Borba, Jan 19, 1989, page 6

=== и ДНЕВНИК пар вели 56

досије

ЗБОГ ЧЕГА СУ ОВИХ ДАНА КРИТИКОВАНИ ПРЕДСЕДНИШТВО ЦК СКЈ И| ПРЕДСЈЕДНИШТВО СР КРАДЕ М ТРЕНУТКУ У ЗЕМЉИ Ц

СТИПЕ ШУВАР И КОЛИКО СУ ТЕ КРИТИКЕ (НЕЈОПРАВДАНЕ (1)

Крај колективног силажења с власти комплетног црногорског руоводства у среду, 11. јануара, означио је почетак очекиване опште диференцијације у готово свим местима ове Републике, а и у многим колективима. Уједно започеле су — додуше, два дана касније — учестале прозивке како у Црној Гори тако и у Србији и Војводини др Стипе Шувара, председника Председништва ЦК СКЈ.

Први је одговорност овог челног партијског функционера, због неколико његових последњих јавних изјава — затражио Мираш Томић, делегат у Скупштини Црне Горе, на њеном заседању 13. јануара. Следећа два дана том ставу придружили су се и коментатори „Политике експрес“ и „Политике“, као и учесници суботњег митинга у Жабљаку. На седници Председништва ОК СК Бијелог Поља са секретарима 107 00 СК, отишло се корак даље — затражено је Шуварево смењивање са функције председника Председништва „јер није био на висини задатка“. Већ у понедељак, слични позиви и захтеви — у још оштријем тону — стижу и са митинга радних људи и грађана Мојковца, седнице Градског одбора СУБНОР Нопог Сада, основне ортанизације СК поште у Будви, затим из Даниловграда, са ванредне седнице РК ССРН Црне Горе, са састанка Председништва ГК ССРН Београда... Уперен прст народа

Шта се Шупару замера: узимајући као повод својевремену подршку југословенског руко: водства врху Црне Горе, у вези са октобарским догађајима у Ти тограду и Никшићу, „што је изазвало револт код црногорског народа", Мираш Томић каже да је „прст народа уперен у Стипу Шувара, јер је народ уверен да је овај водећи партијски функционер кумовао ономе што се прошлог октобра збивало у Црној Гори.“

За октобарску подршку рукоподству Црне Горе Шувара су оптужили и у Жабљаку, а у Бије лом Пољу је захтев за оставком образложен ставом да „Стипе Шувар није био на висини задат ка настале ситуације која је најтежа у поратном периоду Црне Горе и Југославије". Своје траже ње да Шувар понесе политичку одговорност учесници митинга у Мојковцу су мотивисали „од: бијањем да се прихвати његова оцена јануарских догађаја У Црној Гори која је изнета на седници Председништва СК ССРНЈ“. „Такав руководилац ко ји не може да разлучи шта је улица а шта политички устанак у једној републици није нам више потребан“ — рекао је Жарко Војводић, секретар ОО СК будванске поште.

„Недапна изјава Стипе Шувара да митинзи не могу смењирати партијска руководства“, кажу борци Новог Сада, „повод је да се истакне захтев да он не може да остане на садашњој функцији". Тако, Миленко Ивошевић, каже, да су „борци новосадске општине Лиман намеравали да одложе партијске књижице док је Стипе Шувар на челу СКЈ по: сле оне заједничке седнице ЦК СКЈ и ПК СК Косова. Од те намере су одустали у очекивању да ће Шувар исправити почињене грешке, али он чини сада много веће. Његова изјава да улица не може смењивати партијска ру:

ководства препршила је сваку меру". Раде Кевић на истом састанку је предочио „да нико не може бити на прху ако не слуша глас народа: То је одвајкада правило комуниста. Не може зато друг Шувар да гледа шта ће рећи коалиција, па да тако води Пар. тију. Крајње је време да се прекине свако кокетирање са коалицијом“. Кад стварност демантује

Најцеловитија _ „оптижница" на адресу Стипе Шувара нашла се на странама два београдска дневна листа „Политика експрес" (у суботу) и „Политика“ (у недељу).

Аутор текста у „Политици експрес", поред осталог, каже следеће: „Др Стипе Шувар такође није могао да не покаже да је ожалошћен што га је 'најдис-

Ф Мираш Томић: Прст народа уперен је у Стипу Шувара јер је народ уверен да је он кумовао

ономе што се прошлог октобра збивало у Црној Гори Ф Раде Кевић: Не може друг Шувар да гле да шта ће рећи коалиција па да тако води Партију Ф Бошко Глушчевић: „Која улица несрећн

че, то је народ“ Ф Жарко Ракчевић: Добро је да макар сад Председништво ЦК СКЈ тражи дубљу анализу узрока тока и последица догађаја у Црној Гори, а та им анализа није требала после октобарских догађаја Ф Данило Марковић: Да ли је досадашње понашање ЦК СКЈ, његовог Председништва и председника настављање пута револуције

циплинованији део СКЈ", како га је недавно оценио и похвалио, сада изневерио ускраћивањем поверења руководству, које је Шувар хвалио и подржавао. Председник Председништва ПК СКЈ је на седници Председништва СК ССРНЈ том истом 'најдисциплинованијем делу СКЈ' одао признање зато што јавни ред није нарушен, а све друго је довео у питање.“

У тексту се затим каже: „Штавише, Шувар и после свега што се збило оспорава право црногорским комунистима, радничкој класи и народу да смењују своја партијска руководства. Користи прилику да то прошири и на Војводину, а његова одбојност према митинзима у Србији такође је већ добро позната. Председник Председништва ЦК СКЈ сигуран је да митинзи не могу смењивати партијска руко: водства иако га стварност драстично демантује. Али, као да не може да схвати, или неће да се помири са чињеницом да су ти митинзи у суштини били југос: ловенски (патриотски), антиби: рократски (класни) и демократ: ски. А класа и народ су на сцени ма колико се то некоме не сви: ђало и ма колико се покушавало да их дискредитује подметањима и инсинуацијама о тобожњој националистичкој оријентацији. Реч је, пре свега, о класном суко. бу, о сукобу радничке класе и народа са бирократијом потпуно однарођеном и парализованом. Стипе Шувар, и не само он, на жалост, стално се опредељује за ту и такву бирократију...“

„. Треба ли да питамо" — ка же даље „Политика експрес“ укако се „пад Бастиље, демонстрације против Тројног пакта 27. марта и општенародни уста. нак 1941. године могу сматрати догађајима у тренуцима историје, а масовни народни митинзи који смењују нека садашња бирократизована руководства нежељеним и негативним догађајима2 Зашто је једно историјски догађај, а друго. — улица2 Као да се једино још мало разумевања за народна окупљања има када се говори о демонстрацијама на Косову против уставних промена."

У недељном коментару под насловом „Провидна коалиција“ „Политика“ између осталог, 0 Шувару истиче следеће квалификације: „Једном ће одлучно бити против народних митинга проглашавајући их улицом а потом тврдити да су они и Уставом загарантовани. Оптужиће Савез комуниста Србије да није реаговао на нападе на Тита и његово дело, иако је свима у овој земљи добро познато да је баш ЦК СК Србије, на то реаговао и на тој основи извршио диференцијацију.

Изједначиће непостојећу српску опасност за македонски народ са бугарским, албанским и грчким национализмом.

Крајем ове недеље, на седници Председништва СК ССРН Југославије изразиће резерву према очигледно историјским догађајима у Црној Гори.

С правом се зато и поставља питање; куда то Стипе Шувар води СКЈ и да ли и колико доприноси _— секташко-бирократском отцепу Партије од народа.“

Коментаришући изјаву Шувара после октобарских догађаја „да је црногорско партијско руководство једно од најдисциплинованијих“, „Политика“ даље каже: „Иако, изгледа, није мислио онако како је то протумачио црногорски народ“, Шувар је „начинио најгору могућу услугу том руководству. Јер, Црногорци никада нису били, бар у том смислу, дисциплиновани и послушни.“ У коментару се, затим, каже и да је разлог револта у Црној Гори „свакако и подршка и похвала руководству, чији сада већ бивши партијски шеф Миљан Радовић, на Деветом пленуУМУ ЦК СКЈ рече 'да би уплитање црногорског руководства у косовски чвор значило патернализам према Црногорцима који тамо живе'. Велики разлог је и проглашавање народа за улицу, иако су том истом народу моћници већ поодавно онемогућили да се његова воља чује у органима и форумима...

Шта значе после свега најновије Шуварове речи да митинзи

не треба да смењују партијска руководства. Ваљда је то она теза да -се све решава у институцијама система. И ту Шувар апсолутно није у праву. Народ је ваљда највећи и најјачи стуб система. Он може и да смењује и да бира. И увек је у праву. Свиђало се то некоме или не. То је сада, после 'црногорског јануара“, ваљда више него јасно и онима најокорелијим _ противницима »улице' из челних редова бирократске контрареволуције у земљи. Или би Шувар и то некаквим новим декретом народу забранио2“ Истрајност у хладној ноћи

Коментатор титоградске телевизије Радивоје Рабреновић у недељном југословенском ТВ-дневнику такође се осврнуо на понашање председника Председништва ЦК СКЈ. „Благослов или иницијатива из југословенског врха да се октобарски догађаји зауставе на начин на који је то урађено у Црној Гори, добили су сада у неким срединама епилог који се могао очекивати. Начин на који је то урађено тада, ријечи којима је то прокоментарисано сада, нарочито од предсједника Предсједништва ЦК СКЈ др Стипе Шувара, доводи у питање и ауторитет југословенског партијског руководства...

.„Јануарским догађајима у Титограду“, каже даље Рабреновић, “присуствовала је огромна већина радно способног становништва Црне Горе. А током вечери, истина према непотврђеним вијестима, и сам предсједник Предсједништва · » југословенске Партије. Ако је истина да је он био у Титограду, онда је заиста непромишљено назвати улицом црногорски народ, који је био тако истрајан у тој дугој и хладној јануарској ноћи и тако присебан да ничим није повриједио ни било који градски пропис о јавном реду и миру.

А ако, пак, није био у Титограду, у најмању руку је неопрезно оквалификовати тако грубим ријечима револт радника, студената и грађана, гомилан због вишегодишње косовске драме и вишемјесечног понижења које му је нанесено у октобарским догађајима.“ Рабреновић је коментар завршио цитирањем речи академика Бошка Глушчевића изговорених на једном скупу у Никшићу:

„Партија заправо не постоји. Постоји само партијски апарат. Пазите шта је јуче рекао предсједник савезног Предсједништва: "Неће нам улица смјењивати руководства". Која улица, несрећниче, то је народ!“

Дан касније, из Сектора за информативну и пропагандну делатност Председништва ЦК СКЈ, саопштено је да председник Председништва ЦК СКЈ Стипе Шувар „није у последње време одлазио у Титоград нити је боравио било где у Црној Гори, било којим поводом... У прексиноћњем Дневнику ТВ Титоград, “каже се у саопштењу, изнета је, у облику тобожњег нагађања, чиста дезинформација која представља политичку шпекулацију" Врхушка под

заштитом

Прозивке су настављене и на ванредној седници РК ССРН Црне Горе која је одржана 17. јануара. Тако је Милутин Булатовић рекао да „треба тражити одговорност од Шувара и свих оних који су народ проглашавали улицом, јер народ то никада није био.“ Шире је говорио Жарко Ракчевић, који је, поред осталог, рекао:

„Добро је да макар сад Председништво ЦК СКЈ тражи дубљу анализу узрока, тока и последица догађаја у СР Црној Гори. Интересантно је да му та анализа није била потребна послије октобарских догађаја, када су аминовали употребу свих средстава да заштите црогорску врхушку од народа: препознавши у њему милитанте групе и пучисте. Сада друг Шувар говори да не може народ на митинзима смењивати руководства. У његовим комбинацијама црногорски народ неће бити толико дисциплинован, као што су то била „његова“ партијска руководства. Дисципликован да одшути овакву подјелу Југославије, геноцид на Косову, срамне афере бивших предсједника или потпредсједника држа-

ве и чланова највиших руководстава или да одшути највећу послијератну промашену инвестицију — образовни систем. Да прешути о заговарачима националних економија, ауторе 'бијеле књиге"... Мислим да је вријеме у Југославији да се разговара о одговорности највишег партијског и државног руководства...“

Огласило се истог дана и Председништво ГК ССРН Београда. Иако је главна тема расправе била заштита животног стандарда житеља главног града, повела се реч и о актуелним политичким збивањима, при чему одговрност др Стипе Шувара за неке његове последње изјаве није заобиђена. Тако је Данило Марковић запитао: „Да ли је до садашње понашање ЦК СКЈ, његовог Председништва и председника настављање пута револуције2“ Зоран Тодоровић је коментарисао Шуварову изјаву на седници Председништва ЦК СКЈ о угрожености македонског наро-· да српским национализмом. Ре. кавши да је „то понашање забадање трна у здраву ногу“, Тодо· ровић је истакао да се „добро зна да у односима између српског и македонског народа после рата није било никаквих проблема. Таква понашања не иду наруку ни Партији ни народу“, рекао је Тодоровић. Горан Милиновићје застражио да се дају јасни и децидирани одговори на два „неприхватљива. става Стипе Шувара. Први: о окружењу Македоније српским национализмом, и цруги: да не може руководства смењивати улица. Шувар је, по његовом мишљењу, нанео две увреде црногорском и српском народу. Може ли неко ко изриче такве увреде имати легитимитет председника ЦК СКЈ“ — упитао је Милиновић.

Оставка због Шувара

Са приличним изненађењем и неуобичајено великим публицитетом у делу београдске штампе објављено је писмо руководиоца Сектора за информативну и пропагандну делатност ЦК СКЈ Јована Лакићевића које је упутио Штефану Корошецу и писмо Председништву ЦК СКЈ. У њима Лакићевић саопштава ца је поднео оставку „због понашања председника Председништва ЦК СКЈ др Стипе Шувара“. Лакићевић саопштава да се није слагао са многим потезима др Шувара у раду Председништва ЦК СКЈ и Сектора којим је бЛакићевић) руководио, што се по себно односи на налог да се из новина ваде све прозивке чланогва Председништва ЦК СКЈ и ЦК СКЈ, и у том склопу каже, поред осталог, следеће:

„Могу само да претпоставим, пошто нисам био у прилици да видим ни у радној ни у коначној верзији део ових позамашних "збирки", чему је требало да послуже. Не знам, одиста, осим ако не покажу 'грешност тзв. српске штампе према безгрешним руководствима и функционерима, па да се тиме посредно, окриви руководство СР Србије што такву делатност штампе ни: је сузбило (као да је то тако нешто, у ескплозији демократских процеса, уопште било могућно!)...“ Саопштавајући да је оставку хтео да поднесе још приликом доласка Стипе Шувара на чело Председништва, али да то није учинио по наговору више другова из Председништва, Лакићевић образлаже зашто сада подноси оставку:

„Све то ме наводи на помисао да наш актуелни председник има неке посве личне и само њему познате критеријуме којима селектира 'људе од поверања'. У таквој ситуацији збиља не

бих желео да својим присуством у Сектору и даље оптерећујем друга председника. Поготово не после написа у једном недељнику у коме је друг Стипе Шувар проглашен за 'личност године" уз! напомену да 'уза сав труд, првих пола године његовог председниковања остат ће запамћени по супротстављању актуелном српском руководству..., на шта из Кабинета председника ево за 15 дана није било никакве реакције. Мени преостаје да кажем да ја у таквом ангажману ни на који начин не бих желео да суделујем.“

Увреде два народа

Серија прозивки председника Председништва ЦК СКЈ добила је посебно у интензитету 16. јануара. На многим скуповима у Београду, Србији, Црној Гори и Војводини понављају се захтеви за смењивање Стипе Шувара. Поједини чланови Универзитетског комитета СК Београда, чини се, отишли су најдаље устврдивши да је оставка Јована Лакићевића, руководиоца Сектора за информативно-пропа:гандну делатност ЦК СКЈ показала „колико је Шувар приватизовао позицију председника.“ Све он ошто се око тога догађало, професор Милош Алексић чак је назвао „Шуваргејтом“. Сличне оцене изрекао је на седници Председништва ГК ССО Београда Зоран Чичак.

Стипе Шувар још није реаговао на све бројније оптужбе. Можда је то учинио на последњој затвореној седници Пре-

сдседништва ЦК СКЈ, а за веро- |:

вати је да ће се огласити већ на наредној седници Централног комитета СКЈ идуће среде.

До тада, чини нам се — ради стварања реалне слике (нејоправданости озбиљних квалификација упућених на адресу председника Председништва ЦК СКЈ, вредно је вратити се на неке његове (у јавности спорне) изјаве. Ствар је читалаца да сами просуђују јесу ли и колико оптужбе и тумачења Шуварових теза одрживе и могу ли се сврстати у контекст који се у делу јавности последњих дана ствара.

Поводом учестале оптужбе да је „увредио српски народ“ тиме што је „изједначио опасност за македонски народ од стране грчког, бугарског, српског и албанског национализма“, ево шта је Шувар у својој завршној речи на седници Председништва ЦК СКЈ од 20. децембра прошле године, када се расправљало о стању у СК Македоније, рекао у том делу свог излагања:

„Мени се чини да је од политичких ствари, Македонија тему међунационалних односа веома осветлила с обзиром на хисторију, с обзиром на садашњост. јер, македонском народу су кроз недавну историју претила четири околна национализма а донекле прете и данас: грчки, бугарски, српски и албански. Грчка не жели признати македонску нацију. У Бугарској никако не желе признати макеоднску нацију не толико у Македонији, него негирају и свако постојање националне мањине у Бугарској. А онда и Албанци имају албански национализам, неки план експанзије, мешања и надирања. А српски национализам класичног типа показује се тако што већ две деценије не признаје аутокефалност Македонске цркве, све до ових детаља око скидања и стављања плоче на манастир Прохор Пчињски. То све живи...“

На ове Шуварове оцене никс од присутних на седници Пред: седништва ЦК СКЈ није тада реа: говао.

(наставља се) Иван ТОРОВ

ПЕТАР ГРАЧАНИН У СОПОТУ

Општина има будућност

(Београд, 18. јануара) — Југославија има перспективе само уколико будемо"развијали братство и јединство, рушили међурепубличке баријере, развијали економске односе, истакао је Петар Грачанин, председник Председништва СР Србије, приликом данашње посете београдској општини Сопот.

Заједно са Александром Бакочевићем, председником Скупштине Београда, Грачанин

је обишао радну организацију „Јанко Лисјак“ и са Сопоћанима разговарао о развоју ове неразвијене општине.

Сопот има све услове да се развија као самостална друштвено—политичка заједница, али уз доследно спровођење планова, рекао је Бакочевић одговарајући на питање које је Сопоћане највише интересовало — хоће ли-се укидати ова општина.

Е О АКТУАЛНОМ ДРУ

— ЕКОНОМСКОМ И ПОЛИ

ЛИЦИ

масовна гибања

е легализирања неприхватљивих

и-|Криза ностаје бне више упоранеа ти већ утврђене задатке

и њихових програма Ф Актуализира

(Загреб, 18. сијечња, Танјуг) — Предсједништво СР Хрватске је на сједници одржаној данас поновно разматрало актуалну друштвено-економску и политичку ситуацију у СФР Југославији и СР Хрватској, као и непосредне задатке на савладавању постојећег неповољног стања у земљи.

Предсједништво се, како је саопћено, упознало и у цијелости подржало оцјене и ставове са сједнице Предсједништва СФРЈ од 13. сијечња ове године, који све субјекте и дијелове система обавезују на неодложну, организирану, конкретну и одговорну активност ради остваривања процеса изласка из врло тешке друштвено-економске ситуације. Ширење кризе

Истакнуто је да криза с изравним импликацијама на нарастање социјалних и политичких тензија, наводи се у саопћењу, све више постаје упориште легализирања неприхватљивих снага и њихових програма срачунатих на манипулирање оправданим незадовољством радних људи и грађана, што се изражава у масовним гибањима у појединим срединама која воде рушењу легалних институција система, а покушавају се наметнути и у другим дијеловима земље.

Оцијењено је неопходним да се на разини федерације и свих федералних јединица на јединственим и усвојеним опредјељењима актуализирају већ утврђени задаци и опетовано инзистира на извршавању приоритетне обавезе провођења привредне и друштвене реформе, а од чега безалтернативно зависи излаз из кризе и даљњи демократски

развој самоуправног социјализма. На остваривању тога сви се морају, у оквиру своје надлежности, досљедно и цјеловито ангажирати, јер је баш и досадаш“ ње неизвршавање утврђених обавеза и задатак утјецало на ширење и продубљавање негативних кретања у друштву. А

Предсједништво СР Хрватске је констатирало да се актуални друштвени и политички проблеми не смију претварати у изворишта међунационалне и међурепубличке конфронтације, већ се сложена ситуација треба рјешавати заједничким напорима за стварање материјалних и свих неопходних увјета изградње модерне и ефикасне федерације свих њезиних конститутивних дијелова и цјелине. У том смислу, истиче се у саопћењу, свеукупне активности и мобилизација расположивих потенцијала мора се оријентирати на сустизање развијеног свијета, стварање ефикаснијег социјалистичког самоуправљања, што се не може постизати без потицања стваралачких и радних потенцијала људи, а чему су супротни сви националистички и унитаристички концепти, који су опречни самоуправним, равноправним класним и националним интересима.

Основни правац дјеловања на превладавању постојеће ситуације мора се зато усмјерити на уклањање друштвене и економске неефикасности, на јачању југославенског тржишта и конкурецније, а прије свега на повећање производње и производности, отварање инвестицијске и друге привредне активности, те мотивирање рада и стваралаштва, Посебно значајним је оцијењено да се унапређивање фун-

БОРБА 19, јануар 199)

зу | а

||

снаја На | кционирања свих ин система и органа треба бо на јачању њихове самостају и одговорности, како би ња могућили сви облици џи по ванинституционалног јелора и понашања које је у одређ,

срединама постало доминауу

Опасни „докази“

Усмјеравање свих активн на задатке друштвено-скоцу ског развоја СР Хрватске, и ко као и свих република у, крајина, битан је увјет стаб ности Југославије и на тај пац онемогућавања и спречи нараслих снага и облика угр вања и напада на авнојерс гославију, као федератитну с: цијалистичку заједницу рађној, равних народа и народносу Насупрот таквим настојању истакнуто је у саопћењу, сВИдеу, тне су појаве и покушаји друг, чијег дјеловања усмјереног њу дестабилизирање прилика у је публикама и покрајинама, укљу. чујући и СР Хрватску. ,

С тим у вези Предсједни ту СРХ је децидно оквалифицир;. ло да су неосновани и опдсцу сви такви покушаји, а посебуу доказивања наводне нерарној. равности народа и народност“ који живе у СР Хрватској, јер је то директан напад на њих стварни положај, братство и је динство народа и народности у СР Хрватској и заједничке циље. ве соцјалистичке изградње Ре публике и СФР Југославије,

На основу расправе Предсјеј ништво је утврдило да ће и даље инзистирати на остваривању ду сада утврђених обавеза, а преци. зирало је и своје непосредне з; датке с тим у вези, каже (е крају саопћења.

ПРЕДСЕДНИШТВА САП И ПК СК КОСОВА О УСТАВНИМ ПРОМЕНА. |

МА У СР СРБИЈИ

Поштовати рокове

За превазилажење преосталих разлика, оцењује се, неопходно је обезбе дити и јачати идејно-политичко јединство у оквиру институција поли. тичког система социјалистичког самоуправљања, јер ће се на тај начин предупредити негативна политизација у јавности

(Приштина, 18. јануара) Председништво САП и ПК СК Косова оцењују да све предстојеће активности на променама Устава СР Србије треба да воде јачању јединства и заједништва у СР Србији, на линији опредељења 13. конгреса СКЈ и Конференције СКЈ што је од великог значаја за политичку стабилност САП Косова, СР Србије и земље у целини. У складу с тим идејно-политичка суштина Нацрта амандмана на Устав СР Србије добра је основа за такве уставне промене, којима ће се обезбедити да СР Србија, као држава и самоуправна заједница остварује неопходне функције на целој својој територији и да се доследно реализује суштина аутономије покрајина, које су у саставу СР Србије и истовремено конститутивни чинилац југословенске федерације,

Ово је једна од основних констатација са Заједничке седнице председништва САП Косова и ПК СК Косова (председавао Ремзи Кољгеци), на којој се разговарало о досадашњем раду и активностима на изради предлога на Устав СР Србије. У раду седнице, како стоји у саопштењу, учествовали су члан Председништва, СФРЈ Синан Хасани и потпредседник Председништва СР Србије Александар Митровић. Полазећи од ових ставова, каже се у саопштењу, оцењено је да је постигнут за начајан напредак на усаглашавању ставова и приближавању гледишта о нај-

већем броју питања која су била обухваћена Нацртом амандмана на Устав СР Србије. То се нарочито односи на питања-о којима су у ранијим фазама рада постојале крупне разлике, као што су: народна одбрана, државна и јавна безбедност, међународна сарадња, друштвени просторни план, надлежност Врховног суда Србије, овлашћење републичког јавног тужиоца, питање равноправности језика народности у службеној и јавној употреби. Тако је у области народне одбране, међународној сарадњи, надлежности Врховног суда и овлашћења републичког јавног тужиоца, у суштини постигнута сагласност по свим питањима. У

Коректни делегати

Председништво ПК СК Косова и Председништво САП Косова су констатовала да су представници САП Косова у радним телима и другим облицима рада Комисије за уставна питања Скупштине СР Србије, у свим фазама рада дали допринос на изналажењу најадекватнијих решења. На седници је|констатовано да су они коректно износили мишљења и ставове координационе групе и Комисије за уставна питања Скупштине САП Косова, и то како 5. тако и 6. јануара.

односу на питање равноправно ти језика народа и народности) службеној и јавној употреби, пе су постојале крупне разлике, три кључна _ става — одговарајуће! амандмана су у потпуности усаг лашена, а остало је отворено Ја се поједина питања ближе уре ђују покрајинским уставима.

Констатовано је да су у села“ од девет подтачака одговарају ћег амандмана о државној и ја“ ној безбедности прихваћена ре шења из Нацрта амандмана # Устав СР Србије, на чему треб наставити даљи рад у правцу к0' начног усаглашавања ових пите ња.

Ф У вези питања која ниб била обухваћена текстом Нацрт амандана на Устав СР Србије два председништва сматрају 18 питања _ која произилазе ' амандмана на Устав СФРЈ треби да нађу место у Предлогу ама“ дмана на Устав СР Србије. Пре“ седништва су, међутим, конста товала да у Предлогу амандман на Устав СР Србије има и такту“ предложених решења која су 0! крупног, не само уставно-тро ног, него и политичког каракте ра. То се нарочито односи на 0 ступак промена Устава СР СР је када се ради 0 питањима 0 интереса за Републику као пе“ ну. Таква питања нису била сад ржана у одлуци да се прису у променама Устава СР Србије. нацрту амандмана на Устав Србије.

М. АНТИЋ

НА ЛЕ Ле ИЗВРШНО ВЕЋЕ СКУПШТИНЕ СР СР СРЕДЊОРОЧНОМ ПЛАНУ РАЗВОЈА а

ЕЛЕКТРОПРИВРЕДЕ

Буре без

дна

Диспаритет цене неопходно је отклонити до

1. октобра ове године

(Београд, 18. јануара) — Средњорочни план развоја ЗЕП не остварује се због сталног недостатка средстава. Један од главних узрока недостатка новца, је недоследно отклањање диспаритета цене струје, констатовано је на данашњој седници Извршног већа Скупштине СР Србије. Речено је да се у електропривреду у протекле три године улагало у просеку 30 одсто мање средстава него што је потребно, па ће до

краја Средњорочног плана 1990. недостајати 854 милијарде динара.

Почетком 1993. прети нам несташица струје а ако се диспаритети не отклоне можда и раније.

Закључено је да најпре треба улагати у објекте чија је изградња при крају и размотрити могућност коришћења иностраних кредита. Један од излаза је и у улагању других република у развој електро—енергетских објеката у Србији. Диспаритет цена

струје, неопходно је откловит" до 1. октобра ове године.

Ф Сељаци којима буле 4 спроприсано земљиште Је ће као накнаду искључиво 1 јати земљиште истог кв кој на истом месту или У ој околини. По садашњем 38 ме о експропријацији чије ЈУ и не Веће данас утврдило давао спрописано земљиште 69 ајева углавном (у 96 одсто слуз

новац.

јо

Предвиђа 6. и новина ко

се уводи обавеза експропри“ и.

ра да као накнаду за СКОТ ке И

сане објекте за УЗГО

смештај и прераду Г

редних производа — р

сопственицима обезбеди одговарајући објекат.

анијим

друг"