Borba, Feb 12, 1990, page 6
Molim za odgovor
& ČITAOCI PITAJU 6 „BORBA“ TRAŽI ODGOVOR
DRŽAVA I NjENI MILjENICI
U Jugoslaviji
nshuge koje „plaćaju“ raznor kom konvencijom & Neke „ ljač, koji je bio besplatan, a sa
platne
Davno je prošlo vreme diplomatskih i drugih magaćina zatvorenog tipa u kojima su se svojevrecmeno snabdevali „uži krugovi“. Ukinuti su, kako nam rekoše u Saveznom sekretarijatu inostranih poslova desetak godina posle rata, ali se niko zapravo ne seća kada je to tačno bile. Detalje znaju samo oni „stariji kadrovi, koji to vreme pamte.“
Mnoge društvene privilegije, međutim, nisu ukinute — jer država danas, kao i nekada ima svoje miljenike — mada je u proteklih desetak godina doneto (ili ukinuto) više propisa koji su trebali da smanje nerazumno trošenje društvenih sredstava: Šta se od tada promenilo?
Umesto magacina za odabrane danas imamo zatvorene objekte nešto drugačije namene u kojima se ne prodaje roba, već nude druge „biagodeti“ — raznovrsne UkjOStiteljske, sportske kulturne i druge usluge, o troškvi društva, po kvalitetu i nivoi ni malo lošije nego što su one na najelitnijim mestima u svetu. Ovi objekti su društveno vlasništvo i pošto većina njih nije komercijalnog tipa već ih delom ili u celini finansiraju razni budžeti. Koriste ih „krugovi“ iz federacije, republika, pokrajina, opština. Pošto pravo na ove benificirane usluge imaju u stvari svi oni koji na neki način (privatno ili služebno uđu u te objekte teško je reći da li zapravo danas ima više onih koji uživaju društvene privilegije OVOB ranga i da li one društvo manje koštaju nego u vreme „magacina“. A pored funkcionera i njihovih porodica, kao i prijatelja u njima se često mogu videti uglednici iz sferc privrede, kulture, štampe...
Viski po glavi
Činjenica je, međutim, da su neki organi u zemlji poput nekoliko
saveznih znatno redigovali ovu
vrstu privilegija ali su ih zato mnogi drugi, na nižim nivoima takoreći „ponaradovali“. Što se ti-,
eka |
i slični magacini zatvorenog tipa, ali su se privilegije ilikom kupovine robe opraštaju carine i porezi, što krug ljudi oko vrhova vlasti (0 Funkcioneri nekada voleli lov na divhobi /U JNA se mnogo toga promenilo, pa ni uniforme nisu bes-
već više decenija ne postoje „diplomatski“ azni budžeti (0 Diplomatama se pr opravdane“ privilegije danas koristi da — niko od njih ne upražnjava ovaj
gao da proda nekom našem čoVcCku, koliko da zaradi, ako mu je povlastica ograničena. Recimo, za lične i službene potrebe šefova diplomatskih i konzularnih misija kao i vojnih izaslanika, Jugoslavija odobrava kupovinu po nižim cenama na primer 360 flaša žestokog alkoholonog pića godišnje, ito najviše 100.000 komada cigareta. Za članove diplomatskog osoblja i za konzularne funkcionere godišnji limit po čoveku iznosi 240 flaša pića (viski, konjak, džin..), i 80.000 komada cigareta. Samo prilikom službenih proslava kao što su na primer nacionalni praznici, dipiomatama se mogu odobriti i nešto veće količine.
Pored ovoga, oni su oslobođeni plaćanja dažbina i poreza i prilikom kupovine drugih roba širokc potrošnje, odnosno trajnih potrošnih dobara kao što je tehnička roba, nameštaj... ali je ne mogu pro-
OSC A OBRT INAT ~ BNIPR SW BGTIKC—0E Ma) 73. BSN: DARO OTVORE MI Tags an prd O LEN
Klošari ne vole uniforme
Jedma od zaista retkih beneficija
za oficire JNA jeste pravo da samo
tri puta godišnje po sniženim cenama kupe svoje uniforme. Preko tog
broja — plaćaju punu
tržišnu cenu. Besplatno se dakle ne dobija ni
radna odeća, a špekulacije su nemoguće jer čak i bačenu uniformu ni kločari neće da uzmu. (Pukovnik Dušan Dubravčić, direktor Direkcije
JNA za snabdevanje)
BEE: ~STptipg yeyFreyer gUIUI:E a UI ČZuGuLIaGirS po IIPOK2T:Tfagsp BRE Rra GiassnaiNSRORI SI
če Saveznog sekretarijata inostranih poslova, ovde od starih dobrih vremena nije ostalo ni diplomatskih magacina. U razgovoru sa Mariom Mikolićem, šefom protokola SSIP Jugoslavija je kao pot-* pisnica Bečkc konvencije primila na sebe izvesne obaveze prema stranim diplomatskim radnicima koje su uvedene kako bi se strancima donekle olakšao život. Reč je o povlasticama za diplomatske i konzularne misije (i njihove porodice) prilikom kupovine robe. Tako na primer za uvoznu robu oni ne plaćaju carine, a prilikom kupovine domaće oslobođeni su svih poreza na promet.
U oba ova slučaja povlastice važe samo pri nabavci „razumnih količina“ potrepština što su inače dužni da prijave Protokolu SSIP koji njihove zahteve odobrava ili odbija. Ni stranci dakle ne kupuju u Jugoslaviji, ni u kakvim specijalnim, za njih namenjenim magacinima, već to čine na našim konsignacijama spoljnotrgovinskih firmi protiv onih „Brodokomerca“, „Geneksa“, „Emone komerca”, „Univerzala”“... Diplomatske magaćine, kakvi su nekada postojali u Jugoslaviji, danas imaju sve nerazvijene zemlje. Međutim, danas za tim, kaže Milkolić nema potrebe, Na naše pitanje da li su moguće zloupotrebe 'ovih dozvola (franšeza) Mikolić odgovara da je sve naravno moguće, ali se potrošnja redovno. prati. Podseća da je u ovom slučaju ipak reč o ljudima koji neće lako, zbog nekih krajnje banalnih stvari dovesti svoj ugled u pitanje pa i ugled zemlje iz koje dolazi. ;
Uostalom, i šta bi stranac mo-
dati već je prilikom izlaska iz zemlje moraju poneti. U suprotnom, plaćaju carinu i sve druge dažbine kojih su bili oslobođeni. Strane misije dobijaju i nešto jeftiniji benzin u „razumnim količinama“ koji na primer u Beogradu kupuju na benzinskim pumpama „Jugopetrola“. Ima li zloupotreba? Na to pitanje od Mikolića ne dobijamo potvrdan odgovor, ali zato u jednom službenom i sasvim uobičajenom cirkularnom pismu SSIP, upućenom stranim misijama u Beogradu 20. oktobra 1987. nalazimo sledeću rečenicu „... uočeno je međutim da pojedini članovi diplomatskih i konzularnih misija traže OSlobođenje od carinskih dažbina za predmete domaćinstva i ostale robe u obimu koji se ne bi mogao: smatrati „razumnim količinama“ u smislu Bečke konvencije...“. Pošto dakle, franezc za strane misije nisu dostupne našim građanima, postoje mogućnosti da se jaftinije kupljena roba nelegalno preproda, ali su to, verovatno, sasvim retki slučajevi.
Vile i rezidencije Od privilcgija za pojedince paž-
nju javnosti oduvek su najviše privlačile one koje su vezane za život
NEKAD BILO: Lovišta su č
kako zanimati našu javnost.
Vremo privilegija je izgleda zauvek prošlo, ko misli većina ljudi. Mnogo zla i nepoverenja stvorili su pojedinci (a nije ih mali broj), koji su raskošno i
lagodno živeli na teret društva. Najveći broj privilegija ali nije nemoguće
do danas je demistificiran, da još uvek tu i tamo „živi“ neka
Postoji li privilegovano snabdevanje
da obezbedi odgovore na posta vljena pitanja od strane čitalaca, upućujem vam Jedno pitanje koje će sva-
nje
Da li u našoj zemlji, posebno u Beogradu, još uvck
postoje trgovinski magazini zatvorenog tipa (kao
bar taOsnovu Čega.
privilegija kao poslednji plamičak prohujalog sulu-
dog vremena.
u dvorovima, vilama, rezidencijama šefa države i „njegove svitc“, ali o njima zvanično nikada nije bilo dovoljno podataka. Glad javnosti delimično je zadovoljena nedavnom informacijom SIV-a za delegate Skupštine Jugoslavije o ovim objektima, načinu korišćenja i finansiranja, ali su oni uprkos svemu i dalje obavijeni velom tajne. Iz pomenute informacije na primer saznajemo da reprezentativnih objekata kojima raspolažu savezni organi ima ukupno 14. U Beogradu su dva dvora, vile u Užičkoj i Bulevaru oktobarske revolucije (u jednoj od njih stanuje Jovanka Broz), zatim staklenik gde se za potrebe reprezentativnih objekata i parkova oko njih proizvodi cveće, kao i tri vile na Brionima za koje vlada kaže da nisu pogodne za komercijalno korišćenje. Ovi objekti se inače koriste kao zvanične rezidencije šefova država
ili vlada prilikom boravka u našoj zemlji (Stari dvor), kao službena rezidencija Predsedništva SFRJ Beli dvor, i kao rezidencije za smeštaj drugih gostiju visokog ran-
ga.
Saveznim organima pripadaju i tri vile u Beogradu („Mostar“, Gostinska u Užičkoj i jedna u Lackovićevoj ulici), kao i Klub delegata u Tolstojevoj. Objekti su namenjeni pružanju pre svega reprezentativnih ugostiteljskih usluga a hrana se priprema u Klubu delegata (osnovan 1956. godine). Neke od tih usluga međutim namiruju se u celini iz budžeta, dok se neke delimično plaćaju, poput onih u restoranu samog kluba. Poseban servis koji brine o vilama u Beogradu, kao i o Klubu određuje cene ovih usluga i to tako da ne uračunava ništa drugo sem nabavnu c6enu hrane na koju se dodaje desetak procenata na ime kala. Lični dohoci zaposlenih kao i svi drugi troškovi idu na teret budžeta. Od zarade Kluba 10—15 odsto sredstava se vraća budžetu.
Raskoš od jela
Prema pravilima Upravnog odbora ovog Kluba njegove usluge mogu koristiti pored članova (trenutno ih ima 138) i gosti „po fun• kciji“ (delegati i najviši funkcioneri federacije, republika i pokrajina) — i druga lica koja dovedu članovi kluba. Ovde su sasvim besplatne filmske projekcije, korišćenje teniskih igrališta kao i telefonske usluge u gradskom i međugradskom saobraćaju.
U pomenutoj informaciji SIV-a nismo pronašli podatke o cenama hrane i pića koja se služe u klubu i drugim saveznim restoranima (koje servis opslužuje), pa smo potra-
Štede dolare, ruše ugled
Među našim diplomatama se nađe
nama u inostranstvu odriče čak i nekih tako da ne stignc da stekne ni jed"nog prijatelja. Takve bih odmah vratio u zemlju jer ruše ugled i svoj i
ko bi što više para vratio u zemlju,
Jugoslavije (Mario Mikolić)
koji toliko štedljiv da se godiosnovnih životnih potreba ka-
žili jedan jelovnik koji će možda zanimati naše čitaoce. Prema recimo jednom čenovniku od 10. januara ove godine može se videti da je meni u Klubu veoma bogat i reprezentativan. Servis naime nu-
„diplomatski magazini“), ko se u njima snadeva i na tb
) Ako postoje ovi magazini, zanima me na koji način se pokrivaju beneficirane cene. Ukoliko su ovi magazini ukinuti, zanima me kada su ukinuti i koje strukture su se svojevremeno snabdevalv.
Žika PANTIĆ Beograd, B. Stevanovića 18
ii plaćamo
„preselile“ u raznovrsne je propisano Beč-
ćima. Odustali smo od ovog istraživanja posle telefonskog objašnjenja iz Bečića da „ni upravnik ni njegov zamenik trenutno nisu tu“i preporuke da se o svemu ipak obavestimo — u Beogradu.
Vojska ima sposobne
snabdevače
U mnogim prodavnicama poluzatvorenog tipa u kojima se prodaje uglavnom hrana za oficire i druge zaposlene u JNA cene su takođe
mnogo niže nego u rekciji JNA saznajemo u
drugim radnjama. Ko nadoknađuje razliku? U Dičemu je štos: ova tistanova kao i svaka druga
sindikalna organzacija u „civilnim preduzećima“ nabavlja robu od do-
bavljača po tržišnim cenama,
ali je prodaje bez onih velikih marži i
troškova, koje regularna trgovina naziđuje na cene. Među kupcima se
ponekad nađe i neki
„običan građanin“. Cene su znači ekonomske i ni-
kakav bužet ne popunjava razliku u cenama. (pukovnik Ivo Puharić,
načelnik u Direkciji)
· ;
di i propisuje 40 vrsta hladnog predjela (po cenama za svačiji ukus i svačiji džep), 20 vrsta čorbi, supa i potaža, 52 topla predjela, 51 gotovo jelo, zatim raznovrsna pečenja, salate pa sve do 28 vrsta poslastica i mnoga jela za koktele.
Pretpostavljamo da se čitav meni ne priprema svakodnevno ali gosti verovatno imaju mnogo veći izbor nego što je to slučaj na drugim ekskluzivnim mestima u gradu. Tim pre, što su cene „sasvim pristupačne“.
Pošto servis vodi brigu i o drugim poluzatvorenim restoranima smeštenim u zgradama saveznih organa od SIV, do Skupštine, SSIP, SUP... za njih ima isti cenovnik i gotovo istu listu jela, ali je dnevni meni daleko siromašniji. U restoranu Skupštine Jugoslavije na primer 18. januara najskuplje dnevno jelo — ramstek sa pečurkama koštalo je 40 dinara a najjeftinije — pljeskavica — 15 dinara. U svim: ovim restoranima, pa i u skupštinskom, kafa staje dinar, a i pića su mnogo jeftinija nego u drugim restoranima nego u gradu. Inače, još nekoliko detalja, u restoranima saveznih organa spremaju se jela koja kažu može da „podnese” prosečan džep delegata i gostiju. Ulaz u restoran dozvoljen je svima koji su nekim poslom ušli u bilo koju od tih zgrada. U njima se hrane i zaposleni.
Da se privilegije i danas često skrivaju pred očima javnosti pokazuje i naš pokušaj da saznamo pošto je boravak u SUP-ovom odmaralištu „13. maj" u Bečićima, za koje smo čuli da je daleko jeftinije
Možda ovolika tajnost potiče i od toga što će, kako nezvanično saznajemo i ovom odmaralištu us-
koro tržište zakucati na vrata, pa će se tako državne jasle izmaći i onima koji su bespravno koristili ovaj objekat.
Žal za starim \ vremenom
Besplatan lov je za razliku od
gotovo profanisanih zadovoljstava
o trošku države nekada bio prava strast naših rukovodilaca. Otkada međutim nije besplatna, i strast je
usahla. Vojna lovišta poput Kara-
đorđeva, Dobanovačkih zabrana, Morovića — od pre pet-šest godina nisu „ničije dobro“ već o njima brine Direkcija JNA zadužena za snabdevanje.
Nekada, do pre tri godine bio je osim toga u „modi“ i besplatan diplomatski lov, posle koga bi lo-
višta ostajala pusta pa bi trebalo
da prođu godine da bi se ona oporavila. I to je redukovano: samo jednom godišnje, u decembru, organizuje se vojno-diplomatski lov i to samo na fazane čije troškove jednim delom snose sami učesnici, a ostalo participira domaćin. Kad smo već kod lovišta u Direkciji JNA saznajemo da se izuzetno voOdi računa o ovim dobrima pa se na primer za uzgoj divljači pre svega one visoke trofejne vrednosti koriste najsavremenija dostignuća nauke. Sve nekadašnje špekulacije i privilegije sasvim su isključene jer se u armiji u svakom trenutku tačno zna stanje svakog lovišta, brojno i drugo.
aHzumuugun III: MSG BIieGurirD O izu iii IUEruiuuiirs:EE III air RIKI piksi
Renovica i Jovanka
vremena Milanku Renovici morali su više puta da objasne zašto mora da plati korišćenje lovišta. Kada je čuo još i koliko odrekao se tog zadovoljstva uzdahnuvši
Pre izvesnog
košta svaka divljač u njima „Skupi ste, brate, skupi”.
Ni drugarica Jovanka sada državni baštovan ne uglavnom ono koje čovek će. Trudili su se
od manje komfornih turističkih objekata na obali pa i odmarališta u vlasništvu drugih organa. Kažu da je zimski pansion ovih dana stajao oko 55 dinara a osim toga pića su po bagatelnim cenama. Koliko smo uspeli da saznamo u SSUP mesta u odmaralištu dodeljuju se, navodno, prema strogim (radnim i socijalnim) kriterijumima. Mada je objekat namenjen zaposlenima U Saveznom i Republičkom SUP-u — zbog niskih cena koriste ga i drugi. Naravno, pre svega ljudi višeB \društvenog statusa za koje se i mimo reda riađe prazno mesto. Pa makar u restoranu a leti na terasi gde obično ima i dobre muzike. Zanimalo nas je još mnogo toga — kako se finansira objekat i koje su tačno cene — ali u SSUP kao da nisu bili raspoloženi za ovakvu vrstu razgovora. Rekoše nam da bi o tomc valjalo popričati sa. predsednikom (verovatno sindikalne) Komisije zaduženom za odmor i rekreaciju koji je u to vremc bio na Kosovu. Pošto „niko od članova Komisije nema pravilnik, uputiše nas na upravnika hotcla u Beči-
dugo nije mogla da razume zašto u njen stan donosi sveže cveće, pa i kada ga donese to je „samoinicijativno“ ubere u parku ispred kua joj objasne ali ona ništa nije razumela.
Ko danas želi da lovi mora da plati. Prošle godine je JNA u tom takozvanom lovnom turizmu Zaradila — milion dinara.
U JNA su ukinute i mnoge nekadašnje. beneficije za oficire i službena lica, pa je tako danas veoma skup boravak u vojnim odmaralištima. Na Jahorini ove zime, dnevni pansion u njihovom objektu za vojna lica stajao je 200—265 dinara. Od reprezentativnih objekata JNA danas poseduje nekoliko vila u Beogradu (Andre Nikolića ulica), Dobanovcima i Kuparima kao i rezidenciju u Karađorđevu. Svi ti objekti su komercijalnog tipa, u funkciji pravljenja para. Nema nikakvih prepreka da bogat čovek zakupi mesto u ovakvom objektu.
Možda će, pod pritiskom ekonomske krize uskoro i mnoge druge institucije i organi krenuti ovim putem prce svega oni u republikama i pokrajinama, o čijim objektima za privilegovane ovoga puta nismo govorili.
M. DAPČEVIĆ
ženi“
Dejan Dimov. je jugoslovenskoj javnosti poznato ime i poznato lice. On spada u onu malobrojnu grupu stručnih i javnih radnika koji su otvorili, iza sedam brava, godinama ili decenijama, skrivanu jugoslovensku nuklearnu tajnu. Otvarajući dosije „jugoslovenskog iskoraka u 21. vek“, kako se, sa neviđenom pompom, označavao ulazak Jugoslavije u atomski klub, Dimov, inače dipl. inž. mašinstva, viši savetnik u Privrednoj komori Jugoslavije, navukao je gnev, pre svega, moćnog i još "uvek tajanstvenog nuklearnog lobija, ali i sredine u kojoj radi, jer su ova dva kruga, nuklearni i privredni, povezani brojnim nitima. Teško pristajući da svoj slučaj iznosi u javnost, a nalazeći se pred zidovima koji su se ispred njega volšebno isprečili: zidovi normativnih, paragrafških, tobože samoupravnih, Dejan Dimov kaže da mu najteže pada to što se ne priznaje argumentacija, što pokušavaju da mu presude pre suđenja, što mu se i nadalje postavljaju zamke, pa čak i otvoreno preti gubljenjem posla.
— Podneo bih sasvim nor'malno činjenicu da sam pogrešio u poslu, tamo gde stičem hleb. Međutim, upravo na radnom mestu maksimalno sam angažovan. Moj je rad, za razliku od mnogih drugih poslova u ovoj privredoj asocijaciji, stvaralački, istraživački, okrenut je ka novom, kreativan. To nekima ne odgovara, jer su za činovničko otaljavanje obaveza. Svako ko uzburka ovo more postaje njihov neprijatelj — kaže Dimov.
— Svemu što mi se događa krivo je moje angažovanje u {ekološkom pokretu, posebno mešu antinuklearcima. Pošto sam kritičar. jugoslovenskog, nuklearnog eksperimentisanja, pošto sam bio jedan od onih koji su se maksimalno angažovali na otkrivanju svih tajni, stalno skrivanih i vezanih za avgustovsku radijaciju nad Beogradom i u SR Srbiji, pošto sam član Inicijativnog odbora za formiranje Zelene stranke, pošto sam jedan od najglasnijih boraca za zatvaranje NE „Krško“ delatni i moćni nuklearni lobi je, putem svojih produženih ruku, pokušao da me slomi, da me pobedi. Probali su oni da me iz igre izbace kupujući moju dušu, moju savest. Kada u tome nisu uspeli našli su svoje saveznike po drugoj liniji — kaže ovaj antinuklearac. „Slučaj Dimov“ je otvoren 22. januara ove godine. Tada je, naime, pomoćnik sekretara Komore za poslove stručne službe, Slobodan Dragin, na predlog neposrednog rukovodioca Dimova, dr Mihaila Lasice, sekretara Odbora za naučno-tehnološki razvoj i unapređenje rada PKJ, podneo zahtev Disciplinskoj Komisiji radne zajednice za pokretanje disciplinskog postupka zbog, kako se kaže, „teže povrede radne obaveze“. Dragin se, pri tome, poziva na član 84. Pravilnika o radnim odnosima radne zajednice PKJ i ovlašćenja sekretara Komore br. 0200/198 od 20.12.1988. godine.
U pomenutom zahtevu za pokretanje disciplinskog. postupka (broj 2401/13 od 22.1.1990. godine) kaže se da — pod jedan Dimov „nije izvršio radnu obavezu dogovorenu početkom 1989. da izradi „Analizu mogućnosti smanjenja i racionalizacije potrošnje elektroenergije u rasveti primenom novih tehnoloških rešenja“, da nije uradio svoj deo posla na izradi, zajedničkog „Predloga programa sa Saveznim centrom za organizaciju poslovanja za korišćenje biomase, a što mu je bilo utvrđeno kao radni zadatak na njegovu inicijativu“. Pod dva, u pomenutom .zahtevu, kaže se da je Dimov prekršio radnu obavezu i time „što se nekoliko miseci pre kraja 1989. godine, bez ičijeg odobrenja, uključio u rad Komisije za zaštitu čovekove okoline Skupštine SFRJ, nastupajući na 5as-
tancima te komisije kao njen | član delegiran od strane PKJ, ia- ||
ko je znao da je iz PKJ delegirana Milanka Mirić, pogotovu što mu je na to skrenuta pažnja“. I pod tačkom tri „što jC dana 24.11.1989. godine izostao sa posla, kasnije se pravdajući da se javio nekome od kolega sa posla da će toga dana biti na sednici
KAKO JE DEJAN DIMOV, ZBOG TU, DOSPEO PRED DISCIPLINSKU
Lobi uzvraća udarac
Smešno zvuči, da nije tačno, da sam „napr l me što sam dobro radio, a dva puta opravdano odsustvova0o s posla, kaže „pt,
BORBA,
DEJAN DIMOV: Goni me produžena ruka nuklearnih moćnika
Komisije za zaštitu čovekove okoline Skupštine SFRJ. To mu sekretar Odbora za naučno-tehnološki razvoj nije prihvatio kao opravdanje“.
Kako je reč, ravnajući se prema Pravilniku o radnim odnosima Radne zajednice Privredne komore Jugoslavije, o vrlo teškim optužbama, koje ga mogu stajati suspenzije ili gubitka radnog mesta, Dimov je napisao odgovor pobijajući, jednu po jednu, svaku od tri „optužbe“ svog pretpostavljenog.
Tako Dimov kaže da je „Analizu ušteda u javnoj rasveti“ predao sekretaru Odbora, (dakle dr Mihailu Lasici), 27.12.1989. kako je prethodno bilo dogovoreno, prilažući pri tome i pomenutu Analizu Komisiji. Sto se, pak, tiče drugog dela formulaci-
. je (tačka jedan) Dimov ističe da
je:on taj koji je odveo dr Lasicu na jednu demonstraciju sagorevanja biomase blizu Novog Sada. — Inače, mene su, kaže Dimov, tamo pozvali autori pomenutog rešenja. Sa mnom je bio kolega i iz SIV Rade Milojević. Lasica je jednostavno iskonstruisao priču, izmislio navodni „zadatak“, manipulišući pri tome činjenicama za koje, inače, nema nikakvog materijalnog dokaza. Što se, pak, tiče optužbe o navodnom lažnom predstavljanju i nezakonitom nastupanju u ime PKJ, Dimov ističe da nije tačno da je igde nastupao u ime Privredne komore, pozivajući se pri tome i na samu Milanku Mirić. — Kao stručnjak za energetiku pozvam sam — kaže Dimov — da se uključim u rad Radne grupe Komisije za zaštitu čovekove okoline, Skupštine SFRJ radi pripreme materijala za raspravu na Veću, koja se odnosila na javni konkurs za izbor nuklearne tehnologije jedinstvenog gorivnog ciklusa i pitanja koja se odnose na nuklearne elektrane, te korišćenje nuklearne energije.
Kao dokaz Dimov je priložio pismo koje je PKJ uputila tadašnja predsednica Komisije za zaštitu čovekove okoline dr Jelka Miljković. Inače, ovo pismo je „sporno“, jer nije overeno pečatom Komisije. Inače, svakome je poznato da Komisija nema svoj pečat kao što ga nemaju ni druga pomoćna tela Skupštine SFRJ. — Poznato je, takođe, da sam kao stručnjak PKJ, pa i Ujedinjenih nacija, još 1984. godine, nominovan da kao stručno lice samostalno odlučujem i dajem svoje lično stručno mišljenje bilo
KJ PUB IR Ear OV at
|
vima u Beogradu.
ponedeljak 12. februar 1990.
WO/YeLOWIDE EXP/RES55"
ADRIA — DHL Worldwide Express objavljuje Sb radna mesta u finansijskim, Sektora i
Ako vas interesuje rad u preduzeću koje ra Va“ poslove u 184 zemlje, govorite aktivno engleski, imate odgoV” rajuću stručnu spremu i volite dinamičan rad, šaljite VAŽE nudi na engleskom jeziku na adresu: Adria Airway5, 8, Beograd sa pripisom: za DHL. infof"
____U vašoj ponudi zapišite i vaš telefonski broj. Više if macija možete dobiti preko telefonskog broja, 011/
mea ADRIA AIRWAYS
Strana
avio težu povredu radne dužnosti“ ıi,
kome ko to od mene traži. U konkretnom slučaju, ističe Di. mov, sama Skupština, odnosno njena Komisija mi se obratila sa molbom za davanje stručnop mišljenja. Dakle, priče o navod. nom „samoinicijativnom uklju. čivanju u rad Komisije“ kako na. vodi dr Lasica, su bez ikakvog osnova — kategoričan je Dimov,
Na kraju svog dopisa, izjave, koju je uputio Disciplinskoj ko.
misiji Radne zajednice PKJ, Dimov ističe da je o svom odlasku na pomenuti Sastanak 24.11.1989. obavestio koleginicu Milanku Mirić, te Ranku Žicu, koja je pomenutog dana zame njivala:+ Dragoslavu | Gudurić, sekretaricu Odbora. — U knjigu se nisam upisao, jer ne dozvolja vam da se bilo ko u moje ime upisuje u nju. Kad je već reč 0 navodnoj famoznoj knjizi upisi: vanja dolaska na posao ona nijt predviđena nijednim aktom niti Pravilnikom PKJ. Kao takvu, 5: moinicijativno je ustanovio dr Mihailo Lasica.
· — Ne mopu a da sve Ovo 50 doživljavam u poslednje vremč ne vežem za ličnost dr Mihaila Lasice — kaže Dimov. — Kao zagrebački đak on je blizak nuk-
i ANGAŽOVANJA U BKOLOŠKOM POganp KOMISIJU PKJ
learnom lobiju. A ja sam 7DOR svojih stavova nuklearcima tl | u oku. Primer Lasice i niza ljudi |
u Komori pokazuje da je nčizbežno osavremenjivanje 0. asocijacije i stroga depolitizaciji funkcija. Jer, u Komoru 56 dolazi po stručnosti, već najčć” će po političkim vezama i puli' njama.
Otuda i toliko zloupotreba,
otuda hiljade milijardi potroše | nih za putovanja koja nisu 0 nela nikakvu korist, otud mal
verzacije sa stanovima, platami, napredovanjima, otud konj vativizam. Spreman sam tvrdim da je Komora jedno 0| najtvrđih jezgra atomskog 10% ja, da je činovnička, da je sam0 verbalno za reforme, za OV
pristupe razvoju. Doprinos FD
more prevladavanju krizč niji moguć bez njene dosledne tr?! sformacije, bez njeno8š otva
prema javnosti. Verujem da :Š sami ljudi iz ove asocijacije 0" voriti godinama skrivene th)!" da će se dogoditi željeni „kopč” nikanski obrt“ U tom svetlu 5 slučaj postaje manje VaŽAM, | on je upozorenje dokle se sti?ć lovu na sve one koji drugi misle i rade. On je dokaž ri došlo vreme da se ina red nja počnu da daju i odgo kaže Dimov, očekujući ovih ljnna sastanak famozne Discip"
ske komisije. Pe živko CEROVIĆ
(PiDJ
im i opcrativnim di kurirskć
Kola
697.304.
da |
ranja
—–
RON KO