Borba, May 07, 1991, page 26

26 УТОРАК, 7. МАЈ 1991. ГОДИНЕ

СИНДИКАТ ИЛИ СИНДИКАТИ

Препознатљиви СИМПТОМИ

Недавно је један републички синдикални функционер изјавио да је нецелисходно формирати мале синдикалне организације. Другим речима, он се и даље залаже за постоја ње јединственог синдиката у коме би биле потопљене све струковне синдикалне организације. То је свакако заговарање старе праксе у приступу синдикалном организовању и улози синдиката као једне од карика у преношењу и реализацији одлука владајуће партије. n

Нажалост, то гледиште није усамљено и многи симптоми наговештавају да се покушава на разне начине ускратити право на слободно и независно синдикално организовање. Као пример може да послужи однос неких синдикалних функционера, бивших и садашњих, према покушају неколико факултета Београдског универзитета да без њихове сагласности формирају независни синдикат који би био потпуно самосталан.

Наиме, још пре скоро годину дана један број наставног и ненаставног особља са Београдског универзитета договорио се да формира, у сопственој режији, синдикалну организацију. Непосредно иза тога организована је оснивачка скупштина на којој је конституисан извршни одбор, усвојен статут и програм новоформиране организације, а потом на неким факултетима спроведено изјашњавање за упису чланство. Међутим, још пре оснивачке скупштине један професионални _ републички синдикални функционер покушао је да неке од нас, који смо ушли у извршни одбор новоформиране организације, врбује за свој синдикат који је он по директиви одозго требао" да формира на универзитету, што је свакако био покушај да се предупреди формирање нашег синдиката. Када му то није успело, онда је игноришући нашу иницијативу и проглашавајући нас неформалном групом, организовао оснивачку скупштину „званичног“

синдиката у ректорату Беог-

радског универзитета, уз покровитељство ректора и неких проректора. По свему судећи, тај синдикат треба да следи и даље праксу хијерархијског организовања и плаћених синдикалних функционера, противу чега се наш синдикат изјаснио у програму. _

Пошто је „званични“ синдикат универзитета благословљен и промовисан одозго, њему није била потребна регистрација код званичних органа, а сем тога је, по неком аутоматизму, наследио и чланство бившег синдиката без спровођења изјашњавања по факултетима. Ми смо, за разлику од њих, ишли редовним путем и затражили регистрацију наше организације, скоро пре годину дана, али ни до данас нисмо успели да то реализујемо и чак није извесно да ће се то ускоро десити, иако смо у складу са важећим прописима о регистровању испунили све потребне законске формалHOCTH. Парадоксално је, али не и случајно, да је неупоредиво једноставније ·_ регистровати политичку странку него један струковни синдикат. Вероватно је разлог томе, што неко покушава да задржи монопол и контролу организовања у једној посебно значајној свери. Управо ради тога се на овај на-

МЕ на map AP 02, vak AMA 24: A 0 U BNC LL ПОМАЖЕ

би се и о овим проблемима повела јавна расправа.

На крају напомињемо да немамо ништа против паралелног синдикалног организовања на универзитету нити смо љубоморни на његов „зва„нични“ синдикат. једино што тражимо то је једнак третман и права за све.

За Извршни одбор Синдиката радника Београдског универзитета Проф. Момчило УШЋУМЛИЋ СРБИ У ХРВАТСКОЈ

Хисторијске истине

Хрвати су скупо платили мираз (прчију) Јелене (Лепе),

кћери угарског краља Беле 1.

која се удала за хрватског краља Дмитра Звонимира. Хрватска се тада толико сплела с Угарском да је ускоро изгубила своју државну независност и пала под подаништво угарског краљевства, што је трајало до 1918. године, када се распала двојна монархија Аустро- Угарска. :

Петар П, посљедњи хрватски краљ народне крви није могао спасти Хрватску, иако се храбро борио те је дијелом хрватске војске пао у боју са Мађарима, на Гвозду, 1097. године. Неки извори кажу да су краља Дмитра Звонимира

"убили његови сународњаци,

због издаје, што је још више ослабило редове несложног хрватског племства и убрзало нестанак ·схрватске државе 1102. године.

Послије четири стољећа османлијска војска је угрозила хрватске земље у саставу угарске државе. Тада су пред Турцима бјежали Срби у наше крајеве, гдје је организиран браник кршћанства, Беча и Будима, у Војној Крајини у којој су Срби одиграли велику улогу и себи подигли вјечни споменик бораца за Хрватску. Ту су помогли Хрватима и очувању њиховог народног идентитета. |

Част и самобитност хрватског народа бранили су малобројни племићи. Међу њима је истакнуто мјесто заузимао хрватски пјесник Иван Тундулић. Он је почетком 17-тог вијека; поред осталог, писао стихове о вјери у славинство и наду у његову побједу над Турцима. Дух борбе за ослобођење наших народа и потреби заједничке државне заједнице јужних Славена покренуо је тридесетих година XIX вијека Илирски препород код наса у то вријеме и Вук С. Караџић је развио реформаторски рад на нашем језику и постигао увођење народног штокавског. (херцеговачког) нарјечја за основу хрватскоспрског књижевног језика.

M O S AGU OVU и ан Сет Ру су Пат

пада 1918. године раскинуо

све државноправне везе с Аустро-Угарском и прогласио суверену народну државу Словенаца, Хрвата и Срба.

Хрватска је заједница два народа, хрватског и српског и у себи носи елементе федерације, а не националне државе хрватског народа. Уставом Републике Хрватске из 1990. године се насрнуло на национална права Срба у Хрватској, Сабор Хрватске је прекорачио своја права, јер му хрватски народ није могао дати већа права неголи што сам има. Зато у нашој републици влада неуставно стање и налазимо се на прагу грађанског рата.

Потреба и постојање двије федералне јединице у Хрватској — хрватске и српске, су тврдоглаве чињенице. Оне произилазе из хисторије и садашњег стања у националним односима. Стога није потребно ишта гарантирати српском народу у Хрватској већ нека његова национална права гарантира њихов аутономан положај у српској федералној јединици у нашој републици, уколико Република Хрватска, без нацистичке идеологије, остане у југословенској државној заједници. Ако до тога не дође српски народ у Хрватској, Босни и Херцеговини може основати своју посебну републику на дијелу некадашње Војне Крајине или се може припојити својој матици Србији, јер ако Хрвати и Муслимани неће да живе у Југославији зашто би онда Срби били обавезни живјети у Републици Хрватској и Републици Босни и Херцеговиниг По начелу права народа на то их не може везати никаква већина других.

Јосип НИКОЛАЈЕВИЋ Задар

БАНКАРСКА _ ПОЛИТИКА |

Упомоћ!

Ко може да нас заштити од банкарске политике. Шта да радимо ми млађи људи који смо „узели“ кредите за стамбену изградњу и сличне намене желећи да нешто створимо са-

ми, а нисмо добили ни друш-.

твене станове ни друге погодности. Сигурно смо били свесни да се ради о кредитима са променљивом каматном стопом — али да ће та камата тако да галопира нисмо могли ни замислити.

На кредите које смо у октобру 1990. године подигли код Инвестбанке са 16 одсто камате за неколико месеци каматна стопа је порасла на 28 одсто са плаћањем разлика уназад и уз сазнање да ће се камата и убудуће мењати свака три месеца. При оваквом расту камата солидне-факултетске плате, моја и моје супруге, неће бити довољне за отплату рате кредита. Друго, приликом добијања кредита купили смо од банке деонице

И РО ОРИЋ РАЗИЗ ПО ту 773

— сада је мај 1991. године а никаквог обавештења о дивидендама нема сем усменог да је банка пословала на ивици рентабилитета и да нећемо добити ништа по том основу. То је права срамота, па се питамо да ли ми то плаћамо за посрнуле гиганте — жељезара Смедерево, „Зорка“ Шабац и ЈАТ, које Инвестбанка покрива. Молимо вас да на страницама вашег и нашег листа усупите простор стручњацима из ове области да нам објасне какви су то банкарски принципи и да кажу људима опрезно са кредитима.

Мирослав и Марина БЈЕЛИ-

ЦА Титов Врбас

„ЈАВНЕ РЕПЛИКЕ БАТРИЋУ ЈОВАНОВИЋУ“ („БОРБА“, 3. МАЈ)

Чија је штета

Јављам вам се поводом текстова под заједничким насловом: Јавне реплике народном посланику Батрићу Јовановићу. Текстови су потписани од Абдурахмана Хаџибеговића и Енеса Реџепагића. Очекујући да ће се наћи неко од сабораца муслимана из Санџака и о томе написати аргументовано, нисам вам ја журио писати. Чуди ме да нити један ратни друг Халила Хаџимуртезића, браће Мусића, Хилмије Хасанагића, Ахма Селмановића, Нијазије Мусабеговића и других не узе перо: и супростави се тврдњи и нетачној лажи коју изрече посланик Б. Јовановић. Он је том изјавом више штете нанео Србији и Србима него Муслиманима које је оклеветао. Његове речи рушилачки разбијају братство које је међу Муслиманима и Србима у Санџаку израсло.

Сакиб ШЕХОВИЋ, Београд

СИТНИЦЕ ЈЕЗИКОСЛОВНЕ Раздруживање и разједињавање

Термин „раздруживање“ је преузет из словеначког језика и скоро стекао право грађанства у српскохрватском језику. О његовом садржају говорили су и писали многи, од новинара и политичара до највећих стручњака из међународног права.

Очекивала сам да ће неко од стручњака који су за то меродавни (правници и лингвисти) речи коју реч и о самом називу термина. Будући да до сада ништа о томе нисам прочитала, усудићу се да о томе изнесем нека своја размишљања. Можда ће то подстаћи оне који су већи стручњаци од мене да размисле о употреби тог термина у српскохрватском језику пре него што се он устали. У српскохрватском језику глагол ујединити се терминологизовао се, постао је термин (добио строго одређено значење у одређеној научној области) и као такав значи: удружити се, сјединити у једној државној целини (Речник српскохрватскога књижевног језика, У1, Матица српска, Нови Сад 1976 — у даљем тексту: РМС).

Термину ујединити се у словеначком језику екивалент је здружити се, који је у том језику терминологизован и као термин значи удружити се, сјединити у једној државној целини. Дакле, у словеначком језику је терминологизован

БОРБА

„Борба“ Трг Маркса и Енгелса 7 11000 Београд _

глагол здружити се, а не „зединити се“, који такође постоји у то језику. Тако се у словеначком језику каже: Здружене државе Америке, Здружени народи (истина, у мало измењеном значењу од горенаведеног) итд.

Према томе, народи који сачињавају Југославију ујединили су се у њу (Црногорци, Хрвати, Срби и Муслимани, односно „здружили“ (Словен0 тј. „обединиле“ (Македонци). =

Тако члан 1. Устава СФРЈ из 1974. године, којим се дефинише југословенска заједница, на српскохрватском језику гласи:

„Социјалистичка ·Федеративна Република Југославија је савезна држава као државна

заједница добровољно уједи-.

њених народа и њихових социјалистичких република, као и социјалистичких аутономних покрајина Војводине и Косова, које су у саставу Социјалистичке Републике Србије, заснована на власти и самоуправљању радничке класе и свих радних људи и грађана и равноправних народа и народности“. На словеначком језику тај члан гласи:

„Социјалистична · федеративна република Југославија је звезна држава кот државна скупност простовољно здружених народов...“

Дакле, о раздруживању може говорити онај ко се удружио, а о разједињавању онај ко се ујединио. Словенци су се у Југославију „удружили“ и логично је да говоре о „раздру-

живању“, а Срби су се уједи-

нили и могу да размисле 0 томе шта ће чинити ако више не желе да буду уједињени (хоће ли се издвајити, отцепљивати или ће чинити што друго).

Снежана СВИЛАР Београд

УЗАЈАМНЕ ЧЕСТИТКЕ Аферим, браћо

Пљеваљски Муслимани су ове године први пут после 50 година ропства, чаме и бољшевичке диктатуре на свечан, поносит и достојанствен начин прославили свој велики верски празник Бајрам. Поред устаљених верских обреда у пљеваљским џамијама, велики дан је прослављен тефериџом који је био спонтано припремљен. Нама гостима, православцима, на честитку „Сретан Бајрам и да га дуго година здрави и слободни дочекујете“, наша браћа Муслимани су ОДГОВОрили: „Само са вама, нашом браћом, заједно“!

Долазак представника црквеног одбора православне цркве Свете Петке: г-дина Драгише Топаловића, православног свештеника, господина Бора Церовића и господина Чоловића, био је од срца господски громогласно поздранљен од свих присутних; ниједан Муслиман, чак ни стари људи, није седео већ је био на ногама!

Хвала Вам, браћо Муслимани, што сте се увек радовали и радујете нашем шараном јајету, исто као што смо се и ми бескрајно радовали и радујемо Вашим кандиљима и питаљкама. Др Миордаг БОЈОВИЋ,

Пљевља ·

пица

а