Borba, May 19, 1993, page 2

-Ž

bOPBA

(PEHA 19. 5. 1993.

СЕДНИЦА САВЕТА БЕЗБЕДНОСТИ УН НА МИНИСТАРСКОМ НИВОУ ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА

Слободан Павловић дописник „Борбе“ из Вашингтона

Уверавајући се на сваком кораку да са својим понудама за Босну у свету, углавном, наилази на исту реакцију као и код куће — изражена резервисаност која практично значи одбијање — САД су се с почетка ове недеље одлучиле на одређено дистанцирање од старих и нових савезника из Европе.

„Вашингтон пост“ је то јуче већ прогласио променом курса нове администрације, уз најаву да је она можда спремна да се „приклони опцијама за које се залажу европски савезници око заустављања рата „у БиХ, остављајући, засад, по страни предлог председника Клинтона да се употреби сила“. У међувремену — као манифестација тог повлачења и демонстрација овдашњег акумулираног незадовољства — дошла је и одлука да се не подржи руска иницијатива 0 министарском састанку Савета безбедности, који је у петак, како је ових дана било најављено са више страна, требало да се позабави Босном и осталим поприштима мировног ангажовања УН у свету.

Државни секретар Кристофер је, иначе, најавио нову рунду савезничких консултација око Босне, наглашавајући да српско референдумско одбијање Венс-Овеновог плана „отвара нове могућности“ за будућу акцију. Од јуче је, како се чује у Стејт департменту, у интензивном телефонском

контакту са колегама из водећих европских престоница, а сутра му долази у госте руски министар Козирјев, после посете Бону, Сплиту, Београду и Риму.

Америка је, међутим, полила хладном водом руску иницијативу око министарског састанка. Јуче се, такође, испоставило да ни Кина није спремна да пошаље свог министра на њујоршку седницу, а сличан сигнал емитовала је и тројка несврстаних из саста-

"ва Савета безбедности — Ма-

роко, Џибути и Зеленортска Острва. i

У међувремену, у Белој кући поново су се састали чланови Клинтоновог Савета за националну безбедност, на договор око праваца даљег америчког ангажовања на Балкану. Највише времена током ових консултација, како се сазнаје, утрошено је на разматрање иницијативе Савета безбедности о претварању Сарајева и пет осталих градова са околином (Сребреница, Жепа, Бихаћ, Горажде и Тузла) у „безбедне зоне“, чију би заштиту преузело 40.000 нових припадника мировних снага УН.

САД су прилично скептичне према тој комбинацији и то како се овде објашњава — не само због захтева Европљана да у овој операцији америчка авијација буде задужена за одбрану „плавих шлемова“ од

Отказао учешће: Кристофер

евентуалних српских напада. За успех тог плана, процењује се у Вашингтону, неопходна је

ВАШИНГТОН СМАТРА ДА „НИЈЕ ПОГОДНО ВРЕМЕ" ЗА РУСКУ ИНИЦИЈАТИВУ Између разлика о Босни ни = пара

·' Њујорк. — У дипломатским круговима се наводи да би се руској иницијативи одазвале Француска и Британија, али чекају исход разговора између Вашингтона и Москве. Исти извори наводе да ће Русија, након свега, вероватно отказати планове за министарски

састанак Савета безбедности. Америчко образложење на састанку сталних чланица СБ

АЛЕН ЖИПЕ У ИНТЕРВЈУУ „ФИГАРОУ“

Власти у Београду притерати уза зид

· Петар Живадиновић

специјално за „Борбу“ из Париза

Нема никакве сумње да је америчка администрација опструирала састанак министара иностраних послова чланица Савета безбедности, који је на иницијативу Русије требало да се одржи у петак у Њујорку. У Ке д'Орсеју је потврђено да је састанак одложен, а не отказан, као и да је Француска и даље спремна да на њему учествује. Најављена је и посета француског министра иностраних послова Алена Жипеа Вашингтону, 24. маја, у чијем програму ће, свакако, бити и поновно усаглашавање ставова са америчком дипломатијом. Иначе, као и Баладир у „Монду“, тако је и Жипе јуче у интервјуу „Фигароу“ дефинисао већ познате ставове Француске дипломатије према кризи у бившој Југославији: америчка опција о укидању ембарга на увоз оружја у корист Муслимана и селективно бомбардовање српских положаја, неприхватљива је за Француску, бар у овој фази. По Жипеу, ваља наставити са притиском на босанске Србе и пооштравањем санкција натерати Србију да да свој обол пацифичком решењу. „Београдске власти морају бити стављене уз зид и приморане да примене оно што су најавиле: блокаду граница између Србије и Босне. Међународни посматрачи треба да контролишу реалност ове блокаде“.

Друга важна тачка ослонца француске дипломатије је инсистирање да се стварно ус-

поставе декларисане заштићене зоне, уз учешће војних контингената Америке и Русије. У Ке д'Орсеју су изричито нагласили да ово становиште деле сви француски европски партнери. На учестале примедбе да француска дипломатија превише рачуна на добру вољу Слободана Милошевића, Жипе неувијено каже: „Све је то савршено тачно, али ја постављам питање: шта је алтернатива2 Ако не покушамо да искористимо последњу прилику за мир, појачавајући притисак на Србе из Србије да би они сами извршили увећани притисак на босанске Србе, ако не покушамо да тако постигнемо потписивање Венс-Овеновог плана и потом његово спровђење у дело, које друго решење нам преостаје Врло једноставно: требало би повући „плаве шлемове“, односно прекинути хуманитарну акцију, укинути ембарго на увоз оружја, и, неизбежно, да би се зауставила офанзива која би након тога уследила, приступити превентивним или казненим ваздушним нападима. Треба подсетити све оне који нам дају моралну лекцију: то би значило више мртвих одмах, и, врло брзо, ризик ширења конфликта на Балкану, са могућношћу ступања у рат суседних земаља. Можда ћемо завршити тако да будемо сведени на оно што сам назвао очајничким решењем. Али, треба ли се определити за овај пут док још постоји нада за политичко решење2“ било је да САД не сматрају да је за састанак о мировним операцијама УН сада погодно време. Наводи се, међутим, да проблем представљају и разлике међу савезницима када је у питању Босна.

Портпарол Стејт департмен- -

та Ричард Баучер рекао је да је у САД сада баве буџетом и додао да је финансијски ас-

пект мировних операција, та-

KODC, веома важан. „Зато не мислимо да би састанак требало одржати ове недеље,“ рекао је. За мировне операције, махом због снага у Камбоџи, Сомалији и бившој Југославији, где је укупно око 60 хиљада војника и цивила, потребни су и додатно људство и додатни новац. САД дугује 312 милиона долара за 13 мисија УН.

· Ројтер

пуна кооперативност српске стране — или потпуна конфронтација са њеним оружаним снагама. А, пошто се прво не очекује, а друго не жели, одбија се засад, захтев за заштитом „безбедних зона“ из ваздуха — са образложењем да би то представљало улазак у операцију која прети „даљим војним заглављивањем“, којој се „не могу предвидети цена и трајање“ и која, на крају крајева, не доноси жељено коначно решење за БиХ.

Савет за националну безбедност остао је, такође, прилично резервисан и према идеји западних савезника да се и Американци нађу међу међународним посматрачима који ће контролисати најављено пресецање југословенске помоћи Србима у Босни. С друге стране, подржана је иницијатива да се САД „са неколико стотина војника“ прикључе скандинавском одреду мировних снага УН у Македонији, као и да на Косову буде појачано присуство представника међународних организација за заштиту људских права. И једно и друго, како је речено, било би у функцији „спречавања даљег ширења балканског сукоба“. Клинтонов Савет за националну безбедност разматрао је и у принципу подржао иницијативу да се Хрватска казни преко УН економским санкцијама, уколико не дође до обуставе хрватских напада у БиХ и протеривања муслиманског становништва.

ПОСЛЕ САСТАНКА КЛАУСА КИНКЕЛА СА АНДРЕЈЕМ КОЗИРЈЕВОМ

Немачка подршка „Јељциновом плану“

Бон. — Немачка „у потпуности и у свему“ подржава руску иницијативу за окончање рата у БиХ, саопштило је јуче Министарство иностраних послова у Бону после прексиноћњег сусрета шефа немачке дипломатије Клауса Кинкела с руским министром иностраних послова Андрејем Козирјевом. -

У саопштењу се подвлачи да је до сусрета у Берлину дошло „на жељу руског колеге“. Такође се констатује да је Козирјев изразио „јасну подршку Руси-

је“ Венс-Овеновом плану и став да „циљ јесте и остаје његово политичко спровођење, што се може постићи само даљим притиском на Србију и на босанске Србе“. 5

Уочи сусрета с Кинкелом, међутим, Козирјев је упозорио „све зараћене стране“ да се суочавају с „најоштријим мерама међународне заједнице. Говорио је и о „агресивном национализму, крвопролићу и другим ужасима“.

Кинкел је „подвукао неоп-

ходност да ЕЗ, и САД и Русија

вуку исто уже“ и да Бон „стога, без- икаквих ограничења, подржава руску иницијативу“. Он је закључио да је руски концепт одлучујући. Кинкел је, таKobe, обавестио Козирјева о недавној посети Загребу, где је извршио „енергичан притисак на Хрватску ради окончања борби између босанских Хрвата и Муслимана“. Он је посебно нагласио да не сме доћи „ни до поновног распламсавања непријатељстава између Хрвата и Срба у Крајини“.

Е Танјуг

КОЗИРЈЕВ УОЧИ РАЗГОВОРА У БЕОГРАДУ

Изетбеговић и Туђман за примену Венс ФОвеновог плана

Руски министар спољних послова Андреј Козирјев изразио је јуче уочи поласка за Београд своју подршку Венс-Овеновом мировном плану за Босну и рекао да међународна заједница неће допустити да „неколицина ратоборних и господара рата“ у Босни стане на пут миру.

Разговоре које је јуче, током

преподнева, водио у Сплиту са председником Хрватске Фрањом Туђманом и босанским председником Алијом Изетбеговићем, Козирјев је оценио рекавши „Двојица председника показала су заинтересованост за примену Венс-Овеновог плана“, додавши да је Туђман обећао да ће прихватити међународне посматраче

ФРАЊО ТУЂМАН

Србима сва грађанска и етничка права

Загреб. — Хрватска је спремна да осигура Србима не само сва грађанска него и етничка права и биће стрпљива у тражењу политичког рјешења, али не може у недоглед трпјети одгађања инкорпорираности УНПА зона у хрватску власт рекао је јуче на сплитском асродрому предсједник Хрватске Фрањо Туђман, након састанка са руским министром вањ-

ских послова Андрејом Козирјевим, а поводом састанка

у Топуском за који је рекао да |

„улијева наду“.

Хрватска штампа је пренијела јучер изјаву Изетбеговић а који је након разговора са словеначким предсједником Кучаном изјавио да је песимиста у погледу рјешавања хрватско муслиманског сукоба. Г. Гојак

ради контроле границе између Хрватске и Босне.

На разговорима у Сплиту било је речи о сукобима у БиХ, и руској мировној иницијативи која укључује и затварање српско-босанске границе и позива, такође, на успостављање суда за ратне злочине. Председник Хрватске Фрањо Туђман изјавио је, након разговора са Изетбеговићем и Козирјевим, да је „задовољан“ њиховим исходом. Козирјев је, рекао је да Туђман у изјави за ХТВ, дао личне гаранције да ће се борити за хрватску ствар током разговора у Београду.

Он је још додао да је спреман да чека на политичко решење сукоба али „не може више толерисати“ да се хрватске 06ласти под српском контролом не сматрају делом хрватске територије. АФП, Ројтер