Borba, Oct 19, 1991, page 13

вена

monetarnog sistema

„tolar“ nema ime, nema podlogu, već nema za izdavača nacionalnu banku, već državu Sloveniju, što znači da je direktan produkt državnog budžeta, države koja čak nije ni obnarodovala koliko je tog papira naštampala. : Istovremeno Peterle kori zdravstvene radnike koji uporno štrajkuju da ne traže reviše, jer se u državni budžet ne sme zaByapati kako se ne bi narušila stabilnost „tolara“. Istovremeno se javnosti otkriva da ekspertna grupa njegovog harvardskog prijatelja Džefri Saksa, posle projekta privatizacije, koji je dobar „Demosu“ ali ne i

te i Milošu Obrenoviću propisuje klizeći pad domaće valute sve do granice koja bi prirodno regulisala ponudu i potražnju u odnosu na strane valute. Za sve je potrebna, odgovarajuća budžetna politika i inflacija, koja ne bi bila veća od 5 do 15 odsto. Poznato je da je sa takvim konceptom Saks u Boliviji uspeo, odnosno da je tadašnji bolivijski predsednik uspeo da obuzda želje za inflacijom i velike radničke pobune, ali uz krvavu podršku vojske. Kako je znato u Sloveniji se očekuje veliki sociJalni bunt, tim pre što je posle kursne pobede „tolara“ nad dinarom sve poskupelo,

narodu i dobrom delu poslanika, upravo pripravlja projekt za „pravi tolar“ koji će biti naslednik sadašnjeg bezimenog papira. Saksovi ponovo za tajne honorare kuju monetarnu slovenačku strategiju i predstavnik ekspertne grupe, Dejvid Lajpton, upravo saopštava da će korisnici koncepta morati da ga se drže direktno i do zadnje tačkice. U suprotnom oni od svega odustaju. Iz strateških polazišta Saksove grupe ne nazire se nikakav poseban pristup tolarskom zahvatu, odnosno očita je Saksova monetarna koncepcija „bolivijskog reza“. Dejvid Lajpton ne otkriva „Ameriku“, već jednostavno nudi „Boliviju“ zahtevajući zatvaranja slavina po svaku cenu: budžet egzaktan; Vlada ne zahvata iz budžeta; ograničavanje kreditiranja; Zabrana štampanja novca. Zatim se, među ekonomskim mudrostima, koje su bile pozna-

Nedostaje

Jasna Kesić

Slovenija u roku od 30 dana treba da vrati 27,3 milijarde dinara u papirnom i kovanom novcu Narodnoj banci Jugoslavije, jer je izdavanjem vlastite valute izgu-

"bila pravo da koristi jugoslovenske dinare.

Prema poslednjim podacima, međutim, Slovenija raspolaže sa 15 milijardi dinara. To je novac koji je bio u trezorima, koji je stigao zamenom dinara za tolare, i koji je povučen iz opticaja. Znači, njima nedostaje 12,3 milijarde dinara, kaže za „Borbu“ viceguverner NBJ Branko Dragaš.

Gde je taj novac otišao? Vrlo je verovatno da se jedan deo prelio van Slovenije na teritorije ostalih republika normalnim putem, daleko pre ove sada zamene dinara za tolare i pre svih ovih poteza Slovenije, jer taj novac ne potiče od skora već je u cirkulaciju pet i šest godina. Najveći deo novca emitovan je 1990. godine kada smo imali veliki suficit platnog bilansa. Tada

_ Smo imali veliki priliv deviza od turizma.

Dinari su menjani za devize i na teritoriji Slovenije, a te devize su strani turisti „prosuli“ širom Jugoslavije. :

| Drugi deo dinara je sigurno iz Sloveni-

: je iznesen legalnim putem u inostranstvo i

Vincent Gadomski

a nema ni pomena da će šta pojeftiniti, pošto su granice i prema Hrvatskoj zatvorene, pa će domaći proizvođač od domaćeg potrošača naplaćivati koliko hoće i koliko mu zatreba. Stoga je očito da će se

- koncept koji propisuje Saksova grupa

držati onoliko koliko sve depresivniji građani mogu da podnesu, odnosno sa koliko će umešnosti i pozivanja na nacionalnu samodisciplinu vladini stratezi uspeti da ubede pobunjene i štrajkače da treba pati-

ti od konvertibilnih tolarskih vremena.

· Vezivanje paketa

No, da će biti baš tako, uveliko sumnjaju u visokocenjenom „Bajtovom institutu“, koji je do sada na jugoslovenskom planu uvek bio u pravu, čak i kada je slične recepte Saks prepisivao Anti Markoviću. „Bajtov institut“ upozorava da je tre

12 milijardi Branko Dragaš, viceguverner

Narodne Banke Jugoslavije o povlačenju dinara iz Slovenije

SUBOTA-NEDELJA, 19-20. OKTOBAR 1991. GODINE 100

nutna ekonomska slika sumorna: „Zbog smanjene potražnje kod kuće i iz, tržišta u drugim delovima Jugoslavije, industrijska proizvodnja u Sloveniji se smanjuje, a besposlenost raste. Po oceni OVOg instituta nema nade da će se ekonomska depresija zaustaviti pa je, ako se nastavi, očito da će preduzeća više nego do sada postaviti stare zahteve: Obaranje valute, tražiće povećanje cena, smanjivanje poreza. Zanimljivo je dok „Bajtov institut“ kao

jedan od glavnih uzroka za ekonomsku depresiju vidi u gubitku južnog tržišta, Dejvid Lajpton smatra da se Slovenija tih tržišta treba da odrekne u korist nužnog okretanja preduzeća Evropi. Možda se na taj način može objasniti slovenački koncept da se sa jugom, pa i sa Hrvatskom,

može sarađivati samo na robno-robnom i

klirinškom principu. Istovremeno će mnogim slovenačkim privrednicima. postati jasno kako se lako i na zaprepašćenje direktora, Slovenija gotovo odriče”13 milijardi dinarskih potraživanja na jugu. A od tog juga, sudeći po izjavi finansijskog direktora Boruta Meha „Gorenje“ očekuje i dalje 50 odsto doboti.

Zanimljivo je da kroz monetarni projekt Saks vezuje i druge pakete, odnosno preko Dejvida Lajptona saopštava da nema ni pomena o stabilnoj valuti dok se ne izvede privatizacija preduzeća, jer bi društvena svojina potkopala ceo tolarski koncept. Posle takve izjave jasno je da se Saks i „Saksovi u Sloveniji“ zauzimaju za novo zbrzavanje poslanika, koji uporno ne prihvataju predlog privatizacije. Štaviše, slo-

venački sindikati smatraju da bi takvim -

konceptom sadašnja vlast postala vlasnik, a radnici najamnici, totalno obespravljeni, kako su ponegde u Americi. Konceptu privatizacije se još zamera da je pravljen po političkim receptima evropske krajnje desnice, kakvim naginju mnogi u raspadajućoj vladajućoj koaliciji „Demos“.

Ipak, mnogima se čini da se ta koalicija neće raspasti dok se preko zakona o privatizaciji ne dograbi društvenog vlasništva. Stoga njeni najekstremniji predstavnici zahtevaju što brže uklanjanje Veća udruženog rada iz Skupštine, koje je trenutno glavna prepreka da se zakon nametne preko poznate glasačke mašine. Ukoliko se u tome uspe sa apsolutnim raspolaganjem nad bivšim društvenim vlasništvom, i ućutkavanjem buntovnih koji bi se našli U poziciji najamnika, te i državnom aparaturom u kojoj su dobro plaćeni uniformisani ljudi, slovenačka vlada bi možda i mogla da se domogne konvertibilnog tolara u galopirajućem postupku.

Cena bi bila „bolivijska“. Na drugi način, takvu cenu će platiti i oni sa kojima se podanici bolivijskih stratega ne žele da druže!

* 8

Po gruboj proceni manje od čeliri miljarde dinara ubačeno je iz Slovenije u druge republike i za njih

su kup|jene devize | roba

zamenjen za strane valute, pa su te dinare stranci kasnije kada su dolazili u Jugoslaviju doneli i potrošili širom zemlje. To nije nikakvo ilegalno ubacivanje dinara na teritorije drugih republika.

I treći deo je sigurno sada, prilikom zamene za tolar, ostao u džepovima građana nezamenjen, a da li namerno ili slučajno to je teško znati. Taj deo se sada u drugim delovima Jugoslavije pokušava unovčiti bilo za devize, bilo da se kupi roba. To je upravo primer švercera — „torbara“ — ljudi koji nose pune torbe dinara po Jugoslaviji i otkupljuju devize.

Vrlo je teško proceniti koliko je dinara otišlo po prvom, koliko po drugom, a koli- \ ko po trećem osnovu. Po mojoj proceni,

kaže Dragaš, ovaj treći deo je verovatno najmanji. Od 12 milijardi koje Sloveniji nedostaju, verujem da je deo ubačen u druge republike nakon uvođenja tolara manji od trećine, a da su ona ostala dva mnogo veća. Slovenci su praktičan narod koji je uvek mnogo kupovao devize i nikada u džepovima nisu nosili prevelike količine dinara. Oni su dinare prepuštali drugima. Po mojoj gruboj proceni, a na osnoVu intuicije i iskustva, deo koji je otišao sa„да u okviru ove gužve oko zamene dinara za tolare verovatno je manji do četiri milijarde dinara.

Za tu razliku od 12 milijardi dinara mi ćemo oficijelno teretiti Sloveniju, i zahteVati vraćanje u čvrstoj valuti. A to je negde

bljenog .

Nepromišljen potez

Zoran Hodera, savetnik u MMF-u: Tolar ima lošu perspektivu, ne zbog deviznih rezervi, već zbog loše privredne i finansijske situacije u Sloveniji

Monetarno odvajanje Slovenije od Jugoslavije je vrlo ozbiljna stvar i ja mislim da Slovenci nisu o tome dovoljno i na vreme mislili. Prvo tolar ima vrlo loše perspektive, ne zbog toga što Slovenija nema dovoljno deviznih rezervi, jer je moguće da joj Austrijanci i Italijani pozajme nešto, već zbog njihove ekonomske i privredne situacije. Uz to, = 202 Slovenija će izgubiti tržište, što je veliki ргоМет, a njeni građani će zbog svega toga morati da se naviknu na mnogo niži standard života nego što sada imaju, kaže Zoran Nođera, čovek koji već 25 godina radi u F-u.

Zbog uvođenja vlastite valute ta republika će morati da pravi sporazume o plaćanju sa svim državama, da pravi зроrazumeo promeni valute, o trgovini itd. Dok to traje imaće strašne probleme, moraće da ide na trgovinu trampom i slično. Nevolja je i u tome što tolar nije konvertibilan, a i prilikom zamene dirara za tolare, bili su nepravični prema ljudima. Po kursu jedan prema jedan moglo je da se promeni najviše 20 hiljada dinara, a ko je imao više od toga mogao je samo da dobije neke obveznice. Kada se zna da je mesečna inflacija u Sloveniji 17 ili 18 odsto, zna se i da će te obveznice za šest meseci ili godinu dana imati tek trećinu vrednosti. Uništen novac. Ja sam siguran da ljudi to neće i da je vrlo mali broj njih uzeo te obVeznice. Njima je bolje da za dinare kupe na tržištu koliko god mogu deviza koje mogu odmah da upotrebe, a ne da čekaju šest meseci da bi dobili tek deo sadašnje vrednosti novca. Teško se može reći da je to pravična politika. A još manje da je dobro promišljena.

(J. K.)

oko 600 miliona dolara ili oko milijardu maraka. Oni će verovatno pružiti otpor i koristiti pritom argumente koje sam ja naVeo, a verovatno će dodati i neke druge. Sigurno će pokušati što više da smanje опај део Кој! зи građani izneli iz Slovenije i kupili u drugim delovima Jugoslavije devize ili robu. Tu će verovatno imati posla i neke domaće i međunarodne arbitraže i taj problem će biti rešavan u okviru finalnih razgraničenja svih međusobnih obaveza i potraživanja.

Slovenija je već pokrenula čitav niz pitanja oko deobnih bilansa — da se dele

| devizne rezerve, dugovi, potraživanja iz | inostranstva i klirinški saldo. Jednom reč| ju, sva naša finansijska aktiva i pasiva da

se podeli po republikama i da oni uzmu svoj deo.. Posebno je pitanje ključeva koje su ponudili za podelu. Pod tim ključevima, njihovo učešće u podeli aktive treba da bude što veće, a kad se dele obaveze i krediti onda nude neke druge ključeve da bi njihovo učešće u tome bilo što manje.. Ali to neće biti rešavano bilateralnim dogovorom sa njima, već na nivou zemlje, odnosno u dogovoru sa svim republikama. Prema tome, ako ostane neki sporni iznos, on će uklopiti deobni bilans i prebiti na sledeći način: ako se arbitražom dokaže da oni moraju vratiti, na primer, 500 miliona dinara, a oni kažu da su spremni da vrate samo 300, mi ćemo tu razliku morati „apcigovati” od deviznih rezervi koje im pripadaju i reći — umesto da dobijete, recimo, 1,2 milijarde dolara, dobićete samo milijardu. У