Borba, Jul 11, 1991, page 3

ČETVRTAK, 11. JUL 1991. GODINE 3

SKUPŠTINA SLOVENIJE PRIHVATILA BRIONSKU DEKLARACIJU

Iz ter

јеђа ргоп mali slovenački s

Milan Kučan: Na Brionima se odlučivalo o ratu i miru, a prihvatanjem Deklaracije Slovenija ne dobija međunarodno priznanje, ali se time zaustavlja nasilje 0 Alojzij Peterle: Ako smo čekali stoljećima možemo čekati još tri meseca Đ France Bučar: Deklaracijom Slovenija se ne odriče ničega kad je u pitanju odluka i zakoni koji su stu-

pili na snagu 26. juna

Predsednik Slovenije Milan Kučan bio je prvi, koji je poslanike skupštine Slovenije pozvao da prihvate Brionsku deklaraciju, naglašavajući da parlament zaseda na 16. dan slovenačke samostalnosti, 15. dana rata, i kako je zaključio, prvog dana mira. Ti dani su u temelju promenili mali slovenački svet, promenili su Jugoslaviju i bitno Evropu. Stari kontinent, naglasio je Kučan, traži mir u ime demokratije, višeg kvaliteta života i traži da to poštuju svi Evropejci, a Slovenci žele da se njihova samostalnost tretira evropskom. Jedan od koraka prema Evropi je i prihvatanje Brionske deklaracije. Na Brionima se odlučivalo o ratu i miru, a prihvatanjem deklaracije Slovenija ne dobija međunarodno priznanje, ali time se zaustavlja nasilje. Na taj način, dodao je Kučan, Slovenija dobija podršku evropskih država i mogućnost za što brže međunarodno priznanje. „Ne treba zaDoraviti da je taj besmisleni rat, koji je prekinuo put u slovenačku samostalnost, divljao u samom srcu Evrope, da su rakete padale blizu evropskih glavnih gradova“.

Problem slovenačkog osamostaljivanja je internacionaliziran i ima garancija da će Slovenija dobiti međunarodno priznanje ne čekajući sve sporazume o uređenju odnosa sa drugim republikama, u slučaju da protiv nje bude ponovo upotrebljena vojna sila. Slovenija je dobila status međunarodnog pregovarača, koji je pametan i poštuje interese drugih. „S pristajanjem na Deklaraciju ćemo posle tri meseca biti bliže samostalnosti, realizaciji prava do samoopredeljenja, koje niko u Jugoslaviji i Evropi ne osporava“.

Tri naredna meseca, naglasio je Kučan, možda su sudbonosna zbog događaja u Hrvatskoj, Srbiji i Makedoniji. Slovenija pri tom ne sme da bude izgovor za pokušaj izjednačavanja nazadnih snaga na preživelom konceptu Jugoslavije. Inače, za vojnu agresiju na slovenačku samostalnost nije bilo nikakvog opravdanja. „Kada nam je rat bio nametnut, kao već dva puta u novijoj istoriji, pokazali smo da se znamo braniti. Treba znati da bez pobede u toj odlučnoj bitki ne bi bilo deklaracije i mir bi bio tako daleko“.

Protivnik je bio galantan, počeo je svoje izlaganje predsednik slovenačke vlade Alojzij Peterle, pošto je dopustio da „proslava rađanja države traje celu noć“. Posle toga, naglasio je Peterle, na osnovu odluke SIV-a i veštačkoj pasivizaciji Predsedništva Jugoslavija počne svoj brutalni okupatorski plan.

„Da smo to dozvolili Slovenija bi bila sravnjena sa zemljom. Time bi se odrekli ne samo slobode već i budućnosti...

Slovenačka vlada smatra da prihvatanjem Brionske deklaracije dokazuje da joj je mir prva vrednost, a evropske sagovornike razume tako da je reč o miru u funkciji slobode, ne u ponovnom &pokoravanju Slovenije. „Ako smo čekali stoleća, sada možemo čekati još tri meseca. Bez ozira na to što je napad na Sloveniju samo zatrovao odnose u Jugoslaviji, spremni smo odmah da počnemo pregovore i

slovenačka. vlada ima sve spremno da oni počnu prvog avgusta“. Predsednik „Skupštine dr

France Bučar je govoreći o izjavi, koja je paralelan, slovenački akt uz Deklaraciju, naglasio da

TUPURKOVSKI O RAZGOVORIMA U SLOVENIJI

Povećana opšta bezbednost

Skoplje. — Kasno preksinoć u Skoplje se iz Ljubljane vratio član Predsedništva SFRJ dr Vasil Tupurkovski, koji je tokom dana posetio, zajedno sa Bogićem Bogićevićem, neke objekte JNA u Sloveniji kao i grad Radgonu na jugoslovensko-austrijskoj granici i vodio razgovore u predsedništvu Republike Slovenije o izvršavanju stavova Predsedništva SFRJ i dogovora postignutog na Brionima. Tupurkovski je izjavio da su učinjeni značajni koraci u ostvarivanju obaveza u vezi sa prekidom vatre i dogovorom postignutom na Brionima za saniranje krizne situacije u Sloveniji.

Tupurkovski smatra da su na taj način počele da se normalizuju prilike u ovoj republici i bezbednost vojnika i starešina JNA. Tupurkovski je razgovarao u komandi Pete vojne oblasti i u Zagrebu, kao i u kasarni „Boris Kidrič“ u Ljubljani sa nadležnim vojnim vlastima o

Pismo skupštinama republika

Posle proceduralnih nejasnosti na samom zasedanju, juče popodne je Skupština Slovenije poslala pisma saveznoj Skupštini i skupštimama svih jugoslovenskih republika kojim ih obaveštava da je uprkos želje Slovenije da svoju samostalnost ostvari na miran i sporazumni način, došlo do rata „za kojeg još ne znamo da li je završen, ili su bojne aktivnosti samo prekinute“. Tim ratom je došlo do novog stanja, kaže se u pismu, i da bi se izbegle nove žrtve, Skupština Slovenije predlaže skupštinama Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Srbije da

— priznaju samostalnost i nezavisnost Republike Slovenije,

— pokažu spremnost da učestvuju u pregovorima o sporazumnom uređenju prava i obaveza iz dosadašnjeg zajedničkog života u SFRJ,

— pokažu spremnost za učešće na dogovorima o budućoj međusobnoj saradnji na obezbeđenju slobodnog protoka roba, kapitala, ljudi i ideja, zaštite okoline i svih područja od zajedničkog interesa,

— i da podrže predlog da se jedinice Jugoslovenske vojske odmah povuku iz Republike Sloveniie.

„Propusnice“ za starešine

U garnizonima Kranj i Vrhnika predstavnici vlasti obavestili su komandante da će starešinama JNA dozvoliti kretanje po građu ali da svako od njih treba da dođe da dobije „propusnicu“. Ovaj zahtev koji liči na nešto što se događalo samo u vreme NOB shvaćen je kao gruba šala.

Inače, kasarne i svi vojni objekti u Sloveniji su još blokirani. U garnizonu Postojna gde se nalazi jedno vojno skladište i u kasarni „Kale“ kod Ajdovščine instalirani su glasnogovornici preko kojih se vojnici pozivaju na dezerterstvo. Vojnicima se nude civilna odela, a starešinama visoka nadoknada za prelazak, dobre plate i sigurnost porodicama.

У.К.

zahtevima roditelja vojnika iz Makedonije.

D.N.

KONFERENCIJA ZA ŠTAMPU DR FRANCA BUČA-

RA

Lekcija za otrežnjenje

Ljubljana. — Sa gorčinom u srcu kod mnogih, prihvatili smo Brionsku deklaraciju. Evropu smo suviše idealizovali, i ovo je prva lekcija dobra za otrežnjenje. Tendencija Evropske zajednice je da nas u tri meseca ubede da ostanemo u Jugoslaviji, i tako smo opet u paradoksalnoj situaciji da nam niko — ni savezni organi, ni jugoslovenske republike, niti Evropa — načelno ne odriče pravo na згатоорredeljenje, ali kad to treba operativno napraviti, nailazimo na blokadu.

Tim rečima je juče popodne na konferenciji za štampu okarakterisao položaj Slovenije nakon usvajanja Brionske deklaracije predsednik Skupštine Slovenije dr France Bučar. Po njegovim rečima, predstavnici Evropske zajednice nisu dali nikakvih garancija da će Slovenija dobiti međunarodno priznanje posle

tri meseca. Isto tako, dr Bučar smatra da „ukoliko partner nije spreman na pregovore, prisiljeni smo na jednostrane akte“.

Što se tiče daljeg učešća dr Janeza Drnovšeka u radu saveznog Predsedništva, predsednik Skupštine je rekao da dr Drnovšek formalno nije član saveznog Predsedništva, ali da u njegovom radu može učestvovati sa ovlaštenjem republičke Skupštine. Da li će dr Drnovšek učestvovati i glasati, zavisi od dobre volje jugoslovenskih partnera, dodao je dr Bučar.

Ministar za informisanje Jelko Kacin je demantovao tvrdnje da novine iz ostalih republika ne dolaze u Sloveniju. Po njegovim rečima, dnevni listovi dolaze sa zakašnjenjem do dva dana, a preko distribucije „Dela“ prodato je 250 primeraka O - S:

se sa njom mora naglasiti da se Slovenija ne odriče ničega, kada je u pitanju plebiscitna odluka i zakoni koji su stupili na snagu 26. juna. Posle 90 dana zamrznutog stanja Slovenija će realizovati svoju odluku o suverenosti. Evropi treba poručiti, naglasio je Bučar, da je Slovenija bila prinuđena na jednostranu odluku, jer su republike i savezna država na njene predloge odgovorile ćutnjom. „Kada smo odlučili da, u želji za pogađanjem Jugoslaviju stavimo pred svršeni čin, intervenisala je vojska. Sve je rezultiralo Brionskom deklaracijom koja je, u stvari, identična sa našim interesima“, rekao je Bučar. Višečasovna rasprava je započela podrškom Deklaraciji. U ime nezavisnih poslanika Jože Zupančič, a potom i predsednik poslaničkog kluba Stranke demokratske reforme (SDP) Miran Potrč, predlagali su prihvatanje Deklaracije. Poslanik iste stranke Milan Balažic je za govornicu izašao u uniformi sa značkom TO i dobio aplauze za reči da bi radije gledao film „Zbogom oružje“, nego film „Doviđenja u sledećem ratu”. Razloge za prihvatanje Deklaracije naveli su i socijalisti Du-

šan Semolič i Viktor Žakelj, za kojeg brionski sporazum znači „miran odlazak iz balkanske krčme u kojoj sevaju noževi“. Predstavnici italijanske i mađarske manjine, Roberto Bateli i Marija Pošonec, takođe su dali podršku Deklaraciji.

. Neću glasati za Deklaraciju, jer neću da moje šestoro dece jednom ocu kažu da je potpisao kapitulaciju, rekao je poslanik Liberalne stranke Vitomir Gros.

Kada je reč dobio pukovnik Milan Aksentijević, veći deo poslanika Demos-a je izašao iz sale, a predsednik dr. Bučar je dva puta prekidao Aksentijevića dok je govorio o politici koja je htela da slovenački vojnik puca na jugoslovenskog vojnika, i kada je rekao da je došlo do kršenja 5. tačke prvog aneksa Deklaracije jer se 49 starešina JNA još nije vratilo svojim kućama. Na kraju je Aksentijević rekao da „mi u JNA smo čvrsto za mir i Deklaraciju, i tako ću glasati”.

Poslanici nisu bili u prilici da glasaju o sastavu delegacije pregovarača u Skupštini Jugoslavije, jer sastav nije bio usklađen među strankama.

D. DRAŠKOVIĆ S. ŠIĆAROV

Ва

PISMO JANEZA JANŠE VELjKU KADIJEVICU 1 ŽIVOTI AVRAMOVIĆU

Helikopter bez nadzora

Ljubljana. — Republički ministar za narodnu odbranu Slovenije Janez Janša uputio je saveznom sekretaru za narodnu odbranu Veljku Kadijeviću i komandantu Pete vojne oblasti Životi Avramoviću pismo u kojem se kaže da „uprkos upozorenju helikopteri JA sa oznakom crvenog krsta i dalje pristaju u kasarne bez našeg nadzora“.

Janez Janša takođe ističe da „raspolaže sa nepobitnim dokazima, koji su posredovani međunarodnom crvenom krstu i međunarodnoj javnosti, o tome da se znak crvenog krsta koristi za prevoz oružanih formacija JA“.

„JA je u, skladu sa dopunama protokola ženevske konvencije, dužna garantovati da najavljeni i od strane Slovenije odobreni letovi helikoptera teku po tačno određenoj trasi“ — kaže se u pismu i ističe „da će se svako pristajanje helikoptera u kasarne, koje ne bude u skladu sa ovom odlukom, smatrati kao prekršaj i da će se preduzimati odgovarajuće mere zbog takvog kršenja“.

U pismu se tako ističe da „korišćenje helikoptera JA sa oznakom crvenog krsta za prevoz Civilnih osoba i vojnika u garnizon u Slovenoj Bistrici predstavlja tešku zloupotrebu znaka i grubo kršenje konvencija...

e Služba za informisanje Komande pete vojne oblasti u saopštenju za javnost kaže „da je na konferenciji za štampu, održanoj 9. jula u Cankarjevom domu u ljubljani iznesena gruba dezinformacija da JNA prevozi helikopterima sa oznakom crvenog krsta u kasarnu „Pohorski bataljon“ naoružane specijalce. Naime, radilo se o prevozu starešina otpuštenih iz KP doma „Dom pri Mirni“, kaže se u saopštenju. (Tanjug)

UREDBA „IZVRŠNOG VEĆA SLOVENIJE

Dodatni porez na UVOZ

Ljubljana. — Izvršno veće Slovenije donelo je uredbu kojom se preduzećima, drugim pravnim licima i privatnicima koji uvoze robu široke potrošnje nalaže da moraju platiti posebni dodatak u visini 30 odsto vrednosti uvoza. Ukoliko je uvož obavljen na osnovu pograničnog, prometa i kooperativnih odnosa, uvoznici će plaćati 40 odsto. Ovog dodatnog plaćanja oslobođeni su uvoznici lekova, medicinskih aparata i nekih vrsta literature. Prema istoj uredbi, fizička lica će moći da uvoze samo pod uslovom da uvezenu robu plaćaju gotovinom, što znači da neće moći uvoziti ukoliko devize imaju u banci. Isto tako, uredba određuje da svi izvoznici, koji prema ranijim odlukama Vlade posluju preko cvidencija deviznih pozicija na Jugoslovenskoj berzi u Ljubljani, moraju položiti devize u slovenačke banke najkasnije u roku od 90 dana

S.Š