Borba, May 04, 1968, page 23
БОРБА — СТРАНА СУБОТА, 4. МАЈ 1968.
Страна штампа пише
Бунтовна аутобиографија лорда Расела
у другој свесци „Аутобиотрафије о транда Расела“ која је управо 06Берна, у Лондону. овај познати 95јављ филозоф упућује врло ошГОД" итичке речи на рачун САД где во залагање, пре тридесетак : за слободну љубав и либеи сексуални морал, изазвало риме Пи и осуду. | човек који се сматра једним од нај-
мислилаца нашег доба и „модерним Волтером“ био је тада оптужен ла пише скаредне књиге, изгубио положај професора на Њујор-
ом универзитету и био национал#6 бојкотован. :
„Против мене је била поведена ти-
пична америчка хајка на вештице“, е Расел У својој аутобиографији. убеђени атеиста. Расел посебно оп„ужује припаднике епископалне и католичке цркве за кампању која је чв њета вођена у Америци иу оквиру које је. између осталог, звацични представник њујоршке општине захтевао да Расел буде јавно жигосан и протеран из земље. У књизи се У појединостима износе значајнији догађаји Раселових бур них тодина испуњених јавним протестима, љубавним везама и интелексталним остварењима у периоду од 1914. до 1944. године.
Последњих шест година овог, периода Расел је провео у Америци. где је прво предавао, без инцидената, .на Чикашком и Калифорнијском унизитету док није затим. 1940, годи-
вер. 5 не изазвао праву буру својом књигом
о социјалним проблемима — „Брак и морал“. Ра (во дело, у коме је Расел изнео
схватање да се У већини бракова. не може очекивати потпуна верност, и та мужеви и жене треба да нађу љубавнике, изазвало је огорчење јавно сти а судском одлуком ускраћено му :е право да и даље буде професор у њујоршком градском колеџу.
Истичући да је колеџ био под управом њујоршких општинских власти које су, према Раселовим речима, „пра ктично биле сателит Ватикана“, у књизи се даље каже: „Представник оптужбе прогласио је моја дела „скаредним, развратним,; похотљивим, еротоманским, афродизијачним, безоб зирним, ускогрудим, неистинитим и лишеним моралних вредности“.
Расел подвлачи да су у атмосфери хистерије против њега изнесене оптужбе које су биле изазване „морбидним измишљеним представама фана тика“. Он посебно наглашава да је тада демантовао оптужбе да је икад организовао нудистичку колонију У Енглеској, појављивао се наг у јавности или објављивао скаредне песме. у
С обзиром на то да је свуда у САД био изложен нападима, Расел тим поводом каже: „Да сам се тада било где јавно појавио, католичка руља би ме вероватно линчовала, УЗ пуНУ подршку полиције“.
У међувремену, Расел се предао пи сању његовог дела „Истраживање зна чења и истине“. после чега је објавио своје познато дело — „Историја западне филозофије“. које је и У Аме рици постало „бестселер“ и поврати ло му популарност.
Године 1944. Расел, до тада борбени пацифиста — због чега је за време првог светског рата шест месеци одлежао у затвору — вратио се У Енглеску и пружио пуну подршку ра ту против нацистичке Немачке.
(Ројтер, Лондон)
Помен „женевским конвенцијама на Бродвеју“
- „Војници“, драма Ролфа Хохута, ко ја је изазвала бурне полемике и коЈа је забрањена у Британији, стављена је на репертоар бродвејског позоришта Били Роуз.
У овој својој драми познати немачки писац поставља питање, да ли се бомбардовање градова и цивилног становништва у рату може оправдати. Али. оно што је изазвало револт у званичним британским круговима
било је такво приказивање тока до- .
тађаја у другом светском рату, према коме би тадашњи премијер Черчил био лично одговоран за смрт гене-
Колико је старо Сунце»
„Експеримент у оквиру кога је резервоар са око 3,7 милиона литара течности за чишћење инсталиран на дубини од 1.600 м, довео је У питање традиционалну теорију о старости У саставу Сунца и о томе како делују њетови пламени слични водоничној бомби. „
Научни сарадник истраживачке ла бораторије за васионска испитивања америчке морнарице др Карл Рауз изјавио је да је циљ експеримента да се открију невидљиве али изванредно снажне и продорне субнуклеарне честице назване „неутрини“ којима је, како се сматра. Земља бомбардована са Сунца и других звезда.
Рауз је саопштио да су научни сарадници Америчке комисије за =2томеку енергију извршили овај екслеримент у дубокој јами рудника зла та у Јужној Дакоти. Према речима др Рауза, резултати експеримента указују на следеће претпоставке:
— да је старост Сунца можда мното мања од 45 милијарди година, ко лико се обично процењује, да је почетно изобиље елемената на Сунцу било веће него што се сада сматра;
— да је унутрашње језгро Сунца много топлије него што се дуго веровало: преко 37 милиона степени. У поређењу са релативно ниском темПературом од 28,8 милиона степени, каква се претпостављала;
— да је „фузиона“ реакција (слична оној код водоничне бомбе и захваљујући којој се Сунце одржава У Ужареном стању) другачија и бржа не То што се дуго времена сматрало.
чНеутрини“ — који су добили име Ло италијанској речи која означава мали неутрални део“ — представљаЈа електрично неутралне елементарне јестице које су тако сићушне да се тешко откривају. А њихова. теоријСКИ оцењена, продорна моћ је таква
да пролази кроз просечно 20 милиона олова пре него што се зауставе.
Др Рауз је нагласио да овај експеримент представља „први озбиљнији покушај да се открију „неутрини“ са Сунца“.
(АТ, Вашингтон)
Кеса против ајкуле
„Шта све није предлагано као сред ство за одбрану од страшног морског тигра. Ствар је ишла све до препоруке да се у воду понесе — кишобран. Видевши неочекивано отворе ни и никад раније виђени предмет, ајкула треба без одлагања да се окрене и отплови у дубину, не желећи да се са њим упознаје. Међутим, нико није покушао да ово и практично провери.
Али, доктор Скот Џонсон, који ради у експерименталној јединици америчке флоте у Поинг-Мугу, у Калифорнији, сматра да се човек може за штити од ајкуле ако уђе у велику пластичну кесу. Не, он не предлаже да се у кесу стрпа морска грабљивица. Насупрот, човек који се нађе у мору мора хитно да уђе у метар и по велику пластичну кесу, која је испу њена водом, али не тоне, јер се њен горњи отворен крај одржава на површини воде помоћу једног надуваног прстена.
Понсон тврди да ће ајкула, не видећи пливача, његове привлачне ноге, не осећајући мирис крви ако је човек рањен, оставити човека на миру. 4 1 У првим експериментима једне ајкуле уопште нису реаговале на чове ка скривеног у таквој кеси, а друге су се чак старале да отпливају подаље од чудног предмета“.
рала Владислава Сикорског, који је погинуо када се, јула 1943. године, срушио авион у коме се он налазио.
Кенет Тајнан, који је у име Британског националног позоришта дошао у Њујорк да присуствује овој премијери, види напротив, у овом комаду највеће одавање признања и по части, једној историјској личности У историји драмске уметности. Према његовим речима, аутор драме је једноставно желео да размотри морал“ не аспекте одлука које се доносе у ратно време, а које значе да се некад морају убијати људи.
Сам Хохут, познат у свету по својој, такође, спорној драми „Наменик“, назвао је своје ново дело „поменом женевским конвенцијама“. које, према његовим речима не дејствују тако да заштите неки град, као Ротердам, него пре заштићују људе који раза-
рају градове.
Кенет Тајнан, заједно са Лоренсом Оливијеом, намерава да „Војнике“ прикаже иу Британији чим буде укинуто право лорда коморника да цензурише позоришне комаде, а'они верују да ће то бити до идуће је-
Ме (Ројтер, Њујорк)
Нова хипотеза о образовању ткива
„Грузијски биофизичар Георгиј ТУ манишвили дошао је до закључка да у образовању било које врсте ткива учествују гени неколико суседних ће лија истог типа, а не само једне ћелије, како се раније сматрало.
Туманишвили сматра да концентра ција дезоксирибонуклеинске кисели не (ДНК) у ћелијама служи као регулатор интеракције гена. Концентра ција ове супстанце регулише број ће лија и облик одређеног ткива у организму. За сваки орган и ткиво кон центрација ДНК је константна.
По мишљењу научника, информација о ДНК преноси се генима суседних ћелија уз помоћ хемијских фак тора, од којих једни сигнализирају већу а други мању концентрацију ДНК.
Теоргиј Туманишвили један је од руководилаца грузијског Института за експерименталну морфологију. Он наставља трагање за хемијским супстанцама, које регулишу концентрацију ДНК у ткивима“.
(ТАСС, Тбилиси)
| .. • Како су „арктички пустолови“ освојили Север и пол 59 година пре Џирија
не експедиције која је пре ке дана стигла на Северни пол попе моторизованих саоница (што је побау случај освајања Северног пола рај рДодвига који је остварио адмиал ира Пири 1909. године), допуавио; су у канадски град Монтреал зап ном из Ризолут Беја — североадна област. у торни, али очигледно срећни, „ар« сика пустолови“ су изјавили да ју ок задовољни „што су на краИ парити оно на чему су радили дине, су припремали пуне две го „еђутим, како сами кажу, не би елели да понове овај свој подухват. »То је једна апсолутно пуста 06-
ласт“ рекао је Т. Р. Плиц који има 34 године и који је био водич групе. „Једини знак живота који смо могли да видимо била је нека сиво-бела птица коју смо угледали 29. марта на леденом брегу и коју смо могли препознати.“ Истраживачи су такође видели трагове поларних лисица и медведа али животиње нису сусрели. „Када смо стигли на Северни пол, нисмо просто могли да верујемо“, рекао је 29-тодишњи Жан Лик Бомбардије, једини Канађанин у експедицији. Али када смо угледали авион америчке авијације како лети изнад нас и како указује да се налазимо на 45 миље од правог пола, поново смо сели у саонице и упутили се ка
правом полу. На Северном полу смо провели три часа, за које време су фотографи са нашег авиона снимали предео.
_ Међутим, морали су да пожуре јер је почео да пуца лед у самој близини пола. Због тога смо убрзо напустили место на коме смо се налазили“.
Члан експедиције Плејстер наводи да је температура у часу њиховог 60равка на Северном полу била 30 степени испод нуле.
Експедиција је на свом путу наилазила на многе тешкоће услед снажног ветра и ниских температура тако да је неких дана прелазила свега по неколико километара.“
(АФП, Монтреал)
« пл ПИРА ЕШ на посло, друГОВИ
= сл СЕ НАЈТ
на посао У #ТЗРА ЧУВА ТЕиа
нечичењине фемео ону те се ер зе не
-. пиниии на пе оне пега миме
„љ42о пЕ ОД ове: звоне „ва аи СРРАГЕ
ЈОЗЕФА СЛАНСКИ
ВЕШТАЈ
о мом мужу
„БОРБА“ ЈЕ ДОБИЛА ЕКСКЛУЗИВНО ПРАВО ОБЈАВЉИВАЊА У ЈУГОСЛАВИЈИ КЊИГЕ — „ИЗВЕШТАЈ
О МОМ МУЖУ“, 9.
Први дан нашег доласка није добро прошао. У Рузињу су ми на моје питање рекли да је моја сестра Милка код куће, а први кога сам у Веселикову на вратима видела — била је Милка са Ан-
"чом. Седела је на степеништу економске зграде и
махала нам. Нисам била приметила вучјака Бокса, који је још код капије појурио према нашим колима. И после више година познао нас је. Била сам запањена новом лажи о Милкиној судбини.
Довезли смо се до виле Изишли смо, и старешина Павел ме је повео у кухињу. Унутра је крај стола стајала — Лиса! Припремала је неко јело. Појурила сам јој у сусрет и почеле смо се грлити. Али то је трајало само секунду. Павел ме је већ нагло ухватио за лакат и одгурнуо од ње;
„Не смете међусобно да разговарате!“, викао
је, и мене гурао напоље.
Било је то страшно сазнање. Ту је Милка са Анчом, ту је и Лиса са Нином, ту сам ја са Рудом и Мартом — али међусобно не треба да разговарамо. | Онда су нас сместили у две собе. Руду са његовим „стражаром“ у једну, мене и Марту с мојом „стражарком“ у другу. Биле су то собе повезане уским тапацираним вратима. Оне исте собе у којима смо становали са Рудом, када смо овамо долазили! Признајем, за мене је то заиста било превише. Осећала сам да је пребацивање у Веселиков ђаволско дело Готвалда Није могао измислити ништа пакленије. него да нас интернира тамо где смо са Рудом провели најлепше дане заједничког живота — зато што смо тада имали само Руду и само за себе. : Наиме, једном приликом звао ме је Готвалд и питао — зашто одлазимо у Веселиков кад је то опасно итд. Узалуд сам га уверавала да ми до Веселикова није стало, да су Веселиков одредили за Доланског а не за нас, међутим, ми немамо ништа своје. Па ипак је стално тврдио да сам ја та која тера Руду да одлази у Веселиков. Према томе сада сам могла да га замислим како ми,говори: „Хтела си да будеш у Веселикову, ето ти сада па буди.“ Толико сам ге познавала.
Било нам је тешко да живимо у собама где смо боравили с Рудом. Све нас је ту подсећало на њега и повећавало безнадежну чежњу за њим. Присећала сам с: револвера изазовно остављених на на столу у првој кућици...
Ништа мање узбудљиво није било и сазнање да су интерниране Милка и Лиса, Нина и Амнча. Овамо су довели и другарицу Кополдову са двоге деце, од којих се ћерка чак родила у интернацији, затим Лојзицу и после подне госпођу Шевчикову са два сина.
Онда се на мене окомио наш стражар зато што смо хтели да ставимо на земљу један ноћни сточић да бисмо уз кревет могли сместити Мартин креветац. И како се на мене простачки дерао, викнула сам и ја на њега. Одмах после-тога позвао ме је Павел „на тапет“. Тамо је са мном био и „увређени СТБ“ и старешина интернације. Павел ми се обратио необично грубим тоном, да треба да схватим ко сам и где сам. Морам да испуњавам сваки захтев органа СТБ и то без поговора итд. итд. Ћутала сам и затражила да ми дозволи да одем.
„Не смете!“
Отпустио је стражара и старешину.
Онда се извинио што ми није допустио да одем. У таквом стању, вели, не може да ме остави саму. И упркос томе што је истог дана требало да се врати у Праг, остао је наредна три дана и за читаво то време од мене се ни за тренутак није. макао. Како би почело да свиће, једва бих се пробудила а већ је био крај мене. Одједном је имао пуно времена. Очигледно није им одговарало да паднем у неку дубоку депресију. Или су поштовали Готвалдово наређење (које су ми у Рузињу непрекидно тувили у главу) да ми не смеју повредити ни длаку на глави! Е
Када је касније Павел сазнао да естебачка спава са мном у истом кревету, наредио је да јој се
донесе војнички кревет. Протеставала је. Откуда то, вели, да „једна таква“ спава у лепом кревету а она на војничком. Павел је одбио моју понуду да ја спавам на војничком кревету, како се њетон „орган“ не би осећао увређен.
Онда су ми забранили да читам деци бајке. Смела сам да се с њима играм, да непрекидно сви буду око мене, али да им читам, то нисам смела. И тако им је читала Лиса исквареним чешким је“ зиком. '
Старешина је често долазио. Обишао би све „клијенткиње“ и онда би сео код нас. Одмах би га салетела деца — једна би му села на једно колено, друга на друго а трећа би се попела на кауч иза његових леђа. Није их терао, чак би се мало с њима и поиграо.
Аутомобили су до нас често долазили и дању, када није било смењивања страже. Али сам још по удаљеном звуку мотора осећала да ли иде Павел или неко други. Једном се чак десило да сам, пре него што је ушао у собу, већ била спремна за пут. Већ сам и капут била узела. Погледао ме је изненађено:
„Куд сте се спремили7“
„Са вама у Праг. Ваљда сте дошли да ме одве-
дете у Рузињг
„Откуд то знате“
„Не знам. Једноставно то знам.“
И заиста смо одмах пошли.
Касније га такве ствари више нису изненађивале, када би дошао да ми саопшти да „идемо на. излет“. „На излет“ — то је значило — у Рузињ.
Настојао је да се према мени понаша уљудно, да ме храбри. Никада није испитивао — за то су били други органи. Умео је са мном по читаве сате да гаца по расквашеном снегу и да ћути, само ако би видео да би ми таква шетња помогла. Спадао је међу оне који су умели да покажу довољно људскости, иако му је сам његов положај дозвољавао да се понаша простачки ако би то хтео. Приликом растанка у Прагу, када су нас већ одводили у изгнанство, усудио се да ми пружи руку и каже: „Част раду, другарице“. (Поздрав међу чехословачким члановима партије — прим. прев.) И то пред најгором међу нашим „естебачкама“, пред „Великом Маријом“, која нас је тада пратила. А када нам је при том свакоме посебно још и стегао руку, „естебачка“ је у току четвртог часа била изгубила моћ говора.
Чак је и моја сестра, која цени људе далеко строже него ја, рекла после рехабилитације да би радо видела Павела како би могла да му захвали за његову човечност.
Павел Јањик је доказ да се и у најтежој ситуацији увек нађе добар човек који ти у много чему по мало олакша.
У Веселикову смо, дакле, представљали право „интернационално предузеће на велико“. Имали смо ту шефа са његовом супругом (она је односила „преостале карте за снабдевање“ својој мами „да не би пропале“), свака породица имала је свог стражара и своју стражарку. Моја стражарка, која је испочетка са мном спавала у истом кревету, била је у другом стању и зато доста неприступачна. И поред тога што је и сама очекивала дете, није подносила Марту.
Иначе, имали смо над чим да зинемо од чуда. Не да се кувало него прекувавало! За нас и за свиње. Остајали су непоједени пуни лонци јела. Куповане су торте са шлагом, бомбоне, воће просто обиље какво у свом животу нисам видела. Свако је добијао јела колико год је хтео и ничег није недостајало.
Али и ништа се не дешава без узрока.
Није дуго потрајало кад стиже заменик.
(Наставиће се)
Га. МАЈ 1864. ГОДИНЕ
Око подијума припремљеног за извршење „моралнога кажњавања“ стајали су у Петрограду (сада Лењинград) на данашњи дан пре 104 године редови царске војске. Пресуда ће се извршити над Николајем Гавриловичем Чер нишевским и неколико његових једномишљеника који су изражавали опозицион став према корумпираној царској власти.
Прво је доведен Чернишевски до „стуба срама“ на чијем је врху висио ланац. Пошто је председник суда прочитао пресуду којом се Чернишевски осуђује на губитак грађанских права и на прогонство у Сибир, џелат је оптуженом смакнуо капу с главе и обесио му о врат таблу на којој је писало: „Ја сам злочинац, непријатељ цара и државе.“ Окренут грађанству које је испунило трг, оптужени је тако стајао десетак минута. Џелат му је затим пришао и наредио да клекне, па изнад главе осуђеног размахнуо сабљом коју је одмах потом преко свога колена сломио. Тиме је била завршена процедура извршења „моралнополити чке казне“, што је повлачило за собом и лишавање грађанских права.
- - =... –— – = = — — —
УК теме дна уобичајена кратица — неодевена — највећи део. 4. Птица селица — нота солмизације — ле
БРОЈ 4999
Водоравно: 1. Један минерал, употребљава се за добијање сум порне киселине, 2. Тодишњак, анал, 3. Стари град у Малој Азији — кратица страног назива за не мачку Демократску Републику — предлог, 4. Носилац наследних особина — кратица за ампер познати савремени енглески вајар, 5. Песничка фигура: понав љање исте речи на почетку више стихова, 6. Једна товарна жи вотиња, 7. Слово грчке азбуке — предлог — жртвеник (лат. мнј, 8. Одречна речца — плин — слово латинице, 9. Бели мрави, 10, Исушени меснати део ко-
косовог ораха.
на брига од млека, 6.
је. (М. 0)
Бодоравно: 1.
— КНА — РС.
Јак — поток, 10.
Усправно: 1. Жила, тетива, 2. Слово латинице — назив за горњи дом у многим државама (мн.) '— познати совјетски филмски лоп 8. Састанак.
г — ка, 4. М ФАП — 3,
редитељ („Пут у живот“), 3. Је-
товалиште под шаторима, 5. Град у Белгији код кога је у првом светском рату први пут употреб љен бојни отров иперит — ноћједна прерађевина Лична заменица јак биљни отров — заменица, 1. Назив за арабизиране муслимане северне Африке и Шпани-
РЕШЕЊЕ БРОЈА 4998
Камила, 2. — аванс, 3 Ан — проста, 4. ДДТ (Ристо Стијовић), 5. Рерна — Тот, 6. Алир лупа, 7. Жар—Фин—он, 8, А, Б. (Александар Белић) — газела, 9. Разлог.
'Усправно: 1. Надражај, 2. Кан делабар, 3. Ар — П — Трир — арк — НР 5 Ивона — лизол, 6. Ласа — ТУ — нето, 7. Антропо-
ЈАВНО ПОНИЖАВАЊЕ НАПРЕДНОГ
ФИЛОЗОФА ЧЕРНИШЕВСКОГ |
Група омладинаца, поштовалаца напредног филозофа, демонстрирала је кличући:
— Збогом, поштени човече, и ми ћемо за тобом у Сибир!
Николај Гаврилович Чернишевски (18281889), вођ револуционарног демократског покре та у Русији средином 19. столећа, провео је У тамницама и у прогонству двадесет година, због своје политичке активности.
У филозофији је почео од Фојербаха. Покушавао је да материјалистички објасни Хегелову дијалектику. Услед заосталости тадашње средине у Русији није успео да се уздигне до дијалектичког материјализма. Маркс и Лењин високо су ценили његову научну, филозофску и револуционарну делатност. Његово дело „Шта да се ради“ имало је велик утицај на плејаду руских револуционара. Најважније му је филозофско дело „Антрополошки принцип у филозофији“. Запажена је његова расправа „Естетски односи уметности и стварности“. 2 | Ко Б
Нар
оозо4ч ~ мл ве м
о