Borba, Sep 17, 1990, page 12

_KOLA JEDRENJA

NORIATJC

NAUTICAL za početnike i ostale nautičare

14-dnevni tečajevi s punim pansionom „već od 7.000 din. Informacije ACY OPATIJA tel. 051/271-288 fax 051/712824

BORBA

TORONTO

Ozonski omotač

•.. 4 nije oštećen

Toronto. — Sovjetski istraživači koji su ispitivali ozonski omotač nad Sibirom nisu oktkrili nikakve dokaze da se omotač stanjio, čime su potvrdili jedno prethodno kanadsko istraživanje.

Ozonski omotač u najvišim slojevima atmosfere (stratosferi) štiti od preteranog ultraljubičastog zračenja. Poslednjih nekoliko godina na pojedinim lokacijama utvrđeno je da se taj zaštitini sloj pertodično stanjuje, što predstavlja potencijalnu opasnost za povećanje broja obolelih od raka kože i oštećenja očiju.

Kanađani i Sovjeti su napravili zajednički program «ispitivanja ozonskog omotača iznad Arktika. Kanađani su 1986. i 1989. godine otkrili oštećenje ozonskog omotača, ali instrumenti postavljeni ove godine u balone koji su lebdeli na visini od 30 kilometara, nisu potvrdili ranija istraživanja. Merenja će biti nastavljena i naredne dve godine.

BEOGRAD

Univerzitet bez partije

Beograd. — Nova demokratija — pokret za Srbiju u potpunosti podržava zahteve Saveza sindikata Beograda za dezideologizacijom Univerziteta i njegovom punom autonomijom, koja isključuje mogućnost organizovanja i delovanja partija na Univerzitetu, kao i njihovu političku promociju.

Nova demokratija — pokret za Srbiju još jedanput naglašava da će i ubuduće poštovati Zakon o političkim organizacijama, te će se isključivo organizovati i delovati na teritorijalnom principu, kaže se u saopštenju ove stranke.

SKOPLJE Srbi prisvojili „Prohor Pčinjski“

(Tanjug)

(Tanjug) |

Skoplje. — Radna grupa Iz-| vršnog veća Makedonije je zaklju- |i čila da je manastir „Prohor Pčinj- |

ski“ 1945. godine jednostavno i ne-

osnovano pripojen NR Srbiji. Za- |

ključak je donet na osnovu detaljne analize naučne građe i saznanja

o tome, kao i na osnovu dokume- |-

nata u arhivu SR Makedonije. Radna grupa je pripremila i mate-

rijal o graničnim sporovima sa SR |

Srbijom.

U svim dokumentima stoji da je manastir bio na teritoriji Makedonije. Biće predloženo da se O ovom delikatnom pitanju formira

zajednička skupštinska komisija +

SR Makedonije i SR Srbije. (Tanjug)

DUBROVNIK

vw

„Strateška

• • •.• “ pitanja energ1Je

Dubrovnik. — Pod pokroviteljstvom SIV u Dubrovniku danas počinje okrugli sto UNESKO-a na temu „Strateška pitanja energije“.

Prema informaciji Saveznog sekretarijata za energetiku i industriju, tokom sedmodnevnog rada okrugli sto će se baviti pitanjima uticaja energije na životnu sredinu, te političkim, ekonomskim i tehnološkim aspektima strategije životne sredine

Organizator ovog naučnog skupa je Zajednica nuklearnih instituta u Vinči, a očekuje se učešće predstavnika svih organizacija Ujedinjenih nacija koje se bave problematikom vezanom za enerpiju i energetskim razvojem, predstavnici OPEK-a, Međunarodnog ekonomskog foruma, Rimskog kluba, Svetske banke, nacionalnih ministarstava SAD, SSSR-a i Francuske, kao i nacionalnih organizacija za zaštitu čovekove okoline iz Švedske, Engleske, SSSR-a, SAD i

Indije. (Tanjug)

ŠTA SINDIKAT SRBIJE ZAMERA VLADINOJ PLATFORMI ZA IZRADU SISTEMA KOLEKTIVNOG| U ZAGREBU POČELA

UGOVARANJA

Neprihvatljivo administriranje

·

Sindikat je pre dva meseca ponudio Skupštini svoj predlog zakona o kolektivnim ugovorima 0 Vladin koncept nudi rešenja koja su važila za dosadašnji društveni dogovor, što sindikat ne može prihvatiti

Dan pošto je republička vlada usvojila osnove kolektivnog ugovoranja u Srbiji, dakle ono na čemu bezmalo godinu dana insistira sindikat Republike, zapljuštale su i brojne primedbe. Vladina platforma, prva je opaska Sindikata, u mnogome se razlikuje od onoga što je on zahtevao. Hoće li sindikat prihvatiti ovaj dokument i na kakvim će izmenama insistirati, znaće se uskoro. Ostalo je malo vremena da se parafiraju prvi kolektivni ugovori u Srbiji, a i u republičkoj sindikalnoj organizaciji već danas najavljuju sastanka sa predstavnicima komore i RIV — o pomenutoj platformi.

Onog trenutka kada je vladin projekt za kolektivno ugovaranje obelodanjen, Sindikatu je zasmetalo što dokument nije ranije sačinjen. Istini za volju, on ne spori RIV-u što je sačinio sopstvenu platformu za kolektivno ugovaranje, pa ni to što su u njoj umnogome drugačija rešenja od onih koje je on u svom predlogu ponudio.

— Republička vlada ponaša se kao da je rad na kolektivnom ugo-

| varanju počeo izradom njene plat-

forme. To, zapravo, dovodi u pitanje ono što Sindikat radi već dcsetmeseci. Vlada je počela priprcmu ovog, dokumenta onda kada je, po našoj oceni, trebalo već da krene kolektivno pregovaranje u Srbiji, mišljenja je Dušan Mitrović, sekretar Veća Saveza Sindikata Srbije. Velike razlike u sadržini onoga što mi nudimo i onog što vlada predlaže za kolektivne ugovore, mogu dovesti do kašnjenja u donošenju Zakona. Ova platforma vuče nas samo na početak posla, mišljenja je Dragan Subotić, član Predsedništva Veća Saveza sindikata Srbije.

Jedna od najoštrijih sindikalnih zamerki vladinom projektu je da se drži principa koji su važili za dosadašnji društveni dogovor.

— RIV-ova pattorma nije dovoljno usklađena sa tržišnom ori-

jentacijom, novim ustavnim i sistemskim pretpostavkama i konceptom izgradnje političkog pluralizma, objašnjava Dragan Subotić.

Ono što je sindikalnoj organizaciji posebno zasmetalo je, kako kažu, to što vladin koncept sadrži element dvojnog režima kolektivnog ugovaranja.

— Jedan bi važio za društvena preduzeća i bliži je „sovjetskom modelu“ kolektivnog ugovaranja, sa primesama administrativnog uređivanja. Drugi režim koji bi se odnosio na privatna, mešovita i strana preduzeća, bliži je tržišnom konceptu kolektivnog ugovaranja.

Ukinuti Zakon

Sarajevo. — Sindikat Bosne i Hercegovine traži od Saveznog izvršnog vijeća da po hitnom i skraćenom postupku predloži Saveznom vijeću Skupštine Jugoslavije ukidanje Zakona o platama ili pak njegovog člana 4 koji predviđa isplatu dijela zarada u dionicama ili obveznicama. Također, se od republičke vlade BiH i SDK zahtijeva da stave van snage sporni član 4. Ovim se sindikat Bosne i Hercegovine i zvanično pridružio zahtijevima Saveznog sindikata, te Sindikata Vojvodine, Srbije i Crne Gore za ispitivanje ustavnosti člana 4. Zakona o plata-

ma.

Predsjedništvo Sindikata BiH pozvalo je sva preduzeća, organizacije i zajednice da i pored zakonskih ograničenja namjenski angažuju određena sredstva i usmjere ih za kreditiranje nabavke zimnice za svoje

radnike.

ONI JOŠ NE ZNAJU GDE OSTAJU: Prosjaci na ulicama Berlina

SR NEMAČKA ŽELI PREGOVORE SA BALKAN- | Zagrebački velesajam trajaće do 23. septembra a na njemu će se predstaviti oko ! 3.000 izlagača iz 74 zemlje sveta i Jugoslavije

SKIM ZEMLjAMA

Rešenje pitanja Roma

Vlada SR Nemačke sudeći po Frankfurter Algemajne Cajtungu u sredu usvaja „koncepciju za izbeglice“ .

Bon. — Vlada SR Nemačke namerava da ubrzo započne pregovore 0 poboljšanju životnih uslova za Rome sa jugoslovenskim, rumunskim i bugarskim vlastima.

Ministar unutrašnjih poslova Volfgang Šojble izjavio je da je svrha tih razgovora da se „omogući da Romi u svojim dosadašnjim zemljama imaju obezbeđen zavičaj“. On je, takođe saopštio da je saveznička komandatura ukinula mogućnost da građani istočnoevropskih država mogu bez viza da borave mesec dana u zapadnom Berlinu.

Na taj način zatvoren je kanal preko koga su u novije vreme mnogobrojni Romi iz Rumunije i Bugarske dolazili u Zapadnu Nemačku gde podnose zahteve za dodelu političkog azila. Zapadnonemačke vlasti njihove molbe od-

bijaju maltene bez izuzetka, ali dok traje postupak „azilanti“ imaju pravo na minimalnu socijalnu pomoć.

Vlada Savezne republike Nemačke usvojiće, kako tvrdi list „Frankfurter Algemajne Cajtung“ naredne srede „koncepciju za izbeglice „težeći da suzbije uzroke pojačnog bekstva od siromaštva sa istoka i jugoistoka na zapad Evrope. Dnevnik tvrdi da je osnovna za-

·misao vlade da koncetriše eko-

nomsku pomoć na one zemlje iz kojih dolazi najveći broj izbeglica u Zapadnu Nemačku. Među evropskim državama, to su sada pre svega Rumunija, Bugarska i, u manjoj meri Jugoslavija iz koje pored Roma prvenstveno dolaze Albandi, (Tanjug)

J.Č.

\Izvađena tela i

Tuzla. U subotu su iz rudnika „Dobrnja“ spasilačke ekipe izvadile tijela dvojice poslednjih rudara nastradalih u najvećoj jugosloven-

'|skoj rudarskoj nesreći u kojoj je

poginulo 180 rudara. Identifikovan je, takođe, i već

sahranjen Safet Imamović (32) iz

! Mihatovića, a popodne su identifi-

VELESAJMA

Zagreb. — Jesenji međunarodni zagrebački velesajm koji se danas ! otvara i koji će trajati sve do 23. septembra, prema procenama svetskih glasila, peti je među devet najznačajnih izložbenih manifes, tacija te vrste u Evropi. Na oko 500 hiljada kvadratnih metara izložbenog prostora predstaviće se oko tri hiljade izlagača iz 74 zemlje sveta i Jugoslavije. Prema broju, potencijalu i značaju inostranih i domaćih izlagača, ovogodišnji Jesenji zagrebački velesajam, koji će, kako je najavljeno, otvoriti predsednik Hrvatske dr Franjo Tuđman, dosegao je svoj najveći uspon i sve više dobija na značaju, ne samo kao mesto za razmenu iskustava i sakupljanje informacija, već i za sklapanje značajnih poslovnih dogovora.

Za vreme trajanja ovakvih velesajamskih priredbi, već tradicionalno, poslovnim partnerima i publici predstavlja se zemlja partner. Ove jeseni to je SR Nemačka, koja-će na oko 10 hiljada kvadratnih metara movoizgrađe-

Inog prostora prezentovati svoje

mogućnosti i dostignuća — izjavila je na nedavnoj konferenciji za

Ovakav dvojni režim otvara pitanje saglasnosti sa proklamovanom ravnopravnošću svojinskih odnosa i ravnopravnošću radnika, upozorava Subotić.

U Sindikatu Srbije smatraju da nikako ne može biti mesta vezivanju najniže cene radne snage za stopu akumulativnosti. Ona je, tvrde, teško primenjiva jer je u funkciji uspostavljanja proporcija raspodele, a ne pojedinačnih prava koja utvrđuje kolektivni ugoVOT. Sindikalci su nedvosmisleni i ne odustaju od zahteva da se viškovi radne snage ne smeju dovoditi u vezu sa kolektivnim ugovorima. Oni su, kako kažu, rezultat dugogodišnjeg ekstenzivnog zapošljavanja, nedovoljnog investiranja i odsustva ekonmskih kriterijuma u oceni poslovanja.

— Ne možemo prihvatiti pritiske kojima se traži obaranje cene radne snage i ispod egzistencijalnog minimuma zato što postoji velika „rezervna armija rada“ kaže na kraju Subotić.

Da ponovimo, najavljeni današnji susret predstavnika vlade, komore i sindikata, verovatno će rezultirati i nekim rešenjima na kojima će se tri strane naći. Vremena je malo, a radnici nisu spremni da dugo čekaju, poručuju iz Sindikata. G. ĐUKIĆ

poslednjih postradalih rudara

kovani Milan Mičić, sin Vase iz Jasenice, star 33 godine, i Rahman Osmanović, sin Ibrahima, star 32 godine iz Dubokog Potoka. Obojica su sa područja Skupštine opštine Srebrnik. Od 180 nasradalih rudara još pet nije identifikovano. (Tanjug)

štampu, konzul SRN u Zagrebu gospođa Ingeburg Trautluft, a osim prezentacije na velesajmu, ovogodišnja zemlja — 3« partner predstaviće se i nizom kulturno-umetničkih priredbi, a organizovaće se i nekoliko seminara, među kojima „Kako da se jugoslovenska mala i srednja preduzeća potvrde na nemačkom tržištu“, te „Zaštita čovekove okoline“, prezentacija raznih strojeva koji se koriste za zaštitu čovekove okoline i slično.

Već tradicionalno, za vreme trajanja ove velesajamske manifestacije organizovaće se brojni stručni skupovi i razgovori. Tako je za 20. septembar zakazano održavanje okruglog stola: „Odnosi Jugoslavije i Evropske zajednice u 1990.“, u sklopu dana EFTA održaće se okrugli sto: „Aktuelna saradnja EFTE i Jugoslavije“, „EFTA razvojni fond za Jugoslaviju“, a planirano je i održavanje seminara „Unapređenje jugoslovenskog izvoza u SRN“.

Poseban značaj u toku ove jesenje sajamske priredbe pridaje se razgovoru predsednika SIV inženjera Ante Markovića sa predstavnicima jugoslovenske i hrvatske

25. SKUPŠTINA EVROPSKIH SAVEZA STUDENATA Mosta zbližavanje

Osnovni zadatak bio bi ojačati pregovaračku ulogu i sudjelovanje studenata u izradi međudržavnih programa za izobrazbu i razmjenu studenata i profesora, te postaviti nove osnove evropske studentske suradnje

Zagreb. — Oko 80 predstavnika studentskih organizacija iz 25 zemalja Evrope okupilo se jučer u zagrebačkom studentskom domu „Cvjetno naselje“, gdje je počela s radom 25. skupština evropskih saveza studenata.

To je, kako je istakao predsjenik Organizacionog odbora skupštine Neven Vranković, prvi put od 1945. godine da se na takvom studentskom skupu zajedno nađu studentski predstavnici istočnog i zapadnog bloka, kako bi osnovali tzv. svcevropski parlament. Njegov bi osnovni zadatak bio ojačati pregovaračku ulogu i sudjelovanje studenata u izradi međudržavnih programa za izobrazbu i razmjenu studenata i profesora, te postaviti nove osnove evropske studentske suradnje.

Sudionike skupa pozdravio je i Vlatko Pavletić, ministar obrazovanja i kulture republike Hrvatske, istakavši značaj razmjene ideja, mišljenja i kadrova u budućoj ujedinjenoj Evropi.

Rektor ya sveučilišta dr Zvonimir Šeparović govorio je o razvoju Zagrebačkog sveubčilišta, koji već niz godina ima dobru suradnju sa mnogim visokoškolskim ustanovama u Evropi.

U ime pokrovitelja, Predsjedništva SFR Jugoslavije, skupštinu je otvorio Vasil Tupurkovski, navevši da se u Jugoslaviji sada odvijaju promjene u političkoj i ckonomskoj oblasti. Tupurkovski je među ostalim izrazio uvjerenje da će sve podjele biti prevladane, a da će suradnja u svim oblastima postati most za zbližavanjc i razvoj. Skupu, koji traje do 19. rujna, jučer su prisustvovali član Predsjedništva SFRJ Stipe Mesić, potpredsjednik republike Hrvatske Dalibor Brozović, te predstavnici iz UNESCA i komisije Evropske

zajednice. (Tanjug)

UZ OTVARANJE JESENJEG MEĐUNARODNOG ZAGREBAČKOG

Izložba za Evropu 1992.

privrede. Ovaj razgovor, kako je planirano, održaće se 21. septembra na temu „Vlasničko prestruktuiranje — radni odnosi i plate“, a očekuje se da će biti i više govora o teškom položaju u kome se nalazi jugoslovenska privreda.

Svesni činjenice da kvalitet i konkurentnost svojih proizvoda moraju potvrditi i na svetskom tržištu, domaći izlagači će se ovom prilikom predstaviti. sa paletom proizvoda iz svih privrednih delatnosti, a biće prisutni najznačajniji jugoslovenski proizvođači prehrambene, hemijske, građevinske i tekstilne industrije.

S obzirom da Zagrebački velesajam predstavlja danas čvrsto uporište međunarodne trgovine u ovom delu Evrope i da je mesto na kome se u toku godine održi 26 sajmova, koje poseti oko 1,2 miliona posetilaca, značajan je i kao član Udruženja svetskog trgovačkog centra. Tako je od kraja aprila ove godine Zagrebačksi velesajam, na osnovu odluke Odbora direktora Udruženja svetskog trgovačkog centra postao osnivač „Vrld“, trejd centra Zagreb.

E. KOSTOVSKA

UU

RAZVEDRAVANJE. — Jutro u većem delu Srbije i Makedonije znatno oblačno uz mogućnost kiše mestimično. Tokom · popodneva doći će do razvedravanja, tako da se preko dana u celoj zemlji očekuje promenljivo oblačno sa sunčanim razdobljima i slabim vetrom. Krajem dana će na severozapadu doći do postepenog povećanja oblačnosti. Minimalna temperatura od 6 do 10 stepeni, na primorju oko 15, a maksimalna od 19 do 24 stepena.

Temperatura juče u 11 časova: Beograd 21, Ljubljana 13, Zagreb i Sarajevo 14, Titograd 21, Novi Sad 17, Portorož 19, Ulcinj 23.

9 e.

AAA

<

SS

>

Ca o

O, / : 0 i ,

3 3

S

ZICA

ZVAO A AL 7 . bi

·

PO 200202 OZ 0 Za

4

Tošo Borković

“

TI

ELEVIZIJA

(5 fbm Bugojno.

TV BEOGRAD 1

7.00 Jutarnji program

8.30 Narodna muzika

9.00 Kraljica instrumenata: Orgulje 9.30 Artemije i Matilda, emisija za decu 9.45 Radost Evrope 90: Portugalija

ŠKOLSKI PROGRAM

10.00 Putokaz, 10.15 Otkrivalica, 10.50 Istorija srpske književnosti: iIsidora Sekulić, 11.30 Engleski jczik, 12.00 Vesti

12.05 Izbor iz Kulturno-obrazovnog programa

14.30 Školski program, repriza 15.30 Vesti

15.40 Školski program, nastavak 16.45 Vesti na albanskom

17.00 Dnevnik 1

TV BEOGRAD 2

14.50 Program plus, repriza 17.00 Pesničke vedrine

17.30 Regioni danas

18.00 Beogradski TV program 19.00 Indirekt

19.30 Dnevnik II

17.20 Nešto više, ob ~.

ja j Tazovna emijj.

17.50 Artemije i Matilda

18.05 Radost Evrope 90; Portug | al}.

Ja

18.30 Studio 5: Berza 18.45 Tragom druge dokumentarna emisija 19.15 Laku noć, deco 19.30 Dnevnik II 20.00 Vrelina dana, tv 21.55 Svet danas, spol emisija

22.25 Dnevnik III 22.45 News

Proletersk,

drama Inopolitičk,,

22.50 Program plus

6 Kafić „Uzdravlje“ i

a lje“, američka „, 0 Profesionalci, engleska seri; 0 Skandali: Princ prevara 01.00 Vesti

20.00 Muzička brojanica, ami ozbiljne muzike Ian: 20.45 Tema dana

20.55 Porota

22.25 Mršavko, američki film

IZA PRIINI RRIIRRIIISPRIRNIKJ SKEBIRRIE EB OGG getIIAAAKAA

TV BEOGRAD 3

i IiGurunuuuI u uninunnuumu punu u u„eŽ IGRI punu num·„A JESI Ru u: ug: ag LA A A A AI

9.00 Super Čenel

12.00 Magazin 3K

12.10 Vesti

12.20 Filmske zanimljivosti 13.00 Vesti

13.10 Zoro, serijski film 13.40 Muzički spotovi 14.00 Vesti

14.10 Metcor

14.30 SKY NEWS

15.00 3P TV Novi Sad 15.30 Servis 202

15.50 Kuda večeras 16.00 Vesti

16.10 TV klinika

16.30 Popularna muzika 117.00 3P TV Novi Sad

18.30 Biznis klub

19.00 Vesti

19.20 Bajka za laku noć 19.30 SKY NEWS

20.05 Danas o...

20.30 Čovek-radar, serijski film. 21.00 Vesti

21.10 News

21.15 Top lista „šivih“

22.00 Vesti

22.10 Otvoreni telefon

23.00 Vesti .

23.10 Sportski mix

24.00 Vesti

00.10 Igrani film 02.00 SKY NEWS

TV BEOGRAD — 20.55

Porota

U nedavno donetom saveznom Zakonu o preduzećima postoji odredba prema kojoj se direktorima i zaposlenim u društvenim preduzećima dve godine zabranjujć oOtvaranje privatnih firmi u istoj ili sličnoj delatnosti. Privatnc firme takođe ne mogu otvarati ni najbliži srodnici direktora zaposlenih u društvenim preduzećima.

Ove zabrane donete su zbog toga što je u poslednje vreme sve više direktora i drugih rukovodećih ljudi u društvenim preduzećima koji odlaze iz svojih kolektiva i osnivaju privatne firme u istoj dclatnosti. Uglavnom se radi o trgovini i spoljnoj trgovini.

Oni sa sobom odnose poslovne veze, programe, ponekad i kompletnu dokumentaciju, pa su tako već u startu u prednosti u odnosu na bivše preduzeće. Nije redak slučaj da direktori ostaju u radnom odnosu, ali privatnu firmu otvaraju na ćerku ili sina, pa onda poslove društvenog preduzeća u kome rade obavljaju preko privatne firme svoje dece ili suprugc. Mnogi smatraju da je sve to nclegalno prelaženje društvene svojine u ruke privatnika. Zbog toga je i uvedena zabrana u novom Zakonu o preduzećima.

Međutim, u javnosti je svc više

HRVATSKA TV

drukčijih mišljenja. Po njima, ovim zabranama se praktično pul privatna inicijativa i uvode znaj ne restrikcije,kojima se obeshnmb ruje preduzetništvo. Po tim milk. njima ovc restrikcije ćc uticatiM smanjivanje broja privatnih firmi, a samim tim smanjiće sc i mogli nost zapošljavanja u privatnom sektoru.

U emisiji „POROTA” čućemi šta kaže i jedna i druga strana, i učstvovaće vlasnici privatnih ı i rektori društvenih firmi, kao i au tori Zakona. Učestvuju Milovam Vasić, pomoćnik saveznog sekm' tara za ecncrgctiku i industriju (ovaj Sckretarijat pripremio | predlog Zakona); Ljubiša Dorde vić, vlasnik firmc nameštaja „IU rđević“; Srđan Radovanović, 4l vokat; Mirko Vasiljević, profosu privrednog prava na Pravnom li kultetu u Bcogradu; Radiša Plja: kić, vlasnik samostalne zanatskt radnje „Flores”; Dobrivoje Mali vić, vlasnik Turističke agenciji „Top—-Lturs“ i Dragan Jevremović, direktor Međunarodne trgovint Il „Centrotekstilu“.

U toku emisije gledaoci će 5610 lefonom izjašnjavati „za“ ili „pr0“ tivi“ ovog Zakona. Telefoni: 011/342-944 i 341-441.

PRVI PROGRAM: 9.20 Vesti, 9.25 TV-kalendar, 9.35 Rok bajke, 1040 Obrazovni program... 12.10 Velike avanture, repriza, 13.20 Novat, ro

riza, 14.45 Vesti, 14.50 Program plus, repriza 17.00 Vesti,

17.10 TV-ki'

lendar, 17.20 Obrazovna emisija, 17.50 Rok bajke, 18.20 Brojke i sl0\!, kviz, 18.40 Vesti na nemačkom, 18.45 Telediš,... 21.55 Argumenti, Spol: na politika,... DRUGI PROGRAM: 17.45 Vesti, 17.50 TV-kalendar, 18 . More, dokumentarna emisija,... 20.00 Svet sporta, 20.50 Vesti, 20,55 |I! tervju: Don Branko Sbutega,... TREĆI PROGRAM: 9.00 SAT 1,160

01.00 Zagrebački program Z3,

u _~Z——__ZAeI„_AA_LA[•—=• II_AA_A—II_ČIAČAAAAAAAVIJAIALWI WR

TV NOVI SAD

a u O A O 1 U EVN

16.15 Dnevnik I (m), 16.25 Program za decu,

ič „115 16.40 RTV vodič, inf

Sportska hronika, 17.45 Umetničko blago Vojvodine, 18.15 Čas,

mativna emisija na slovačkom,... 20.00 Naši dani,

dionica, 22.00 Dnevnik II,

17.30 Vesti, 17.40 Kovan, emisija za decu na turskom, 18. turskom, 18.30 Dnevnik (sh), 18.55 Muzička emisija, 19.30

21.00 Umetnička

20.00 Uključenje u TVB 3, pars

SUTRR | ________.aiowd OL

PRVI PROGRAM: 7.00 Jutarnji program, 8.30 Narodna mugik 10,00 Kraljica instrumenata: Orgulje, 9.30 Šta deca znaju O Školski program, 12.00 Vesti, 12.05 Obrazovna emisija, mi ogradu, 12.50 Tokio: Izbor grada domaćina LO! 96, 14.10 D oj DOK

„30

zavičaju,

1235 Film 0 pe

ntaf'

ni film o Beogradu, 14.30 Mali koncert, 17.00 Dnevnik 1, 17. on

mentarni film o Beogradu, 17.35 Tokio, repriza, 18.55 zovni magazin, 19.15 Laku noć, deco, 19.30 Dnevnik Il,

20.05 Dokumentarni film o Beogradu, 20.20 Lorka, smrt pe Teme i dileme, 22.50 Dnevnik III, 23.10 News, 23.15 Pr X 14.50 Program plus, 17.00 Pesn! d njivć ii 18.00 Beogradski TV program,

Vesti, DRUGI PROGRAM: 17.30 Regioni danas,

Stu IO 2

19.00 O 10 Svi

trpeze, 19.30 Dnevnik II, 20.00 Dunavfest, 21.00 Tema dan NH"

su božija deca, 22.40 Lektira, 23.10 Bitef 90, 00.40 Šahovški