Borba, Feb 12, 1990, page 8

пина вести на аи ај вани ис

~

пне нити вири падини мит на смири а

“

ДЕМОНСТРАЦИЈЕ МАЂАРСКИХ СЕЉАКА:

Будимпешта.

— Више од десет хиљада

људи протестовало је

прекјуче у Будимпешти против недавно модификованог закона

о земљишту и затражило оставку министра пољопривреде Чабе

И : 15 5 МЕ БЗЕ Хитера. Демонстрације су

ничком телу државе,

мента Иштвану Фодору предата

организовали чланови независне Партије малих поседника, који управо на селу уживају највећу

подршку. ! Колона је од Трга хероја кренула ка највишем представ-

где је привременом председнику парла-

петиција од пет тачака. У њој се

тражи забрана препродаје земљишта све док не'добије реаелну

цену, затим тренутно замрзавање цена и плата,

пријава оружја,

већа слобода изражавања мишљења и равномерно присуство свих партија у јавним гласилима.

Преузимајући петицију Фодор је

обећао да ће поменуте

теме размотрити парламентарни одбор за пољопривреду.

БИТКА ЗА СЕДИШТЕ БЕР-

ДА: Париз. — Мада још нису постављени ни темељи нове европске банке за обнову и развој (БЕРД) увелико се разбуктава борба з а њено седиште и првог председника. У оба случаја је листа дугачка.

За седиште БЕРД конкуришу __Беч, _ Амстердам, Стразбур, Луксембург, Лондон, Берлин, Праг и други. Међу „другима“ је и Београд, који француска штампа, упорно не помиње, мада је његову кандидатуру истакла наша делегација још на: првом оснивачком скупу у Паризу средином прошлог јануара.

У париским круговима

се сматра да су „изгледи Прага

веома порасли“, после подршке коју је овој кандидатури пружио амерички државни секретар Џејмс Бејкер.

ПОЖАР У ЧЕШКОЈ НУКЛЕАРКИ:; Праг. — У нуклеарној електрани јасловске Бохунице, у западној Чешкој, око

сто километара од Беча, рано,

прекјуче избио је пожар на турбогенератору, услед хаварије — званично је саопштено касно прексиноћ. Пожар је, како се јавља, већ „ликвидиран“.

Хаварија се догодила услед „повећане вибрације“, која је оштетила цеви за довод мазива, а истекло уље изазвало је пожар.

Власти су саопштиле да „није дошло ни до каквог угрожавања животне средине“. Истовремено, саопштено је да су

провере потврдиле да „није уо-,

чен никакв нуклеарни или радиоактивни утицај на сигурност околине“.

ЕТЕЛ ПЕНЕТА

Председнички избори Караманлис не жели положај

Атина. — Бивши премијер и председник Грчке Константин Караманлис одбацио је предлог „Нове демократије“ да на предстојећим изборима буде кандидат те партије за новог шефа

државе. .

Бивши грчки државник, који је 1985. године поднео оставку на функцију председника, не жели да се поново враћа на политичку сцену и то у тренутку када је земља суочена са дубоком друштвено-политичком и економском кризом.

Председнички избори почињу 23. фебруара. Према уставу, у првој рунди гласања кандидат за шефа државе треба да добије 200 од укупно 300 гласова у парламенту. Ако се то не деси, онда се гласање понавља још два пута, с тим што је у трећем кругу за победу довољно 180 гласова. Уколико ни тада нико не победи, изборна процедура ће се поновити после ванредних парламентарних избора који су већ заказани за 8. април.

Пошто је Константин Караманлис одбио да прихвати кандидатуру, у десничарској „Новој демократији“ — сада највећој партији у земљи — кажу да неће у прва три круга гласања подржати ни једног другог кандидата за председника републике. То практично значи да нико и не може бити изабран.

али ТИВАТ ЕНИ ТА ВЕНЕ ЕР МИЦОТАКИС у СОФИЈИ: Софија. — Из Бугарске

одлазим са врло упечатљивим утисцима о важним променама у спокојној клими и духу националног сагласја — изјавио је лидер грчке партије „Нова демократија“ Константин Мицотакис, на крају једнодневне посете Софији. ,

Мицотакиса, који је био гост бугарског Земљорадничког савеза (БЗНС) примио је у суботу и шеф државе Петар Младенов. У саопштењу које је тим поводом објављено, истиче се да су две земље, као балканске и као европске државе, искрено и дубоко заинтересоване за међубалканско разумевање, у духу

опште европске сарадње.

Изражено је обострано уверење да је гаранција нових односа на Балкану и Европи суверено право политичког избора сваког народа, уз заштиту и поштовање суверенитета и граница

сваке државе.

ПОЛЕТЕО „СОЈУЗ ТМ-9: Москва. — Јуче изјутра је са космодрома Бајконур полетео совјетски свемирски брод „Сојуз ТМ-9“ са двојицом космонаута који на орбиталној станици „Мир“ треба да замене двојицу својих колега, јављају агенције позивајући се на ТАСС.

Анатолиј Соловјев и Александар Беландин треба у уторак да стигну на „Мир“ и преузму станицу од Александра Викторенка и Александра Сереброва који ту бораве више од пет месеци. Повратак Викторенка и Сереброва на Земљу предвиђен је за 19. фебруар.

Лансирање је директно преносила совјетска телевизија.

„ГАЛИЛЕЈ“ ПРОШАО КРАЈ ВЕНЕРЕ: Посадена. — Аме-

ричка свемирска летилица „Галилеј“, лансирана са шатла „Атлантис“ октобра прошле године, прошла је крај Венере. Ово је важна етапа њеног пута ка Јупитеру до којег треба да стигне 1995. године. Уз помоћ Венерине гравитације брзина летилице повећаће се са око 135.000 на 142.800 километара на сат, јављају агенције.

Безмало сви драгоцени подаци о Венери које „Галилеј“ буде прикупио емитоваће се на Земљу тек у октобру, када летилица буде у за то повољном положају.

„Галилеј“, који се сматра најсавршенијом интерпланетарном летелицом, приближио се Венери на око 16.000 километара.

ЗИНДЕРМАН ОБОЛЕО: Берлин, — Бивши председ-

ник парламента Немачке др Хорст Зиндерман пуштен је у суботу из истражног затвора због наглог погоршања здравственог

стања.

Зиндерман је ухапшен пре више од месец дана под оптужбом да је кршио закон и устав. Он би, заједно са читавом

групом бивших високих руководилаца, тр

пред судом већ у марту.

ало да одговара

ЕРИТРЕЈЦИ ЗАУЗЕЛИ ЛУКУ МАСАВА; Најро-

би. — Побуњеници у етиопској провинцији Еритреји освој р ) јили, су луку Масава на Црвеном мору, јавља Ројтер позивајући се на изјаву представника Еритрејског народноослободилачког фронта. То је друга по величини лука у Етиопији. обуњеници, како се наводи, држе под контролом цео град. То је први пут од почетка грађанског рата пре 28 година да

Масава падне у руке побуњеника, тврде представници Фронта.

МОМО Џ „ВОРВИ

буакод дапа џ „Вољу тогеје доби у . ргоз!ог а таје одјаве, бише, рогике, безШ Ке, |логтаоје...

Рорџив! — 20 одзћо. Тејегоп!: 341-151.

„Вогђа“ је оуогепа ха зув уазе %ејје. Мгете је га „Вођи“.

т|из СОВЈЕТСКО-АМЕРИЧКОГ САОПШТЕЊА

ВЕСТПОВЕСТПОВЕСТПОВЕСТПОВЕС

јун

Москва. — Совјетски Савез и

"| Сједињене Државе постигли су

значајан напредак у превазилажењу тешкоћа за закључивање низа споразума и области разоружања. Такође су усагласили гледишта о већем броју регионалних конфликата, настојећи да се они решавају искључиво мирним путем,

Ово проистиче из опширног заједничког саопштења о совјетско-америчким разговорима који су вођени у Москви у последња три дана током боравка америчког државног секретара Бејкера. У саопштењу о разговорима

ТВ

СССР О

Сви пробле! иће реј

У разговорима Шеварднадзеа и Бејкера постигнут значајан напредак у || савладавању тешкоће које спречавају закључивање низа споразума из области разоружања Ф Договор о стратешком оружју биће спреман за

Шеварднадзе-Бејкер каже се да се они надају да ће сва крупна питања око потписивања споразума о 50-процентном смањењу офанзивног стратешког оружја бити решена до јунског сусрета Горбачова и Буша, а споразум потписан до краја године.

У саопштењу се изражава очекивање да ће напредак бити постигнут и у Европи и да ће у преговорима око смањења војних снага до краја године о томе бити потписан споразум.

Око регионалних проблема постигнуто је следеће:

— Централна Америка: обе. стране су против коришћења ту-

КОЛОВОЈ ИЗЈАВИ О НЕПРО-

МЕНЉИВОСТИ ГРАНИЦА У ЕВРОПИ

Упозорење о обавезама

Боравак страних трупа у СРНи НДР је посебно питање и сно се може решавати само водећи рачуна о интересима и безбедности свих заинтересованих држава — каже се у саопштењу

(Од сталног дописника „Борбе“)

Москва. — Синоћ је совјетска влада реаговала на изјаву западнонемачког канцелара Хелмута Кола да ће се о питању непроменљивости садашњих граница у Европи, и о одлуци Уставног суда СРН да су границе Хитлеровог рајха из 1937. године биле правичне, моћи изјаснити тек Парламент и влада будуће уједињене Немачке. Индиректно одговарајући на овакав Колов став, као и на његову напомену да Не-

"мачка неће бити неутрална, то

јест да ће трупе НАТО остати на њеној територији, Савет министара СССР у специјалној изјави упозорио је да ће совјетске трупе остати у НДР све док буде имао разлога да верује да, што се будуће уједињене Немачке тиче, није осигурана потпуна безбедност било њему било другим европским државама.

У самој изјави совјетске владе, све је ово, наравно, речено много увијеније, али ипак довољно јасно довољно упозоравајуће. У изјави се, наиме, каже: СССР је већ једнострано смањио своје трупе у НДР. Али, даљи кораци у том правцу биће могући

СЕБЕ

решту

РУМУНСКА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА

Талас шт!

Штрајковали су или штрај професори, аутопревозници... ционалног јединства (Фронт наци

јим великим успехом

Букурешт. = Широм Румуније радници штрајкују, траже побољшање услова рада и мењање постојећих прописа и прекидање са старом праксом.

У суботу је седиште владе Ру-. муније било опкољено тешким камионима. Радници запослени у транспортним предузећима Букурешта траже веће плате и боље услове рада. Сматрају да су и они били оштећени у време Чаушескуове диктатуре.

На платоу испред парламента и седишта владе неколико дана демонстрирало је 150 ученика Војне техничке академије, они хоће да се њихова школа издвоји из опште војне академије и да се настава организује према новом закону о образовању.

'У штрајку се налазе и поштански радници Букурешта. Прекјуче је на Тргу Муреш демонстри-

|| | рало око 1.000 деце и родитеља

против укидања мешовитих школа и отварања чистих школа на језицима мањина. Штрајковали су војници, поштари, ученици, професори, аутопревозници, а заједничка црта свих ових

само у оквирима онога што буде договорено на бечким преговорима о смањењу класичних војних снага у Европи. Осим тога, боравак страних трупе у НДР и СРН је посебно питање повезано са обавезама четири државе, са обавезама које су резултат другог светског рата, и оно се може решавати само водећи рачуна о интересима безбедности свих заинтересованих држава“.

Совјетска влада је, истовремено, поновила да је спремна да до 1995—- 1996. буду повучене све стране трупе са туђих територија у Европи, а да до ,2.000 године буду ликвидиране и све базе које се налазе на иностраним територијама уопште. И додала да је спремна да, у договору са својим савезницима, потпуно „повуче своје жојнике, или битно смањи њихов. број у земљама Варшавског уговора.

Затим се напомиње да је СССР већ започео преговоре са Чехословачком и Мађарском о повлачењу својих трупа из тих земаља. Основано је претпоставити, каже се у изјави, да ће се ови преговори завршити договором о свим аспектима повлачења. Ђ. БИЛБИЈА

ПРИТИСАК ШТРАЈКАЧА: Стотину тешких камиона блокирало је владину палату у Буку-

пи

незадовољстава јесте захтев за побољшање положаја и брже отклањање последица старог режима. ј

Румунска политичка опозиција је у суботу увече однела прву значајнију политичку победу. Овако председник Национал-либералне партије Румуније Раду Кемпсану, коментарише конституисање Привременог савета националног јединства Румуније. у

По његовим речима Фронт националног спаса, који је држао практично монопол власти, привољен је да се оформи као и све друге партије у политичку организацију и да део политичке премоћи уступи осталим странкама. |

Лидер Национал-либералне партије, која у овом часу броји 100.000 чланова, предочава да његова партија у сарадњи са остале две партије које настављају традиције предратних грађанских странака — Национал-сељачком и Социјалдемократском партијом — траже да се избори одложе до јесени. На тај начин

ајкова

кују зкадемци, војници, поштари, ученици, # Конституисање Привременог савета наоналног спаса) опозиција сматра сво-

ђих територија у Централној| Америци за помоћ керегулар-||

ним снагама и подржавају пред лог централноамеричких председника да све ванрегионалне

државе прекину војну помоћ

таквим снагама. Оне су за сфи касни међународни надзор из борног процеса у Никарагви и обавезују се да уважавају резултате слободних и правичних избора у тој земљи. Изјасниле су се за политичко решење конфлик“-. та у Салвадору.

— Авганистан: Размотрени су услови за политичко решење укључујући неопходност прелазног периода ради међуавганистанског дијалога. Две стране су за самоопредељење народа и формирање владе „широког представништва“ која би обезбедила. мирни, независни и несврстани статус Авганистана.

— Тихоокеанско подручје и северноисточна Азија: две стране су за смањење затегнутости на Корејском полуострву и подржавају дијалог Севера и Југа. За што скорије су решење у Камбоџи, за самоопредељење путем слободних избора под надзором УН. Треба настојати да се спречи повратак на власт „црвених Кме-

ра“.

— Блиски исток: СССР и САД су за активни мировни процес, укључујући напоре за почетак палестинско-израслског дијалога охо политичког решења на основу резолуција Савета без"бедности број 242 и 338.

— Подржавају напоре генералног секретара УН за мирно решавање ирачко-иранског сукоба, забринуте су и траже прекид ратних акција у Анголи, па позивају на преговоре и мирно решење. Забрињава их глад у Етиопији и сматрају да се унутрашњи проблеми не могу решавати силом.

· — Европа: процес КЕБС игра кључну улогу. Ове године би добро било да се састану руководидци 35 земаља учесница првог КЕБС. Тада би се могао потписати и споразум о ограничавању дружја и оружаних снага у Европи, а све као припрема га самит земаља учесница КЕБС — „хелсинки-2“. Потписана је посебна изјава 0' хемијском оружју, (Танјуг)

5:

би се оставио већи простор тек конституисаним партијама да се боље организују за прве слободне изборе у Румунији.

Влада Петре Романа је одбила такав захтев, али је обећала већу помоћ и подједнак приступ свим политичким странкама средствима јавног комуницирања, у првом реду телевизији. Последице притиска нових политичких партија на телевизију да што пре промени садашњу програмску шему, која је добрим делом скројена по мери Фронта националног спаса, су видљиве.

Директор слободне румунске телевизије Аурел Драгош Мунтеану дао је неопозиву оставку, а већ неколико дана пред зградом телевизије, незадовољни Букурештанци самоиницијативно или подршку политичких странака, организују тихе демонстрације. Они траже објективно информисање и програм који је обојен свим нијансама политичког живота Румуније у овом тре-

у: (Танјуг)

После 27 ГОДИНА: Нелсон и Вини Мандела

ТВРЂАВА АПАРТХЕЈДА РУШИ СЕ ИЗНУТРА

Мандела

Вођа Афричког националног конгреса провео ј Одушевљење у Кејптауну прерасло у разузданос

век погинуо, а 100 рањено

Парл. — Нелсон Мандела, симбл отпора црначког становништва апартхејду у Јужној Африци, управо је ослобођен. Новинске агенције јављају да је 71—годишњи Мандела изашао кроз капију затвора „Виктор Весрстер“ седамдесет колиметара од Кејптауна држећи се за руке са својом успрутом Вини.

Више од хиљаду присталица Афричког националног конгреса поздравило је поклицима и заставама прве кораке на слободи Нелсона Манделе после 27—годишњег — заточеништва.

Мандела им је узвратио борбеним поздравом — високо подигнутом стиснутом песницом.

Потом се, у пратњи полиције, која се стара о његовој безбедности, одвезао ка Кејптауну.

У центру Кејптауна, где се окупило око 50.000 људи очекујући долазак Нелсона Манделе дошло је до нереда у којима је око 100 лица рањено а једно је погинуло.

Како јављају агенције, полиција је употребила сузавац и отворила ватра када је група окупљених младића почела да разбија излоге. Према изјавама очевидаца, одушевљење је прерасло у разузданост, па је велики народни скуп, којим је требало да буде прослављено пуштање Манделе из затвора, одржан изван центра града.

Излазак Нелсона Манделе из затвора преносила је јужноафричка телевизија, што је преседан у пракси јужноафричког расистичког режима. „Нисам веровао да ћу доживети овакав тренутак“ — рекао је коментатор телевизије.

ДЕМОНСТРАЦИЈЕ АЛБА

БОРБА, понедељак 12. фебруар 199).

страна

па слободи

е 27 година у затвору ( т — у нередима један чу.

за мир

Пуних 27 година провео је иза решетака апартхејда историјску шеф Афричког националног конгреса (АНЦ), Нелсон Манделу, остајући чврст до краја у својим уверењима и визијама будућу нерасног и демократског јужноафричког друштва. Сада је пр. начно на слободи и упркос дубокој старости за једног Африкан. ца од 71 године, кажу У доброј је форми.

Нови јужноафрички председник

Вилем Фредерик де Клер

показао је много више мудрости и храбрости од својих претхој; ника, доносећи низ одлука, међу којима и ову о ослобађању

Манделе, које ће отворити

развијеној и богатој, али до сада

сцени. Мако су званично укидање

опозиционих странака и покрета, то је тек први, велики додуше, кора

одиста историјске одлуке,

пут значајним променама у земљи

изолованој на међународној

апартхејда, легализовање свих као и ослобађање Манделе,

ка грађењу новоги праведнијег друштва и система у Јужној Аф. рици. Лли, у свему је једно сасвим сигурно — повратка на стар

више не може бити.

Нелсон Мандсла је вођ, он је симбол и човек чврсте моралт грађе. Од њега се сада много очекује, а пре свега да својом одме. реношћу и политичком мудрошћу спречи радикалне испаден хаос у овом веома осетљивом тренутку великих нада за црнцен,

зашто не рећи —

такође великог страха за пет милиона белаца,

Црначка заједница која броји 26 милиона људи, хоће слободу и власт, али њихове бројне политичке партије, струје и групаци. је имају различита мишљења како то остварити. Ни бела зајеј: ница није јединствена, иака већина подржава Де Клеркову „пе

рестројку“, јер

очигледно другог пута није ки било. Крајња дес

ница, од којих неки најрадикалнији истичу Хитлерова знамења и његову идеологију, покушаће да омете миран, политички ток

промена.

Пред Нелсоном Манделом није ни мало лак задатак. Од њећ се много очекује у овим историјским и преломним тренуцима Јужне Африке, а кључ за мир и будућност земље сада је ставље

у његове руке. Међународна заједница,

да остане глува и слепа на велике промене

а у првом реду Африка, не би сме

на афричком јуу.

Било би добро да и она покаже добру вољу, да помогне да « промене одвијају са што је могуће мање потреса.

Де Клерк је одстранио неке од највећих баријера за отварање његовг земље према свету, па ваља очекивати да ће и тај сва сада пружити руку Јужној Африци и помоћи јој да изађе из из“

лацијг. Таквих наговештаја већ

има. Ваља се надати да наша пе

ће бити међу последњима, као у случају Јужне Кореје, која ће приближити овом значајном политичком и економском партне

ру у Африци.

пет

СКИХ ЕКСТРЕМИС-

Зи 5

ТА У НЕКОЛИКО ЗАПАДНОЕВРОПСКИХ ГРА-

ДОВА

Под заставом са двоглавим орлом

У антијугословенским акцијама у Бечу, Бону и Копенхагену „за републику Косово“ вијориле су се једино албанске националне заставе Ф У Аус-

Беч. — У Бечу он у суботу, уз учешће око 600 лица, одржане вишечасовне антијутословенске демонстрације на којима су под плаштом тобожњег залагања за слободу, демократију и људска права — извикивањем пароле „република Косово“ и других слогана из арсенала сепаратиста и непријатељске албанске емиграције грубо нападани интегритет, званична политика и међунационални односи земље. Демонстрације у којима су према поузданим информацијама учествовали и Албанци који стално не бораве у Аустрији, као и представници екстремног „Хрватског националног већа“, биле су, иначе, делом замишљене као „помен жртвама полицијског терора“ на Косову — како је

то формулисано на тракама но-

шених венаца — али су се уз по-

менуту изразиту антијугословен-

ПРОТОКОЛ

ЧЛАН Извршног већа Хрватске и председник Републичког комитета за односе с иностранством Ивица Трнокоп отпутовао је из Москве у Петрозаводск, главни град АР Карелије где ће разговарати са потпредседником владе те републике Виталијем Цицом о унапређењу економске сарадње,

трији су се демонстрантима придружили и чланови проусташких организација

ску интонацију исказале потпуно супротним од апострофираних хуманих начела, односно прерасле у провокацију против СФРЈ

Наиме, учесници демонстрација извршили су три физичка напада на Југословене који су се затекли близу зграде наше амбасаде, где су демонстранти стигли из центра града. Један југословенски држављанин је повређен

у тим нападима и одвезен коли-

ма хитне помоћи, али је после указане помоћи пуштен кући.

Полиција која је савесно штитила демонстранте и колону у поменутим случајевима је очигледно интервенисала са закашњењем. Овдашње полицијске снаге биле су, иначе, као и у неким равијим приликама, веома ревносне око „ограђивање“, односно

Познат организатор

Бон. — Око хиљаду и по људи окупило се прекјуче на антијугословенској демонстрацији у Бону на позив организације која себе назива „Народни покрет за републику Косово“. |

Говорници на демонстрацији тврдили су да се залажу за „демократску Југославију“, али су демонстранти носили искључиво заставе Албаније и албанска национална обележја.

Пароле у којима се, поред ос-

Д. ПЕТКОВИЋ

пут за три дана

Копенхаген. — Албански паратисти поново су се у с ту огласили у Копенхагену, | се око 300 лица, већином Хе љеника из Албаније или са ко сова, окупило на такозвано митингу солидарности за Ко“ во. Демонстранти, међу ко је била и једна групица Давои“ су узвикивали пароле прого југославије и нападала пол ку наше земље. Носили су » ставе са двоглавим орлом транспаренте на којима је о сало „Косово република“, ит терору на Косову“, „хоћемо! мократију“ и слично. Н У је прочитан проглас 9 навоћ ном прогањању припадви“ албанске народности у југост вији, а пролазницима су де ни леци у којима је грубо ветана СФУЈ.

Овај скуп, каси антијугос“ И венске демонстрације 01 три дана, такође 0 Копенх “ ну, одржан је уз дозволу ла" полиције.

(Танјуг)

заштите зграде амбасаде свт; Бечу — где су се демон ар упутили после одржавања са | успутног митинга — 109

центру града — али је овог а дошло до неких Ма :

пропуста и доп, провокација против СФРЈ.

1 талог, захтева да Косово 7 си република и „угуши Фау уб“ ки покрет у Србији“ било ромној већини на фра језику што наводи на тавку да је знатан и страната, као у ранији ним приликама, А Белгије. и Швајцарске, га пи дишта организација Рз екстремиста.