Borba, Aug 01, 1969, page 22
22. СТРАНА — БОРБА — 1. АВГУСТ 1969.
|- У роо-7 су» оф-3>->-.4
Један од најновијих совјетских рачунара који обавља 2.000 операција у секунду
ИМПЕРАТИВ ВРЕМЕНА
Велика брила за бржи разбој компјушерске шетнике у Собђјешском Сађезу
— Иако су земље СЕВ у стању да конкуришу Затаду у већини области модерне технологије, јед но ч то изненађујуће заостајање било је запажено у електроничи. Међу тим, у последњих теколико недеља почељлг СУ да се сустижу "ндиције да Совјетски Савез пајзад ч у колмтјутерској те аници точиње да хвата корак. Такав закључак је стекао извештом „Њу сејентиста“ из Лондона.
Судећи по наговештајима који су с времена на
време потицали од истакну тих совјетских научника приликом њихових посета Западу — посебно акздеми ка А. П. Јершова — совјет ски стручњаци намеравају да конструишу низ копјутера сличних — моделима ТВМ из серије 360, лочев од најмањих (360/20) "па до 36/65. Међутим, нема никак вих индиција о томе да они намеравају да иду ина конструисање највећих и релативно новијих система од 360/85.
У извештају се говори о намери да се низ типова компјутера производи у са радњи између Совјетског Савеза и других земаља СЕВ „али изгледа да конач на одлука о свему томе још није донета иако се о свим аспектима овог проблема озбиљно дискутује У три главна. совјетска комп јутерска центра у Москви, Кијеву и Новосибирску.
Једно од питања које се при томе поставља је евен туална подударност „развоја са америчким достигну-
ћима' — на' чему свакако инсистирају „иако се засад још не зна с каквим успе хом, совјетски научници ко ји непосредно раде на ком пјутерима и којима је јас но да би, користећи се искуствима 1ВМ, уштедели својој земљи доста времена и средстава.
Наиме, Совјетски Савез има још доста да надокна ди да би се могло говорити о његовом достизању За пада у области компјутерске електронике. Пре свега, у питању је заостајање У производњи микрокола и саставних делова. СССР је био у закашњењу у односу на транзисторе, а у међувремену нису ни изблиза инвестирали у истражи вања и развој, као и у ма совну производњу, онолико колико Американци и Јапанци. Због тога, њихови капацитети по опремљености знатно заостају за САД Јапаном па и Великом Бри танијом. Тако док САД имају сада вероватно око 50.000 — 55.000 инсталираних машина а Велика Бри танија од 5 — 5.500 број компјутера цивилног карак тера у СССР креће се од 1—1.200. О релативном по
ложају совјетске компјутерске технике говори такође и њихов асортиман
производа из ове области. Највећи совјетски систе“ ми су ВЕЗМ 6. Серију
. ВЕЗМ (8, 4 и 6) усавршио
је водећи совјетски конст руктор уређаја из ове 06ласти академик Лебедејев
из ' Института за прецизну механику у Москви. ВЕБМ 6 се користи око три годи не а по свом домету, може се упоредити са ТВМ 7090 на коме је компанија ТВМ почела да ради пре више од десет година. По свом спољном изгледу, овај ком
пјутер личи на тип компа'
није „Феранти“ АТЛАС чи ја је производња _ такође започета пре више од десет година.
Компјутер који је у нај широј примени у СССР је мала машина која се тако ђе може упоредити са сис темима конструисаним на Западу 1960. године. То су машине из серије МИНСЕ -М 20, М 22 и М 220 — ко јих је у међувремену инс талирано вероватно око 500 Они исто тако имају и нешто већу серију, иако не врло брзу, УРАЛ, која се може упоредити са друтим западњачким машинама из истог раздобља.
СССР је хендикепиран и спорим пратећим механизмима — посебно штампачи ма чија брзина није већа од 400 линија у минути, и магнетоскопском опремом која је по неким мишљењи ма непоуздана.
Међутим, има и разлике у прилазу јер се у СССР компјутер још углавном сматра приручним средством научника — при чему се на том плану, као на пример у програмирању пу тем вербалних команди, по стижу резултати слични онима на Западу.
ГЕНЕТИКА доноси ИЗНЕНАЂЕЊА
Ноћи, ђидоби коришћења људских ћелија
Током последњих петнаест година постало је јасно да неке од ћелија већине, ако не и свих, сисара могу да се развијају као „ми кроорганизми“ у течним ку лтурама, под одговарајућим околностима, ове ћелије испољавају својим биохемијеким саставом, начином исхране па чак и изгледом своју генетичку сличност са бившим домаћином, Већина ћелијских низова сисара може да се сврста. према начину како се пона мају њихови хромозоми. У две посебне категорије: хо монуклеами и хетеронукле ами низови. У хомонуклеаним културама има врло мало хромозомне варијације од ћелије до ћелије, а код хетеронуклеане културе има доста варијација на следног карактера.
Код човека. ове две врсте ћелијских низова се под условима култура репродукују на тај начин што се хомонуклеане културе не претварају спонтано у хетеронуклеане, као што се ни обрнут процес изгледа не дешава.
Закони који важе за биологију људских ћелија не морају неизбежно да се јављају код других врста Мишји ћелијски низови 0бично почињу као хомонуклеане културе. међутим, после месец или два дана ћелије престају да се разви
лају. Култура остаје у миру јућем стању још један до два месеца а затим, у скоро свим случајевима. постаје хетеронуклеарна.
Ћелије сисара завијене у условима културе могу да се користе на разне начине. Код преко 25 наследних љу деких обољења познато је да мутанти ген који изазива поремећај утиче на моле кул синтетизован хомонуклеаним културама. У таквим условима се врло изра зити методи микробијалне генетике могу применити директно на проучавању људског обољења.
Културе могу исто тако да помогну у дијагнози, У. неколико медицинских центара. се на пример. сада приступило узимању узрока ткива људског фетуса док је фетус још у методици. Ово ткиво се може развијати ин витро и на тај начин утврдити или искљу чити дијагноза неких урођених поремећаја 1ош пре рођења детета и захваљују ћи томе унапред предвидети одговарај“ћа терапија, или, у критичним случајевима. донети одлука о побачају. -
У последњих осам година, захваљујући раду професора Хенрија Хариса и других истраживача. усавршени су методи којима се изазива фузија ћелија у култури и на тај начин до
бијају ћелије са језгрима различитих појединаца који не морају бити чланови исте врсте па чак ни припадати истој категорији ки чмењака. Иако се овакви „хетерокариоцити“ по правилу више не размножавају они ипак синтетизују
" протеин. ДНА И РНА и ко
рисни су у проучавању иптеракције гена и диференцијације ћелија.
Између ћелијских низова припадника различитих вр ста па чак и припадника ра зличитих сисаресеких редова могу се стварати сомотски хибриди а недавно је доби зен хибрид састављен од ће лија два људска бића. У по следње време генетичари се надају да ће моћи да ко ристе сличне хибридне низове. нарочито људске, као замену за цев организам и на тај начин заобићи неке од традиционалних тешкоћа људске генетике.
Др В. Шибалски и др Е. Х. Шибалска објавили су недавно материјал из кога се види да се пречишћена људска ДНА може у извесним случајевима користитити за давање новог насле дног фенотипа ћелијама из култура. као што уопште ћелијски низови сисара из култура постају све знача јнији у разним областима примењене науке — као на пример У производњи виру сних вакцина.
Дбадесе француских има
ОДИСЕЈА СКУПОЦЕНЕ
шпешоодишња мистерија око апмениг сандука с беликим бројем дела. респонистша зазиданиг прошао раша у пдоморабском селу
_ УМЕТНИЧКЕ ЗБИРКЕ
Пише БОРИВОЈ НЕШКОВИЋ
12.
„Како су иначе живели:“ мајор.
„Пошто су Шломовићи били близу општине, виђали смо се свакодневно. Они сталном Ериху сам свакодневно набављао и давао новине и обавештавао их о другим новостима: живот у Бачини
су тако рећи били под мојом заштитом.
проводили су они задовољно“.
Из даљег Љупчетовог причања произилазило је да се Шломовићи нису удаљавали из села: избегавали су чак и друштво комшија! Сељаци су овакво њихово понашање објашњавали несрећом коиз Београда, где им је приликом бомбардовања била уништена кућа и домаћинство.
„Новинске вести су их често узрујавале“ причао је даље бивши председник Љупче „јер су видели да се рат све више проширује и да му се крај не може сагледати. Са Шломовићима је у село њихова далека рођака звала се Маца; муж јој беше погинуо У рату. те је остала сама са двоје деце. Ову Мацу са децом сместио сам код Милана Шеошкића, мог доброг пријатеља,
чија се кућа налазила преко пута Спабила са
ја је задесила избеглице
дошла нека
сићеве. Маца је Шломовићима“.
свакодневно
Поноћ је одавно прошла била. Истражитељ је ћутке слушао сељаково излага-
ње.
ПОТЕРА ЗА ПАРТИЗАНИМА
„Као што рекох“ настављао је упче „живот Шломовића је текао мирно и касне јесени 1941. године. Онда се ситуација почела погоршавати. Немци су све чешће залазили по селима дуж Мораве и вршили рације. И у наше село су долазили, увек преко дана. ра-
угодно све до
спитујући се за партизане“. „Зашто су Немци долазили селој“ — запита истражитељ. „Ваљда знате како земљом праштале су пушке; возови летели су у
питао је
у ваше
је било. мостови и ваздух. Немци се ноћу чак ни у градовима нису осећали сигурним. Крајем новембра и почетком децембра су Немци почели довлачити ве лика појачања. Зима је била на прагу,
а партизански покрет се у нашем крају осећао све јаче. Једног дана су од Варварина нагрнуле друмом велике колоне Немаца. Кроз село је прострујала вест да су Немци предузели велику офанзиву противу партизана. позвали у општину. су од мене затражили водиче и Неко је предложио да позовемо Шломовиће, претпостављајући да зна Немци три Шломовића дођу одмах у општину. После краћег разговора са њима, Немци старог Бернарда и оба сина распоре-
тумача.
ју немачки.
с
Целом
Драгољуб ЈБупче Пантић, ратни тредседник отцтиње у Бачини
Мене су хитно Немачки официри једног
наредише да сва
стави:
прије
„Стариц ло време окупације она рођака Маца.
Маца се распитивала код сељака и других људи који су пуштани из затвора и концентрационих логора — не би ли што начула о Бернарду и деци. У селу се иначе говорило да се Маца дуж железничке пруге Сталаћ трговином, а многи су је звали црноберзијанка“ ...
ОДЛАЗАК У БЕОГРАД
На питање од чега су стара Шломовићка, њена рођака Маца и двоје мале деце живели, Љупче одговори:
„Роза Шломовић је имала пара. Мож= да је имала и злата и других драгоцено„сти, па је ова Маца све то уновчавала. Али верујем да је то било споредно. Маци је то служило само као изговор“ да може да одлази ван села, да се креће по околним градовима и да се распитује за судбину Шломовића. Увек је долазила са неким новим вестима — а то је старој Рози давало наде и држало не пресвисне од бола и жалости,..
„С Мацом је понекад ишла до Ћу-
дили по колонама и са њима се упутили у потеру пут Јухора“.
Истражитељ наједном устаде са столице. заусти да нешто каже, али застаде. поново седе, отвори табакеру и запали цигарету.
„Као што сам Љупче — „ЈНломовићи се нису вратили после овог немачког казненог Стара Шломовићка је била очајна. Не бих вам могао описати њен бол и њене патње. Јадница се ипак све време рата надала и очекивала да јој се муж и деца бар јаве, али гласа није било ниоткуд..“
Сељак застаде за тренутак, па на-
рекао“ — причао је
похода.
и се налазила при руци за це-
Лапово бавила „Маца
је да
стара Роза. Знам да је једно
време носила пакете са храном и предавала у управи логора. После неког вре мена, одбили су. да примају пакете, па је то несрећну Розу тешко погодило. Од тада као да је почела губити наду да су њени још у животу ..: Иначе, знам да су примали пакете и за лица која се нису налазила у логору .«:“
(Наставља, се)
а
АМЕРИКАНЦИ 0 пснхокондицији (ВОЈИХ ПРЕДСЕДНИКА
У неколико наставака објавићемо чланак који је бившм лекар Ричарда Никсона Др Арнолд Хачнекер написао за амерички.
магазил „јук“ у чијем је тосљед
ОПАСНА АГРЕСИВНОСТ
Нереална агресивност може бити уперена против околине, а може се окренути и против самог себе. У првом случају може достићи степен лудила, неконтролисаног и слепог про хтева да се превазиђу или уни ште све препреке. Агресија са аморалним и антисоцијалним импулсима, комбинована са илузијама о величини и недостатком осећаја за кривицу и“ ли контролисане савести, ства ра масовног убицу. Нереална агресија против самог себе во ди ка самоубиству. (Адолф Хитлер је добар пример мешавине обе врсте.) .
Жеља да се постигне моћ за хтева мотивацију. Без побуда, човек се неће покренути. Када човек жели да поседује пре комерну моћ — онда то значи да га покреће нагон да испуни неуротичне потребе. Многе од ових потреба вуку корене уз дететовог осећања сићушности и потребе да се стицањем свемоћности компензира беспо моћност.
Наполеон је јурио из осваја ња у освајање поведен жељом да придобије одобравање мај“ ке која никада није испунила његове потребе. Постоји потре ба да се придобије одобравање, или да се стекне нечија љубав, или да се улива страх или да се некоме намеће своја воља, или да се доказује с01“ ствена мушкост (Јулије Пезар., Неке људе покреће же ља за осветом због претрпље“ не патње; други се инспиришу великим историјским личној стима и желе да оставе 80] печат, Када нагон покреће мен тална болест као што је параноја, онда постоји упорна же ља да се превазиђе опсесија. прогањања. (Иван Грозни, Ка“ лигула).
џонсон и ГОЛДВОТЕР
Разлике у типовима може“ мо наћи иу америчком политичком животу, Председничка трка између Џонсона и Голдво
њем броју објављен.
тера, 1964. године, представља добар пример. Изгледало је да су оба кандидата привлачни, способни и успешни руководиоци. Обојица су били способни политичари, али су се разлике убрзо испољиле. Голдвотер је говорио да се не би противио употреби нуклеарног наоружања за окончање сукоба у Вијетнаму. Џонсон је обећавао мир.
Али, није само другачија по литика проузроковала плиму и омогућила Џонсону, као чо веку мира, да без преседана однесе победу. Постављало се и питање здравља. Голдвотер је, причало се, претрпео два „нервна слома“, док је Џонсон
имао само срчани напад. Под.
таквим околностима, многи људи су се одлучили да гласа ју за Џонсона, за човека који је представљао мањи ризик.
Постојала је још једна значајна разлика. Док је изгледало да је његов противник оштар, милитариста и ултраконзервативац, Џонсон је поседовао способност да се пуб-
· дици представи као „оличење“
фигуре оца-учитеља. Изгледа ло је да је безбрижни реалиста, али покретан неким унутрашњим идеализмом. Када би протоворио, деловао би као заклети мисионар. Можда је чак и сам веровао у улогу ко ју је играо. Једно је. међутим, сигурно: људи су му веровали. Чак су и људи који воле да решавају конфликте снагом оружја веровали Џонсону и прихватли његово обећање о стварању „новог друштва“. Вера у Џонсона је била тако снажна да су многи, и поред његовог комплетног преокрета на пољу спољних послова, нарочито што се тиче Вијетнама, наставили да му верују, док су други — већи део народа — успели да се ослободе трауме, и постали трезвени и љути.
Шта је проузроковало његову промену; Већина људи се дивила начину којим је Џонсон решавао домаће проблеме, Према томе, веровали су да он зна шта хоће и на међународном плану. Али, све ви ше и зише, људи су почели да
св осећају издатим. Убрзо након потврђивања председничког положаја, Џонсон је окупио око себе ратоборне личности (генерал Масквел Тејлор, гене рал Вилијам Вестморленд, Ро берт Макнамара, Хенри Кабот Лоџ, Дин Раск) и одлучио да прошири рат. Раск и Макнама ра, док су се представљали као ратоборно-агресивни типо ви, изгледа да су у суштини били више на страни пасивнозависних типова.
Да ли је Џонсон, умешни кормилар када су у питању били домаћи послови, био толико наиван да поверује супер оптимистима који су обећавали брзу победу, или је не што дубоко у његовој личности спремно реаговало на помисао о насиљу: Познато је психолошко искуство да _ратоборност изазива ратоборност а непријатељство гаји су коб и наводи ратоборно-агресивну личност да размишља о насиљу као решењу, а не о мирољубивом споразуму. И тако смо видели Џонсона, милосрдног човека, како користи своју моћ да шаље све ви ше и више младих људи У рат, Такође смо видели и како се нешто од жестоке реакције младих људи на насиља рата излива на улице америч ких градова.
0 КОНТРАДИКТОРНОоМ ПОНАШАЊУ
Није посао психолога да оце њују човека, Њихов посао Је да објективно разматрају и оцењују људско понашање. Је дна од тешкоћа је разумевање контрадикторног понашања људског ума: на пример, агресивност и | ратоборност скривени под фасадом доброћудности. или случај када не ко говори са убеђењем братства и пријатељства, док га изнутра покреће активни анта гтонизам.
Трагедија Линдона Џонсона била је у томе што је тај човек велике интелитенције и изузетног потенцијала мислио добро, док је завршио своју каријеру као и сви они који желе добро а у ствари стварају зло.
Интересантно је да Џонсон, иако агресивна личност, вије подлегао напорима председни
ковања, вероватно зато што је знао како да се ослободи енергије агресивности. Он је доживео срчани напад, који га је физички сломио, пре него што је понео терет председничке дужности — у сно време када није могао сасвим да ослобађа своју агресивност и када је доживљавао разоча рања и поразе у трци за пред седничким положајем.
Тенерал Ајзенхауер био је вођа структурно другачијег типа. Изненађујуће је, али он није показивао типичне карак теристике _ ратоборно-агресив ног типа, иако је био довољно способан да достигне сам врх у америчкој армији, а касније и положај председника. Постојали су, међутим, докази 9 пасивности, који се јављају код многих војних лица, која постепено напредују у хијерархији јасно дефинисаних правила и прописа.
АЈЗЕНХАУЕР: ВОЈНИК И ДРЖАВНИК
Код Ајзенхауера је веома интересантно то да није био строг и поред тога што је био војно лице. Овај квалитет је, вероватно, много допринео његовом великом успеху код људи. Без ове способности вероватно не би успео да као ко мандант савезничке армије изађе на крај са љубоморним британским генералима и свад љивим и никада задовољним Шарлом Де Голом.
Био је и племенит, што је необично за генерала. Док је Џонсон, као председник, осло бађао вишак своје агресивнос ти подстицањем рата, Ајзенхауер се, током свог председ никовања, одупирао таквом притиску и, према томе, ства рао у себи емоционалну наџетост која може постати један од фактора што проузрокују срчане нападе. Ајзенхауерова принципијелност, велико пош тење и жеља за очувањем ми ра, омогућиле су му да готово без ичије помоћи одржи изван рата, и поред ратоборног државног секретара Џона Фостера Даласа, који је својим људима често заустављао дах непромишљеним изјавама.
(Наставља се)