Borba, Oct 14, 1992, page 4
„6 SREDA, 14. OKTOBAR 1992. GODINE |
REAGOVANJA STRANAKA NA N
USTAVA SRBIJE
D
Sad se tek
DNEVNIK
EUSPEH REFERENDUMA ZA PROMENU
išta ne zna
r Petar Škundrić (SPS): Opredeljenje za Ustav i volju građana e Dr Ivan Kovačević (SPO): Pokazalo se da ni
republički ni savezni parlament nemaju legitimitet 0 Mirko Petrović (DSS): Čuo sam da sad pominju izmenu ustavnih zakona Đ Dr Zoran Đinđić (DS): Ostavka predsednika, raspuštanje Skupštine
Kako komentarišu fijasko sa
• izjašnjavanjem građana i da li
misle da se to može odraziti i na
izbore za Veće građana — pitali
smo lidere srpskih političkih stranaka.
Napominjući da Glavni i Izvršni odbor njegove stranke još nisu zauzeli stav o proteklom referendumu, generalni sekretar Socijalističke partije Srbije dr Petar Škundrić je izjavio za „Borbu“:
— Socijalistička partija je iskazala puno razumevanje za potrebu prevremenih izbora-i pre-
Znali su ishod
Referendum je jedna suviše ozbiljna stvar i sa njim se nije moglo nastupati ovako bez pripreme. S obzirom na prilike i nepoverenje ljudi — bez obzira na raspoloženje za promenama — referendum nije ni mogao da da pozitivne rezultate. Čini mi se da je to raspisivač referenđduma znao, i da je referendum upravo zbog toga i raspisan, rekao je za „Borbu“ Miroslav Gašić, član Izvršnog odbora DEPOS-a.
5. К. ен ва арт е да ттие итпети ита ири ЕШ
ko svoje poslaničke grupe obezbedila sve potrebne uslove da se u Narodnoj skupštini Srbije otvori procedura za obezbeđenje ustavnog osnova za održavanje prevremenih izbora. Mi smo opredeljeni da se sve odigrava u okrivu Ustava i volje građana, izjavio je Škundrić.
Narod je odlučio...
— Prema dosadašnjim rezultatima koji su se mogli čuti, re· ferendum nije uspeo. Srpski pokret obnove u te rezultate ipak ne veruje. Nije, naime, bilo nikakve kontrole glasačkih mesta, pa i: to dovodi u sumnju prezentovane rezultate. SPO smatra da je odziv bip još slabiji, a ujedno konstatuje da su rezultati pokazali da tri stranke koje su pozvale birače na referendum (SPS, SRS i DS), a koje imaju zajedno preko 90 posto mesta u oba parlamenta, nisu uspele na birališta
da izvedu više od 40 posto građana! To jasno pokazuje da ni republički ni savezni parlament nemaju nikakav legitimitet i da više ne mogu predstavljati građane Srbije. Samim tim su prevremeni izbori na svim nivoima apsolutno neophodni i za njih će se SPO zalagati svim sredstvima — prokomentarisao je za „Borbu“ neuspeh referenduma Ivan „Kovačević, portparol Srpskog pokreta obnove.
Na pitanje kako će se ova situacija odraziti na zakazivanje i održavanje izbora na saveznom nivou, Kovačević je rekao da SPO stoji iza reči predsednika SRJ Dobrice Ćosića da postoje i drugi načini raspisivanja izbora osim referenduma. Ukoliko Ćosić uspe, u direktnom konfrontiranju sa SPS i samim Slobodanom Miloševićem da sprovede one članove Ustava koji omogućavaju raspuštanje Skupštine, otvoriće se mogućnost za obavljanje izbora na svim nivoima u istom danu, ocenio je Ivan Kovačević u ime SPO.
— Potpuni debakl navodnog ustavnog referenduma pokazao је да su bile u pravu one stranke (među njima i naša) koje su tvrdile da je pomenuti referendum, ne samo nepotreban već i teška zloupotreba ove demokratske ustanove, smatraju u Srpskoj liberalnoj stranci i zahtevaju da, u ovom trenutku, jednostavno treba primeniti važeći Ustav Srbije.
Ustavni zakoni kao rešenje?
Neuspeli referendum po oceni Nove demokratije — pokreta za Srbiju predstavlja očigledan znak ubrzanog političkog sunovrata vladajućeg tima i politike Slobodana Miloševića. Umesto časne ostavke i raspisivanja prevremenih izbora vladajuća stranka nastoji da po svaku cenu ostane na vlasti žrtvujući sopstveni narod i sudbinu Srbije. Nova demokratija ističe — u jučerašnjem saopštenju da na ošnovu postojećeg Ustava Republike Srbije predsednik Republike treba odmah da raspus-
ti parlament ı podnese ostavku, a izbori da se održe u roku od 60 dana.
— Vlast u Srbiji, koja je smatrala da treba menjati Ustav da bi se raspisali prevremeni izbori, našla se sada u ćorsokaku, i jedino celishodno rešenje bilo bi da, ovaj put, postupi po Ustavu, da taj Ustav — koji je sama donela — i poštuje — kaže dr Vo-
- jislav Koštunica, predsednik De-
mokratske stranke Srbije.
Mada, na jučerašnjoj vanredno sazvanoj, konferenciji za štampu Koštunica nije detaljnije obrazlagao „dalji ustavni put“ raspisivanja prevremenih izbora — očigledno je bilo da je reč o onim članovima koji predviđaju raspuštanje srpske Skupštine i podnošenje ostavke od strane predsednika Srbije.
— Ne bude li republičkih izbora, ne može biti ni saveznih, jer bi oni bili poluizbori, a samim tim ne bi bili izbori, dodao je Koštunica ističući veliku odgovornost i obavezu predsednika Ćosića koji je obećao da će izbora biti, na svim nivoima i u isto vreme.
Poslanik DSS u srpskom par-
lamentu Mirko Petrović kaže.
da, posle neuspeha referenduma, treba očekivati dalju kombinatoriku između predsednika Srbije i vrha SPS-a, a sve u cilju sprečavanja ostavke Slobodana Miloševića i raspuštanja Skupštine Srbije. Petrović kaže da je u Skupštini već čuo kako se pominju izmnene nekih ustavnih zakona. ~
U Demokratskoj stranci kažu da su oni među malobrojnima koji su se iskreno zalagali da referendum uspe, ali misle da krivica za neuspeh izjašnjavanja isključivo pada na vlast.
— SPS izgleda još uvek nije načisto da li želi izbore ili ne i to se videlo u njihovom odnosu prema referendumu. Nisu učinjene tehničke predradnje, bilo je manje glasačkih mesta nego obično, medijska kampanja je bila slaba, komentariše Zoran Đinđić, predsednik Izvršnog odbora DS. ; -
Đinđić smatra da ishod referenduma ne znači zadovoljstvo
naroda SPS režimom, već predstavlja nepoverenje prema aktuelnoj vlasti. Sa druge strane svi oni koji su na referendum izašli, a njih je skoro 50 odsto su za promenu vlasti i sada se samo postavlja pitanje hoće li se to ostvariti mirno i legalno (što želi DS) ili nelegalnim haotičnim i nasilnim metodama, kaže Đinđić. DS predlaže sledeći red poteza za izbore bez promene Ustava: ostavka predsednika Srbije, potom raspuštanje Skupštine od strane njegovog zamenika (aktueinog predsednika Skupštine), te raspisivanje novih izbora.
Ostavke odmah
— Referendum je zakazan s
ciljem da se odlože najavljeni izbori i da se, po cenu od nekoliko miliona maraka; izbegne smena -sadašnje vlasti, izjavio je Tanjugu lider SDP domir Mirković, procenjujući da će rezultate i posledice tog izlišnog referenduma vlast i vladajuća stranka iskoristiti za podrivanje položaja predsednika SRJ Dobrice Cosića i premijera Panića.
— Najvažnije je da konstatujemo da se biračko telo izjasnilo za promene: na referendum su pozivale samo vladajuće partije i njima lojalni politički činioci. Pošto referendum nije uspeo to nagoveštava sigurnu pobedu onih koji nisu pozivali na referendum među njih spada i SNO, kaže se, pored ostalog, u reagovanju Srpske narodne obnove.
Narodna radikalna stranka smatra da je jedina mogućnost nakon neuspešnog referenduma, ostavka Vlade Srbije i Slobodana Miloševića, raspuštanje Narodne skupštine, te formiranje koalicione vlade.
Što se Jugoslovenske demokratske stranke tiče — kaže njen predsednik Jovan Čepić — koliko danas, predsednik Srbije trebalo bi da raspusti Skupštinu i sam da ostavku, kako bi Bakočević već sutra mogao da raspiše izbore.
Pripremili C. MILIVOJEVIĆ, S. ZELENBABA, B. MITROVIĆ i M. MIKULJANAC
Milošević glasao u „Burjanu“
Požarevac. — Predsednik Republike Srbije Slobodan Milošević, sa suprugom Mirjanom
. Marković glasao je 11. oktobra u Požarevcu. To je potvrđeno juče u izbornoj komisiji u Požarevcu, povodom vesti u nekim sredstvima informisanja po kojima Milošević navodno nije izašao na referendum. |
Predsednik Srbije je svoju
građansku dužnost obavio. na
ı glasačkom mestu broj 36 u Mesnoj zajednici „Burjan“, tvrde u izbornoj komisiji.
Milošević i njegova supruga Mirjana Marković upisani su u birački spisak pod rednim brojem 970 ı 969, rekao je Tanjugovom dopisniku u Požarevcu predsednik opštinske izborne komisije Zoran Rupar.
Tanjug je u nedelju, 11. oktobra, na dan referenduma, vest o tome da je Slobodan Milošević Blasao u Požarevcu, dobio od generalnog sekretara predsednika Republike Dušana Vasića. (Tanjug) --
DSS O RAZLOZIMA NEUSPEHA SAVEZNOG OKRUGLOG STOLA I IZBORNIM|
JEDINICAMA
Ponovo na start
Vojislav Koštunica: Sve vratiti na početak i potom dogovoreno Savezna skupština
treba da ozakoni
Beograd. — Savezni okrugli
-sto je potpuni neuspeh, fijasko,
jer sve na njemu dogovoreno, u federalnoj Skupštini nije dobilo zakonsku formu. Uprkos, recimo, dogovoru o medijima, oni su ostali isti, nepromenjeni. Zato treba celu stvar vratiti na početak, i osigurati da politički dogovor, koji bude postignut za Okruglim stolom, Savezna Skupština, u vidu zakona, verifi-
-kuje — rekao je juče dr Vojislav
Koštunica, predsednik DSS, u susretu sa novinarima.
Glavni povod vanredne konferencije za štampu bila je odluka saveznog Ministarstva pravde da obrazuje ad hok grupu. Pošto su pozvani eksperti uglavnom stručnjaci za demoprafiju, Koštunica smatra da će oni verovatno pokušati da uvećanje broja izbornih jedinica opravdaju demografskim razlozima.
Opozicija — rekao je Koštuni-
ca — ima političke i stručne razloge zašto-traži minimalan broj izbornih jedinica. Jedan od političkih razloga proizilazi iz uverenja da za prve demokratske izbore treba dobiti što tačniju sliku raspoloženja biračkog tela u Srbiji.
Stručne razloge objašnjavali su juče, u svojstvu eksperata dr Leon Kojen, zastupnik DSS na Okruglom stolu, i profesor matematike na Saobraćajnom fakultetu dr Zoran Šami.
Šami je prezentovao novinarima tabelu matematičkih očekivanja prema kojoj stranka koja osvoji 30 posto glasova (recimo SPS) u slučaju jedne izborne jedinice ima 36 poslanika, a ako je Srbija podeljena na 10 okruga, ta bi stranka _dobila 43 poslanička mesta.
— Generator ovakvog povećanja mandata jeste broj neras-
74
podeljenih poslaničkih mesta koji sa povećanjem broja izbornih jedinica rapidno raste. Raste zbog toga što, recimo, da bi se osovjilo jedno poslaničko mesto, ako je cela Srbija jedna iz-
. borna jedinica, treba 0,93 posto - glasova, a ako je podeljena na - deset okruga, treba 9,26. posto
glasova. Time, kaže Šami, male stranke biraju eliminisane u korist većih.
Profesor Leon Kojen je, nakon isrcpnog objašnjavanja šta jeste, a šta nije proporcionalni izborni sistem, konstatovao da je izborni zakon političko, a ne stručno pitanje: da li se želi proporcionalni sistem ili ne. Ako se želi proporcionalni sistem, onda se taj „ostatak glasova” može proporcionalno i raspodeliti kaže Kojen pozivajući se na takozvani italijanski model, već primenjivan u svetu.
S. ZELENBABA
ŠTA POSLE NEUSPELOG REFERENDUMA: ZA „BORBU“ GOVORE POSLANICI SKUPŠTINE SRBIJE
Može biti svašta
Batrić Jovanović, SPS: — Referendum 'nije uspeo, jer narod smatra da nema potrebe da se izjašnjava o promeni Ustava, i to još na brzinu, bez pripreme. Smatram da je prava formula ići na izbore bez referenduma, a to je moguće izvesti promenom Ustavnog zakona.
Andraš Agošton, DZVM: Dva su osnovna razloga zbog kojih referendum nije uspeo: kratak rok za tehničke pripreme i to što birači nisu hteli da učestvuju u jednoj farsi u kojoj se zna šta će Socijalistička partija reći, a sami nisu u položaju da stvarno odluče. Referendum je metod da-se konačna odhika o raspisivanju izbora odloži. Ovih dana tu odluku, ipak, treba doneti. Za to postoje različiti putevi; jedan od njih je, po mojoj oceni, ono što je Batrić Jovanović predložio, a Skupština odbila — promenu Ustavnog zakona. Smatram da je SPS mogao da upravlja referendumomi kako je hteo, zbog nepostojeće kontrole. Miroslav Milutinović, SPO: — Naročito apostrofiram predsednika Skupštine koji je raspisao referendum Aleksandra Bakočevića, čoveka kojem narod ne može da veruje, koji ni u svojoj poslaničkoj grupi nije izborio mesto za člana saveznog parlamenta, koji ne uživa autoritet ni u svojoj partiji, ni u narodu._
Vojislav Šešelj, SRS: — Žao mi je što referendum nije uspeo jer će to sada razbuktati političke strasti. Raziozi neuspeha referenduma su:narodu suočenim sa teškim ekonomskim proble-
Ko bojkotuje izbore?
Sudeći prema rezultatima referendum je očito bojkotovan. o nam je jer ne možemo doći do izbora i zato što su nas oni koji nisu izašli na referendum
i doveli u tu situaciju. A ako neko misli da postoji bolji način da se iznađe na izbore, neka nam onda i kaže kako. Ali, ako se izuzmu oni koji su bojkotovali referendum, mahom Albanci, većina se, ipak, odazvala. (Dragoljub Mićunović)
mima dosta je politike, zatim pripadnici nekih nacionalnih manjina bojkotovali su referendum kao i simpatizeri SPO i DEPOS... Šta sad? Treba prevremene izbore i na republičkom nivou održati istog dana kada i savezne — za Veće građana. Predsednik Republike bi trebao da raspusti Narodnu Skupštinu najmanje mesec dana pre decembarskih izbora a da prethodno Skupština usvoji novi izborni zakon. Ako se to ne desi izbori bi bili kao oni 90 godine što opoziciji ne odgovara. Ne bih imao ništa protiv da se potraži pravna solucija u kojoj ne bi bila raspuštena Skupština ali u svim varijantama Jovan Cvetković, SDP: — Da
| su hteli izbore našli bi oni mo-
gućnost da izbegnu rizik. Ne verujem da će Predsednik Republike dati ostavku i raspustiti skupštinu. Može biti svašta: socijlanih nemira čak i oružanih sukoba u Srbiji.
Radovan Radović, SPS: Prvi put posle rata nije uspeo referendum, pa šta! Nećemo se sad zbog toga poubijati. Jednostavno, narodu se predlog nije svideo.