Borba, May 15, 1989, page 13
ok privreda” posrće pod teretom gubitaka i opšte besparice, društveno-političke organizacije imaju novca i napretek
Našć društveno-političke orgajzacije, po svemu sudeći, ne zna_ i šta je to kriza i nemaština. Na
џина Partije, Sindikata, SociTinjstičkog saveza, pa čak i omladije i Udruženja boraca NOR-a kraigm prošle godine ostalo je i neutTočenih para.Dotle,da li treba pod-
ćati na te nevesele podatke, privreda beleži neto gubitak. Aku-
ulcija je Za oko 800 milijardi dipara manja od svih lanjskih minu-
У тој naših društvenih paradoksa valja dodati još jedan. Dok ne jednoj strani inamo odumiranje privrede pod naletima svekolike krize, na drugoj političke organizacije posluju kao da kriza ne
stoji. Do takvog zaključka se lako dolazi. Dovoljno je zaviriti u
slednju informaciju · Službe društvenog knjigovodstva Jugoslavije. U njoj je nakon obrade podnetih završnih računa za 1988. gojinu sve jasno kao na dlanu.
Ukupni prihod društveno-poliljških organizcija prošle godine bio je 2.082 milijarde dinara. Tu suma je za 176 procenata veća od _опе Која је postignuta 1987. godine, Prilično manje nego što je stoa inflacije, ali sasvim dovoljno za spokojstvo. Rashodi su odneli пе#0 više od 1.800 milijardi dinara. · prosta računica kaže da je konac 1988. dočekan sa viškom prihoda од 280 milijardi dinara. Istina, tu se pominje i nekakav nepokriveni ashod od dve milijarde dinara, li, u kranjoj liniji, to ne menja mnogo stanje stvari.
Najveći deo prihoda ostvario je · Sindikat. Prihodi sindikalne orga-
Talas demokratizacije koji je krenuo posle afere „Agrokomerc“” lu kojoj je uloga repličke policije, kođe, veoma zariimljiva) i afere a kućama u Neurau, otplavio je vh jedne generacije političara ko_ jije na vlast došla pod poznatim Којпозш та. Izgleda da je prilikom sukoba upotrebljeno više eksploziva nego što treba, pa su stradale obe strane. U konfuziji koja Rastaje, na scenu izlaze novi, mlađiljudi kao što su Zdravko Grebo, Nijaz Duraković i — prof dr Nemad'L Kecmanović, između ostalih. Razlika između ove dve grupe = ili, ako hoćete, generacije bosanskohercegovačkih političara nijesamo u godinama; stara garda je organizovana i dobro povezana, „što joj omogućuje brzu konsulidacd ju radi korntrofanzive; novi, mlađi, ljudi tek stupaju na scenu i · jedino što imaju su oni sami i podIka stanovništva željnog promeпа. Neka se Bosanci i Hercegovci ne vređaju zbog našeg (među) naslova: „Tamni vilijet“ nije metafoта та ВАН Као zemlju mraka, već — izvorno shvaćeno — metafora Ta proces koji teče. Bosna i Hercepovina ušla je u demokratizaciju, a tu sve zavisi od nje, kao u narodтој priči: ko uzme kajaće se, ko ne Mzme kajaće se. Nije nikakvo čudo š0 je demokratizacija tamo Otpotela skandalima: drugog načina nije bilo. Sticajem okolnosti, kako Urazgovoru za NIN u utorak kaže sam Nenad Kecmanović, desilo se da se borba za demokratiju vodi po njegovim leđima. -
Ni to nije čudo: mesto člana
Savetuje: Božidar Ilić
Комунист
nizacije — od osnovnih do Veća Saveza sindikata Jugoslavije dostigli su bezmalo 1.600 milijardi dinara. Potrošeno je 1.362, a na računu ostalo 237 milijardi dinara. Zahvaljujući mesečnoj članarini više od pet miliona članova naš Sindikat je dokazao da je najbogatija „firma“u sazvežđu društveno-političkih organizacija. Kako je taj novac 'raspodeljen i na koliko računa „leži“, nije teško ustanoviti. Savez komunista je ostvario minule godine prihod od oko 242 milijarde dinara. Troškovi su „pojeli“ 214. U ovu godinu je preneto 28 milijardi dinara. Iako je u toku prošle godine snižavan precenat izdvajanja za članarinu, ipak se, kao što se iz podataka SDK vidi,smogao i izvestan višak..Do njega se, moguće je, moglo doći i domaćinskim poslovanjem, štednjom, racionalizacijama itd.To je, međutim, već problem radnih zajednica SK i njihovih rukovodilaca, a ništa manje i članstva koje uredno „izdržava“ svoju nadgradnju. Socijalistički savez se „hvali“ da_
je najmasovnija organizacija. Možda to i jeste, ali sudeći po materijalnoj osnovi ni izbliza. Samo Udruženje boraca NOR-a ima skromnije prihode. Front organizovanih socijalističkih snaga imao je lane 93,3 milijarde dinara. Posle podmirivanja svih izdataka ostalo je 4,3 milijarde dinara.
Savez socijalističke omladine
amni vilajet
'Ključ „afere Nenad Kecmanović“ leži, pre svega, u njenom političkom kontekstu: višegodišnja tradicija čvrste ruke, načeta naglim otvaranjem, nužno rađa paniku, a panika vodi u pogrešne poteze
Predsedništva SFRJ značajnije je nego što se misli, pogotovu za mladog i energičnog čoveka kakav je Kecmanović. Posle pet godina mandata, on ima sve šanse da se vrati u Republiku kao čovek važniji nego što je iz nje otišao. Zatim, to je mesto neophodno ako se republikom mislivladati kao i ranije, jer se tamo mogu sklapati nagodbe i razmenjivati usluge.
Zapravo je zbog ličnosti Nenada Kecmanovića svc i krenulo. Staroj je generaciji on sumnjiv iz više razloga (od kojih nijedan nije u vezi sa „ino-faktorom“, kako se kaže u onoj policijskoj prozi od saopštenja Predsedništva BiH): pre svega, on ima sjajan porodični „pedigre“, pa je tako nepodoban za ucenu i manipulacije (za razliku od nekih drugih drugova koji
ПБ ИАЕА А АИ Ави
Siroti bogataši Zašto kažu da je radnička klasa
siromašna, kad ona plaća sve račune. Uslov
Da bi čovjek stao na svoje noge, treba da sjedne u fotelju.
Nevini
Bosi nikada ne gaze pravdu.
Porodična
penzija udova
Čitateljka „Borbe” N. N. iz Beograda piše:
Moja deca uživaju porodičnu penziju svog oca koji je poginuo. S obžirom da sam radila, a ni godine mi nisu dozvolile, ja nisam imala praVO na penziju po mužu. Pošto sam se posle smrti udala i razvela, pitam
a li mogu naslediti penziju moga prvog muža kada to pravo izgube Moja deca i kada napunim godine, jer moja lična penzija će biti manja. apominjem da mi je muž bio oficir JNA“.
Odgovo r: U momentu smrti vašeg prvog muža vi ste bili u radnom odnosu (a sem toga niste imali dosta godine života), pa vam nije šledovala porodična penzija. Po našim propisima nema smetnji da, ka-
3 umrli ima decu i udovu i kada su ispunjeni zakonski uslovi, svi oni Uživaju porodičnu penziju, čiji procenat zavisi od broja onih koji imaju Pravo na takvu penziju. Prema tome, vi biste imali pravo na porodičnu Petiziju pod tim uslovima. Ne bi bilo potrebno da se čeka gubitak pra-
а десе па penziju, pa da se ostvari porodična penzija udove, je su ta Pe Иле nezavisna jedno od drugoga i traju dotle dok se to zakonom
viđa.
1 da ste imali pravo na penziju po umrlom mužu, vi biste to pravo Bubili onda kada ste zaključili novi brak sa drugim mužem. A zatim,
зко Безје ве razveli, vi ne biste mogli ponovo da zasnujete pravo na
Penziju koje ste već izgubili. Pišete da su vaša lična primanja (penzija)
RIMA od one po mužu, ali to konkretno nije važno, jer kako smo već li, nemate pravo na penziju po prvom mužu.
raspolagao je prošle godine sa 119,6 milijardi dinara. Kraj 1988. dočekan je sa viškom prihoda od 61,7 milijardi dinara. Očit nesklad između plana prihoda i rashoda.
Najskromnije, ali ništa manje domaćinski poslovalo je i Udruženje boraca narodnooslobodilačke borbe. Ta organizacija je ostvarila 28,2, a ostalo joj je 3,4 milijarde dinara. !
Ovog puta SDK Jugoslavije nije se upuštala u kvalitet poslovanja, bolje rečeno — trošenja para. Očito je, međutim, da 6.713 radnika zaposlenih u radnim zajednicama društveno-političkih organizacija sa 557.631 dinarom prosečnog mesečnog ličnog dohotka u 1988. godini (privreda 464.534) i ne živi tako loše. Od ukupnog broja radnih zajednica nešto manje od polovine odnosi se na Savez komunista. U njima dohodak stiče oko 3.500 zaposlenih. Interesantno je da „trudbenici“ u radnim zajednicama SK primaju najniže lične dohotke u poređenju sa ostalim društveno-političkim organizacijama 538.833 dinara. Najbolje je plaćeno svega 111 radnika u 12 udruženja boraca NOR-a — 607.372 dinara. Svi bi se radovali da su slične rezultate postigle privredne organizacije. Ali — nisu.Možda i zbog toga što su društveno-političke organizacije dobrovoljni oblici udruživanja i da se, kako-koje, izdržavaju od uloga članova. Valjda je i to razlog boljeg poslovanja i plata.
S. KOSTIĆ
НИН
se u poslednje vreme ističu u „aferi Kecmanović); zatim, iako ne spada u „političarsku klasu“ („nikad nisam bio ni šef kabineta nikome, niti stručno-politički radnik nigde“, kaže Kecmanović), on poznaje sistem iznutra veoma dobro (mada bi mogao i bolje, kako vidimo); i konačno, on se neprekidno isticao kao neko ko je „stvarao probleme“, kako svojim pisanjem po novinama (pravljeni su slučajevi od njegove saradnje u NIN-u i u „Danasu“), tako i svojim trvenjima sa republičkom policijom. Naime, u dva navrata je ustajao u odbranu studenata koje je državna bezbenost BiH pritiskala iz razloga za koje je Kecmanović mislio da nisu dobri. Jednom reči — nije bio „naš čovek“.
Miloš Vasić
Jednobojno Crno je crno samo u tunelu.
Daleke zvijezde
Neke političke zvijezde od naroda su udaljene više od sunca
Nemoguće
Kako istina može da izađe na videlo kada želimo da bude gola!
Plati, molim!
Problem funkcionerskog socijalizma, koji nas i danas prati, može se rešiti samo ukidanjem privilegija neprimjerenih u socijalizmu i ovom društvu i poštenim plaćanjem svačijeg rada i doprinosa, pa i najvi-
šeg funkcionera
Funkcionerski socijalizam. S te dvije riječi njihov je izumitelj re kao sve o vremenu u kojem su „izabrani“ uzimali koliko im treba, a narod ono što mu preostane... Jedna od najvećih obmana tog sistema, naime, bila je u tome što se forsirao privid socijalnih jednakosti pa su i plate tako uštimovane — u omjerima, recimo 1:3, 1:4, rijetko i 1:5 — da bi izgledalo da je tu sve potaman. Niko kao nema previše, pa ni, oni s najmanjim kesicama nemaju razloga da se bune. Važno je bilo da plata šefa vlade ili partije, saopštena s TV ekrana na direktno i „iznenadno“ pitanje ne bode oči. Što su razlike nastajale na druge načine, ni narod se nije mnogo interesovao sve dok je živio kako-tako do onog što je imao i dok nije upoznao taj funkcionerski socijalizam. Privilegije koje su „prirodno“ išle uz funkcije, za koje su izabrani mislili da će ostati neprimijećene: Neume, Ohride ili Grocke, specijalne vVozove, avione i ergele mercedese, ekskluzive, a „zatvorenog tipa“ restorana i odmarališta, u kojima se jelo i uživalo po bagatelnim cijenama, liječničke terapije u inostranstvu... Tragovi funkcionerskog socijalizma rasuti su po cijeloj zemlji i ne mogu se sakriti. Suočavanje s njima tek počinje, s tim što mnogi još žmire — na jedno ili oba oka.
Znamo kako je završila neumska afera (uz djelimične političke i nikakve materijalne posljedice), a evo čujemo i za dva crnogorska recepta. Istina, jedan zvanični, a drugi nezvanični: narodski, reklo bi se.
Crnogorska vlada je, to ste vjerovatno već čuli, odlučila da rasproda četiri reprezentativne vile (od Miločera do Žabljaka, sa
ukupno 75 ležaja) od ukupno šest kojima raspolaže... Umjesto fun-
Lo SM a Rak ar a da aas e kisa digi
ONLOUDOUDE\MJE
kcionerskom turizmu (a nisu ko-"
risnici bili samo crnogorski kadrovi) ubuduće biće na raspolaganju — komercijalnom. Uzgred, drugo je pitanje da li su druga dva trebalo biti pošteđena. Zasad...
Drugi recept na svoju ruku i odgovornost, naravno, primenile su
dvije crnogorske porodice u Her-·
ceg-Novom. Kao beskućnici, godinama su gledali kako dvije prelijepe vile, izgrađene u gustoj šumi iznad glavnog puta na ulazu u grad, i po devet-deset mjeseci zvrje prazne, a ostalih dana koriste ih rukovodioci PKB za male i velike zabave i orgije. Kako i sami rade u
istoj firmi, ta dva radnika našla su'
dovoljno opravdanja i uselili se s porodicama...
Problem reprezentativnih objekata, koje je gradila država — od opštinskog, pokrajinskog i republičkog do saveznog nivoa — a za njom očito nije zaostajala ni bolje stojeća privreda na nivou SOUR-a, može se dakle razrješavati najmanje na dva načina. Crnogorci su ukazali na oba: ko bude oklijevao s prvim, nije isključeno da će dočekati ovaj drugi.
Problem funkcionerskog socijalizma, koji nas i danas prati, može se, pak, riješiti samo na jedan način: eliminisanjem. Ukidanjem privilegija neprimjerenih u socijalizmu i ovom društvu i poštenim plaćanjem svačijeg rada i doprinosa. I za običnog radnika, i za najvišeg funkcionera. Svakom prema radu i zasluzi da bi, opet, svako platio iz vlastitog džepa — prema vlastitoj želji i mogućnosti.
U svakoj varijanti, i s privilegi-
jama i bez njih, sve se inače plaća,
jer sve košta. Vrijeme je da svako plati svoj vlastiti račun. Mehmed HALILOVIĆ
ukrštene rei –
BROJ: 2074
Vodoravno: 1. Štap za teranje volova, 4. Zatvor, 9. Mašina za obradu drveta, 11. Južnoamerička životinja, 12. Grčki bog rata, 13. Ravnoteža, 15. Koji vrši masažu, 17. Zagrebački TV režiser, 18. Ranije, 20. Uzvik, 21. Čin, 22. Američka vasionska agencija, 24. Znak za galijum, 25. Nota solmizacije, 26. Krojački pribor, 27. Jadransko ostrvo, 28. Reka u Austriji, 29. Lečilište na Jadranu, 31. Dubinomer, 34. Grad u Teksasu, 26. Stvarnost,
Obrađeni deo u vrtu, 39. Muzička kompozicija, 40. Etično, 41. Deo Danteove „Božanstvene komedije“. Uspravno: 1. Jednocifren broj, 2. Partija, 3. Vrsta uglja, 4. Znak za živu, 5. Vatra, oganj, 6. Suhomesnati proizvod, 7. Gorki lekovi, 8. Francuski grad, 10. Tesnac, 13. Drugo slovo azbuke, 14. Grad u Hrvatskoj, 16. Čin, stepen, 19. Španski slikar, 21. Ribari, 23. Priča u slavu islandskog naroda, 24. Veliki kameni blok, 26. Velika azijska zemlja, 27. Muzički instrument, 28. Italijanski fudbalski klub, 30. Pribor za rad, 32. Grad u Norveškoj, 33. Letopis, 35. Pokazna zamenica, 39. Kratica za latinski: službeno.
realnost, 37. Kuhinjski pribor, 38.
|
бине |
КЕЗЕМЈЕ ВКОЈА: 2073
(Predrag Koraksić, „Duga“)
7 Dravni saveti
Vodoravno: 1. Oligarh, 7. Muk, 10. Dok, 11. Stakato, 12. Lara, 13. Vr, 14. Nal, 15. ORA, 16.v, 17. Mit, 19. Ma, 20. Samokov, 23. Kulenović, 25. Kartagina, 27. Gernika, 28. SP, 29. S, 30. Pad, 31. Sor, 32. Oro, 34. Ob, 36. Kami, 37. Moskvič, 39. Raj, 40. Sat, 41. Okarina.
ФЕЉТОН
strana
Време политичког плурализма
6 Велики стари ривали: демократе и радикали Ф Увек раздвојени: централисти и федералисти Ф Држава, „подељена на шест државица“ «Ф Краљ није волео снажне вође Ф „Бела рука" Петра Живковића Ф Триде-
сет девет предратних влада GQ) Kako се ства ској утакмици «Ф Влада која је владала недељу дана • лика Југославија, од Варне до Трста
ра послушник, а како слама противник Ф „Полубог“ на фудбал- |
Словеначки политичари као „језичак на ваги“ Ф „Ве-
и од Сегедина до Солуна“ Ф Ко је и зашто је уништавао југословенске
амблеме и симболе Ф Кад се солунци јагме за привилегије... Ф Косовски комитет позива Албанце у рат про-
тив Краљевине СХС Ф Мањинске странке улазе у политички
живот Ф Британски портрет југословенског
владара Ф Јединствена Југославија, „свети аманет краља мученика“ Ф „Језуитски шешир, црвен фесић и
икали без радикала“ « Дрина, „граница два света, а: e He ти не кнеза који није ратовао Ф Вишестраначка Освободилна фронта 1941.
смрт Војводине“
источног и западног“ Ф Аутономаши и „национална
прославља Први децембар Ф Грађанске странке и групе У проширеном Авноју Ф Черчил драматизује „слу-
чај Југославије“ Ф Рат је окончан, опозиција се не предаје «Ф Политичри у емиграцији оптужују југословенски
режим Ф „Господине председниче Тито, повлачим се
Земља пуна партија
из владе“...
1.
Три народа: један народ Ф По крви, језику и осећањима“ — Никола Па- |
шић се обрачунава са них и корумпираних
Стојаном Протићем — Власт круга компромитова-
Савремена југословенска криза нови је историјски изазов свим прогресивним снагама у на“ |
j њиховим настојањима да пронађу одговарајућа реш | Bo oynla0r ı p ње државе и друштва на модерним економским и политич- |
се све више и у различитим идејним и политичким погле- | пре свега у сфери демократског преображаја друштва, при че
револуционарне демократске обнове и изград ким основама. Дубина наше кризе изражава дима на даљу југословенску перспективу,
ења за њено превазилажење, перспективе
ј изма“. посебно актуелно постаје питање тзв. „ПОЛИТИЧКОГ плурал VI | Ма Ви облика, садржаја и карактера јесте или треба да буде овај појам, данас је то само пита-
ње без правих одговора. Његову несумњиву актуелност тешко је у овом тренутку дефинисати, јер се раз-
личито схвата и тумачи у појединим нашим срединама, где се исп блага модификација постојећег политичког устројства; непартијско
ољава углавном у три основна смера: разногласје и вишепартијски систем. |
Оцењујући различитост идеја и погледа на југословенску демократску обнову као природну |
последицу стања и односа у нашем друштву, јавност упозна са историјским искуством грађанс 1918. до 1947. године.
Шта је вишестраначки живот значио у
Редакција „Борбе“ сматра актуелним и корисним да ширу | ког страначког живота у нашој заједничкој држави од |
Краљевини Југославији, у току рата и револуције
1941—1945, и у новој Југославији до 1947. када је укинут; које су га странке носиле, са каквим програми- | ма, снагама Зи је НЕ имао у односу на економско, верско и културно— историјско шаре-
нило земље, као и на њен укупан развит другим околностима, није без значаја за савремено
ако Изношење искуства заједничке историје, иако насталог под | г човека у време када се разматрају питања реформи |
нашег система, поготову што су наша досадашња сазнања још увек пуна непознаница, предрасуда, заблу-
да и илузија. Из феудализма, у Европу
Политичко— страначку основу Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца чиниле су партије од којих су неке настављале живот од пре 1918, а друге биле тек створене, грађанске и радничке, велике и мале, југословенске и оне национално—покрајински обележене, клерикалне и антиклерикалне. У политичким борбма преовлађивало је питање унутрашњег уређања заједничке југословенске државе.
Демократска и Радикална странка биле су две највеће и најутицајније партије у новоствореној држави. Демократска странка је формирана од више либералних странака и група из целе државе, у Сарајеву, фебруара 1919. године. Док су радикали чинили хомогену странку раширену углавном у српским крајевима, дотле су демократи били хетерогена политичка групација у којој су се развликовали бивши српски самостални радикали (Љубомир Давидовић) и групе демократа из тзв. пречанских крајева (Светозар Прибићевић). Ове две странке биле су велики ривали у борби за власт у Југославији, а нарочито за гласове на изборима у Србији и друге видове политичког утицаја.
Супротно демократима, радикали су били за сужавање обима аграрне реформе, за ликвидацију углавном феудалних поседа (латифундија), и против аграрног минимума за поседе настале куповином или на други начин. Светозар Прибићевић је био најљући противник аутономија, налазећи да оне угрожавају јединство државе и њену чврстину. За демократе су Срби, Хрвати и Словенци један народ, једна национална целина по крви и језику, по својим „осећајима“ и по заједничким животним интересима. Полазећи од тако схваћеног народног јединства, они су се декларисали као снага која ради за „једну југословенску народну и државну мисао".
Демократска странка је искључивала све историјске, племенске, верске и покрајинске разлике у политичком и административном уређењу. „Наролне енергије“ могле су доћи до израза у самоуправним јединицама одређеним природним социјалним и економским приликама.
Радикална странка са својим лидером Николом Пашићем налазила се на челу српског грађанског фронта, подржавна и од регента Александра, иако је овај био преосетљив на Пашићев ауторитет и утицај, без обзира што је Пашић до краја служио српском грађанству и династији, неспреман на било какав облик супротстављања монарху. Странка је била представник младе српске буржоазије. По социјалном саставу радикали су странка ситног и средњег грађанства, чиновништва, војске, сељаштва. Радикална странка је настојала свим средствима да одржи власт и после уједињења, ширећи је и на остале „српске покрајине“, па чак — неуспешно и ЈЕ. њих (покушај са Ником Жупаничем у Словенији). Вођа не воли супарнике
Радикали су се држали старог програма из времена оснивања странке, не придајући никакав значај писаним документима и програмским ставовима, будући огрезли у политичким комбинацијама и прагматизму. Странка се везивала за Николу Пашића и остале прваке а не за слово програма. Тежила је обезбеђењу политичке превласти српске буржоазије у Краљевини. Програмски се иначе позивала на принципе уставности, демократизма, изборно—представничког система, владавине парламентарне већине, на обласну и локалну самоупра-
ву.
Никола Пашић је био суверени вођа странке, који је будно бдио над интересима српског грађанства у Краљевини, не либећи се да прекрати сваку акцију која се није слагала са његовом доминацијом, као што показује брз и радикалан обрачун са Стојаном Протићем, другом личношћу странке.
Стари државник, оронулог здравља, после 1918. израз конзервативне струје политичког мишљења у српском грађанству, вешто се одржавао на власти и након уједињења, одбијајући све нападе на радикале и њихову владајућу позицију. Радикали су инкарнирали стил мишљења и рада који је апсолутизирао власт у чије су име били спремни на свакојаке компромисе, уступке, нагодбе; Пашић је био оличење тежње за одржавањем власти. Трпео је око себе компромитоване и у корупцији огрезле страначке пријатеље, а да није никада критиковао њихово недолично понашање, Велико парламентарно искуство омогућавало му је да обезбеђје дуго и често остајање радикала на власти.
„за државу Хрватску“
Хрватска републиканска сељачка странка (ХРСС) била је наставак у новим условима Хрват-
ске пучке сељачке странке (ХПСС), коју су 1904. основали браћа Антун и Стјепан Радић.
Странка се од почетка залагала за државу | Хрватску, власт сељачког народа и „пучку полити- | ку“. Својим републиканским и конфедеративним | програмом странка је носилац хрватског отпора
уређењу на централистичким основама.
ха RTNICA јој и
. | | _ _
ЕУ
_ |
____ 5 | 6
НА ЧЕЛУ СРПСКОГ ГРАЂАНСКОГ ФРОН- |
ТА: Никола Пашић
Никола Пашић, стари државник, оронулог здравља, после 1918. израз конзервативне _ струје – политичког мишљења у српском грађанству, вешто се одржавао на власти и након уједињења, одбијајући све нападе на радикале и њихову владајући позицију... Био је оличење тежње за одржавањем власти...
Од ситнограђанске и сељачке странке она је успела да израсте у снажан национални покрет хрватског народа. Изјашњавала се за „неутралну Хрватску републику“ Њена конфедеративна пројекција заснивала се на дуалном уређењу Краљевине путем нагодбе Срба и Хрвата са искључивањем осталих
| · ВОЕВА 15. тај 1989. 1 3
YU PRESS _ Sindikat najbogatiji
националних и етничких индивидуалитета. Веза |
Хрватске са Србијом у Краљевини замишљена је у издвојеној улози „хрватског државног парламента“ који би претходно признао све послове као заједничке да би они могли обавезивати Хрвате.
Таква њена „заједничка међународна јединстве-
O
ност са Србијом“ условљавана је дакле претходном | сагласношћу. Избором метода апстиненције олак- |
шала је посао прихватања устава нерегуларним путем. Овај фељтон настао је на основу следећих књига и литературе која је у њима наведена:
Б. Петрановић, – Историја _ Југославије
1918 —1988, 1— 1, Нолит, Београд 1988, Петра новић — М. Зечевић, Југословенски федерализам, Идеје и стварност, Тематска збирка докумената 1–2, Просвета, Београд 1977; Југославија 1918—1988, Тематска збирка докумена-
та, Рад, Београд 1988; наслови и међунаслови редакцијски. Фељтон приредио: МОМЧИЛО ЗЕЧЕВИЋ
М. Зечевић, Словенска људска странка и југословенско уједињење 1917—1921, Београд 1972; На историјској прекретници, Словенци у политици југословенске државе 1918—1929. Београд 1985. и др.
Сутра:
Католици и радници
CPC je ~