганђа-. ни поносе. Не без разлога.

И поред тешких задатака који извиру из тако брзог ширења града, недостатка сопствених кадрова, оскудности средстава за стамбену изградњу јефтинијих квартова и томе слично, Кампала је, по многим оценама којима се придружујемо, један од најлепших и најчистијих градова Африке. |

Милутин Миленковић,

тали сами Лариса Попугајева, геолог м њен помоћник — Федор Беликов. Около њих на стотине километара стравична пустош.

Данима су крстарили обалама феке. Овога пута то се више нето исплатило. Убрзо су пронашли прве вечне пратиоце налазишта дијаманата — „црвене каменчиће“ пиропита. То је био знак да је ту негде и коначни циљ. Али где; И, нај зад, 21. августа 1954. године У врху вододелнице, нађена је дуго тражена плава глина која сакрива огромне количине дијаманата...

„Ваздушни мост“

Тих дана 1954. године је усткжтављен прави „ваздушни мост“ са Јакутијом. Одлазили су људи, пребацивана је техника. На месту данашње престонице јакутских дијаманата — преко ноћи је поникао град од шатора, окружен непрегледном тајгом. Данас је ту Мирни — град од тридесет хиљада станов ника. Недалеко од њега завршава се градња прве хидроцентрале У пределима вечитог мраза, за поларним кругом. Ускоро у овом пустом крају ће нићи нова насеља Удачнаја, Чернишевски и најзад Ајхал, град од неколико хиљада становника под једним кровом. Вишеспратнице, школе и болнице, трговине и клубове, повезиваће ходници и цео град ће, укључујући и улице, грејати клима уређаји. |

Откривање „северног дијамантског пола“ отворило је нове перспективе Јакутији, где су некада у ретким и малобројним насељима живели само Јакути,Евенци и Руси, потомци политичких изгнаника,

Сл. Вујица