Borba, Jan 24, 1975, page 11
ТЕ
(БАНИЦА. ВЕЋА. ГРАДСКЕ. СКУПИШТИНЕ
ДРУШТВЕНО-ПОЛИТИЧКО ВЕЋЕ |
Дневно 32.000
ЕОГРАДСКА ХРОНИКА |
адника
не долази на посао.
Има доста случајева неоправданог изостајања с посла, али је проблем. и
како боље помоћи оншма који су
И делегати друштвено-политичког већа
справљали су на јучерашњој седници којој је председавао Драган Вучићевић о проблему одсуствовања с посла због боловања. Констатовано је да је цифра од 32.000. колико дневно
радника не долази на посао, велика и да морају предузети одређене акције у којој учествовали сви заинтересовани, здравствени радници.
Делегати су се сложили да има доста случајева неоправданог изостајања с посла, али је у овом тренутку свакако важније како што пре и боље помоћи онима који су заиста 6о-
лесни. , к
Свакако да на наше здравље утиче и авздух који удишемо. А он је. свима је познато, превише загађен. О овом проблему говорио је
и Живорад Ковачевић, председник Савета за унутар предузећа и други фактори. —. Пошто и поред свих на- ним венцем. Десет старих, вре “5 : г < ј пих ПМ „Змај“ до у стојања у овом моменту нису дних чланова и 5 ; ВЕЋЕ ОПШТИНА ВЕЋЕ УДРУЖЕНОГ обезбеђене довољне количине било је медаље рада. ивао РАДА "бутан-гаса. сложили смо се Поздрављајући одликоване · | | 7 ЕУ да је потребно смањити потро- | раднике. пензионере и госте Оди НС | вена ( ЛУ 01. Ју шњо бутана који служи зај| председник Председништва а'
хитне помоћи
Свим средњим школама у граду утиутиће се молбе да поново испитају своје одлуке о искључењу ученика
збрињавање хитних меди-
а не само
Било је речи и о хеликоп-
замста болесним, |
заштиту животне средине. Он је рекао да је У припреми читав низ краткорочних и дугорочних мера које треба да допринесу бржем решавању овог проблема. Ту се мисли и на · контролу квалитета угља. семинаре за ложаче, контролу ложишта и сагоревања, контрола из дувних гасова код аутомобила, бржа изградња топлотне межре и друго. Е Ма седници је констатовано да се број боловања и даље мора смањивати и да у томе мора да постоји виле сарадње између здравствених установа и радних организација. У по следњих шест месеци број одсуствовања с посла смањен је за милион радних дана, али се на овоме не може стати. Недопугтиво је велики број боловања до 30 дана. На смањење бро ја оболелих, речено је, утиче и степен кориш ћења спортских центара, међуљудски односи
ра.
се би
Опет о изоетајању _ с поела
Одсуствовања с посла (она
|
цинских случајева на подру-
чју Београда, које организују ствене службе која би много стала пракса и уобичајено по | бур „Гас“ обавестиће Градски • сте | с И А а
Градски завод за хитну меди-“ значила посебно у ванредним | Нашање запослених у неким | секретаријат за привреду о ' више ас ЛЕ || љ4ае МЕ
цинску помоћ службе неодло- _ ситуацијама. Предузимање по- радним организацијама. Они | предузетим мерама за додатне а ву ЧУ ЛЕВЕ ис ЕР Е %ЕЕ који стално одсуствују са пос- 1 ,
жне лекарске помоћи при домовима здравља на ужем подручју града и стационари здра вствених организација, спроводи се последњих година све "организованије и квалитетније. Ово је контатовано на јучерашњој седници Већа општина Скупштине трада.
- Анализе и стручне оцене, међутим. указују на потребу систематског и стулиозног оса времењавања организације и начина рада ове службе. Зато је, закључено је на јучерашњем састанку, потребно израдити нормативе и стандарде службе за хитне медицинске интервенције како би се на је динствев начин обезбедили ор танизација, рад и финансирање ове лелатности,_
Потребно је можда. сагла-
дњих школа. У школама за ницама већа. Због, тога рал ћама које баш због територије Ма О еоић Поповић, ген сили су се јуче делегати Ве- основно образовање било је у Милан Петровић, делегат | Градске скупштине не треба | на којој живе сваходневно ни ар 1 „Транспорт ћа општина, организовати је- 1974. тодини 15.000 људи, Учи- | спот већа, нагласио је да нај- | ценити по дужини дискусије | имају. | в је _ да потп |(
динствену службу хитне меди ·цинске помоћи која би укљу чивала рад свих установа у основној здравственој заштити и неких у болничкој и ван болничкој. 5
у КЕ. ~ Опште је мишљење делегата да Завод за хитну медицин ску помоћ треба без оллегата да набави потребна. тронспортна средства, да усавршава рад спелијолизовоаних лекарских екипа и да формира нове у селаду са стоенчпим нама и реалним здравствене заштите на подручју Београда.
аи
.; потребама грађана
Потребно је да отпитински органи управе надлежних за послове здравства обезбеде простор за традњу нових 0612ката за службу _ хитне медицинске помоћи,
терској бази за потребе здрав
требних мера за што хитније увођење хеликоптерске базе поверено је самоуправним органима друштвено-политичких заједница града и Републике и њиховим самоуправним интересним заједницама.
Делегати Већа општина Скупштине града разговарали су јуче и о стању и проблемима образовно-васпитних ус танова у прошлој и овој школ ској години.
Подаци указују на изузетне резултате у односу па раније године. Први пут овг године број понављача је мањи од пет одсто у односу на укупним број ученика основних и сре-
њен је злачајгн напрслак У повезизању школа и привргде. Мппетнизовапа је настава, на полугођу је из школа искљу чено само 120 ученика (7 олмозгу ма 185 проттле толике или 717 пре пет година). О томе је товорхо Ферђа Радишић, _предгедник Одбора за обраловате, културу. науку и физичку културу. Чиљенима ла се 150 младих људи нотило · најкритичвијим гољинама улини можха није прево и јелино решење за оне који 2св0јим васпитачима стподају проблеме. Зато је Слбор. прелпожис да се свим средњим школама у,граду упути писмо с молбом да понсво. испитају своје одлуке оискључењу мче мика и дз се при том. посебно „истакне законска обагоза лру тих школа да ове ученике при ме, ·
7
на
неоправдана) изгледа да су по
ла, вероватно користе „радно време“ за друге активности у појединим сезонама кројачи, тесари, столари електричари и аутомеханичари масовно изостају с посла. Онда и није чудно штс, како се оцењује, при вреда града може да изгуби и до две милијарде динара. Ово је била главна тема о којој су највише расправљали јуче делегати Већа Удруженог ра-. да Градске скупшитне,
На седвици Већа прихваћеп је спопазум којим се овлашћује Београдска зајелпица културе да организује Фестивал југословенског, до кумечтарног и краткометра жног филма у Београду. |
више болују они који су „једном ногом у фабрици а другом на њиви“. По његовом мишље њу, за такву ситуацију крива
се што више запошљава јефти ва радна снага у неким преду зећима. : У Закључено је да је неспход но развијати мере за унапређе ње заштита на раду и радне дисциплине. Посебно је истак ну задатак Синдиката на пра ћењу боловања као одређеног сомтјалног проблема. Дискуси ја је потврдила озбиљност про олема који, како је наглашено, не леже само у здравственим службама нето у читавом лруштву, посебно у удруженом раду. Извештачи: Б. КАРАУЛИЋ М ВОЈИНОВИЋ в. кости
је и рачуница економиста да'
24. ЈАНУАР 1975. — БОРБА — СТРАНА 11.
о па ли титана аи вал ли
"примењивати.
.
ИЗ ГРАДСКЕ СКУПШТИНЕ
| Реетрикција
бутана за возила важи
Почетком идуће недеље „Гас“ ће обавестити Градски секретаријат за привреду о предузетим мера ма за додатне набавке
бутана
О несташици бутана, која је ове зиме била стална тема и међу потрошачима, набављачима и произвођачима говорило се и у среду У Градском секретаријату за привре ду. За истим столом нашли су се начелник Одељења за роб ни промет овог секретаријата
„Александар Костић, представ
ници ОУР-а „Гас“. ООУР-а „Бутан — гас“ и Тржишне ин спекције града. Да би се пра вилно информисали грађанио насталим тешкоћама У снабде вању бутаном. а на захтев ре дакција појединих дневних листова, Костић је јуче нови нарима изјавио следеће:
погон возила.
— Организација удруженог рада „Гас“ и ООУР „Бутангас“ и „Промет гас“ преузели су чврсте обавезе да у току ове сезоне на подручју Београ да обезбеде довољне количи-
не бутана за потребе индустри
је и широке потрошње (домаЋинства, здравствене установе и друге).
— Почетком идуће ·недеље
набавке бутана да би се укинула рестрикција'у потрошњи односно. у случају да до нових набавки не дође, изда обавештење о томе докле ће се смањење бутана за возила
В.К.
Материјали за делегате на време
— За делегатски систем нај важнији је период претходног разматрања. о којима делетати треба да се изјасне на сед
на веђима, већ по темељитости припрема делегата и деле гација измећу две седнице, а рад стручних служби по блатевремености припреме материјала. Само тако ће се доносити квалитетне, а не формал не одлуке истакто је председниж Градске скупшине иверад Ковачевић на јучерашњем састанку председника колегијалних тела Градске скуп штиве. у Говорећи о програму
Скупштина града м већа ову годиву, у сили да је период. уходавања прошао м дал се у овим телима осећа нови замах. Интере совање за Програм је било ве лико. што показује и податак
рала
оОМу
| да је стотинак делегација по
слало своје писмене примедбе и предлоге.
“~ 3 за : естихи су магла ] колико школа.
. лике
"чких организациј а колектива,
"ја наше пољопривреде.
Председник Републике одликовао Орденом рада са златним вемцем четворишу, 35 радника је добило ордене рада са сребрним венцем, а десеторица
медаље рада,
За дугогодишњи раду Индустрији пољопривредних ма шина „Змај“ у Земуну одлико вени су орденом рада са злат ним венцем Јован Кљајић, Си ма Покрајац, Радисав Шигић и Живан Стајић, Ово зисоко сд ликовање Председника Репуб поводом 30-тодиштњице ослобођења Београда уручио им је. јуче председник Скумштине општине Земун Бранко Радивојевић.
На јучерашњем. свечаном скупу радничке скупштине, радничких савета „Змаја“, пре дставника друштвено-полити-
општине града 35 радника ло билс је орден рада са среор-
синдиката фабрике „Змај“ Вла стимир Ђубровић је рекао:
— Признање које нам овим путем чини Председник Репу блике обавезујс нас да Уб ће уложимо још више н: да „Змај“ у потпуности 06 свој друштвени задатак ра:
ПРЕ
ЈЕ
ЗА ДУГОГОДИШЊЕ ВЕНЦЕМ: Председник СО | одликовање ра
РАЗГОВОРИ ЧЕТВРТКОМ У СТАРОМ ГРА,
+ че
димњаке ф
Пијаца. „Скадарлија“ треплављена нажутим робом која не би требало ту да се продаје
Пракса, недавно уведена, да месне заједнице у општини Стари град четвртком обилазе представници Скупштине општике и других друштвено-по литичких оргачизација, пружи ла је прилике грађанима да отверено кажу шта их сво му чити кахвасве проблеме их . ју. Тако су чедавно и станов- « нипи месне заједнице „< дарлија““, једне од централних у граду, говорили о тешко
чашају у сопствени;
Х,,па су . улази у зграде м простор
. кажу грађани.
Стерих људи а највећи број Грађани С што патронал и
има
њих
око
живе ес
70 гну за помоћ,
старих.
кућно
мету
нице дуго већ
Ова месна заједнипа једла је од најугроженијих збо гађености У граду, рекао предселник Савета мес нице Рале Марковић. бно је да се примене 3 одредбе о постављању ра ва димњаке који нет туптају дим и 4 зито се планира топли. „А ијо овог подручја. « те су препуне во: атаћују ваздух и ства Улици
СУДА
јаца
преплављена 16
тезте нису покривене, А
урту уопшт
Разговори четв! ра прилик: а 0 праг БОЈНО ваза
ти
ју буку, поготово У 2 „ новембар у којој се налази ИЗ АУТО-МОТО ТУР
ДРУШТВА
За становнике посебан проблем представља паркирање, јер им се наплаћује исто као и другима, мада ту станују. Предложено је да они одј ном плате за дужи период
рРеТИЋ ГА :2 у 1:
(7 иН»
п да за то добију специјалну на лепницу.
Чуле су се и многе примедба на·рачун Дирекције за из-
средетвима камнонски
еће „Ударник“, % „Бора Кечић“ ( самоутравни споразум о оординачији рада о тослов-
но-техничкој сарадњи
та и ра
дет
т ~ ~ ја # одузела
спорезум о
оје
значи
а
зба 'д: и
индустриј'
„ Сао ои и РО" — потпмсашиусу јуне С координац
ћ,
Т
зници три тра “7.
ауто
ТИ е Вождовац.
1
сници сп
из цен
0:
координ
АЛАШТВО ОРДЕН СА ЗЛАТНИМ Бранко Радивојевић уручује
ман ; ' · : градњу и реконструкцију због од нове године оситу! | и пословногте ; , А 147 џ - ) лошет одржавања јавних по- зила доста поскупело, 0 ТОМ јава ' 23 | џ вршина. Чак и оно што се ура ћићемо свим чл 3 лога и 6 - ди по правилу је нестручно м на кредит осигура) ; аживење анализу
; веома лоше, кажу грађани. сва три вида = 4 прва пљанивање и
| Ни сами становници месне ко им оситурање ! : елвичке пол “ ' де у | заједнице „Скадарлија“ нису 5ао нам) је грама развоја.
к били поштеђени критике. Мно о ратан Илић. |
Шаа у шртобини значи кало и проценаш на ризик
Кад једна самоуслуга прави годишње промет 70 милиона динара. а признаје се 1 одсто на ризик (крађа и оштећење робе) и посебно још већи проценат за кало — онда њеном пословођи, у истом периоду, остаје да се „покрије“ ни мање ни више, милион динара' 3
Ово није само сува математика, него због велкиог броја разноврсних продај- бојевић, потпредседник коморе Београда изврши комплетна реконструкимја овос бела 1 пре тога „легалан“ пут за богаћење ве- них објеката, има вишеобразни начин — Постоје очигледне индиције да је у | ликог броја трговаца у нас. У то смо се признавања процента на ризик и кало, постотак дат веома широко, али у којој Изгледа да се становницима у Еј ки ж ок 74 у уверили и током разговора ових дана са _ у робним кућама где'је самоизбор мери — то је тешко рећи ј Пабеви је УШ и Х месне заједнице не Карађорђева улица је и 5 у "одговарајућим руководиоцима у несолико проценат је 0,3, у комбино- погрешно што се пословође 3: 1 | исплати што су окружени зе гроженија у. Београду већих трговинских предузећа и у дру- чотадан, пад РУДО ВАЈИ УУ ф - задужују | денилом. Јер оно им ствара гт таи СЕН тим надлежним институцијама. ; Ваним ОК НАУ ИМ ПАТИ ЗЕМ А Це Х РОСИ пао еј РОН то се тиме мо- | више муке него задовољства, нице, На њену р коло си Ман пр ванњих објеката има, ~ зришама 01" одетр ст казке . СпободАн и, Прлчав узето вон“ Маша и повеђава. |Габог _прегањања измену, два |, Јурутуоано, је прошане Год- јаја али не у нашој привредној организаци- Стојановић, комерциЗИ по СИНЕ да ће. друштвени договор 9 | предузећа — Градске чистоће це неколико лесечи Му. ! На 5: ПРК „Београд“. — томе према еко-+ признавању ризика и кала, на коме уп- | и Градског зеленила. Тако о-' А
ји— категорички тврди Радмило МилоЈевић, директор ООУР Ју.
У продавницама појг продају и остале прехрамбене производе ризика, међутим, нема. А ако дође до оштећења робе, она се отписује кварталнб. И продавци су задовољни — мањка ·нема у 99 одсто продавница.
Предузеће робних кућа „Београд“,
номским показатељима одлучује радни-
да, где се управо припрема предлог друштвеног договора о признавању ризика и кала по групацијама на нивоу на основу критеријума. = Шићарење преко одавно смо уочили — каже Бранко Тр-
града објективних и заједничких
ризика и кала
раво радимо, смањити могућност за „ле-
ти станари неодговорно се по-
КОМУНАЛНЕ
БЕТОВСАКА
У Карађорђевој улици, на загтев грађан
1, биће
от
на дипара.
то |
во последње подкреше дрве- помотло,. Према
малопродаје 5 : а пој , »аве! ; е појави већи гално“ богаћење пословођа. % ПИК „Тамиш“. — И у нас је. према по- чки савет и. ако се негд « де, а лишће и грг ЗЛЕ МА има за а ве | » Е . 2 Ља : % . а > рање остави пазновима« предлаже се. -д: > у 6 2 Е 5 1 у аднички Али е чт = и ре; а ( : 5 себном правиднику порианре ар Ае ка пе ви одлуку о невина лесе свим МА А ИЕ 027 | на тротоарима које. због тога ова улица прошири же 8 за и: г ра- БОА ман Е Ј - з Е што оно није иховој над- тротеарг со сасе у Е ризик и коло који је различит за — Тешко ла се ту нешто може оно Је УБ 01 Х тротсара (који ни ; ; са
Зличиту робу. За сухомеснате“и млечне
зође и надокнади мањка. Међутим, ни овај начин се није показао сасвим ефи-
да
уради — категорички тврди Божа Мар-
лежноти, радници Градске. чи шири од 70 сантиме!
После
у ] ПР 5 | УУ мо | пе пало о правна аалена а 1 ба] пази и а Пана инспектор. — Ми а а стоће неће да почисте. 5 АНУ аи ; Ло опрвоме; а АЛ за ризик (крађа и оштећење робе) пред- кумента о признавању ризика и кала у решења нема, И није та песимизам. Јер, Занимљив је начин на која тев да се ово с Каор ни ри видели смо само 1 хиљадити. што је са- нашим робним кућама. на пример, ризик се нигде не појављује, | су становници Ј! месне зајед · парче“ већ. пок це "оу ЊЕ“ | | свим довољно да покрије праве трош- Зачуђује, међутим, да у „Џентропро- чак ни у БА ННАМ рачунима. Постоји | нице доскочџли овој игри: по | коначан плен. обоје | | кове ове врсте, Све што је преко тога, му“ нису имали воље да нам нешто од- Уа моатИРАЧРОа! Е +" МА МА ЗНА БЕТА МАСУ ЦИА саме код У рараин ЈЕ | то је расипништво, гурање пара у ме- ређеније кажу о томе како су решили Да је ово вероватно „тачно потврђује | вом венцу бетонски зид, и та Око је при је нам : | ( пове пословођа. питање признавања ризика и кала, иако и чињеница да су. сем једног изузетка. | ко поставили „међу надлежно _ пњој селници Олбора за ( У „Смедеревки“ је слично: такође је познато да управо ово предузеће има све пословође с којима смо покушали ла | сти“, Месне заједнице су пи- | палпо- А ја На ка 1 у постоји одговарајући правилник. АЛИ, велики број самоуслуга и да се претпо- разговарамо о ризику и калу избегле да | сале Скупштини града и Гра о ске послове ИЕ ге т ли. проценти за ризик и кало нешто су дру- ставке о богаћењу пословођа најпре дд- нам нешто одређено кажу, сем да се дској чистоћи али безуспеш- | штине Савског љвенла, Мо! : та Кчији. У самоуслугама он износи 0.5 од- носе на његове трговце. _ Уместо тога, некако „покривају. но. Сада су преко Одбора. за- | члма председника ошбра Је- чидерск | сто, како нас је обавестио Марко Ђури- Никола Дутина, доскорашњи директор И то обавезује да се решење мора | тражили битније решење ста ве Лу јака. ба: ; бе ТЛЕ : на а шић, директор овог предузећа. Кало за малопродаје „Центропрома“. упутио" нас наћи. > лних сукоба између два преду на ће се тоа одоставита Скуп РА се попео воће и поврће лети је 3,5 а зими 8 одсто. је у Основну привредну комору Београ- « Д; ВУЛИЋ | зећа. шттуни. НО ' Ој вино су | | : : кој скупштини и ГСП.