Borba, Aug 31, 1992, page 8
k
8 " ПОНЕДЕЉАК, 31. АВГУСТ 1992.
ДР РАДОЈЕ КОНТИЋ, ПОТПРЕДСЕДНИК САВЕЗНЕ ВЛАДЕ, О РАДУ ОКРУГЛОГ СТОЛА О ПРЕД-
СТОЈЕЋИМ ИЗБОРИМА
раначка трка п
1
е старта
Опредељење за тип изборног система, верујем да ће припасти Влади. То значи да не очекујем усаглашавање и да ће то бити једно од питања које ћемо у Декларацији евидентирати као неусаглашено
Текст Нацрта изборног закона који је стигао до учесника Округлог стола потврдио је, каснијим полемикама међу њима, да је изборни систем најважније питање којим ће се бавити овај скуп. Представници Савезне владе неколико пута су објашњавали да то није предлог Савезне владе, међутим, представници политичких партија су то схватили као свршен чин. О томе какав је карактер тог документа, о досадашњем раду и наставку Округлог стола разговарали смо са др Радојем Контићем, потпредседником Савезне владе и председавајућем Округлог стола. — Када су учесници тражили тај закон, скренута им је пажња да текст не могу прихватити као предлог Владе, нити се може прихватити да се о закону води расправа. Тај материјал ће Савезна влада размотрити, ако не ове, онда следеће седмице. До средине септембра морамо га послати скупштини и отуда мало трке да се он што пре направи. Он ће сасвим сигурно послужити као основа за расправу, али не знам да ли ће се мењати — каже др Радоје Контић.
— Очекивао сам буран и полемичан дијалог што се и обистинило. Наиме, раније изнесени страначки ставови о најважнијим питањима изборног система и избора били су јако поларизовани. Најчешће су извршени ултимативно. До сада, а и сада, нико није хтео да прави компромисе него да се добро укопа у своје позиције. Разлоге треба тражити у томе што од многих питања у вези са изборним системом зависи стартна позиција. Она се у одређеном смислу може обезбедити и кроз процедурална питања, а посебно кроз питања изборног система. Отуда онолико полемичких тонова страначких надмудривања, оштрих дијалога, упорног држања властитих позиција и у наизглед потпуно неважним питањима.
Неколико круцијалних питања везаних за изборни систем могу у одређеној мери да предодреде резултате избора. Тако на пример тип изборног система није неутралан оквир. Он може преферирати једну, на рачун друге странке, обавити редистрибутивну улогу бирачког тела, усмерити је према једној или другој странци.
Почела изборна трка
9 Зашто се Савезна влада одлучила баш за ове учеснике Округлог стола2
— У Декларацији смо се определили за три владе, пошто оне треба да спроведу оно што се договоримо, јер смо се такође определили за изборе на свим нивоима. Определили смо се и за парламентарне странке, а у Савезној влади смо процењивали опортуност
учешћа и ванпарламентарних странака на Округлом столу. У одређеном смислу разочарани смо чињеницом да нико од учесника није био за то да ванпарламентарне странке буду нови учесници. Примедбе су биле да је тешко постигнути консензус. Али, шта је консензус ако га постигнемо без њих, а оне представљају озбиљан политички фактор у друштву.
То значи да смо-се заварали да |
смо нешто решили. А велики број малих ванпарламентарних странака би се могао смањити селекцијом према њиховој политичкој снази и бројности. Један глас је тежак
Узроке томе треба тражити, како се чини, у чињеници да је предизборна трка почела од почетка Округлог стола и већ од тада учесници су настојали да се презентују јавности и себи обезбеде што повољнију позицију. Иза сваког питања стајао је: „А какву позицију то мени обезбеђује у изборној трци“2 |
д Дискусија је вођена и о томе какав ће однос одлуке Округлог стола имати према републичким скупштинама.
ределили смо се за паритет свих политичких странака, што је први пут у историји наше парламентарне демократије, и они који имају један одсто посланика у парламенту, и они који имају 75 одсто. Шта
И политичко питање
е Чуле су се и замерке да се на основу састава радне групе могло наслутити за какав ће се систем определити. Тврди се да је Влада ангажовала друге људе да би добила предлог другачијег система. Шта ви мислите о томе2
— Влада није формирала ни тим, него је то учинио минис-
тар правде. То ће ући у процедуру, а не могу бити пророк па,
да кажем шта ће даље бити. Влада се још није определила. Уосталом, тип изборног система није чисто стручно питање, него и политичко. А политичка одлука се не мора у свему подударати са стручним опредељењем.
Ипак, на крају је остало нејасно, и поред пословничке одлуке, хоће ли те одлуке обавезивати републичке скупштине2
— То јесте и није јасно. У Декларацији смо јасно рекли да је Округли сто политички форум: То значи да одлуке обавезују сваког у оној мери у којој обавезује политичка од-
лука. Са тог становишта може.
се говорити о обавезности. И поред тога, рекли смо да се одлуке доносе консензусом. Ако смо тако донели одлуке, зар треба неко још да говори да ли је обавеза учесника да реализује одлуке. Они који се противе томе хоће и консензус да омаловаже, а други хоће већ сада да натерају одређене странке да се унапред обавежу и да дезавуишу улогу владе и Скупштине.
Политичка одлука има 03биљну снагу, али одлуке доносе посланици у Скупштини. Савезна влада је преузела још једну додатну обавезу, да и тамо где није постигнут консензус, анализира свако мишљење, посебно већинско и да наведе аргументацију за своје опредељење“.Када се говори о већинском | M мањинском мишљењу, мора се рећи да је и то доста спорно питање. Оп-
је сада тај један глас2 Тај глас тежак је 75 одсто посланика, тако да се мора релативизирати шта он значи на Округлом столу а шта у конкретној реализацији неког политичког договора. Личи ми на страначко надмудривање када се каже да је 20 странака „за“, а једна „против“. У доношењу политичке одлуке све странке су равноправне (један глас), али у реализацији те одлуке одлучујућу улогу имају већинске парламентарне странке.
Влади врућ кромпир2
6 Експертска група се определила за пропорционални изборни систем. Да ли је Влада препоручила какав тип изборног система треба да буде основа закона, или је члановима Комисије препуштено2 — Влада апсолутно није ништа сугерирала. Да ли је то неко од појединаца из Владе не знам. Сугерисано им је да користе светска искуства, али да свако једнострано преношење страних искустава на наше конкретне услове може бити контрапродуктивно.
Ф Остао је утисак да се Влада измакла и одлуку пре-
МИНИ Хе 2 ВЛАДА СЕ НИЈЕ ОПРЕДЕЛИЛА: Др Радоје Контић
_ (Снимио: П. Митић)
пустила комисији. Чини се да тип изборног система више зависи од политичке него од стручне процене.
— Као што сам већ рекао изборни систем јесте и политичка и стручна одлука. У сваком случају Влада је та која треба да предложи Скупшти-
_ ни решења. Ако се консензус постигне на Округлом столу, онда ће нам бити сасвим лако, а ако не, имаћемо тежак посао. Скрећем вам пажњу да
СПС има већину и у једном и.
у другом већу и на крају одлу-
2 ка зависи од Скупштине.
a
6 Како процењујете шансе за договор пошто су позиције конфронтиране, а компромисна варијанта мешовитог система већ сада постоји.
— Верујем да ће тај врели кромпир припасти Влади. То значи да не очекујем усаглашавање и да ће то бити једно од питања које ћемо у Декларацији евидентирати на неусаглашено, и да ће Влада имати задатак да то анализира и определи се. Има мишљења да би комбиновани систем био најгора варијанта. У Црној Гори, одакле сам, већ је прихваћен пропорционални систем, али то не значи да је избор система свршена ствар. Извесно је да ће тип изборног система определити страначки интереси, али и однос снага у савезном парламенту.
Ф Дали ипак није требало да се прво Влада или Министарство определи, па да тек онда понуде документ Округлом столу2
— Сви су знали да Влада то ради и сви су тај папир имали већ у ранијим варијантама, тако да нису могли одбити да га поделимо. По мом мишљењу, да смо понудили закон на почетку, од старта би био блокиран рад Округлог стола или пак прејудицирано, јер би се тражило да се расправља о закону или би се тражило да се раде и алтернативни закони.
Драган БИСЕНИЋ
БОРБА
ОБЕЛЕЖЕНО ШЕСТ ВЕКОВА МАНАСТИРА КАОНА
Никад нељуди
Коцељева. — У присуству
неколико "хиљада житеља Мачве, Подриња и Колубаре, јуче је у Каони код Коцељеве обележена 600-тодишњица истоименог манастира. _ Свечану литургију служио је патријарх српски Павле, након чега је одржана духовна академија.
Патријарх Павле је у обраћању присутнима истакао да нас „непријатељи оптужују да позивамо народ у рат и освету. Кажу да желимо велику Србију, а ја сам им поручио да када би велику Србију морали платити по цену макар једног Јадовна или јасеновца на то никада не би пристали. Пре би прихватили да нестане и мала и велика Србија јер нема те користи од личне до нацио-
налне, која би нас натерала да |
се понашамо као нељуди“.
КОСОВОПОЉЦИ ДАНАС СТИЖУ У БЕОГ-
РАД2
траже разговор
с Џанићем
Приштина. — Око 200 Косовопољаца у пет аутобуса требало би данас пре подне да стигне у Београд, сем ако се нешто непредвиђено не догоди током ноћи. Циљ њихово
пута и враћање на стару рела-.
цију од пре седам година Косово Поље — Београд, јесте разговор са премијером југославије Миланом Џанићем од кога ће затражити одговор на више питања, а основна су: да ли стварно хоће да смени Слободана Милошевића, да ли намерава да Косово поново враћа албанским сецесионистима и ко му је дао право да тргује Косовомз2 ·
Косовопољци су нам синоћ касно рекли да су се и овог пута самоорганизовали, дакле да их ни једна политичка групација или удружење не организује. Иду, кажу, да разговарају У Скупштини Југославије, а не да праве митинг, где ће Пани-
"ћу рећи да им не дира Мило-
шевића и да не покушава да преговара са албанским сецесионистима о предаји Косова.
Панић посетио | Команду флоте
Београд. — _ Председник Владе и министар Савезне Републике Југославије Милан Панић, посетио је јуче Команду флоте у Тивту и упознао се са животом и радом припадника наше морнарице, саопштило је синоћ Министарство одбране.
Боравак у Боки Которској премијер Панић искористио је и за обилазак полуострва Превлака. ПОСЛЕ ЈУЧЕРАШЊЕ ЕКСПЛОЗИЈЕ ГРАНАТЕ У АЛИПАШИНОМ ПОЉУ
Погинуло осам, рањено 50
Пале. — Осам лица је погинуло, а преко 50 рањено када је јуче по подне пала граната на пијацу у сарајевском насељу Алипашино поље,
Стране агенције су јуче јави- _
ле да је у овом инциденту погинуло 15 особа.
i 1