Borba, Mar 06, 1976, page 7
из школског ЦЕНТРА оклопних ЈЕДИНИЦА
с КА Катадбе
Ао Бањалуке (
Центар је данас па оСИавн и савремена. зиколска, установа за обучавање активних и резервних војних старешина.
СРВС ДОЊЕГ ВАКУФА
Ангажоване резервне вој не г етарешине ·
Неговање традиција НОР !# социјалистичке револа-" ције у првом плану активности
Овогодишњу активност Саве за резервних војних старешина доњевакуфске комуне одли кује повећана активност у дру штвено-политичком животу ко муне, интензивнији рад на вој но-стручном и идеолошко-политичком образовању, као и кадровско јачање.
Друштвено-политичка актив ност резервних војних старешина, веома је значајна за друштвени живот Доњег Ваку фа и комуне у целини. Она се добрим делом састоји у јачању и развијању добрих међуљуде хих односа, нетовању традици ја НОР-а и социјалистичке ре волуције, самоуправних социјалистичких односа и делегатс ког система. Пружена је потребна помоћ. ЕВС — делегатима у месним заједницама, ортанизацијама' удруженог рада, Скупштини општине, самоуправним интересним заједницама — у циљу што боље припреме за седнице и „успешније извршавање одређених задатаКЊ Резервне војне старешине У Заједници са „борцима НОР-а са подручја доњевакуфске комуне, учествовали су у обеле зар значајних догађаја из
Р-а у прослави јубиларне 30-те тодишњице победе над фашизмом и слободе наше зем ље, Учињено је доста на, приКупљању средстава за изград-. њу споменика палим борцима“ „МИ жртвама фашистичког теро ра од 1941. до 1945. године на Урији, недалеко од Доњег Ва куфа.
Највише је међутим, учиње Но на подручју општенародне одбране, друштвене самозашти „Те и цивилне заштите. Знача-
јан је њихов допринос код обуке становништва јединица територијалне одбране и друТих одбрамбених | структура ове комуне. На овим_ и другим пословима ангажоваће се иу току ове године. ·
Сарадња Општинске органиЗзације СРВС са. Општинским штабом територијалне одбране, Секретаријатом за народну одбрану и суседним општинсКим организацијама СРВС, на примерној је висини. Ова саРадња биће настављена и још Више продубљена у овој години, Затим, у наредном периоду СРВС посветиће пуну паж Њу војно-стручој обуци чланс тва, те пријему младих РВС У чланство СКЈ, као и одабирању кандидата за школе резер ВНИХ војних старешина и вој
не школе и академије ЈНА. ] Б. ЈАНКОВИЋ
САВРЕМЕНА ОБУКА: Са једне вежбе тенкиста
Дан Школског центра оклопних јединица — 26. март, при падници овог узорног војмичког колектива очекују са крупним' резултатима оствареним
у области стручног оспособљаМа и! друштвено-политичког образовања старешина. питомаца и војника оклопних једивица Почев од 26. марта 1944, годи-
ве; када“ је у Ел Катадби,; не- !
далеко од Каира, око 1:200 бораца почело да стиче прва зна ња о тенковима, теренским и оклопним аутомобилима идру гим оклопним средствима, У Школском центру оклопних јединица обучено је до данас више хиљада старешина и војника наше армије.
Савремена школска установа
Школски цевтар оклопних јединица ' представља данас високообразовну и савремену школску „установу у којој се сваке године обучава велики број активних и резервних ста решина, возача тенкова и дру тих специјалности неопходних савремено опремљеним оклопвим јединицама. Најбоља потврда за то је податак да су сви командири и команданти овог рода наших оружаних снага, завршилим неку школу или курс који раде у Школском центру оклопних јединица, О квалитету наставе и војностру чне обуке довољно говори и чињеница да Центар располаже са неколико десетица најсавременије опремљених кабинета. учионица и бројним
објектима за извођење прак-.
тичнот дела наставе.
Поред осталог. Школски цен тар оклопних јединица „Петар Драпшин“ располаже стре лиштима за све врсте гађања,
минијатурним стрелиштем, стрелиштем за филмска гађања, аутоматизованим и другим објектима те врсте, путем којих старештине, питоуци и војници овладавају свим знањима и вештинама. потребним за руковање савременим оклоп«им средствима. Аутодром. тен кодром и стазе за вожњу тенкова идругих _ зозила такође прелстављају матепија лну ба-
зу Центра која обезбећује да припалчипи наших оклопних јединица постану прави мајстори посла који обављају. Када се томе дода и тенководром за подводно -и амфибијско савлаћивање водених препрека, очиглелно је ла из ове високошколске војне установе ЈНА. одлазе у јединице комплетне старешине >= стручњапи и специјалисти оклопних
јединица, у Посебав лопринос јачању о-
наших оружаних снага.
"краће у овој
'"ца „Петар Драпшин“
ружаних сената, Центар даје и на тај начин што његове ка-
бинете, полигоне и друга сред
ства за обучавање, користи добар део трупних јединица и иколских центара. Тиме се и
припадници других родова и
служби ЈНА редовао упознају са новинама које прате развој оклопних јединица код нас и у свету, што је у условима савременог ратовања веома значајно 'за старешине свих нивоа. у
Праћење савремених достигнућа
Старешине и наставници Школског центра оклопних јединица посебну пажњу посве ћују редовном праћењу развоја, достигнућа и тактичко-те-
'"хничких карактеристика сав-
ремених оклопних и противоклопних средстава. При томе се користе и сва искуства мивулог рата у целини, наше револуције и свих локалних ратова, Значајно место, у обуци Центра заузима и тесна сарадња његових припадника са територијалним јединицама и другим структурама општенародне одбране. Последњих година, ваиме, многе вежбе иззедене су заједно са овим јединицама, што такође представља својеврстан допринос оживотворењу и практичној реализацији концепције опште народне одбране,
У животу и раду Шентра, значајно место припада и са-
„радњи његових припадника са
лруштвено-политичким ' оргастзацијама, органима власти и привредним организацијама Бањалуке и Босанске крајине. Посебно је, при томе, запажена сарадња и повезаност питомаца и војника са омладин-' ским организацијама града и
околине; Чињеница је. на при- '
мер, да је сваки од неколико десетина. хиљада ђака бањалучких школа, бар једном био тост Центра оклопних јединица, док су омладинци Пријелора, Јајца. Кључа и других места из СР Босне и Херцегтовине, као и многих места ван ове Социјалистичке Републике, боравили дуже или високошколској војпој установи.
Додајмо. на крају, да Школски пентар оклопних. јединипружа значајну помоћ штабовима на родне одбране. територијалним јединицама. јединицама
мивилне заштите и организа-
пији удружења Савеза резерв, них војних старетшима на овом подручју, чиме на најбоље мог тући начин даје свој крупан лопринос сталном јачању 6борбене способности свих субјеката отпштенародне олбраме.
Р. РИСТИЋ
[|
Честитка генералу Јосипу Антоловићу
Савезни секретар за народну одбрану генерал Армије Никола Љубичић упутио је
честитку и пригодан поклон народном хероју генерал-пуковнику Јосипу Антоловићу дорргему његовог 60. рођенда-
на и 35 година РеВОЧУнНо нарног рада.
Пригодан поклон генералу Антоловићу у Команди Загребачке армијске области уручио је командант ове области тенерал-пуковник Душан Чорковић, · вено-економски положај
"ривању,
' Влаховић“.
ЕД“
Председници републичких и покрајинских скупштина и већа удруженог-рада ових скупштина за полазнике Омладинске политичке школе „Борбе“ говоре о значају будућег закона о удруженом раду, најваж-
ШЕФИК НИЛХБЕГОВИЋ, потпредседник Већа. удруженог рада Скутштине Босне ц Херцеговине
Конкретна провера
решења у
животној
пракси
циопарном треображају
Очекујемо да Ће закон допринети даљем револљу-
односа: ц доградњи сис-
тема у области самоутравног удруженог рада
Као што је познато, већ дуже времена ради се на изради закона о удруженом раду, који треба да "разради сва Уставом "утврђена темељна питања од значаја за односе У удруженом раду. Очекујемо да ће овај закон, својим садр жајем, начелним'и конкретним рјешењима допринијети
) даљњем револуционарном пре-
ображају односа и' доградњи“ система у области самоуправног удруженог ' рада. Изградњом система самоуправних институционалних ос-' нова за развој социјалистичких продукционих .односа, овај закон учвршћује друштрад- ника у удруженом раду и друштву у цјелини. То значи да радни човјек, организован, „слободан и равноправан с другим радницима у раду са друштвеним средствима, одлучује о условима и резултатима свог укупног друштвеног рада и да на тој основи бстварује доми-
"нантан утицај на токове дру-
штвене репродукције, односно остварује свој владајући положај у вршењу свих друштвених послова.
Доходак и односи у оствастицању, распоређивању и расподјели дохотка чине, према рјешењима овог закона, основ цјелокупног система самоуправног удруженог рада. То је, у ствари, и суштина нашег самоуправног социјалистичког продукционог односа. Доходак је увијек друштвени, јер се остварује на темељу друштвене својине и резултат је рада радника у основној организацији и рада свих радника који су преко радне, производне и пословне сарадње учествовали и допринијели стварању нове друштвене вриједности у удруженом раду.
Друштвени карактер дохотка обавезује радника да остварује своје право управљања и располагања дохотком заједно са свим радницима који су учествовали у његовом стварању. У тим односима загарантовано је право радника да у основној орга-
· низацији удруженог рада од-
лучује о цјелокупном дохотку без обзира у ком се облику удруживања рада и средстава доходак остварује
Закон идентификује облике и правце удруживања рада и
средстава на самоуправној ос~
нови разрађујући даље устав-
на начела о удруживању рада и средстава. Самоуправно споразумијевање и друштвено договарање овим законом се даље афирмишу и разрађују као моћно средство самоуправце регулативе у усклађивању међусобних односа у удруженом ·раду. ·
Доношење тако конципираног закона, чија рјешења директно задиру у основу продукционих односа, отварају се нове могућности за ангажовано учешће свих организованих снага друштва у даљем "развоју и изградњи социјалистичких односа у нашој земљи, за што су непосредно заинтересовани, не само раднич-
> ка класа и све организоване социјалистичке снаге, већ и сваки радни човјек и грађанин и сви народи и народности Југославије, ._ Вијеће удруженог рада Скупштине СР БИХ активно ће се укључити у јавну дискусију о Нацрту.закона о удруженом раду с програмском оријентацијом да сви делегати у Вијећу и све делегације У свим. областима удруженог рада организовано размотре законска рјешења и заједно с радницима у основним организацијама и заједницама дају своје предлоге, мишљења и сугестије о пе еним рјешењима. Истовремено ће се ортанизовано нриступити усклађивању организационих облика удруживања рада и средстава, изграђивања односа у остваривању дохотка и самоуправног регулисања односа у удруженом раду у складу с рјешењима које нуди овај Нацрт закона, На том послу ће се ангажовати сви органи самоуправљања и друштвено-политичке организације у ортанизацијама удруженот рада и другим организацијама и заједницама. То ће уједно бити и“ конкретна провјера у животној пракси понуђених законских рјешења Нацрта закона о удруженом раду.
|
нијим изменама У организацији друпттано-екосевеских односа радника у удруженом раду и задацима скупштина, већа и осталих друштввних фактора у
спровођењу закона.
ЂОКО ДЕЛИБАШИЋ, председник Већа,
удр удсеног рада Скутштине Црне Горе
· Наглашена улога ·
удруженог рада у " друштвеном животу _
Обезбеђен је утицај Већа удруженог рада на'
Уставом Социјалистичке Републике: Црне Горе регули-
сан је статус и.положај рад- |
ног човјека у удруженом раду. Полазећи од уставом утврђених начела, успостављени су такви друштвени односи који обезбјеђују сваком радном човјеку с да остварује своја права и интересе на друштвеним средствима за производњу и да развија своју личност непосредном активношћу У друштвеном. животу. Осим тога, радни човјек путем самоуправљања равноправно са свим грађанима одлучује о свом раду, условима и резултатима рада, односно о сопственим и заједничким инте= ресима. ЈЕ
Полазећи од утврђених,и опредјељених уставних начела, приступило се избору и конституисању Вијећа удруженог рада у општинама и Републици. Илустрације ради треба
. нагласити да већину делегата
у Вијећу удруженог рада чине "радници из непосредне производње, што и овом чињеницом обезбјеђује класни карактер, односно одлучујући утицај радничке класе на рјешавање свих питања од посебног значаја и интереса за развој цјелокупног друштва, а која спадају у надлежност Вијећа. Даљим развојем друштвеног система, а у смислу уставних поставки, приступило се прошле године формирању самоуправних заједница, посебно у области друштвених дјелатности, којим путем се обезбиједило удруживање рада и средстава,
на самоуправним' основама, с |
тим што'је У скупштинама и' радним 'тијелима ' 7 ових структура обезбијеђен адекватан класни састав, што значи да радници самостално одлучују о вишку свога рада који усмјеравају на рјешавање и задовољавање личних и друштвених потреба у области опште и заједничке потрошње,
Овако констифуисан скушпитински систем у отштинама и Републици, варајућим тересним заједницама ставља и значајну компоненту за спровођење у живот Уставом утврђених поставки и начела. Овоме треба додати, да се доношење свих важнијих одлука, планова и законских прописа усваја у скупштинама друштвено-поли-
| односно У одгосамоуправним инпред- друштвена кретања и његове токове
интересних, '
тичких · заједница "уз претходно расправљање и консултовање у одговарајућој деле гатској ·бази, која је врло бројна: и заступљена у свим структурама удруженог рада. из наведених концизних констатација може се закључити да је функција и улога удруженог рада опредијељена и организационо тако обезбијеђена да овај врши нагла-
шену улогу у цјелокупном.
друштвеном животу, његовом развоју и укупним кретањима, а што у ствари представља спровођење и оживотворење уставних поставки и начела. "Ако би за ову прилику по-
кушали да истакнемо резимирану констатацију о цјелокупном раду и дјеловању Вијећа удруженог рада Скушштине Црне Горе у протеклом периоду, тј, од времена његовог конституисања на новим основама, могли бисмо истаћи, да је пређени временски период, иако релативно кратак с обзиром на значај, обим и сложеност задатака и обавеза које су му предстојале, био врло 'успјешан, јер су у наведеном временском интервалу ријешене основне претпоставке за његов рад и дјеловање на новим уставним основама, односно обезбијеђен његов свестран утицај на цјелокупна друштвена кретања и његове токове.
Што се тиче активности Вијећа у односу на доношење закона о удруженом раду, може се рећи да овај закон представља даљу разраду уставних начела у овој, значајној области, ма' томе односило Каб и цјелокупна делегатска база са одговарајућом пажњом, с тим што главну активност треба реално очекивати у слиједећој фази рада на овом значајном системском закону, тим прије, јер се очекује иновирана верзија предлога закона, у које ће се“ уградити дати предлози и сугестије које су истакле делегатска база и заинтересоване друштвене струк туре.
Реално је очекивати да ће закон обезбиједити основна и кључна рјешења, док ће појединости које произилазе из основа закона, практично и нормативно уређивати радни људи, односно организације удруженог рада, саобразно својим потребама и условима.
СУБОТИЦА
Полазници и
чланови Већа удруженог __ рада
Већ. је пријављено око
230 полазника,
На састанку друштвено-политичких радника Суботице, коме су присуствовали Власта Мрдаковић; председник Општинског синдикалног већа, Ми клош Нађ Олајош, председник Општинске конференције Савеза социјалистичке омладине Суботица, Митаљ Ђолац, 'директор и Бошко Ковачевић ру ководилац Центра за марксис тичко образовање младих рад ничког универзитета „Вељко
решено је . да сви синдикални активисти! до 30 тодина старости, буду полаз= ници Омладинске политичке школе „Борбе“. Исто тако одлу чено је да и сви чланови Ве-
„ћа удруженог рада Скупшти-
не општине Суботица, такође буду полазници циклуса о уд
руженом "раду. А Око 230 полазника (је _ већ пријављено, Међутим и радне организације, као на пример, фабрика „Зорка“ и друге, самостално, су пријавиле своје омладинце. број, и у другом циклусу, У Суботици, бити отприлике исти као и у првом циклусу. — љм.
|
Тако ће укупан
КРАЈ ПРВОГ ЦИКЛУСА: Омладинцима ц ом ладинкама из Тивта који су изичавалц ц поло-
Жил, делегатски. систем "па свечан начин џручене су
дитломе. Истовремено Конференђија
ССО тиватске комуне одлучила је да се за циклјс о удруженом раду оснују четири одељења Омладинске политичке школе „Борбе“. На слици: полазници из Тивта са дипломом Шмоле
КОСОВСКА МИТРОВИЦА Појачано интересовање младих радника
ТУ Косовској Митровици у другом циклусу формираће се десетак одељења од Којих ће
, свако имати тридесетак пола-
зника. Значи, око 300 младих Митровчана ускоро ће почети да проучава теме из „удруженог рада“.
— Нисмо желели да нам се подударе две акције, због тога није било полазника у првом циклусу. Али сада када је наша " Омладинска политичка шкода завршена, интересовање за овај облик марксистичког образовања је порасло — рекао нам је Ајт Укићи, председник Општинске конференције ССО Косовске Митровице. — Највише полазника пре
“ свега због интересантне теме биће укључено из радних организација. Али, ни средњошколци ни студенти неће бити запостављени, Основаћемо и не
„колико одељења у Средњој ме "дицинској школи,
на Техничком факултету, у гимназији и Вишој техничкој школи.
— Разговарали смо са другтовима из синдиката, нагласиб је Исмет Шуља, члан Председништва Општинске конференчије и председник фабричке конференције ССО рударско-хемијско-металуршког комбината „Трепча“. И ону су заинтересовани да се што више младих радника укључи у „Борбину“ школу. Јер од тога
ће, како су нам'у разговору истакли, највише користи имати синдикат, пре свега због предстојеће дискусије о Нацрту закона о удруженом раду. __У Косовској Митровици, како нам рекоше, верују да ће њиховим примером поћи и оста ле, мање, околне општине, Јер, уосталом, на то их обавезују и закључци недавне седнице Председништва Покрајинске конференције ССО Косова на жојој су, поред осталог, разматрани начини како приступити што масовнијем и приступачНеа идејно-политичком — и арксистичком образовању
вис у Покрајини. "П. МРЂАНОВ
и да се Вијеће пре- |