Borba, Dec 01, 1993, page 12

ZAŠTO SOCIJALISTI VODE „ILEGALNU“ KAMPANJU PRED NIKOLJDAN

Predizborni balet na ženevsi

сттта ртаттрота пата госутихга је, такаг гтропспо офдтгититтје запрста, а 127 ако го та таг, #02 аетртипа клагспа тгротта катратиа: јершт РРЕ, газротела рпазпа, ша, зесета, 1 тонта рге52212 Т орогтстопа „оргтиксца “ тпшекод ртерога и РГезготГ

Tanja Jakobi, Сијени Milivojević

Kad bi odlučivali tradicionalisti među srpskim socijalistima, vladajuća partija bi predstojeće izbore — ukoliko bi ih prethodno uopšte dopustila — najradije bojkotovala. Primenjujući kanonske „sure“ Dušanovog zakona, moderni ustavopisac sa članskom knjižicom SPS u džepu, neoprezno je, protivno vlastitom partijskom interesu definisao Srbiju kao pravnu, što će reći, prema svim građanima neutralnu državu. Car Stefan Dušan je, naime, pre 650 godina, zapisao: „Sve sudije da sude po zakoniku pravo, kako piše u zakoniku, a da ne sude po strahu od carstva mi“. A ne bude li zaista „po strahu od carstva mi“ — socijalistima, na prevremenim izborima, ne samo da nije u izgledu „stabilna većina“ za koju je lobirao predsednik Republike, nego će i manjinska vlada ostati „sanak pusti“.

Neizgledne sudbine postaju, izgleda, svesni i u vrhu stranke na vlasti. Samo tako se može objasniti činjenica da je SPS odustala od tradicionalnih „masovki“, mitingaških uranaka, otvaranja novih pogona, a i presečene vrpce svode se na jed(i)nu — i to u susednoj Republici Srpskoj. Unutrašnjopolitičku zebnju, socijalisti, u poslednje vreme, teško nadomešćuju i na svom, doskora, najprofitonosnijem polju — srpskom nacionalnom pitanju. Sem iznuđene podrške tužnog državnog četverca iz Krajine što Srbiju još uvek poistovećuje sa partijom koja, prema novim prognozama, ne može skupit ni 30 odsto biračkih glasova — nema više kolektivnih izliva ljubavi prema SPS-u s one strane Drine. Karadžić je napadno uzdržan i simpatije svoga SDS-a „emituje“ samo prema ličnosti predsednika Srbije, trpajući istovremeno SPS u isti koš sa „svim patriotskim snagama u Srbiji“. Jedino je Svetozar Marović, požurio da „partiji ljubavi i mira“, na glamuroznoj „žurci“ Mladih socijalista Beograda — poželi izbornu pobedu. Što se,

opet, može tumačiti pre kao očajnički poku-

šaj crnogorskih socijalista da, po principu

spojenih posuda, spasu sopstvenu poziciju,

SJ li kao izraz nekog velikog poverenja u PS.

Diplomatija — jedina nada

U takvoj situaciji, SPS se, pred nikoljdanske izbore, opredeljuje za — mladost i lepotu. Da je tako, vidljiv je dokaz izostajanja Borisava Jovića, promotera „narodnog oduševljenja u ekonomske mere Vlade“, sa redovnih konferencija za štampu, uprkos kolektivnoj molbi novinskih izveštača. Da je tako, očita je potvrd# i, neskriveno povlačenje Milomira Minića, Zorana Anđelkovića i još nekolicine preostalih prvoboraca Osme sednice, među defanzivce. Dobro upućeni u zbivanja unutar vladajuće partije tvrde da je na pomolu novo veliko predizborno „spremanje“ u SPS-u, poput onog na prošlogodišnjem Kongresu. Navodno je ponovo aktuelizovana podela na zagovornike vraćanja izvornom programu, koga je akademik Mihailo Marković sročio kitnjasto evropski i soci-

jaldemokratski, na jednoj, i konzervativnu |

struju, na drugoj strani. Šok-terapija, inauurisana otvaranjem fronta sa Vojislavom Šešeljem, očigledno nije donela rezultata, jer je time samo ojačana opozicija, a pred sociJalistima je sad „Sizifov posao“ objašnjavanja kako su među radikalima sedeli kriminalci i zločinci („legionari“, što bi rekla Mira Marković), a u nekim novostvorenim stran-

kama, na primer — nisu. Da bi ubedila narod kako je „bitka protiv

kriminala“ izistinska, SPS će, pred Nikolj- S*

dan, verovatno žrtvovati i neke svoje pulene. Radoman Božović je već prežaljen i traži se samo bezbolan metod, jer bi predsednik Veća građana mogao da za sobom, u provaliju povede isuviše partijskih drugova.

Svoj deo posla u predizbornoj kampanji socijalista, za sad samo kvantitetom, odrađuju SPS-ove diplomate. Tu, možda, i leži

IJA) 0

ključ predizborne nade socijalista. Vođa celog projekta je Željko Simić i, ako do Nikoljdana dođe makar do simboličnog otopljavanja sankcija — na Simića bi se i dugoročno valjalo kladiti.

Sve je ostalo racionalan pesimizam, pa čak i glasnogovornici SPS, od početka kampanje, ponavljaju floskulu da je „jedini ozbiljan politički rival SPS-u, na predstojećim izborima, teška ekonomska i socijalna situacija“. Od početka predizborne kampanje hleb je poskupeo četiri, a struja tri puta — „nečuven“ trend za socijaliste koji su u prethodna dva „izborna kola“ glasove kupovali upravo na niskoj ceni hleba (zamrznutoj najmanje mesec i po dana pre izbora) i odlaganju plaćanja računa za struju i komunalije.

Problemi SPS u ekonomiji su, moglo bi se reći, i kratkoročni i dugoročni. Prvi ı najveći strah socijalista morao bi biti vrlo izvesni

ПОЛО ти то

1 о 7

monetarni slom. SPS koji je u vreme izi kampanje uvek ubrzano štampao nc kratkoročno povećavao kupovnu moć zija i plata, mogao bi se naći u nebr, grožđu ukoliko njegove pristalice s gor: podeljenih para ne budu mogle ništa c

ре. 8 Siromaštvo kao adut? Dugoročno gledano problemi SPS su ||

ći i očitiji: do sada je ova partija baš z ljujući tome što je čvrsto držala poluge pobeđivala opoziciju na prividno nep kom terenu „svakodnevnog života“. C vembra, kad je izborna kampanja p socijalisti nisu uspeli da poentiraju jednoj tačci: snabdevanje hlebom i ml je haotično, grejanje u stanovima, bo ma i školama vrlo loše (SPS je sebi do; taj luksuz da prekjuče štrajkuju deca i le „Sveti Sava“), a cene rastu strahc tempom. U prvoj izbornoj nedelji rasli. do 5 puta, posle nesrećno naduvanog nog kursa 5 do 15 puta i u trećoj izk nedelji — kako beleži statistika — 15. puta.

Cela ova priča ima najveću važnost vo za socijaliste, jer za njih tradicio glasa najsiromašniji deo Srbije. U odnc prethodne izbore sada je u Srbiji već ol lovine stanovništva u kategoriji onih č primanja manja od 10 nemačkih mar; oko 30 odsto ljudi prima između 10 i: mačkih maraka. Sasvim je izvesno da s ди пајчтотазтијита пргауо реплопеј тастсе, пекуа коуат 1 polukvalifik radnici (najjače uporište SPS) — i istc jasno da ni na jednom od ovih fronto: cijalisti bar za sada ne stoje suviše c

I posle najnovijih povećanja penzi jedan ček se ove nedelje može kupiti vekne hleba, ili, potrebno je da se osam penzionera da bi kupili jednu kobasicu. Istraživanjlja javnog mnjem kazuju i slabljenje ugleda SPS među ra ma u društvenom sektoru: sada bi z glasalo samo 17,6 odsto spram, sada r tižnih prošlogodišnjih 26,2 odsto. Za r; od prethodne godine kad je Božovićev da obezbedila interventno snabdevanj

SRBI U POTRAZI ZA TRI PALME NA OSTRVU SREĆE

ŠTA SU SVE SANKCIJE UNIŠTILE

„Jovanski mraz“ Rad se sveo na ic

I pre nego što je potvrđeno da će poslednji dani u novembru ponovo biti proglašeni za državni praznik (zbog nekih „tehničkih nesuglasica“) — turističke agencije objavile su primamljive ponude namenjene isključivo onima sa najdubljim džepom. I dok je prvi đeo novina uglavnom preplavljen informacijama o enormnim poskupljenjima najpotrebnijih životnih namirnica, sa poslednjih, reklamnih stranica, „smeše se“ oglasi za Singapur, Bali, Tajland, Australiju, Kanare, Peking... Ta krstarenja,koštaju hiljade dolara.

Uoči 29. novembra preko agencije „Kon Tiki travel“ otputovaće preko hiljadu ljudi za Moskvu, Veneciju, Rim, Beč, Kosta BraVu... Za novogodišnje praznike očekuje se još oko 1.500 putnika. Prva tura za novogodišnje raznike za Bali već je rasprodata, pa je вас јел novi program — 16 dana košta 36 dolara u dinarima i 1.390 u USD.

Društvo deviznih penzionera (30 do 40 osoba) želi da provede mesec dana na Baliju i tako izbegne ljutu zimu u Srbiji. To zadovoljstvo već je plaćeno. Za 1.000 dolara letovaće na egzotičnom ostrvu u vreme ovdašnjih „jovanjskih mrazeva“.

Ko danas putuje i da li turističke agencije u vreme „sveopšte krize“ imaju manje posla nego ranije?

— Nema veće razlike, isto se putuje kao i ranije, samo se situacija kod agencija iskristalisala — neke i dalje dobro posluju, pojedine manje, a ima i onih koje se zatvaraju. Osamdeset odsto naših putnika su povratnici iz inostranstva ili oni koji žive u inostranstvu i hoće sa nama da putuju, tu su i strani penzioneri i privatnici (ali oni nisu toliko brojni). Nekadašnji srednji sloj sve ređe putuje, veli Slobodan Mićić, predsednik. „Kon Tiki travela“.

Sve manje je „pravih“ turista, na kraće putovanje odlazi se zbog ličnih potrepština „Jer je sve jeftinije nego kod nas“. Tako se na primer, u „večnom gradu“ osim cipela, čizama i džinsa sada kupuje i pršuta: čista krtina, recimo košta deset maraka po kilogramu. (U Beogradu je 40 maraka). Na daleka putovanja, međutim, odlazi se skoro uvek zbog „biznisa“. Događa se i da ljudi krenu sa agencijom, većina se vrati iz „dalekog sveta“, a po neko i ostane da radi „na crno“...

Pojedine agencije već su izbacile i programe za zimu. „Jugoturs“ je, na primer, novogodišnji paket aranžman u „Grand“ hotelu na Kopaoniku „procenio“ na 1.200 maraka (bez uračunate svečane večere). Plaćanje ne može da se „odloži“, kao što je to bilo uobičajeno, već cela suma mora da se uplati odmah. U turističkoj agenciji „Cera“, malo su blagonakloniji pa se za „isto vreme i za isto mesto“ plaća u „ratama“. Prva je 30 odsto od ukupnog iznosa.

interesovanje za zimovanje je veliko, mesta su na Kopaoniku, nezvanično se saznaje već „planula“, a putnici za najlepšu planinu su privatnici, gastarbajteri, oni čija imena ne smeju glasno da se pominju, političari... Javna je tajna da je najpoznatiji „Crnogorac srpskog roda u Srbiji poslednjih godina gratis, sa sve porodicom, boravio na Kopaoniku i da je specijalno „samo za njega i društvo“ zakupljivana „Kristalna dvorana“: za najluđu novogodišnju noć.

Jugosloveni su još koliko juče slovili za one koji su jako voleli da putuju; bili su poznati svetski putnici. Razlika između onog „nekad i sad“ je u tome što je većini ostala samo ljubav i čežnja za putovanjima.

, 0. Nikolic

Dragana Šverko, Bojana Jager

Kad su sankcije uvedene tadašnji premijer Božović tvrdio je da one ne mogu uništiti srpsku privredu, zbog njene vitalnosti, jer ona nije „ni rumunska, ni bugarska“. Danas, kada se nadamo da će iz pomenutih zemalja stići humanitarna nafta i dizel, ovu tezu nadograđuju ugledna akademska imena, koja opet ne mogu da se načude vitalnosti jugoslovenske privrede — da su sankcije godinu i po dana trenirale strogoću nad bilo kojom privredom ekonomski razvijenih zemalja one bi odavno pukle, a jugoslovenska, eto, još izdržava.

To je tačno pre svega zato što je naša privreda bila neefikasna, netržišna i nepravna i pre sankcija, pa nije bilo potrebno da se posebno adaptira na neracionalne uslove poslovanja pod blokadom, kaže dr Danijel Cvjetićanin. U tim drugim „nevitalnim“ ekonomijama već bi vladao haos, tvrde politički ekonomisti a kod nas su u kolapsu „samo“ saobraćajni, proizvodni i trgovinski sistem i „samo“ su razoreni instituti svojine ugovora, monetarni i finansijski sistem zemlje — sumira ovu kvalitativnu razliku dr Cvjetićanin. Po grubim procenama trenutno srpska

“industrija radi sa oko tridesetak odsto kapa-

citeta, a pomenuta vitalnost se zaista svela na dokazivanje da su sirovine, hrana i energija prednosti srpske privrede u umetnosti preživljavanja. To je i praktično ono što još uvek radi uz visoko raubovanje kapaciteta i akumulacije i topčidersku podršku. U takvoj atmosferi uspešno posluju već oni koji rade sa 50 odsto raspoloživih mašina i opreme.

U industrijskim granama crne i obojene metalurgije, prerade metala, bazne hemije, drvnoj, prehrambenoj, tekstilnoj i industriji kože i obuće, u 15.147 preduzeća trenutno radi nešto više od 646.000 radnika. Po reči-

ma sekretara Udruženja za industriju ı vrednoj komori Jugoslavije mr. Milg Zekovića, u „normalna“ vremena na istim poslovima radilo je više od milior nika. Fabrika automobila iz Kragujevc primer, gotovo uopšte ne radi (ako se ne računa skromnih pet odsto angažox kapaciteta). Pogodni su stali i u fabril prerade metala koje su vezane za aut bilsku industriju, a proizvodnja glinice u pogonu još od 1. januara ove godine.

Manji pogoni povremeno i rade, ali | moguće obezbediti rudu i koks za gij kakav je SARTID (bivša rak rana srpsk: vrede — Smederevska železara). Ranije he sirovina potpuno su istrošene. Kosč „Trepča“ jedva održava proizvodnju, s; ćinom kapaciteta radi podgorička fa aluminijuma, dok nekadašnji gigant, Bor uspeva da održi polovinu nekad proizvodnje. Ukupna Mašinogradnja, ı di Zeković održava se u proseku sa 40 ı kapaciteta.

U ogromnoj količini bede i siromaš kojoj se živi i radi radujemo se kada na: mo bar nešto sirovina sa kojima možen; radimo nekoliko dana — navodi jedar' vrednik. Rad se sveo na igru žmurke... nabavimo nešto sirovina, ispostavi se di ma govira, ili obrnuto. Kada pristanem' radimo i u hladnim nezagrejanim sa, ustanovimo da hladnoću ne podnosi 6' proizvodnja određenih proizvoda. E

Posebno u hemiji koja u sumornoj ri deli tereta sankcija „zahvaljujući“ pos: velikoj uvoznoj zavisnosti prolazi skorc gore. Bazna hemija gotovo i ne radi. Ra: novosadske Petrohemije i HIP Pančev na prinudnim odmorima, HIPOL iz Oc: je potpuno stao, dok je u šabačkoj „7“ proizvodnja PVC odavno zakočena. Za. ku od ogromnih kapaciteta bazne hem, industrije na relativno zavidnom nivG kako kaže Zeković, posluje proizvodni