Borba, May 13, 1991, page 14
14 ПОНЕДЕЉАК, 13. МАЈ 1991. ГОДИНЕ
ЈУГОСЛАВИЈА
ПРЕМА ТАНЈУГОВОЈ АНКЕТИ ПОСЕТА СТРАНИХ ГОСТИЈУ ЈУГОСЛАВИЈИ БИЋЕ ДЕСЕТКОВАНА
Рафали враћају туристе _
Због сукоба међу републикама и страха од избијања грађанског рата у Југославији у неким земљама западне Европе, између осталог Немачкој, број аранжмана смањен и за 80 одсто! Ф Ситуација ће бити боља уколико страни туристи схвате да се ситуација
у Југославији стабилизује
Југославију ће овог лета посетити мање туриста него прошле године. Танјугова анкета потврђује да страни гости масовно заобилазе нашу земљу због сукоба међу републикама и страха од избијања грађанског рата. У неким земљама Западне Европе број аранжмана је смањен и до — 80 одсто у односу на прошлу годину.
Према Танјуговим дописницима, нешто се ипак може поправити уколико инострани туристи схвате да се ситуација у Југославији стабилизује.
Немачка
Судећи по садашњем расположењу Немаца, у овој ће години туризам Југославије бити „десеткован“ због политичке нестабилности. Према подацима из наших туристичких представништава у Немачкој, букирања за Југославију су чак до 80 одсто мања него прошле године, која је иначе била знатно слабија него претпрошла. Франкфуртска Комерцбанка очекује да ће Немци у овој години на одмор у иностранству први пут потрошити више од педесет милијарди марака. У повећању туристичких путовања Немаца нарочито учествују грађани бивше источне Немачке, који су очигледно жељни слободног кретања и сад користе све могућ-
ности. Велика Британија
Веома мали број британских туриста посетиће ове године југославију. У односу на прошлу годину број резервација смањен је чак 80 одсто што наговештава да ће туристички биланс Југославије са Британијом бити катастрофалан. Разлог за одустајање Британаца од путовања у Југославију није тешко наћи. Штампа је пуна извештаја о кризи у Југославији, а последњи догађаји су уверили Британце да је одмор у југославији у оваквим околностима — ризичан.
Прошле године лондонски „југотурс“ потукао је све рекорде, продавши само у првих шест месеци више од 300.000 аранжмана за летовање у Југославији. „Југотурс“ је већ неколико година најуспешнији страни туроператор у Великој Британији, али ће се ове године, без обзира на све напоре које улаже, вероватно наћи на зачељу листе.
Шпанија
Шпански туристи ни до сада нису пуно одлазили у Југославију. Ове године би могло да их буде још мање. На то ће, по свој прилици, битно утицати два фактора. Први је везан за кризу на Блиском истоку.
Други се односи на ситуацију у Југославији.
Шпанци, дакле, не само што ће ове године мање путовати у Југославију, него рачунају и да ће имати одређене туристичке користи од наше унутрашње ситуације. То је овде у неколико наврата и јавно речено.
Италија
Према проценама југословенских туристичких представника у Италији, перспск-
тиве су катастрофалне. Дирек-
тор римског представништва „Југотурса“ Иво Вука сматра да је „1991. година изгубљена“, те да већ сада треба „размишљати о будућим годинама“. Крајем априла ове године букинг „Југотурса“ у Италији је смањен 65 одсто у односу на крај априла прошле године. „југотурс“ је прошле године довео у Југославију, путем пакет аранжмана, 55.000 гостију са Апенинског полуострва (30 одсто више него у 1989.). Ако је судити по букингу, пад је огроман. Док се остале земље конкуренти опорављају од „заливског шока“, који је био погубан за путничке и туристичке компаније, Југославија је туризму — кажу наши посленици у Риму — подигла бари-
катастрофалне
јеру _ својом – застрашујућом унутрашњом ситуацијом. Процена је да бисмо у „нормалној“ ситуацији само на букингу имали пораст од 25-30 одсто, те да би далеко била премашена бројка од милион и по Италијана који су прошле године посетили Југославију.
Француска
„Никада горе“, то је најчеш-
ћи одговор наших туристич-
ких представника у Паризу. Они кажу да ће Југославију ове године посетити највише 150 хиљада Француза, што је упола мање него прошле сезоне која је такође била међу најслабијим.
Изгубљених 50 милиона
марака
— Туристичка привреда Хрватског приморја, Кварнерских отока и Горског котара изгубила је због политичке ситуације у земљи, од краја коловоза прошле до краја травња ове године око 50 милиона ДЕМ. Толико би се промет остварио да није сторнирано чак око милијун већ уговорених ноћења. У изгубљени износ урачуната је и процијењена ванпансионска потрошња, али се подаци односе само на друштвена подузећа.
Према подацима Вијећа туризма ријечке Привредне коморе, највише штете претрпјело је опатијско подузеће „Либурниа Ривиера хотели“ јер од укупног броја изгубљених ноћења чак 221 тисућа отпада на опатијско подручје. Штета у том подузећу процјењује се на око 13 милијуна ДЕМ.
Готово да више и није потребно понављати да ни скора будућност неће донијети побољшање јер је сада попуњено од 20
до 50 посто хотелских капацитета, док је још гора ситуација у
приватном смјештају и камповима.
ПРЕПУНЕ ПЛАЖЕ ЗА СЕЋАЊЕ: Перспективе за ово лето су
У представништву туристичког савеза у Паризу се истиче да су саопштења Председништва СФРЈ којим се страним туристима гарантује безбедност као и реклама „још смо јефтинији за вас“ после девалвације динара, делимично имали ефекте али су „Плитвице вратиле ствари на полазну тачку“. „Французи не воле да летују тамо где се пуца“ и због тога масовно отказују долазак чак и они најхрабрији. У ЈАТ-у наглашавају да је „40 одсто чартер летова морало да се откаже док су француски туристи потпуно „нестали“ на редовним линијама“. У „Ју-
У Црну Гору — домаћи
Може ли Црна Гора рачунати на просјечну прошлогодишњу туристичку жетву — питање је на које је бар за сада, тешко наћи (прави) одговор. У прилог томе иду подаци о слабој туристичкој продаји на већ одржаним ино и домаћим берзама.
Директор хотела на Великој плажи у Улцињу Џемал Вуковић, слабу туристичку посјету оправдава политичким приликама у земљи, али најављује да ће предстојећи дани донијети
веће посјете домаћих гостију.
У Туристичком савезу Улциња кажу да тренутно у најјефтинијем граду јужног Јадрана борави двије стотине гостију, односно 69 одсто мање него лани, када је примјера ради просјечно у мају, лани, дневно боравило 2170 гостију.
Туристички савез Улциња, стога је иницирао прикупљање помоћи, (сви друштвени и приватни хотелијери), за офанзивнију ТВ и другу рекламу. Остаје дакле да се види колико ће
реклама привући гостију.
На питање: како привући госте у безмало 137 хиљада празних кревета, (колико Црна Гора тренутно располаже) Слобо Лековић секретар Туристичког савеза Црне Горе каже „и поред слабе предсезоне рано је извлачити закључке. У укупној туристичкој жетви инострани гости у Републици „учествују“ са око 30 одсто. Дакле, и ове године рачунамо на домаћег гос-
а
та.
Jb. M.
готурсу“ који убедљиво највише доводи гостију из Француске, очекују ове године подбачај од око 50 одсто. Штавише, како упозорава директор Миодраг Нејков, „већ у питање долази и наредна сезона, јер у јулу излазе брошуре за следећу годину“.
Сједињене Државе
Ако се наставе трендови исказани у прва четири месеца ове године, амерички туристи једноставно ће ове године заобићи Југославију. Према проценама четири овдашња представништва југословенских туристичких организација (Компаса, Атласа, Путника и Југотурса) интересовање америчких туриста за путовање у Југославију је ове године знатно мање него лане. Прошле године 239.000 америчких туриста посетило је Југославију, ове, према проценама, биће их мање за 50 одсто.
Посета Међугорју, односно религиозни туризам који овде организује Компас, изгледа неће бити смањена.
Оваквој негативној реклами југотуризма свакако је допринело и недавно понављање „упозорења“ Стејт департмента по коме је Југославија „најнесигурнија“ туристичка дестинација у Европи, а вероватно и у свету, јер тамо бију америчке новинаре како је то недавно писао угледни „Њујорк тајмс“.
Холандија
— Ове сезоне уобичајена армија Холанђана ће на југословенским обалама и планинама бити десеткована спашће на само једну трећину прошлогодишње. И, нико није поштеђен, чак ни удаљени Ох-
- рид. Гтрошле године га је похо-
дило 15 хиљада Холанђана, за ову их се није пријавило још ни хиљаду. Ништа боље неће проћи ни њихова омиљена дестинација — Дубровник.
На листи југословенских туристичких клијената, Холандија дели четврто и пето место — са Аустријом. Холандски туристи остваре девет одсто иностраног туристичког промета у Југославији. Како ствари сада стоје, сви ти бројеви ће бити скресани на једну трећину — каже директор југословенског туристичког бироа у Амстердаму Глигор Попов.
Грчка — И ове године Југословени
ће више дати Грчкој, него што ће Грци учинити југословен-
ском туристичком промету. Како се процењује, међу грчким туристима је сада за око петину мање интересовање за пут у Југославију.
Наде су окренуте углавном транзиту грчких туристичких група кроз Југославију. Обично остају по два — три дана док путују ка Мађарској, Аустрији, Италији.
Белгија
У поређењу с прошлом годином, и судећи према тренут-
ном нивоу резервација, ове се-
зоне ће Белгијанаца у Југославији бити за 60 до 70 одсто мање. Прошле године их је било 165 хиљада, са нешто више од милион ноћења.
Шире пропагандне акције којима би се Белгијанци привукли у Југославију су изостале. Туристички савез Југославије више не одобрава средства у ту сврху. Овдашњи тур-оператори, немајући партнере у Југославији, а сами су незаинтересовани и равнодушни. Чешкосповачка
Продаја уговорених аранжмана за летовање чехословачких грађана у Југославији је практично замрла. Напори представника наших туристичких агенција и хотелских унија да анимирију тржиште не наилазе на одзив.
„У ово време, ранијих година, већ бисмо продали 90, па и 95 одсто аранжмана. За ову годину смо начелно уговорили више него што смо имали 1990, али до сада је продато тек 15, до 20 одсто“ — каже шеф „Путника“ у Прагу Јарослав Шмид.
Он каже да су југословенске прилике- делом утинале на продају, али сматра да је главни разлог смањеног интересовања за Југославију у томе што је чехословачким грађанима сада доступан читав свет.
Пољска
— Већина пољских туристичких агенција, које продају аранжмане за Југославију, не гаје оптимизам. Пољаци су заинтресовани за летовање у нашој земљи, али изражвају и бојазан за личну безбедност.
У „Орбису“ највећој овдашњој агенцији, која је најавила 22 чартер лета до Сплита и Дубровника, као и аранжмане сопственим превозом, кажу да су планирали одлазак око че-
тири хиљаде туриста. За сада.
се најбоље продају кампови.
Мађарска
— Југославија је прошле туристичке сезоне за Мађаре, који традиционално воле Јадран, била, пре свега, скупа земља али ипак правац, у којем се радо ишло ако су скромне могућности дозвољавале. Ове године материјалне могућности Мађара су, у односу на Југославију, нешто повољније. Међутим...
„Људи гледају телевизију и читају новине, а сваког дана могу да прочитају нешто лоше о вашој земљи, што наравно утиче на број резервација“ кажу у највећој Мађарској туристичкој агеницји „Ибус“.
а нанели
=