Borba, Dec 29, 1993, page 21
BORBA SREDA 29. DECEMBAR 1993.
СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ ГРАДА
Повод за конфронтацију између владајуће странке и опозиције на јучерашњем заседању Скупштине града, био је Предлог одлуке о привременом утврђивању прихода који припадају граду, односно градским општинама. Радоје Прица, председник одборничке групе ДС, након што је одустао од предлога да се та тачка одложи за неку од наредних седница, истакао је да је одлука да централним градским општинама остаје само приход од закупа пословног простора дискриминирајућа. Новац који се „слива“ у касе Старог града, Савског венца, Врачара и Звездаре, од закуп-= нина, затим пореза на приходе од пољопривреде, и шумарства, експлоатације шума, рудног богатства..., према речима одборника са ових општина, није довољан за одржавање инфраструктуре, школа, здравствених установа. Зато је са њихове стране подржан
амандман Демократске странке да и ове општине убирају приходе од локалних комуналних такси, коришћења градског грађевинског земљишта, те део од пореза на промет. Потпредседник градске владе (у оставци), Боривоје Милачић, нагласио је да би требало усвојити ову одлуку, иначе привремену, барем до тренутка када почне да се поштује Наредба о уплаћивању одређених прихода буџета Републике. Наиме, све општине су дужне да новац скупљен од откупнина уплати на рачун града, који потом распоређује колико је коме потребно. „Од града се тражи да интервенише у кризним тренуцима, а са друге стране тај исти град нема евиденцију о приходу општина“, рекао је Милачић. Након његовог излагања одборници владајуће партије прихватили су предлог утврђивања прихода граду односно општинама у наредној години.
ле приподају
У истом „паксту“ усвојени су и трећа ресвалоризација буџеста за ову годину, затим предлог финансирања града за 1994. и одлукс о плаћању разних накнада. На јучерашњој седници Скупштине града разрешени су чланови Управног одбора ГСП-а, а изабрани су нови, који ће према опште прихваћеном мишљењу, морати овом телу да редовно поџноси извештаје о свом раду.
Од стране“ представника Српске радикалне странке, у оквиру тачке о именовању новог Управног одбора Музеја афричке уметности, чуо се предлог да би трсбало отворити и музеј капитализма, где би се млади људи научили раду. Последњи овогодишњи скуп одборника Скупштине Београда и новинара завршен је у свечаном салону Старог двора, где је градоначелница, др Слоболанка Груден, приредила новогтодишњи коктел.
М. Гриховић
Дух Београда постоји још увек,
али се не зна где: Он је неу- ·
ништив, само мења свој квалитет. Београд ће се и надаље звати град, премда више уопште не личи на град, већ на селендру. И као такав гради дух за којим многи од нас не чезну — говори Роман Врховски, студент архитектуре, о Београду и „легендарном“ београдском духу.
Када широм територије, која се види са теразијског платоа, све рупе буду пломбиране и сви кровови надзидани, центар града биће најзад растерећен прилива становништва. Стопостотни проценат изграђености градско ткиво ће достићи неколико пута. Убрзо
12
Ред за пушење
Пушачи су жилави људи. Овисни, нервозни и · помало очајни, упорно троше време и чекове на, свој скромни под) ок, Прекјуче, на Теразија; чувар реда, редо„ви нула на чековима, кибицери, коментатори,
ма, све је било на месту. РА
препродавци...
након тога почеће се са руше-
"њем и та пракса ће циркулиса=—
ти. Није немогуће ни обрушавање калемегданске терасе, отварање катакомби. И тек тада ће град сићи на реке, а Београђани ће живети са паткама са Великог Ратног острва.
Без обзира на претње и садашњост, људи се препуштају, није им стало ни до чега и мало је вероватно да ће се ту ишта променити. Нико не утврђује вредности и полазне основе, образовање, као универзално средство, већ изазива смех. Сви су дигли руке од свега, а камо ли од града.
Сада бити млади Београђанин звучи погрдно, јер ма колико ружно звучало, млади
РОМАН ВРХОВСКИ, СТУДЕНТ
:нтиутопиј
мајмуни са пиштољима и бслим чарапама су Београђани, а не дошљаци. Они су препуштени шареним стварима, да би их што више забавилс. А шарене су патикс и шарснс трснерке. То важи за онс „слабије“. Постоје и храбрији, који краду и доказују себе. Зајсјничка им је црта да немају времена за нешто што се зове прогрес или култура, јер они морају да се доказују и да скрећу пажњу на себе на брз и ефикасан начин. А они то раде врло добро. Постоје и они који гледају своја посла, кроз овај град пролазе не гледајући око себе. Премда, све је ту и ма колико га ти игноришеш, сустиже те. T.H.
>
_Има један нови виц: Улази 2 дежурни кој Радмила Богдановића и Радмило га пита: , Je?
има нешто ново2“ „Нема ништа“, каже дежурни, „сем што се на Теразијама окупило десет
хиљада људи.“ „Па јеси луд, што ми не:товог риш, што то не растерујете бре!2“ „Ма не брините шефе, све је у релу: стигле пигадре “ B.M.
БЕОГР 334 291
А 21
НОВОГОДИШЊА ЗАБАВА ЗА КЛИНЦЕ У ДОМУ ОМЛАДИНЕ
За већину натпе деце, поклон-пакстићи Деда Мраза је само пуста жеља, али то ис значи да друге жеље за игром, забавом и дружсњем не могу да се остварс. За њих се нобринуо Дом омладине Београда у сарадњи са Сорос-фондацијом и отворио „Игроград“, бестлатни забавни парк са играчкама, балонима, јунацима Дизниленда, мађионичарима, луткама и другим чудесима. „Кључар Игрограда“, једанасстогодишња Тања, која дели програме „на капији“ каже да је овде свих дана било супер и да упркос својој „дужности“ стиже да гледа представе. Мирослав (10 година), прво пита
да ли је ово апикета за „Дсчје повине“, па кад смо га убедили да пије изјављује: „Најбоља ствар овде вам је „скакаћа гума“. Тако ја то зовем, иначе се каже „падувани дворац“, немојте ићи па кољиће, то је глупа справа“. (Глупа јер је за довојчице). Мали Ђорђе највише воли играње са Мињом Суботом, каже да је прошли пут имитирао „Шљивку“. Даља анкста пијс била могућа јер су сви похрлили код „Лутка - Срећка“, остали су били сувитис мали да говоре за повине. Утисак је да је ово једно од пајрадоспијих места у граду. J.C.
ПОСКУПЕО ГРАДСКИ ПРЕВОЗ
у бодо
Градско саобраћајно предузеће „Београд“ од данас крсће са продајом прстилатних карата за јануар 1994. године. Цене ће по први пут бити израженс у бодовима и, како сазнајсмо у информативном центру ГСП-а вредност бода ће се утврђивати у висини једне нсмачке- марке.
Тако ће маркица за запослене у првој зони износити 45 бодова, у првој и другој 50, а у све три зонс 70 бодова. Само за другу и трећу, запослени би требало да издвоје по 30, а за обе зонс 50 бодова, односно 50 марака. Пензионери са малим примањима и инвалиди ће за све три зоне плаћати један бод, а
јене маркица
LI
писпзиопери друге категорије, за само једну зону — један бод. Осповци средњошколци, студенти, незапослепи и пспзионери друге категорије, илаћаће за све три зоне 1,5 бодова.
За путпике 6е3 карте, доплатна карта у возилу износи десет бодова, а илаћање у року од осам дана стајс 20 бодова.
Продаја маркица на свим пунктовима у граду трајаће до 6. јануара 1994. године. Шалтери ГСП-а неће радити 1. 2. и 3. јануара. У градском превознику напомињу да организована куповина маркица омогућава попуст од 20 Б. Ј.
одсто.
Празнична секција . Фонда „Капетан Драган“
Фонд „Капстан Драган“ дароваће и'ове године за нового-
дишње празнике децу чији су
родитељи погинули или су ра-
њени у овом рату.
Председница Кола српских сестара из Ферсмолда у Немачкој, гђа Драгана Ристић, организовала је слање 118 па-
кетића деци Фонда. Од домаћих дародаваца помиње се
„Ивањица компани“ која сти- · "а пендира десетаро малилпана и“
сваког ће обрадовати пакети| РАЈА
Преко Фонда „Капстан Драган“, гђа Невенка Ђурин из Беча, наменила је испоруку 480 пакетића, као и пошлљке лекова и гардеробе — болницама и домовима за незбринуту децу. Део приспелих новогодишњих поклона поделиће се и деци Крајине. Ј.В.
Ми: ВА ЛАА
МЕ
пи И Ta