Borba, Mar 18, 1978, page 3
"48 МАРТ 1978. — БОРБА — СТРАНА 3.
Ро ЗА. РАЗНЕ ДЕЈ
МЕЂУНАРОДНИ ПРИВРЕДНИ ПРЕГЛЕДА
Крупни
кораци у привредном
развоју Ј угтославије
Подаци сведоче да наша земља убрза· но смањује разлиже које је деле од индустријски, развијених држава
у овим данима изборне активности и припрема за Једанаести конгрес СКЈ можемо са задовољством констатовати да је наша земља постигла крупне успехе у развоју производних снага и развијености друштвено-економских и политичких односа, Без претеривања, може се рећи да Југославија спада управо међу најстабилније државе данашњег света.
Да бржи економски развој наше земље не стоји на стакленим ногама и фразама лако је доказати — пише Танјуг — навођењем неких проверених показатеља, који сведоче и о,чињеници да наша земља чини крупне кораке у правцу смањивања разлике у степену развијености између ње и индустријски „ развијених земаља.
Тако је у времену од 1970. до 1976. године раст друштвеног производа у нашој земљи имао просечну стопу „пораста од 5,6 одсто она је већа него и у најразвијенијим земљама света. Наиме, у том периоду раст друштвеног производа у Сједињеним Америчким Државама износио је 2,8 одсто, СР Немачкој 2,4 одсто, Француској 3,8 одсто, Јапану 5,5 од-
ЈИСОЗ.АМЈА | ОЕСр
ша А
Меглав | Нанја | Зуајсагју. Вгћа |5РАЈ. Ка : ска пја
Ј
О
З УЧЕ
- 15
УЧИ У
НК
а трн
ВА УЧИ |РЕИТЕ БЕТЕ
|
тањи пете СО огибуел! ргојуса 5ра гагја 2арозјећо| 1975/70.
Ргодик упов! сада у сто, Великој Британији 19 и Швајцарској 0,5 одсто. |
Нису мање занимљиви и карактеристични неки други подаци. Раст запослености у нашој земљи је у том временском периоду такође већи него у наведеним земљама света. Стопа раста запослености у нашој земљи износи 4,2 одсто, док у САД она има стопу од 1,8 одсто, СР Немачкој је чак за један одсто у паду, у Француској 0,2 одсто у паду, као и У Швајцарској, где је за 1,9 одсто смањена у односу на ранији период.
Било би неумесно, разуме се, ако би тврдили да је у нас све сређено и да нема проблема у привредном развоју. Те проблеме ми не кријемо, али је извесно да су они пре последица нашег брзог привредног развоја и наслеђене заосталости. Ј
Отворен лајпцишки сајам
Штанд „Првомајске“ на љајтумшком сајљу
Традиционални пролећни сајам у Лајпцигу, који је отворен 12. марта, окупио је 9.100 излагача из 62 земље света. Више од половине заступље-
них предузећа и фирми дола-
'"зи из страних земаља.
' · Поред земље домаћина, Немачке ДР, која је заступљена са око 4.200 спољнотрговин-
с ских и индустријских предузећа, значајни излатачи су
- Совјетски Савез и остале земље чланице Савета за узајамну економску помоћ (СЕВ), као и Југославија, ДНР Кореја и СР Вијетнам од социјали стичких земаља. Из 25 западних земаља дошло је 2.100 излатача, а заступљено је и 25
' земаља У развоју, међу којима Етиопија, Ангола и Автанистан по први пут излажу на лајпцишком сајму.
Југославија на капреком сајму
У Каиру је у суботу отворен велики међународни сајам. :
Као традиционални учесник каирског сајма, који-се у доброј мери може сматрати копијом за арапско. и афричко тржиште, Југославија је пред стављена. са 67 радних организација и доста широким
" асортиманом производа који
пружају "увид у могућности југословенске привреде.
У економској сарадњи између Југославије и Етишта у
целини је за последњих четири-пет година забележен со лидан напредак, нарочито кад је реч о робној размени. Египат је највећи југословенски партнер у Африци а други је међу свим земљама у развоју.
У индустријској кооперацији су у последње време такође забележени нови импулси, док је кооперација у пољопривреди тек у зачетку. На иницијативу Египта, однедавна је иницирана и сарадња на важном плану енергетике, ка ко у области електроенергије тако и у области коришћења нуклеарне и сунчане енергије. . .
" Успорен раст | Калај на цени _ трговине
Извештај ГАТТ о последицама нових протекционистичких мера и немира на светским девизним, тржиштима ·
Раст светске трговине на-
тло је успорен у току пров- ·
шле године, а када се узму у обзир нове протекционистичке мере и немир на светским девизним тржиштима, у првој половини ове године се, у нај бољем случају, може очекивати само умерено повећање робне размене у свету. Ово су закључци најновијег извештаја организације ГАТТ (општи споразум о царинама и трговини) о светској робној размени. .
На основу прелиминарних података за 1977. годину ГАТТ је потврдио ранија очекивања и бојазан да је раст трговинске размене, која је у великој мери доприносила економ ском напретку педесетих и шездесетих година, сада угро жен због спорог економског опоравка и све чешћих протекционистичких мера.
Протекционизам Организација ГАТТ није, и-
"пак, у потпуности песимистич
ка када су у питању изгледи за трговинску размену у овој години. Она указује на „по времене знаке“ јачања инвестиција и потрошње у неколико западноевропских земаља, укључујући СР Немачку. Поред тога, очекује-се да привредни раст у САД буде незнатно слабији у овој у односу на прошлу годину.
Исто тако. нове протекционистичке мере уведене послед њих месеци не само да коче трговинску размену директно, већ и посреднона тај начин што доводе до неизвесности у погледу будуће ситуације на тржишту. Сви ови фактори, заједно са утицајем недавних валутних промена, наводе на закључак да ће у првој половини ове године доћи само до умереног раста светске робне размене.
Према подацима ГАТТ, ин-
„дустријски. развијене западне.
земље су доста допринеле успо равању светске трговине у прошлој години. Укупна производња у овим земљама је, наиме, повећана за само 4.5 одсто, према порасту од девет одсто у 1976.
Сиопрски
караван
Нови совјетски ледоломац на атомски погон „Сибир“ отворио је арктичку пловидбу У 1978. Напуштајући своју базу у Мурманску, 7. фебруара, „Сибир“ је у рекордном времену од три и по дана, пробијајући се кроз дебеле наслате леда у Баренцовом мору, а на челу каравана теретних бродова ститао на полуострво Јамал. По први пут тако је отворена. пловидба западним делом Севернот морскот пута у току целе године, На снимку „Сибир“ предводи караван бродова.
ОПЕК и други
Амерички увоз из земаља чланица организације извозни ка петролеја (ОПЕК) је, каже се у извештају ГАТТ, повећан за око 20 одсто у прошлој години, што је у великој супротности са падом' увоза са овог подручја који су забележиле готово све западноевроп ске земље и Јапан. Посматрано у целини, увоз индустријски развијених западних зема ља из земаља извозница нафте повећан је прошле године за један до два одсто.
Према подацима ГАТТ, земље ОПЕК су прошле године имале укупан трговински суфицит од око 60 милијарди долара, према суфициту од
„464 милијарди долара у прет
ходној години. Упркос томе што је њихов увоз, изражен У доларима, био двоструко већи од извоза, извозни приходи земаља ОПЕК повећани су за око 11 одсто у 1977. захва љујући вишим ценама нафте.
ЈУ исто време, укупан трговински дефицит земаља Северне Америке, Јапана и запад ноевропских земаља повећан је на око 42 милијарде долара, према дефициту од 38 милијарди долара у 1976. години.
У наставку извештаја, ГАТТ објављује да су извозни приходи земаља у развоју увозница нафте повећани прошле године за око 20 одсто, што је исто као и у 1976. ГАТТ, ме ђЂутим, истиче да је више од половине овог повећања оства рено захваљујући вишим 'ценама, а не повећању обима из воза.
Источноевропске земље, чла нице Савета за узајамну еко-
номску помоћ (СЕВ), и НР Ки- |
на, Монголија, ДНР Кореја и СР Вијетнам су, према подаци ма ГАТТ, имале прошле гтодине укупан трговински дефи+ дит од око две милијарде до-
лара, према. дефициту од-се-.
дам милијарди долара у 1976. и рекордном дефициту од десет милијарди долара у 1975. години. Вредност кинеског из воза је повећана за шест одсто, а увоза за три одсто у 1977. у односу на 1976. годину.
ПОЉСКЕ АКТУЕЛНОСТИ | | (амосталноет и иницијатива — колико и зашто
Шипрока дискусија о методима управљаља предузећима
(од сталног дописнижа „Борбе“)
(Варшава, марта) — Термини као што су, например, самоиницијатива и самосталност ушли су последњих месеци на велика врата у пољску политичку и економску терминоло гију. Од друге Земаљске кон-
ференције наовамо ова два пој
ма као да су постала мета свих дискусија, иступања и округлих столова о привредној ситуацији, а посебно о методима управљања предузећима. Кад се у дискусију укључи живот
Популарност тих „теоретских размишљања“ довела је У недоумицу коментатора угледног листа „Жиће Варшави“. Како сам каже, он је на крају збуњен и не зна шта ко хоће — да ли предузећа стварно желе више самосталндости или им одговара садаш ње стање у коме мање више о свему одлучују више интанце; да ли су централни органи уистину вољни да се одрекну широких права у одлу-
чивању о комплетном функционисању производних организација, или би им препусти-
ли бар делимичну самостал-
ност.
„Све ипак изгледа јасније“ — пише „Жиће Варшави“ „када се у дискусију укључи живот“. Да би то потврдио, лист ошширно износи случај једног инжењера из Лођа који је хтео да гради породичну кућу и од градског грађевинског предузећа желео да купи
неке неопходне елементе. После више месеци преписки ни
предузеће ни одговарајуће удружење ни министарски ресор нису могли да се договоре о томе ко је надлежан да одлучи о продаји ових елемената, па је на крају инжењер из Лођа, изгледа, одустао од градње куће.
Лист закључује: „Независно од практичних решења везаних за дискусију о централизацији или децентрализацији одлучивања, у сваком случају потребан је здрав разум“.
Док једни форсирају већу.
самосталност и више иницијативе у предузећима, сматрају-
ћи да ће то створити повољну ·
климу за ефективно привређи вање, други се прибојавају таквог „наглог заокрета“ у уверењу да се то може и злоупотребити. На ову тему партијски недељник „Политика“ ортанизовао. је у Бјалском војвод ству округли сто уз учешће представника локалне власти и директора неких предузећа. По мишљењу вице-војводе, не поставља се питање: или иницијатива или дисциплина, јер „иницијатива 6ез дисциплине била би хаос, а дисциплина без иницијативе стагнација“.
Представници локалне власти настојали су да приближе два мање више крајње супрот на става која су се у овим разговорима поларизовала. Према њему и могуће је и друштвено оправдано да се по ђе „средњим путем“, јер, како рече, претерана самосталност може се злоупотребити (изнео је пример многих „дивљих“ инвестиција), а „директиве че сто имају и васпитни карактер“ па их се не треба сасвим одрећи. Међутим, представници привреде заговарали су те зу да је централних директива и прописа сувише, да улазе
у сувише ситне проблеме и да гуше развој и иницијативу ко ја би се у многим случајевима показала веома корисво.
О двоструком дејству једног „лека“
Сви учесници овог окрутлог стола су се сложили на крају да треба наћи једно решење које може задовољити оба ин тереса. „Не треба злоупотребити лек који смирује бубуљице, али истовремено руинира бубреге, јетру и срце“ фигуративно се изразио један од представника привреде. По његовим речима, не треба живети у заблуди да директори предузећа „по цео дан комбинују како да обмању друштво“. Други је додао да „не треба са водом из кори та избацивати и дете и тушити иницијативу и самосталност са мо зато јер неко може да их злоупотреби“.
Оваквих дискусија је у Пољ ској све више. Тема о већој самосталности и самоиниција тиви била је присутна и у великој партијској дебати пред изборе за нова војводства и
друга руководства пред изборе који су недавно завршени.
Недељник „Право и жиче“ категорички тврди да „без широке иницијативе, без материјалне — заинтересованости предузећа, односно колектива за производне и финансијске резултате, без одређене самосталности и аутономије у оргтанизацији извршавања задатака не може бити ни ефективнот привређивања“.
Лист критикује управљање привредом помоћу општих аката, јер они не узимају у 06зир конкретне и специфичне услове појединих предузећа и
ослобађају руководиоце од од- |
говорности.
Аутор овот запаженог текста је и против претеране децентрализације и самосталности у управљању предузећима јер „то може да изазове. партикуларизам у реализацији сопствених интереса“.
Он на крају помиње пројекат закона о државним предузећима и привредним организацијама о чијем припремању званично овде није ништа саопштено.
Л. МАРТИНОВИЋ
„извоз порастао за 27,5 одсто,
ЗЕМЉЕ У РАЗВОЈУ БЕЗ СРЕДСТАВА ЗА ЕНЕРГЕТСКА ИСТРАЖИВАЊА
Према извештају АП, ма једнонедељном симпозијуму који је под покровитељством Уједињених нација одржан у Бечу, закључено је да се око 60 одсто укупних светских резерви нафте налази у земљама у развоју које, међутим, због својих финансијских проблема, немају ни приближно довољно средстава за енергетска истраживања. Исто тако нема ни изгледа да ће средства бити скоро обезбеђена.
На конференцији за штампу, директор Центра УН за природна богатства, енергију и саобраћај Владимир Баум је изјавио да се у обезбеђивању средстава за истраживање нафте у земљама у развоју „није далеко одмакло“.
АМЕРИЧКЕ КОРПОРАЦИЈЕ У МЕКСИЧКОЈ ИНДУСТРИЈИ
Мексички Политехнички институт и Институт за еконбмска истраживања објавили су исцрпан извештај о утипају и деловању америчких корпорација у Мексику — јавља Пренса латина. У њему се каже да америчкг компаније контролишу 75 одсто индустријске производње хране у овој земљи и више од 25 одсто мексичке пољопривредне производње.
Поред тога, закључено је да се продор америчких корпорација у мексичку производњу хране, хемијских артикала и електричних машина још више појачао од 1970. године наовамо. Према овим изворима, у Мексику послује 4.359 инос-
ј ј иште у Сједињеаних компанија, од којих 75 одсто има седиш: пи Америчким Државама. У укупној Мекс) Њена јами корпорације учествују са 12,6 одсто, а у св у аса ја од четири најзначајније компаније су иностране.
ТРГОВИНСКИ БИЛАНС ИТАЛИЈЕ
ј Пан прошлој години имала упола мањи тр: осу на 1976. захваљујући смањењу девине' храном.
Италија је У гвински дефицит у однос; а фицита у свим секторима, изузев трго носи Ди
· «= Шррема. подацима итадијанске владе — како пре 535 ким ке а Италије у прошлогодишњој робној размени износио је два билиона и 219 ај ум Мин чеиба, Пе о, на 41 билион и милиј у , Де ПРИМ оно а на 39 билиона и 742 милијарде лира. у
РЕКОРДНА ТРГОВИНА ДВЕ НЕМАЧКЕ
Трговина између Немачке Демократске Репубнике и СР
' Немачке је прошле године повећана за 3,1 одсто м достигла
рекорд од 8,6 милијарди западнонемачких марака — пише онски „Фајненшел тајмс. .
_-% обје њиве делом лежи у чињеници да је ДР Немачка
у целини искористила годишњи бескаматни „свипг“ кредит од
СР Немачке од 850 милиона марака за куповипу загадноне-
мачких производа. Осим тога, Источни Немци су повећали
своје испоруке машина и нафтиних деривата СР Немачкој.
Прошлогодишња стопа раста међунемачке трговине је у ствари — наставља поменути лист — била много нижа од просечне стопе од 8,5 одсто, забележене између 1970. и 1976. године, али је ипак повољна када се зна да је западнонемачка трговина са осталим земљама Источне Европе прошле године смањена за 1,3 одсто.
Западнонемачки извоз у Немачку ДР је прошле године повећан за 2,8 одсто — на 4,07 милијарди марака. Западнонемачки суфицит од 525 милиона марака је приближно исти као у 1976.
КИНЕСКА СПОЉНА ТРГОВИНА У 1977. ПРЕКО 14 МИЛИЈАРДИ ДОЛАРА
НР Кина је у прошлој години, према подацима јапанске Организације за спољну трговину, остварила спољнстрговинску размену у вредности од 14,29 милијарди долара — јавља Ројтер.
Вредност прошлогодишње кинеске трговинске размене била је за 7,8 одсто већа у односу на 1976, а ове године се очекује њена размена у вредности од 16 милијарди долара. |
Према подацима јапанске организације, НР Кина је про шле године у трговинској размени остварила суфицит од око 1,4 милијарде долара, према суфициту од 1,24 милијарде долара годину дана раније. На основу трговинских суфицита током две узастопне године, оцењује се да је НР Кина крајем гпрошле године имала девизних резерви у висини од преко три милијарде долара.
СПОЉНОТРГОВИНСКА РАЗМЕНА МАЂАРСКЕ
Спољнотрговинска размена Мађарске је у 1977. години повећана за 16 одсто и достигла вредност од 500 милијарди форинти. Ово је; на конференцији за штампу, изјавио ма-
ђарски министар за спољну трговину, Јозеф Биро. .
По његовим речима — јавља Ројтер — иако су и увоз и извоз Мађарске повећани за по 16 одсто, њепе трговинске позиције су се погоршале због великог пораста увозних трошкова. '
Мађарски увоз из западних индустријских земаља је прошле године повећан за 20,7 одсто, а извоз у те земље за 12,2 одсто. Западни производи су тако стекли удео од 40 одсто ла мађарском тржишту, док је само 29 одсто укупног мађарског извоза отишло на Запад. Највећи трговински партнер Мађарске међу западним земљама је СР Немачка. На другом месту је Италија, а на трећем Аустрија. |
Према министру Бироу, трговина са осталим социјалис-
тичким земљама је прошле године повећана за скоро 17 одсто.
Трговинска размена са Совјетским Савезом, највецим тргонинским партнером Мађарске, је премашила 4 милијарде форинти. | ,
КИНЕСКА НАЦИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА О ФИНАНСИЈАМА И ТРГОВИНИ
Крајем маја и почетком јуна ове године у Пекингу ће
' се одржати национална конференција о финансијама и трго-
вини, која треба да обезбеди основу за реализацију крупних циљева постављених пред кинеску привреду.
Реч је, пре свега, о 120 великих индустријских пројеката, чији је почетак градње објавио премијер Хуз Куо срент, а који треба да буду довршени до 1985. године, Замисао је да се реализацијом ових пројеката створи 14 инлустријских база распоређених широм земље. Они су унети у десетогодишњи план привредног развоја НР Кине 1976-85, који .је усвојио Кинески национални конгрес.
#