Borba, Nov 22, 1969, page 16
_ 12 СТРАНА — БОРБА — 22. НОВЕМБАР 1969. 5
Читаоци — сарадници »Борбе«
Пишите — Тражите одговоре — Критикујте —. Предлажите.
Наша адреса је: „Ворба“, Београд, Трг Маркса и
Енгелса 7, тел. 334-531. На овој страни је простор резервисан за вашу
сарадњу.
|
ПОШТАНСКИ ФАХ 629
ПИСМО ОСИГУРАВАЈУЋЕГ ЗАВОДА „САРАЈЕВО“ Некорекшан посшупак
03 „Југослађија“
ОЗ „Југославија“. С обзиром да аутор писма покушава да своје некоректне поступке. прикрије оптужујући Завод „Сарајево“ и друге заводе, молимо вас да 06јавите наш одговор на споменуто писмо.
У почетку писма аутор наводи: „Осигуравајући заводи „Југославија“ и „Сарајево“ једини су заводи који послују на том подручју који је захваћен земљотресом. Све штете које су настале искључиво су и једино пријављене овим осигуравајућим кућама“.
Позната је чињеница да је 98 одсто осигураника са овог подручја осигурано код ОЗ „Са рајево“. Известан број осигураника такође је осигуран код ОЗ „Загреб“, затим ОЗ „Београд“ и ОЗ „Југославија“. Није тешко прозрети зашто ОЗ „Југославија“ жели у овој ситуацији себе да истакне а друге да елиминише. Она је то учинила путем штампе и телевизије непосредно после земљотреса и јавности је приказано као да је ОЗ „Југославија“ једини осигуравајући завод на том подручју.
У писму се даље наводи: „Имајући у виду изузетно велики обим разарања и штета истог дана када се земљотрес догодио, од стране Завода „Југославија“ телефоном је ОЗ „Сарајево“ пре дложен заједнички рад на отклањању и ликвидацији штета. Међутим, овакав вид сарадње није прихваћен“.
У „Борби“ од 13, новембра
1969. године објавили сте писмо | |
Све до 30. октобра нико од ОЗ „Југославија“ није било са ким у О3 „Сарајево“ разговарао телефоном, за разлику од других десет завода који су већ до тада послали своје људе на лице места да нам помогну и изразили велику солидарност у тој акцији, Због некоректног иступања Завода „Југославија“ преко штампе 30. октобра ове године представник ОЗ „Сарајево“ разговарао је са генералним директором ОЗ „Југославија“ и изразио је чуђење како због тога што дезинформишу јавност, тако и због тога да нису нашли за потребно да било какву помоћ понуде ОЗ „Сарајево“. Тада је представник ОЗ „Југославија“ рекао да ће и они послати своје људе у Бањалуку али само под условом да на сва+ ком објекту приликом процене буду и они присутни, јер се наводно боје да ће ОЗ „Сарајево“ вадувати штете. То је речено и представнику ОЗ „Загреб“. Наравно, на овакву сарадњу нисмо пристали нити нам је она била потребна.
У писму су даље наводи да се у Загребу одржавао састанак представника осигуравајућих завода за који Завод „Југославија“ није добио позив, а кад се њихов представник појавио
да му је забрањен приступ. Ово
_ је до краја неистина и чуди нас
да се може пред јавности иступати са таквим дезинформацијама. У Загребу је одржавана седница Управног одбора Удруже-
~
ња осигуравајућих организација Југославије, из којег је, нажа лост, ОЗ „Југославија“ иступила па због тога није ни позвана. Удружење је расправљало и о последицама земљотреса и предузео све мере да се помогне осигураницима да се што пре обештете. На крају седнице, када се расправљало о текућим питањима Удружења, појавила су се два представника ОЗ „Југославија“, наводно, да их је по слао генерални директор. Представницима О3 „Југославија“ само је речено да је ово седница Удружења и да је завршено разматрање око земљотреса, ако
су због тога дошли. Није било према томе, никакве потребе да им неко забрањује приступ, јер су се они без икаквог даљег ин тересовања удаљили из салеу којој је био састанак.
Жао нам је што се Завод „Ју гославија“ и овог пута некорект но понаша и покушава да дезинформацијама стекне који поен, за разлику од свих других десет осигуравајућих завода који су дивним примером солидар ности као и сви наши грађани учинили све да испуне своју ду жност, без обзира о чијим се осигураницима ради. Поступак Завода „Југославија“ није нас изненадио, јер је то већ дуже времена пракса и саставни део његове "политике осигурања,
што наравно забрињава и осигтуравајуће заводе и јавност. Сарајево, новембра
ОСИГУРАВАЈУЋИ ЗАВОД „САРАЈЕВО“
Предађање покренуло акцију
Ко зна да ли би Гостиварчани дознали да у Гостивару постоји тако стара школска зграда да није било недавног предавања академика др Харалампија Поленаковића, које је било посвећено теми „О неким маргинама културног развоја Гостивара“. Том приликом професор Поленаковић је изнео да су средином Х1Х века. жељни просвећивања своје де це, Гостиварчани подигли нову школску зграду која је данас за пуштена, а налази се у непосредној близини нове основне школе „Братство и јединство“. За њу је македонски просветитељ и родољуб Јордан Констатинов
— Џинот писао писмо у Цариград, познатом новинару Александру Егзарху. да помогне да школа дође до учитеља, Он је уједно навео и то да је лично помогао изградњу ове школе са 500 гроша, иако је и сам био сиромашног стања. Он школу описује тако да њене размере у свему одговарају садашњој згради.
Имајући у виду овако драгоцен историјски и културни споменик, академик Поленаковић препору чио је својим суграђанима да заштите ову школску зграду од про падања и да је претворе у музеј школства гостиварске комуне.
Ово подручје и сам Гостивар иначе су познати по многим културно-просветним догађајима У прошлости,
Општинска Културно-просветна заједница у Гостивару прихва тила је предлог за заштиту ове школске зграде као културног споменика и акција је у току.
Тако ће од зуба времена бити за штићен један веома важан споменик захваљујјћи предавању профедора Поленковића.
Гостивар, новембра
Томо Апостолски
ОГРАНИЧЕЊЕ
На
и“
12)
РАЗГОВОРИ О САМОУПРАВЉАЊУ
"КАКО РЕДЛИЗОВАТИ
Познато је да демократизација друштва отвара трајни и неопход ни пут за ослобођење од власти као облика владавине над људима. Нарочито је она погодна за ликвидацију неформалних група — власти која се јавно не манифестује, али снажно утиче особито тамо где постоји лоша организација. Демократију треба схвати ти као начин живота а не као ма јоризацију већине над мањином или како то неки желе приказати „владање светине“. Ни атински државник Перикле није приказивао атинску демократију као облик др жаве, него као начин живота. Де мократија није нека форма која је „за“ стручно руковођење или „про тив“ њега, него је облик који омо гућује стручно одлучивање у пра вом смислу речи. Демократија заправо гарантује, односно жели, да пред јавност дођу сви аргументи и све сумње у односу на решавање неког проблема. Брине се, да-
кле, да до речи дођу сви они ко је тај проблем погађа.
ШТА МИСЛЕ ПРОИЗВОЂАЧИ О ПОСЛОВНОМ ОДБОРУг
Успостављање — самоуправљања не значи аутоматско уређење односа и склада, него тек тада отпочиње нови облик борбе за друш твени преображај и трансформацију односа у друштвено-економским процесима. Док тим процеси ма у потпуности не овладају произвођачи остаће и даље период фетиша људског рада и човекове деградације. Стога је управо сада моменат да успоставимо такве организационе форме у којима ће се произвођач као самоуправљач по степено изграђивати и трансформисати у слободну и афирмисану личност и ефикасног привредника. Наиме, не смемо дозволити да се санкционише постојеће стање које радног човека ставља у мно тим предузећима у незавидан положај. О томе сведоче и недавна истраживања која смо спровели у организацији Економског институ та у Загребу, међу 50.000 запослених у социјалистичким републикама: Босни и Херцеговини, Хрватској и Србији. Изабран је узорак од 2.705 испитаника, методом једноставног избора.
Први пут у нас зарада избија на прво место међу мотивима за рад — укупно 56 одсто одговора, од чега истичу 32 одсто већу зара ду, а 24 одсто праведнију расподелу као главну мотивацију рада, јер су доведени у такву ситуацију да зарада гарантује сигурност. За тим, у први план избија потреба вишег реда да се произвођач цени као личност-а затим усавршавање у струци.
У органима изван радне органи зације све ређе се сусрећу непосредни произвођачи па је отуд и мања могућност да остваре одгова рајућа права. Обуставе рада углав ном се јављају као борба за партиципацију у расподели и самоуправљању. Наиме, испоставило се да у предузећима где је заведена принудна управа, није ни било истинског самоуправљања. Значи, радницима је одузето нешто што нису ни имали. У таквим случајевима, истини за вољу, мора се рас писати конкурс за ново руководство и бирати нови раднички савет, а не заводити принудну упра ву. Опште је правило, да су успели само они принудни управитељи који су се директно обраћали радницима.
Према поменутој анкети, поред незадовољства расподелом у први план избија незадовољство учешћем у одлучивању и-начином руковођења. Преко 50 одсто испита ника истиче да су руководиоци највећа сметња за бржи развој са моуправљања. Већина. мисли да уководиоци имају најдоминантни ји утицај у, радним организацијама. Стога истичу да се проблеми у радној организацији могу успе шно решавати само ако се оствари потпуно самоуправљање, На постављено питање, како се може остварити најуспешнија организација рада (пословање и одно-
ПРАВНИ САВЕТИ » ПРАВНИ
•
си) у предузећу, добили смо следеће одговоре: — потпуним самоуправљањем радних људи 67,5 одсто, управљањем преко руководилаца 16,9 одсто, административноцентралистичким управљањем 7,6 одсто, управљањем преко друштвено-политичких организација 5,6 одсто, без одговора 2,4 одсто.
Према ставовима _ произвођача, нема алтернатива уместо самоуправљања, нити има повратка ета тизму ни менаџерству. Нарочито висок проценат одговора за самоуправљање налазимо код чланова Савеза комуниста, ВК и кв радника и млађих испитника (где износе и преко 75 одсто). За менаџерство и пословни одбор. утлавном су административни руко Бодиоци, и службеници са нижом стручном спремом по пореклу из занатлијских и службеничких породица. Интересантно је истаћи да су против пословног одбора они испитаници који су за-потпу-
но самоуправљање, а да су за по
словни одбор само они који су за менаџерство. Ту налазимо врло високу корелациону везу. Иначе, већина произвођача је за координационо тело и контролни орган уместо досадашњег управног одбо ра. Апсолутна већина испитаника је за битне промене у досадашњем начину рада управног одбора.
Реализацију одговорности виде у самоуправном договарању — 61 одсто, а 28 одсто је за законско ре гулисање одговорности. Преко 80 одсто испитаника је против отпуштања радника. Дакле, даљи раз вој разрешавања проблема произвођачи виде у пунијем самоуправ љању, равноправном договарању и у међусобној солидарности.
ПРИСТУП НОВОМ МОДЕЛУ РАЗВОЈА САМОУПРАВЉАЊА
Према овом и другим истраживањима, а и према стваралачкој управној пракси, видимо да је за даљи развој самоуправљања прихватљивија друга концепција тј. функционално самоуправљање путем више одбора радничког са вета. У овој концепцији полази се од претпоставки: а) непосредних контаката између радничког савета предузећа и зборова радника у радној јединици и 6) демократизације функције руковођења, односно њене трансформације и уклапања у самоуправни механизам предузећа.
То значи да централистичкој концепцији организације рада тре ба супротставити децентралистичку организацију радних јединица; штабно-линијском облику — тим ски рад и делотворну организаци ју; а уместо аутократије ваља успоставити демократизацију одлучивања. Поред непосредности и демократије у односима требало би да свака радна организација изради кодекс одговорности у организацији рада, у коме би се на самоуправној бази дефинисала; права, дужности, овлашћења и од говорности сеаког органа и поједи нца, као и низ других момената за остваривање ефикасног самоуправљања, особито контролу и санкције.
Ова концепција има реалне шан се, а и претензије, да омогући ус пешну _ рационализацију с самоуправне организације и то како у односима тако и у привређивању, што се у низу радних организаци ја већ и верификовало, јер укљу чује шири круг радних људи у од лучивања према интересима, скло ностима и специјалностима у од ређеним подручјима. Ова концепција почива на пет основних организационих принципа:
1. Организационо _ структурирање у радној организацији — у на длежности радне заједнице путем доношења интерних аката;
2. Остваривање циљева радне организације — одлуке доноси рад нички савет;
3. Децентрализација (или делегирање) одлучивања по функцијама — надлежност одбора радничког савета и зборова радних једивица; 4. Координација пословања __усмеравање врши координациони
УСТАВНИ АМАНАМАН 172"
одбор састављен од председнику радничког савета, директора предузећа, председника и секретара одбора радничког савета и председника и секретара већа радних јединица и
5. Контрола рада — у ту сврху формира се надзорни одбор у пре дузећу. Осим тога функцију парцијалне контроле имали би и дру ги органи.
. Према томе, раднички савет 3 седао би пленарно и по одборима, Стога треба формирати следеће одборе радничког савета: — за ра звој и план, за производњу (или основну делатност), за кадрове и организацију рада, за комерцијал но пословање, за економику и фи нансије, као и одбор за арбитражу. Председници тих одбора треба да буду угледни стручњаци (ис еључивши руководиоце радних је диница у производњи и стручним службама). То морају бити људи који имају и осећање одговорности и друге људске примерне осо бине. Чланови одбора састоје се од чланова радничког савета и представника које именује синдикат. Секретари тих одбора су директори, односно руководиоци од говарајућих погона и служби.
Председници одбора заједно са председником "радничког савета чине секретаријат или извршни орган радничког савета. Директор предузећа је секретар тог ·тела, Преко тог органа иду сви предлози за раднички савет, као и ана лизе о спровођењу донесених одлука. Одлуке радничког савета потписују председник и директор предузећа а одлуке одбора њихови председници и одговарајући ру ководиоци у својству – секретара. Раднички савет преноси део своје надлежности на одговарајуће одборе према одређеним критеријима и принципима. Одбори, дакле, доносе супсидијарне одлуке.
Надзорни одбор бира радна заједница из редова својих угледних чланова по јединственој листи за цело предузеће, коју пред лаже. синдикат. Чланови радничког савета бирају се по делегатском систему у радним јединицамг. Директор предузећа, у оквиру кодекса одговорности, сноси пуну одговорност по руководној линији. Део својих надлежности преноси на одговарајуће руководиоце служби и погона а у складу са са мосталношћу организација удруженог рада и надлежности одбора радничког савета. Директор мо же сазвати одговарајући тим стру чњака из редова руководилаца и осталих, према потребама у одно су на сложеност појединог пробле ма. Сваки руководилац има одговарајућа овлашћења а и тачно омеђену индивидуалну одговорност.
Секретар појединог одбора ралничког савета у својству руководиоца припрема алтернативна решељња за доношење одлука путем одговарајућих стручних — служби или на основу елабората струнних институција. На тај начин руководилац одговара за квалитет решења и за реализацију 0длука. Осим тога, он постаје и са“ моуправљач као члан одговарају“ ћег одбора, односно бива самоу-“ правно непосредно ангажован. Та ква спрега условљава личну одго ворност, наравно уз одговарајућа овлашћења и слободу стваралаштва појединог руководиоца, а " да се рационално и самоуправно понаша. На тај начин руковођење директно уклапамо у самоуправни механизам као једну од ње гових значајних функција.
Ова концепција (основа изложе ног модела) омогућује укључива“ ње целе радне заједнице у само“ управљање, ослобађајући ствара“ лачку способност и иницијативност радних људи, ликвидира под војеност, сувишну хијерархију " двојност самоуправљања и руко“ вођења, прецизира овлашћења "У одговорност, што све заједно пред ставља јединствену спрегу Као значајну покретачку — друштвену снагу у остваривању успешног по
словања и хуманијих самоуправ“ них односа.
Загреб, новембра Јово БРЕКИЋ
САВЕТИ
ата —————т[т
НАСЛЕДНИЧКА ИЗЈАВА НЕ МОЖЕ СЕ ОПОЗВАТИ
ПИТАЊЕ: Љубинка Свирцев, на раду У Салзбургу. — После очеве смрти суд ме је позна да дам наследничку изјаву м ја сам
то учинила. Одрекла сам се свог наследног дела у корист мла ђег братакоји живи на очевом имању. Да ли имам право да ову изјаву сада опозовемг
ОДГОВОР: Члан 141 Закона о наслеђивању прописује да се из» јава о одрицању од наслеђа или
о примању наслеђа не може сло“ звати.
Наследничка изјава може се међутим, поништити, али "само ако је дата услед преваре или У заблуди. или ако је изазвана при нудом или претњом. О захтеву за поништај наследничке изјаве одлучује суд у парници.