Borba, Feb 02, 1994, page 11

пољ

ава њи

BORBA SREDA 2. FEBRUAR 1994.

Das“ vr kk k ht

'GRČKI POGLED NA JU-KRIZU | „PANSLAVIZAM”

Žirinovski i ekstaza srpskih nacionalista

Slobodan Markovic

specijalno za „Borbu“ iz Atine

Atina. — Dok je ruski ekstre-

mista Vladimir Žirinovski sa Radovanom «Karadžićem nazdravljao u čast rusko-srpskog prijateljstva na koje se u Atini,

bar u militantnoj slavjanskoj

formi u kojoj ga on nudi, nc glcda ni malo blagonaklono, grčki mediji su preneli njima saopštcnu novu najavu bosanske srpskog vođe da krajem fcbruara ili -početkom marta dođc u posetu Grčkoj. Njegovc dvc poslednje takve namcrc — prošlog leta i januara ovc godinc — nisu se ostvarile.

I dok uz to — istog dana grčki analitičari. povczuju srpsku mobilizaciju sa cskalacijom borbi i svc više mogućnom intervencijom NATO-a u Bosni koja bi u proccp stavila i Grčku, vcsti iz Vašingtona sc tumačc kao „poslednji pokušaj nalažcnja mirnog rešcnja“. Sa amoričkim predscdnikom Klintonom razgovaraju ncmački kancclar Helmut Kol i šef britanskc diplomatije Daglas Herd, a prcedscdavajući Savcta ministara spoljnih poslova EU, grčki ministar Karolos Papuljas dogovara sc sa amoričkim državnim sckrctarom Vorenom Kristoferom o saradnji EU — SAI) u vczi sa „smiпуапјет“ Возпе.

Kako podvlači grčka državna, TV, „Zapad žcli da okonča rat i očckuje sc da ćc Grčka, kao predscdavajuća EU, igrati odlučujuću ulogu u donošcnju konačnc odlukc“.

„U vezi sa ulopom „plavih šlcmova” lidcr bosanskih Srba jc proccnio da bi, radi brzog okončavanja rata, bilo boljc da sc povuku iz Bosnc“, prcncto jc sa Karadžićcvc konfcrcncije za grčke novinarc, a podvučcno jc i istovetno mišljenje Žirinovskog.

U grčkoj prestonici sc ukazujc da su ruskog ckstrcmistu protcrali u Bugarskoj, otkazano mu jc gostoprimstvo u Slovocniji, dolazak mu je uskraćen u Ncmačkoj, a da je u Bcogradu izbcgao da komcntarišc svojc nuđcnjc „Velike Bugarskc“ koja po mapi koju je sam nacrtao — uključujc i čitav scvcr Grčkc.

Najavljeno je da sc Žirinovski PO Beograda i „narodnog do-

ka prircdcnog u bosanskoj Biје jini“, u „istočnoslavonskom Vukovaru“ sastajc i sa novoizabranim krajinskim lidcrom Milanom Martićem koga jc i atinska štampa označila kao „Miloševićevog čoveka“.

Nevczano s tim, i izvcštavajući iz Prištine o humanitarnoj pomoći Grka Srbima, najtiražniji grčki list „Elcftcros tipos” u poncdcljak jc na prctposlednjoj stranici zabcicžio: „Prcdscdnik Pravoslavnog jedinstva g. Jovica Vlahović izjavio jc da Srbija nc zaboravlja svojc prijatcljc i, kada zatrcba, biće uz njih: „Znajtc da ako budc ugrožcna vaša toritorijalna cclovitost, vcć u svcga ргић 20 дапа пас! се sc na vašoj strani 100.000 Srba spremnih za borbu, a narednih ncdclja i milioni!“ S drugc — i za njih rcalnijc stranc, a osećajući stalnu ugroženost od suscda sa kojima nisu imali dobra istorijska iskustva i duboko ne vcrujući ruskom „vcCliko-idcalizmu“ — kako to oni kažu, Grci sa dubokom zabrinutošću posmatraju jačanjc za njih nikada ugodnog „panslavizma“ i njegovc tcžnjc da sc dokopa „toplih mora“.

Koliko god i sami bili pravoslavnc vcrc i imali pozitivnih iskustava sa balkanskim ratnim savcezništvima, nacionalno ujcdinjcni i osobcni stanovnici krajnjcg balkanskog juga ipak žclc mir svih sa Zapadom kojcm težc ı prcko EU i prcko NATO-a, i u koji polažu i nadc za svoju (još) bolju budućnost.

„Ма gdc sc nalazio, Zirinovski izjavljuje da bi napad NATO-a na bosanskc Srbc bio u Rusiji smatran uzrokom rata. Obavijcnc slovcnskom idcološkom mantijom, i izBOVOrCnC iZzmeđu votkc i srpskc rakijc, ckstromnc nacionalističko frazc Žirinovskog kojc kažu da samo sa Rusima možc biti mira na Balkanu, izazivaju cmotivnc ckstazc srpskih nacionalista koji su konačno otkrili svog idcjnog saborca“, ocenila jc najgledanija grčka TV stanica „Mcga“.

· MILAN GVERO, ZAMENIK KOMANDANTA GLAVNOG ŠTABA VRS

Мета ромода ха bombardovanje

BEOGRAD, (Tanjug). — Zamcnik komandanta Glavnog štaba Vojskc Rcpublikc Srpskc general major Milan Gvero izjavio jc juče, u intervjuu Radio Jugoslaviji, da vojska i rukovodstvo HRcpublikc Srpskc nc daju bilo kakvog povoda za vazdušnu intcr-

- уепсји МАТО ргону srpskih

položaja u Bosni ı Hcrccgovini.

Nema ni jednog razloga u ponašanju našc vojskc, našcg državnog i političkog, rukovodstva, na osnovu kojcg bi sc moglo zaključiti da neko ima razloga da bombarduju bilo našc položaje, bilo našc prostore: Razlozi koji se u najnovije vrcmc pominju su potpuno improvizovani, rekao je Gvero.

On je iznco mišljenje da po-

stojc namcrc da sc, otvaranjcm acrodroma u Tuzli, Unprofor „na indircktan način, a u stvari dircktno, umeša u BiH sukob“, na strani protivnika КерибиКке Srpskc. Takvc potczc mi nc možemo, niti bi iko razuman mogao, odobriti, izjavio jc Gvcro.

Muslimani su zvanično nama objavili rat. Sklopili su vojni savez sa Hrvatima protiv nas i svc jc to još uvck na snazi, izjavio Jc Gvoero. On je rckao da Muslimani odbijaju svc mirovnc prcBoVOTC i inicijativC.

Gvero jc occnio da „najnovijc odlukc i mcrc Vrhovnc komandc oružanih snaga Mcpublikc Srpskc nisu ništa drugo ncpo одромог па тизИтапзке гасе prctnjc“.

Obračun s profiferima: Teslić. — Odavno voć švoerc i kriminal cvetaju u širem području Teslića čemu su lokalnc vlasti bilc nemoćne da stanu u kraj. Zbog toga je Komanda Prvog krajiškog korpusa preduzela energičnu akciju na suzbijanju ovc masovnc pojave. Pripadnici vojne bezbjednosti i Bataljon vojnc policije za samo nekoliko dana oduzeli su roba i stranc valute u vrijcdnosti od prcko

nim civilnim organima vlasti.

Među ratnim profiterima kod kojih. зц ргопадепс уссе колапс |

_ tri miliona maraka. Više desetina lica priycdC00 | Jc ı prcdato nadlcž-

raznih roba namijenjeni krijumčarima muslimanskc stranc, nalazc i mnogi lokalni moćnici od kojih su neke takođe predati civilnim or-

_ pganima.

MILAN BULAJIĆ O MEĐUNARODNOM SUDU ZA RATNE ZLOČINE

Haske odluke „opasnije“ i od samih sankcija

Beograd. — Dr Milan Bulajić, ckspcrt za međunarodno pravo izjavio je Tanjugu da „nc bi trebalo potccnjivati odlukc Mcđunarodnog suda za ratne zločince u Hagu“, bcz obzira na to što jc Sud formiran pod pritiskom vclikih sila, posebno Sjedinjenih Amoričkih Država, i što jc njcgov mandat ncspojiv sa stavovima mcđunarodnog prava.

„Naprotiv. Presuda tog suda mogu potcncijalno biti „opasnije“ i od samih sankcija uvedcnih protiv Jugoslavijc“, naglasio jc Dulajić.

Odlukc Suda, smatra Вшајтс,

mogu da budu brana svim napo-

rima za smanjenje ili ukidanjc sankcija i da, porcd ostalog, čak otvorc pitanjc odgovornosti za ratnc štetc, ljudskc životc i razaranja scla i gradova.

Saloma u Vladi

Zbog toga, kaže dr Bulajić, začuđujuće je što do danas ni Skupština Jugoslavije ni Savezna vlada nisu zauzele stavove prema Međunarodnom sudu za ratne zločine, tim pre što su jedino SR Jugoslavija i Srbi, od usvajanja Konvencija o sprečavanju i vršenju zločina genocida (1940), za to tuženi.

Dr Bulajić je podsetio da je Sud obrazovan samo za Jugoslaviju, što nije bio slučaj ni sa Vijetnamom, Irakom, Avganistanom ili Somalijom, da mu je mandat određen za zločince izvršenc posle 1991. godine, a svima Jc poznato da ratni zločini i zločini genocida, prema Deklaraciji Generalne skupštine UN, ne zastarevaju.

Umesto da se pred Međunarodnim sudom za ratne zločine, prema muslimansko amocričkoj

Venecuele

Karakas. — Novoizabrani predsednik Venecuele Rafael Kaldera uključio je u novu vladu te zemlje državnog tužioca Ramona Eskovara Saloma, dovodeći u pitanje planirano suđenje krivcima za ratne zločine u bivšoj Jugoslaviji, jer je Eskovar ranije postavljen za tužioca u

tom sudskom procesu.

Kaldera je, javlja Rojter, naimenovao prekjuče | Saloma za ministra unutrašnjih poslova u novom kabinetu, a njegovo uvođenje u dužnost zajedno s drugim članovima vlade očekuje se danas.

Izvori bliski predsedniku Kalderi smatraju da njegov novi ministar neće biti u stanju da nastavi rad u sudu za ratne zločine na teritoriji bivše Jugoslavije sa sedištem u Hagu, koji je formirao Savet

bezbednosti UN.

koncepciji, postavlja pitanje individualne odgovornosti ko je koga ubio, kuću zapalio ili silovao, po mišljenju dr Bulajića trebalo bi postaviti pitanje individualne odgovornosti državika (Pape Jovana Pavla Drugog, Genšera, Moka i domaćih secesionista) koji su doveli do takvog stanja da sused suseda ubija ili mu kuću pali...

U skladu s tom koncepcijom, rekao je dr Bulajić, u Amsterdamu je od 12. do 14. novembra prošle godine održan konsultativni sastanak „Balkan Foruma Spinoze Akademija“ o osnivanju Alternativnog suda o Jugoslaviji, poput ranijeg. Raselovog, kako bi se čitavom svetu predočila istina o jugoslovenskoj tragediji.

Da bi se do istine došlo, naglasio je dr Bulajić, od ogromnog je značaja prikupljanje dokaza i najhitnije otvaranje postupaka za utvrđivanje zločina, čime bi se sprečila nadležnost haškog Međunarodnog suda za ratne zločine na prostorima bivše Jugoslavije.

Povodom izgradnje 12 novih ćelija pri jednom haškom zatvoru za eventualne buduće osuđenike iz Jugoslavije, dr Bulajić je rekao da je začuđujuće da se već priprema zatvor, a da taj sud još nije ni usvojio pravila procedure koja se odnose kako na prijem dokaza tako i na izručivanje lica. ППИ MIM IJMIPIJIJIAIJIJIIJIJIIII

Computers 386S5X/40MiHiz “OZ RAM 2Mb / HDD 125 Mb 38a6DX/4omHmr~ 47 Ер RAM 4Mib+128Kb cache / HDD 125 Mb Ш) = 4860Хх/аомНх < RAM 4Mb+256Kb cache / HDD 125 Mb 486DX/5O0NMiHz “RAM 4Mib+256Kb cache / HDD 125 Mb 486DX2/66NMiHz=z “EZ | RAM 4Mb+256Kb cache / HDD 125 Mb

i Štampzače

Mi

prodajemo račumare

U STANDARDNO] KONFIGURACIJI

MT bus I/O kontroler 2s/1p/1g 14" УВА топо топног

SVGA card 512 kb FDD 5.25" ili 3.5" mini fower

аза га

mouse

UZ MOGUĆE

DOPLATE ZA

JAČE ELEMENTE, KUĆIŠTA,

COLOR MONITOR

_ EPSON LX400 A4 9 pina (180 cps) YU, kabl = 450 EPSON LX100 A4 9 pina (240 cps) YU, kabl = 450

_EPSON FX1170 A3 9 pina ·(300 cps) YU, kabli =

1180.

EPSON 10100 A4 24 pina (200 cps) YU, kabl = 600 EPSON. LQ570+ A4 24 pina. (269 cps) YU, kabl = 870.

EPSON LQ1070 A3 24 pina (225 cps) , аб! = МА МБ, (300. dpi), каб! = ~

1290 900.

i HP o 2Mb, (600 dpi), kabl = 3600

2 GODINE GARANCIJE. || 1 О 3) ој: 36р: 4. МА У-Ч Р):3 5 LŠ ad: eV O : редов о 5:90 POPUST З- -10%.

MAKEDONSKA 22/6 (Dom omladine) теЏРах: (011) 3229-109; 3224-378; 3248-208 од9 do 2