Borba, Apr 24, 1976, page 3

да се могу узети као увод у шире дискусије које су на по молу у међународном комунистичком покрету. Јер, ко се тумачи, за то дају пово да многи написи у гласилима партија на Истоку и на За' паду. И шеф румунске партије Николае Чаушеску у три последња говора задржао се "на питањима интернационали зма. Очекује се; међутим, ће он нешто више рећи о томе на предстојећем националном конгресу културе и соци јалистичког васпитања

тању пролетерског, ционализма тиче, код румунских комуниста он у највећој мери изазива резерве због раз личитогт тумачења и давања "таквог садржаја који прихватљив за многе партије. као ни Румунску комумистичку партију.

листичку државу, "стаће још дуго време најприкладнији оквир за развој про изводних снага и за размах стваралачких , снага

. Ба против,

РУМУНИ о ПИТАЊУ ИНТЕРНАЦИОНАЛИЗМА

_ Нација и држава | су стварност _

Према, концетаијама, РКП процват и, јичање социјалистичке државе и њене независности, преосрфљају основу јединства и утицаја социјалистичког

система, у свету

: (од дописника. Танјуга) ране ; (Букурешт, априла) — Последњих дана овде је у више на-

чких фактора.

Посматрачи оцењују да 64

теоријски написи на ову тему у крајњој анализи дотичу

„Зоненфелдове доктрине“ и

ка-

да

Што се самог прилаза пиинтерна -

није

Нација и национална држава

, Нација и национална држа~

ва су — према писању румун, ског часописа " номика“ времена. потврдио да

„Ревиста екостварност нашег Живот је снажно нациомална држава, укључујући ту и соција јесте и о-

народа.

Према концепцијама румун-

· ске партије, процват и јачање социјалистичке државе и ње-

"не независности и суверените-

та, ве само да не штети оп-

штим интересима светског социјалистичког система већ, представља м основни услов за јачање једин ства и утицаја светског социјалистичког система, за пораст престижа социјализма У међународним размерама.

Друга значајна истина, на.

| ајани

Ту по у САД су поштено објављени тодаци 0 течем замста неочекиваном ц неразумљивом: о алкожолизљиј, који је завладао као озбиљна и опасна бољка У свим родовима. јединимама америчке армије.

Човек заиста остаје без речи кад чита следеће то: датке: у копненој војсца 32 одсто војника м 20 одсто офимира пију озбиљно плља близу томе; других 37 одсто војника, односно 17 одсто 6фицмира, тажоће „имају 700 блема“ са алкохолом. Слачно је и џ другим родовима. У морнарици, на пример, псти троблем има 37 одсто војника ц 26 одсто официра.

"Последице овакве ситуаци је бар оне које се дају видети цм израчунати, _вилшеструко су забриљавајуће. Нацме, због третеране утотребе алкохола чести су недоласим на дужтост, тако да. се укупно изгубљено радно греме 09,1973. године та доскора пење чак на 2.200 г0дина! Морнарицу, "а приер, та „одсуствовања“ _ са дужности ч друге посљедице због ттотребе алкохола

стају годиаање преко 50 жи- _ што је алкотолизит. “ лаона долара. МЕ Ћ. 5:

| је врло јефтино итд.

коју се ослањају овдашњи теоретичари, је међузависност вационалних привреда и про"дубљивање' међународне по-

"у деле рада. Сматра се да нацио налне привреде ни у ком слу

чају. «се ограничавају“ могућности за "учешће у светској скономици, него да представ-

љају основу за различите 06-_

лике сарадње и кооперације. Међутим, према овдашњим званичним _ оценама, препреке за овакву сарадњу

долазе. због постојања разних.

вештачких баријера.

Званични став Румуније је да национаљна привреда пред ставља оквир за остваривање друштвене репродукције и зна чи још и: поље деловања еко сомских закона социјализма у конкретним историјским условима земље. Зато се овде одбацују „теорије“ неких инр страних "аутора о тобожњој „противречности“ између националних привреда и развитка производних снага, по којима „националне државне границе постају све тешње за развој производних снага“ и да их „ограничавају“.

За савремене државе — сма утра се — уопште се не постав ља питање избора између независног развоја националних привреда и њиховог активног укључивања у међународну поделу рада, већ проналажење путева и начина за бржи привредни и друштвени напредак у условима ефикаснот учешћа, у светској размени. Интернационализација производних снага, као природни зултат учешћа држава у мећународној подели рада и афирмисању нација и суверених, држава — чине дијалектичко јединство.

Правичне и демократске основе | Оваква и слична разматра-

__ња наметнула су и у Савету

за узајамну економску помоћ (СЕВ) нека питања, која изазивају различита реатовања његових чланица. Када је, на

оу ррореф:.

бојник.

Пронађени су мо разлози) за ту трекомерт (у употребу адкохоља: досада, незадовољ ство послом, групни притис, ца на појединце, честа прекоморска -тијтовања ч други. У многим војним базама ал жохољ се продаје у подне, аимроко се рекламирају „сре ким сати“ уз чалшмцу, пиће

Минмастарстви одбране се замера да не подузима Ис хакжве ефикасније мере да стане на пут овом злу које се све вилце шири. Наводи се податак да је оно од 1971. до 1975. године утрошило на кош) Зе

армлав, ми

ма Оро И чако је та-

квцт само осам одсто, док

је за контролу алкохолизма.

7 ала тек 4 малмота. долара. „Износећи ове ц друге за брињавајуће податке, љист „Валимегтон, пест“ не без г0р чине залључује да је у не | давној конгресној дискисији о војном буџету много реч“ било утрошено ма то да /л“ је прмији потребан овај “ла онај бомбардер, оваква. пили онаква подморница слимно, алт; да је веома мало речу казано на рачун тако 03биљног проблема армије као.

АГЕНЦИЈЕ НЕСВРСТАНИХ |

ЈАВЉАЈУ

САТЕЛИТСКИ ПРЕНОС ИЗВЕШТАЈА

(Коломбо, 23. априла, Прен

са латина) — Премијер Шри ·

Ланке Сиримаво Бандара„ваике пустиће наредних дама у рад земаљску сателит“ „ску станицу преко које ђе августа ове године свет бити информисан о раду петог самита нес грани земаља.

Ова х станица ће бибвувити преношење телекс-извештаја, као и радио и телевизијских програма. Изградња о'ве станице стајала је владу Шри Ланке више од лиона долара.

Влада Шри Ланке преду-

зима сада мере за пружање

главне

6 ми-

врата поновљена Лењинова мисао да ће се, и после победе ко- · мунизма, . у свету очувати националне и државне разлике.

Овом мисли поткрепљују се тумачења схватања о пролетерском |. интернационализму од стране румунских марксиста и полити-

ни са

“

и осталих олакшица агенци- |

јама, штампи, радију и тегевизији, који ће ПИ

„Зато

се

пример, У питању интеграција у оквирима ,СЕВ, Румуни инсистирају на томе да се то не схвати као кршење неза-

висности и суверенитета од-, ређене чланице која је позва-

на да сама одлучује о својој националној и међународној привредној активности. Румуни полемишу и не слажу се присталицама тезе о „међусобном приближавању националних система руковођења и планирања“. жу да су једино партије радсчичке класе и уставни форуми једне земље позвани да утврђују облике и методе руко вођења у складу са економским, друштвеним и политичким условима сваке земље. Уколико би се оствариле замисли о „приближавању“ лика организовања привреде, сматра се да би се тиме итнорисала руководећа улога партије и њена одговорност пред радничком класом и народом у погледу обезбеђења ефикаснот руковођења изградњом социјализма и комунизма У сопственој земљи.

Путеви за решавање „противречности“

Међутим, према овдашњим оценама, у предлозима за интегрисање у СЕВ-у запостављено је једно питање од битног значаја за даљи развој со циј алистичких земаља чланипа ове економске групације. У питању је изједначавање нивоа ·. њиховог економскот развитка, који је логичан за хтев развоја светског социјалистичког система, Јер, соци+ лализам, сматра се у Букурешту, претпоставља високу привредну развијеност свих социјалистичких земаља и елиминисање раскорака у томе. се Румумија залаже за увођење таквих облика и метода сарадње и инструмената, којима би се фаворизовале мање развијене земље. Сматра се, такође, да механи зам привредне СЕВ (6ез преференцијала У корист оних чланица на нижем ступњу развоја не би до принео изједначавању нивоа економског развитка члавипа ове групације и подсећа да таква клаузула постоји и у „комплексном програму СЕ“.

Александар МАРКОВИЋ

" Рекордан |

Они ка-.

об- |

сарадње У,

4 ца БЕЗ дала је помоћ од 38,2 милиона долара Замбији, Ма (

пад британ- | ске фунте

(Лондон, 23. априла, Танјуг — Британска фунта поно во је забележила рекордан пад на светском валутном тржишту. Према најновијим бер занским извештајима, стерлинга сада „вреди“ само 1,80 долара, што је најнижа вредност британске валуте ко ја је икада забележена.

У лондонским банкарским круговима нови пад фунте изазван је, прва свега, неизвесношћу око нагодбе британске владе и синдиката о огранича вању надница. Конгрес шкотских синдиката управо је одбацио владине преллоге, према којима (би НаоНИко у наредних годину ' дана порасле само за три одсто.

У поређењу са десет најја-

фунта

чих светских валута британска фунта девалвирала је од 1971. године за више од 37 од сто. Пре пет година фунта је вредела 2,8 До Лав

| Помоћ вез | афричким земљама

(Лусака, 23. априла, АП) Европска економска заједни-

лавију, Заиру и Боцуани, на

основу програма пружања хи,

тне помоћи земљама које су погођене садашњом политич-

ком и економском ситуацијом.

на југу Африке, Члан програма ЕЕЗ за развој Џон Скот изјавио је да ће ова сума би ти подељена међу четири зем ље зависно од њихових по-

треба.

СИТУАЦИЈА

0 ФРАНЦУСКА ПОСЛЕ ДВЕ ГОДИНЕ | _ВААСТИ ЖИСКАРА ДЕСТЕНА |

· Економска _ криза.

отежава програм

Изјаве све блмнае на конферениији за. орки коалиције поздрављају а опозиција оштро

пате овна еладађуне |

критикује

ОДОБРАВАЊА И КРИТИКЕ; Жискар Ф' Естен та .конференцији за | штамћу

У АРГЕНТИНИ

Неутврђен 0 орој

ухашшених

(Буенос Аирес, 23. зприла, Танјуг) — У Аргентини се раз буктала жестока кампања вој ног режима против првака, функционера и активиста 060 рене владе и покрета перониста. Акција је покренута против свргнутог шефа _ нације Изабеле Перон и још хиљаде њених следбеника. Влада исти че да се ради о борби против корупције и субверзије.

Овдашњи дневници објављу ју обиље података о наводним

злоупотребама власти и незаконитом богаћењу Аргентинаца који су се нашли на ниша ну ове кампање, али с мало "званичних података о броју ухапшених, Јавља се само о

ухашпеним лицима у поједи-

' ним провинцијама. Војне старешине су објавиле

више прогласа у којима упозо равају становништво да ће би ти примењене строге казне про тив „субверзивног тероризма“.

2 4 ~ _____________________-_____________________________ииннтнаинниинииллад ни

СНИМЉЕНО ових ДАНА

Напад на кубанску амбасаду

„Два лица виа су живот, а четворо их је рањено од бомбе која, је прекјуче лосле под не експлодирала у кубанској. амбасади у Лиса бону. У време експлозије, која је уништила два спрата вељике пословне граде у центру ' града, кубански амабасадор Франсиско ригес није се налазио у згради.

Вратар зграде је изјавио да је бомбу унео

у коферу и подметнуо пред кубанску амбасаду Р нама младић, али се у извештају не наводи да у ли је оп отрИрен Након експлозије ' пред

вати о раду Пете конференције шефова држава влада несврстаних земаља која ће се одржати оде ло 19. августа.

ПРИЛОГ |. САУДИАРАБИЈЕ

(Уједињене нације, 23. априла, ОПИ — УН) — Међународном фонду за развој пољопривреде, који под окри љем Уједињених нација тре ба да буде и формално основан У јуну, Саудијска Арабија је ове недеље приложио "ла овна милиона долара. |

или

· Једну чине

; десничарску

Род384 да Мортуг

де.

Средства фонда, како — је предвиђено, формираће се из прилога две групе давалаца. традиционални приљагачи — индустријализоване земље, а другу — земље у развоју које су у мо-

· тућности да издвоје средства

за ту сврху, укључујући чла нице Организације земаља“ | извозница нафте.

ФОНД ЗА ТЕХНИЧКУ КООПЕРАЦИЈУ _

(Лима, 23. априла Андина) — Генерални директор Организације УН за пољопри- ј

"предлог "на четрнаестом ре„тионалном вреду и исхрану (ФАО) Ед-

· тинак делегата из 24 земље

зградом се скупило око 1. 500 ан међу којима су неки почели за 'овај злочин оптуживати

илегалну „Португалску ослободи

лачку армију“.

Представних португалског иностраних послова Алфредо Баросо изјавио алија „жали и енергично осуђу-.

је напад против кубанске амабасаде“ и обећао · ПРИ истрагу. а слици: демолиран (просторије амбаса

Министарства

вард Саума предложио је стварање „фонда за техничку кооперацију“ који би брже реаговао на потребе поМајера земаља у разво-

„ скраћујући и процедуру пореје средстава за инвестиције. Саума је изнео овај

заседању ФАО за Латинску Америку. Конференцији присуствује сто-

овот "контилента.

(Париз, 23. априла, Танјут) — Француски председник Жи скар дЕстен жели да њетова

земља на унутрашњем плану.

буде „мирна и промишљена де мократија, а на међународном »у чеоној“ групи земаља сред њих размера“.

На конференцији за птампу, која је и овог пута била от " раничена на француске унутрашње прилике, он је у увод ном излагању и одговорима на питања истакао решеност да истраје у намери да спроведе обећане друштвене реформе.

Он је нагласио да резултате његовог програма, који — је отежала економска криза, тре ба ценити за пет година, коли ко му још траје председнички мандат. (Управо се навршило две године његовог председни ковања).

Залажући се за „мирну демо кратију“ ради остваривања тог програма, шеф француске дрвае је истовремено . замерио опозицији због тога што није прихватила његов предлог за дијалог и сарадњу у решавању питања од општет интереса: По његовом мишљењу, по

· требно је остварити „економски и социјални консенсус“, од носно да „Французи раде заједно“. Д'Естен је изјавио да ће се,

парламентарни избори одржати за две године, у предвиђеном року, и оспорио, мишљења

да се Француска већ сада на-'

лази у предизборном периоду. На питање како ће поступити у случају да на тим изборима ' победи левица, рекао је да ће се држати француског устава.

Привредна активност Полазећи од тога да ј6 „об-

нављање француске привред- |

не активности у току, и да то више нико не спори“, Д'Естен је изјавио да ће од њеног даљег кретања зависити и посте пено ублажавање проблема не

запослености. Што се, пак, ти'

че позиције француске нацио налне монете, франк је — пре ма његовим речима — са западнонемачком марком био и остао једна од вајстабилнијих монета.

У настојању да поврати веру својих суграђана у будућ„ност, председник Д,Естен је по ручио да ће почетком јуна

објавити „детаљан опис циље ва економске и социјалне трансформације француског

Дру Да би их убедио У.

потребу социјалног мира, навео је примере Америке и Савезне Републике Немачке, ко је су како је рекао, захваљују ћи умерености захтева грађана, најбоље прошле у периоду, економске кризе. У истом смис лу говорио је ис _ садашњој кризи на француским универ зитетима, изјавивши да се „не

боји 1968“, када су студентски ·

немири потресли читаву Фран цуску. Ф

На питање шта данас мисли о својој изјави на почетку, прдеседничког мандата да са њим за Француску почиње „нова ера“ изјавио је да би Французи били задовољнији оним што је досад чинио и тштто ће убудуће чинити да у "међувремену није било тештње економско-социјалне кразе.

Незадовољна опозттција

ЈВеома различитим реазговањима пропраћене су ' изјаве француског председника. Пред

ставници владајуће коалиције |

(деголистички табор, „Независ ни републиканци“ и „Демократски центар“) потпуно су за довољни ставовима шефа држжаве, истичући његову сигурност и решеност да настави програм друштвених реформи. По њиховом мишљењу, Жискар д'Естен је убедљиво одго ворио на садашње преокупаци је својих суграђана.

Опозиција и синдикати су, међутим, сасвим другачијег ми шљења. Геверални .сакретар КП Француске Жорж; Марше оштро је реаговао на тврђење председника Републике да но ви курс француских комуниста представља _ предизборну тактику. 'Марше је нагласио да су посреди промене које проистичу из анализе услова у

“којима смо започели ову битку“. Генерална конфедерација рада сматра да ће „ова интервенција председника Републике само ојачати акцију радни ка за признавање њихових ле гитимних захтева“. Други по снази француски синдикат ЦФДТ — истиче да „не може бити консенсуср кад прва брига власти остаје консолидовање

привилегија богатих“.

Ставом председника Републике. нису Задовољни ни сту"денти који, одбацујући владину реформу универзитета, на ·Јављују нове демонстрације.

КОНАЧАН БИЛАНС КАТАСТРОФАЛНОГ НО РЕКА У ГВАТЕМАЛИ '

Погинуло 22. 936 лица

Број повређених

' (уједињене нације, 23. апри ла, АП) — Према извештају тенералног секретара УН Курта Валдхајма у земљотресу, који је у фебруару вот је изгубило 22.836 лица, а 77.000 их је повређено, У из»

вештају се даље каже да је "уништено око 250.000 кућа, а

ове, тодине задесио Гватемалу, жи

премашује 77.006 б 6 » | +. око милион људи остало је · без крова над главом, Економска комисија за Латинску Америку проценила је „материјалну штету коју је проузроковабд овај страшни по трес па 748 милиона долара. Међународна помоћ Гватема“ ли за отклањање последица потреса износила је до 12. ап рила око 50 милиона долара.

ге"