Borba, Jun 20, 1970, page 24
дне 8. фебруара, закључено да се овогодишњи конгрес Партије одржи у Вуковару. Очекује се да ће том приликом Буковар посетити око 400—500 наших другова из це ле Југославије“.
Нотица од неколико редака уне ла је праву пометњу међу велепо седнике и радикале у граду. Уру чен је протест градском поверени ку. а група вуковарских радикала примљена је у аудијенцију код регента Александра.
Вуковарски · конгрес, међутим, није почео 23. маја,-као што је би ло најављено. Издато је саопштење. да се конгрес „услед техничких тешкоћа“ одгађа за 20. јуна. | Уједно су позване организације да „одмах приступе избору делегата за конгрес“.
Избор Вуковара није био случа јан. Место лежи у крају који је приближно једнако удаљен од осталих делова Југославије. Сем тога, Вуковар је и тада био добро повезан железнидом и воденим „пругама. Раднички дом у овој ва роши био је у то време један од највећих у земљи. Негдашњи дво рац, затим хотел. био је откупљен средствима које је вуковарско радништво прикупило добровољним прилозима. ј Е
Организација СРПЈ (к) Вукова'ра имала је у месту снажно упориште. На челу Месног партијског већа био је раднички борац Стјепан Супанц, који је 1921. године убијен. У партији и синдикатима радило је око три хиљаде чланова већ проверених у дотадашњим револуционарним акцијама. Радници Вуковара су у више махова спречили насртаје жандарма, а снажним протестом 1919. године онемогућили су одлуку краља и владе да се у вароши насели гру па Врангелових белогардејаца.
Нива претконгресно ОнтивНост
На дневном реду многобројних састанака у организацијама СРПЈ (к) била су програмска и организациона питања. Оштру критику су претрпели ставови групе која је названа центрумашком. јер су њени чланови испољавали схвата ња која су била веома слична идејама социјалиста у Немачкој и Ота Бауера у Аустрији. Руковод-
_ство. партије, састављено већ тада
готово искључиво од комуниста, успело је да до конгреса објави велики број полемичких чланака и расправа. У исто време појавила су се и нова издања познатијих Марксових, Енгелсових и Ле њинових дела, међу којима“ „Комунистички манифест“, „Држава и револуција“. „Империјализам“ ги друга. с
Међу најактивнијима у том периоду била је вуковарска организација, која је ставила предлог „да „се СРПЈ (к) организује на принци пима демократског централизма и назове Комунистичка партија Ју„тославије“. д
У самом Вуковару данима су трајале организационо-техничке припреме. Раднички дом био је за конгрес специјално преуређен и декорисан. У просторијама читаонице изложени су портрети Маркса и Енгелса. мотиви париских ко мунара, слике из руске и мађарске револуције. Ту су се такође налазили и портрети Лењина, Розе Лук сембург и Карла Либкнехта. Највећа дворана била је резервисана за седнице, а у суседним простори јама делетати су се хранили. Неко лико соба било је обезбеђено за смештај партијског вођства. Учесници конгреса углавном су били смештену по приватним становима У граду. ,
„Ни један делегат који дође на конгрес не сме да се потужи да је био у Вуковару гладан, или да је био без стана“ — писала је тих дана. вуковарска „Радничка стража“. -
„Организатори конгреса су нам причали“ — сећао се много година касније учесник конгреса Риста Стефановић —- „ја им смештај де
"легата није задавао муке, пошто су од грађана имали чак ви
24. СТРАНА — БОРБА — 20. ЈУН 1970.
ше понуда него што су очекивали. Дешавало се да су им су им појединци приговарали што нису добили ни једног делегата. Мени је домаћин био један добро ситуиран припадник немачке националне мањине. Изненадио сам се видећи колико и он и његова жена настоје да ми угоде и колико се интересују за конгрес и про блеме који ту. у њиховом граду, треба да се реше...“
Род
Двадесетог јуна пре подне, 374 делегата ушло је у дворану Радничког дома, међу осталима и делегати организација из Словеније, које су тек који месец раније пришле СРПЈ (к). Међу гостима у првом реду. седела је Љуба Димитрова. текстилна радница. супруга Георги Димитрова и представник бугарске партије.
Крај радног председништва, ма ло по страни, полицијски комесар из Винковаца, брижљиво је беле-
· жио све што су говорили комуни-
сти. А имао је шта и да бележи, јер Други конгрес СРПЈ (к) треба ло је не само да донесе програм и статут Партије, већ и да рашчисти са реформизмом и опортунизмом у сопственим редовима.
Прво је прочитан извештај о ра ду Централног партијског већа. Ди скусије није било. Значи, сукоб је био одложен за касније.
Секретар Партије. Филип Фи-
липовић, скицирао је Програм У ко ме се полазило од тезе да је „капитализам ушао у империјалистич ку фазу развитка“, па је зато по треба изјаснити се за борбу која тре ба да доведе до сламања буржоас ког државног апарата. Залажући се за „револуционарно васпитање пролетаријата и развијање револуционарних енергија...“ ов је предложио да, у складу с оваквим про трамом СРПЈ (к) добије име Комунистичка партија Југославија.
Центрумаши и десничари одмах су устали против ових предлога. Међу осталима, Драгиша Лапчевић тражио је да се дебата о програму одложи за следећи конгрес и да се дискусије најпре поведу ЈУ основним организацијама. Партији је препоручио синдикалну и просветну акцију. у којој ће се радни ци припремити за борбу.
Привидно желећи да се не заме ри ни једној страни. центрумаш Живко Топаловић у ствари је подржао Лапчевића. Он је свој став образлагао тезом да „још нисмо до расли за оштру класну борбу“ и да
„као Балканци не можемо стрчати ·
испред Берлина и Беча“.
Један од делегата Вуковарског конгреса писао је касније да се Живко Топаловић углавном сложио са рефератом Филипа Фили-повића и. предлогом програма, а Лапчевићеву програмску дискусију прихватио је као акциони програм. Дакле по старом опортунистичком методу: „помоз' бог, чаршијо, на све четири стране!“ Није
Конгресна сала у Вуковару са делегатима
Гитова оцена
»Други конгрес одржан је У јуну месецу 1920. године у Вуковару; на њему је дефинитивно заврзцен процес уједињавања алц ц:процес отпадања најопортунистичкијих вођа социјал-денократског покрета. о.
На Вуковарском конгресу донесен је програм Партије и Статут. Основне линије програма, који је примљен на Вуковарском. конгресу, биле су: 1. борба за совјетску републику Југославију; 2. стварање народне црвене војске; 3. експропријација % социјализација производње и трговине; 4. Заштита рада; 5. реквизиција зграда ц станова; 6. за народно здравље — социјализација апотека, болница. санаторијума и жутатила; 7. обавезно школовање омладине оба пола; 8. "раздвајање цркве од државе; 9. укидање дугова ж ослобођење од пореза. - Г
Како се већ из овога види програм КПЈ, који је био примљен на Вуковарском конгресу, имао је огромне недостатке. Шрво, у програму“ нема ничег о националном пи= тању, а о аграрном питању само погрешан став о „социјализацији“ великих посједа. Међутим, у резолуцији истог конгреса о политичкој ситуацији ч задацима КПЈ изјављује се да ће „КПЈ ц даље остати на бранику националног јединства“, мисао која чини основу потпуног неразумијевања националног питања. пале -
У истој резолуцији, у контрадикцији са „социјализацијом с великих _ посједа“ из трограма, тражи се „одузимање свих великих посједа и уступање, са одговарајућим инвентаром "и без икакве накнаде, сељачким вијећима која образују они који земљу стварно обрађују“. Ту се не види да ли ће.та „сељачка вијећа“ дијелити земљу сиромаштиам сељацима. .И у томе се угледа социјал-демократски став према питању сељаштва.
Треће, говори се о укидању пореза који плаћа радни народ и каже.се да ће порез морати плаћати сано цмућни људи, а, с друге. стране, говори се о експропријацији и национализацији троизводње, то јест о ликвидацији капитализма. Једном ријечју — потпуна тротивурјечност.
Садржај тога трограма одражава дјетињско доба налше упркос свим недостацима, да- је наша Партија — Комунистичка, била ступила на тут оштре револуционарне класне борбе,
“
тивније у том програму“.
М
Партије, алц нам показује, тартија Југославије — већ — и то је било оно најпози-
7" (Јосип Броз Тито: Реферат на:Петом конгресу КПЈ).
5 За НН
хтео да се замери ни левици ни десници.
У име левице, Живко Јовановић енергично је одбио предлог о пре ношењу дискусије на основне орга низације. јер не само да је чланство благовремено упознато с' темама конгреса, већ су се у Парти ји месецима водиле дискусије о програмским питањима. 5
Расцел је био ћефинитивон
Лапчевић је тражио да се парти ја заштити од идеолошки туђих елемената. правећи алузије на при јем сељака и сеоске сиротиње, на што му је Сима Марковић одговорио да таква опасност уопште не постоји. с -
Да би задао ударац Партији, Живко Топаловић се у једном тре вутку послужио. инсинуацијом. Он је тврдио да је већина делегата
" очекивала да ће у Вуковару бити
донесена одлука о почетку револу ције. Ову неистину Топаловић је саопштио јавно, пред полицијским комесаром, очекујући да се забрани" даљни рад конгреса. Овакво ње гово иступање оцењено је од делегата као покушај дискредитовања конгреса и оштро осуђено.
Формулишући непосредне задатке партије. Живко Јовановић је тражио да се организује отворена пропаганда револуције и пролетаријат припреми за остварење своје историјске улоге. Центрумаши су се поново успротивили, залажући се да СРПЈ (к) остане на платфор ми првог конгреса и да се бори за реформе.
„Комунистичка партија не може се данас задовољити песимистичким излагањем ситуације, указива њем само на тешкоће пред којима стоји пролетаријат, причањем о то ме како ми немамо довољно снага. Они који то чине и позивају Партију да смири тон и умири акције, врше контрареволуционарно заоштравање у овим тешким борбама жестоко су узвраћали комунисти.
Десница се разишла с већином и у осталим питањима. Статутарне
одредбе, прихваћене на конгресу, прописивале. су централизацију партије, противу које су се рефор
мисти такође изјаснили,
Пораз центрумаша био је потпун. Међу члановима новог Централног партијског већа није било ни једног представника струје Дра гише Лапчевића и Живка Топало
|
виће. У ново руководство изабра-
ви су Сима Марковић, Филип Фи
липовић, Владимир Ћопић, Ђуро Ђаковић, Гојко Вуковић. Ђуро Цвијић, Душав Цекић. Иво Баљкас. Ловро Клеменчић Митар Три фуновић, Павле Павловић и други У то време лево оријентисани чла. "нови Партије. За секретаре изабрани су Сима Марковић и Филип Филиповић. -
По оценама историчара, Вуковар ски конгрес нанео је политички и морални пораз реформигтичким струјама и дао подршку _револу- · ционарним снагама у партији, Социјалдемократски елементи. поку"шаће касније да се организују про тив КИЈ али ће већ кроз неколико месеци коначно отпасти од њених редова. Они неће успети да
- прошире расцеп ни на синдикал-
ни покрет. и – ј Тако је Други конгрес КПЈ ушао
у историју Партије као скуп на _ коме је у Југословенском раднич- · ком покрету коначну превагу однела револуционарна комунистичка оријентација. Та победа је извојевана у непосредном сукобу између ксмуниста и реформиста око основних докумената партије — њеног програма и статута, _
· Био је то крај привременог компромиса између комуниста и реФформиста који је био остварен на конгресу уједињења као израз тадашњег идејно-политичког нивоа покрета и заједничке платформе у ' борби против поборника класне сарадње с буржоазијзсм. Усвајање | Комунистичког програма намегнуло је и одлуку да социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста) промени назив у Комунистичку партију Југоглавије, назив који ће остати све до 1952. године.
Године после Конгреса
Ономе ко данас листа историју Партије, није тешко закључити да су месеци и године после Вуковарског конгреса били веома богати догађајима и резултатима разновр сним и ночекиваним обртима. Да идемо редом;
Већ у лето 1920. године освојене су општинске управе на изборима У многим градовима Србије, Хрватске, и Македоније. У новембру, упркос појачаним прогонима и затварањима комунистичких општин ских управа, Партија је ча парламентарним изборима дожизела нове успехг — 59 посланичких мандата и 198.463 гласа.
Крајем 1920., у ноћи уочи 30,
ЈОВОЈЕНИ
де-
Период од четрнаест месеци између Конгреса уједињења
еп
(Вуковарског) конгреса био је период у коме је владајућа
буржоазија, помагана од социјал-патриота, журно изграђивала апарат насиља нове државе, како би га оспособила да се не само успешно одупре револуционарном радничком покрету, него и да га угуши. Док је раднички покрет у току целе 1919. године био у офанзиви (многобројни успешни штрајкови), у пролеће 1920. године влада успева да нанесе први јачи удар пролетаријату угушивањем генералног штрајка жељезничара.
Расцеп у радничком покрету све више се одражава и у руководству Партије у којем се ствара центрумашка струја, струја присталица Друге Интернационале. После пораза штрајка жељезничара и пред сазив П конгреса Партије расцеп У водству постаје јаван. Центрумаштво захвата само мањи део руководства и стару синдикалну бирократију, док у масама . партијског и синдикалног чланства не наилази ни на какав одјек,
Како смо већ казали, по питању програма, статута и тактике Партије дошло је на Конгребу до оштрих размимоилажења између левичарске већине и опортунистичке мањине (центрумаша), На жалост, и поред раскринкавања опортуниста и реформиста Друге интер национале, који су покушавали да отупе револуционарну борбу радничке класе и КПЈ, П конгрес ни-
је донео такве одлуке које би по свим основним питањима наоружале радничку класу и све радне масе сазнањем о средствима и методама, путевима и начинима борбе за свргавање буржоазије с власти, То се одразило и на одлуке и документе донета на Конгресу, из којих дајемо појединачне изводе,
Програм Комунистичке партије Југославије
„»КИЈ изјављује да ће се ради остварења својих задатака борити за следеће циљеве;
1. Совјетска република, Искуство руске рволуције учи нас да се пре лаз од капитализма ка социјализму врши помоћу диктатуре про-
7. 7 120: ЈУН 1970. — БОРБА — СТРАНА 25.
цембра, влада објављује Обзнану,
којом се забрањује жомунистичка пропатанда. обуставља рад партијских организација, затварају радвичке просторије.
. Следеће, 1921 годиче. у априлу, клуб посланика у Уставртворној скупштини · практично преузима руковођење партијом. У самом клу бу одржан је и пленум Централног партијског већа на коме је прихваћен правилник о организовању партије у новим условима.
'У летњим месецима делегација
" КПЈ учествује на. конгресу Комин терне, пленум Централног партиј" ског већа доноси програм активности под Обзнаном и одређује посебан изврши одбор за случај хапшења легалног руководства изабраног на Вуковарском конгресу, југословенски синдикат учествуЈУ У стварању Црвене синдикалне интернационале на конгресу у Москви. После Стејићевог атентата на регента Александра и убиства Милорада Драшковића, министра уну трашњих послова и доносиоца 06
знане, режим затвара и последње
упориште КПЈ — Клуб посланика.
Кад је. августа 1921. скупштина донела Закон о заштити државе, којим су за сваку комунистичку активност предвиђене сурове. па чак и смртне казне, у затвору се нашла већина чланова Извршног одбора КПЈ. Поред посебног извршног одбора у земљи који“ преузима руководство Партијом, у Бечу се фдрмира извршни одбор у емитрацији. Тако су створена два руководства, и разумљиво је што различите директиве доводе до дезорганизације у редовима комуниста. Две године после Вуковарског конгреса. јула 1922. после много жалби и натезања. Комитерна одобрава одржавање Прве конференције КПЈ у Бечу, која је протекла у сукобима дзлегата из земље и руководилаца КПЈ у иностранству, тако да је, ујесен исте године, о неслагању и сукобима У КИЈ расправљала и посебна комисија ТУ конгреса Коминтерне.
Почетком 1923. основана је Независна радничка партија Југославије. На другој партијској конференцији у Бечу, поново је расправљано овога пута знатно оштрије 0 узроцима неслагања између присталица Симе Марковића и опозиције у партији. Тек три године ка- , сније, у мају 1926. у граду у коме су раније већ одржане две конференције, поново су се окупили представници југословнских комуниста, Али, овог пута на свом треЋћем конгресу.
У ВУКОВАРУ
летаријата у облику совјетске вла сти. Само совјетска власт осигурава подизање новог друштвеног поретка. Совјетска република спро води владавину радног народа, она даје сву власт — законодавну, извршну и судску — радном народу, који је организиран у радничким, војничким и сељачким већима,
2. Народна и црвена војска. да би се осигурале све тековине радничке државе и коначна победа социјализма, организује се народна војска. Сви радници и сиромашни сељаци, који су способни да носе оружје, наоружавају се, Сем тога, образује се црвена војска као активни део народне војсхе, која треба да буде увек верни чувар револуције против свију контрареволуционарних завера, атентата и напада. Сами војници бирају своје старешине, Војничка вежбања се врше упоредо са физичким васпитањем омладине у школама.
3. Експропријација и социјализација производње и трговине, Одмах после преузимања политичке власти, пролетаријат одузима буржоазији средства за производњу и претвара их у заједничку, државну својину. Социјализација се прво отпочиње са банкама, фабрика-
"ма, већим трговачким и саобраћај<