Borba, Feb 26, 1994, page 5
108 ВОКВА = 802 6ЏВОТА-МЕРЕЏА 26-27. РЕВКЏАК 1994.
—
3d,
gd
(4: M.
|0) VA: li IH{ 08 il ЈИ Б OV )b [о ог |
le М ЈЕ
51 lg
q 4 b :T 5
U M не 4 СО С
МА ~ ЈН ~
_ li da potvrde penzioneri. Ocenju-
PENZIONERSKI..
Dinar je danas veliki,
Mila Jankovic :
Obećanje profesora Dragoslava Avramovića, tvorca nOVOS antiinflacionog programa, da posle 24. januara „niko neće živeti lošije nego pre“, za sada bi uglavnom mog-
jući minuli decembar kao fatalan, a najveći deo Januara kao „predvorje pakla“, prvi vlasnici čvrste domaće valute sa neskrivenim olakšanjem najčešće kažu: dogodilo se — ne povratilo se. 3
Svako prepodne u beogradskom penzionerskom klubu na Vračaru, u Proleterskih brigada 38, manje više, izgleda isto. Nevelika prostorija, petnaestak jednostavnih stolova i puno sivog duvanskog dima.
Gospodin Radomir „Radić, predsednik kluba, diskretno nam pokazuje sto za kojim su spremn!
Odjednom, pun fti:
čitave tri vekne hleba, a nema ni
еф
тедора
ider
dina rada, dali mi k'o slepcu bonove za hleb. Ovde zaradim osam dinara i markicu za prevoz. Ja ni danas nc mogu (la obradujem unučc čokoladom, kažc Ljubica i brišc suzc. .
Gospođa Antonija S. nas vodi u svoj dom. Na zidu ikona SV. NikoIc. Na starinskoj komodi, u malim mosinganim ramovima, porodične fotografije — pokojnop supruga i bratanicc Miljanc koja živi u Johanesburgu. A šta bi to ona mogla da kaže? Da li je boljc?
— Pa, recimo, jcstc. Malo. Sad sam i na groblje ponovo počcla da idem. Imam i za зусбе 1 та смссе. Prc otišla sam jednom onako bezbožnički. Ccla pcnzija nijc pri- stizala za sveću, o bukctiću hrizantema ni rcči. A onomad sam kupila mimozc. 1 otišla na suprugov grob kako sc valja. Vidite, i tih 22 dinara nešto značc. Dudc ı za voće. 1 pokazuje na činiju: dvc pomorandžc i puno crvenih jabuka.
Na rastanku gospoda Antonija kaže:
— Ipak, napišitc da nijc dobro. Koja mi jc to država! Lckari joj štrajkuju, a ona — бин. Ра ит |јиdima, koji brinu o zdravlju naroda, sigurno nijc lako. Svc dok jc jednima lošc, ne možc ni drugima biti dobro. Je I' tako?
da prekine partiju remija zarad razgovora O Super dinaru i boljem životu.
— Samo ti pitaj, ćero, i ne izVinjavaj se. Neće karte da pobegnu, kaže predusretljivo gospodin Jugoslav Janković, šezdesetšestogodišnjak, penzioner Gradskog saobraća:nog preduzeća. Ako hoćeš pravo — sad je prilično dobro. Ja primam 48 dinara, moja Nada donese nešto manje i Živi se sasvim solidno.
— Čak i kad platite struju, komunalije, telefon?
— Ma šta ti to sad hoćeš, ćero, da ti ja kažem, kad me tako pitaš? Pa ne mogu da ti kažem da Je loše, kad nije. Zar ti ne ideš na pijacu? Pa, vidi, bogati, mogu ovde i koju čašicu da popijem. Mogu i kafu za celo društvo da platim. Šta ćeš Više? 5
Duel sa „opozicijom“.
I gospodin Koča Kočević, enzioner FAP Famosa, ne može da se požali. Sa svojih 60 i oko četrdese-
_ tak dinara supruge Đobrinke, stig-
nu da podmire osnovne potrebe, pa čak i da izdržavaju nezaposlenog sina inženjera.
-— Nekad sam, kaže, ovde u klubu, za celu penziju mogao da
popijem nekoliko kafa. Sad imam da namirim trista. To ti je dovoljno da vidiš kako nam je. Gospodin: Dragan Andrejić još je uverljiviji. Živi sam. Mesecima nije video jaje, meso, mleko... Sad mu pun frižider. Ima i putera i jaja. I jabuka i pomorandži. Ponovo ide na pijacu. Živi kao normalan
_svet. Dobio ponovo — šansu.
— Da preživim, veli. Danas je dinar velik. Možeš za njega tri hleba da kupiš. I što je najvažnije, nema više redova. To je, znate, psihološki vrlo značajno.
Svetozar Tasić, sedamdesetčetvorogodišnja starina, Sa OBTOTTnom šubarom na glavi, penziju ostvario kao privatni-zanatlija. Cuti.
— A vi, gospodine Tasiću, što ćutite? Zar vama nije dobro?
— Nije, kaže kratko, i pravi se kako pomno analizira karte.
— Ma gde nađe njega da pitaš, kori me gospodin Kočević, taj ti je urođena opozicija. :
— Nije mi dobro, jer kad namirim državu, meni ne ostane ništa.
Da nam ne pokvare zaposleni: Koća Koćević,
Sa svojih 60 i supruginih 20 dinara — meni uopšte nijc dobro.
Gospodin Jugoslav se opasno naljutio:
— Ja ponavljam — dobro je. Samo se bojim da nam sve ne рокуаre ovi zaposleni. Evo ih, već navalili svi da štrajkuju. Stalno ncšto izvoljevaju. E, ja sam protiv takvih. Daj Bože da doživotno ostane ovako. Ne treba bolje. Samo da nc bude gore.
— Ako ne bude bolje, neće valjati ni za njih, inati sc gospodin Tasić i kao nezaintcresovano, pri» prema karte za nastavak partije.
— Vidite, molim vas, vi možda
-to ne znatc, objašnjava Dobrivoje
Čemerikić, predsednik Pcnzionerske organizacije Vračara, dok nije krenuo ovaj program ovde sc nismo mogli odbraniti od molbi i plača. Ima još uvek onih koji tražc pomoć, ali to više nije pravilo. Zaista se oseća boljitak. Nekad smo imali i kuhinju, cene bile bagatelne, pa je dolazila sirotinja da ruča.
Jugoslav Janković, Dragan Andreji
i Svefozar Tasić
Ali inflacija nam jc svc uništila. Ostao nam samo bifc. A i opštinske vlasti bi da nas odavdc izbacc. Udarili namct na vilajct — prcko trista dinara zakupnina, a odaklć da .platimo toliko kad jc promct mali.
Tri dana pasulj, pa kupus
Stiže kafa. Unosi jc Ljubica Tošić. Uskoro će šezdesetu. Punih 36 godina provcla za šankom hotela „Central“ kao točilac pića, a sad, iako jc u pcnziji, nužda jc natcrala da se opct vrati za šank. Оуде и pcnzioncrskom klubu, „honorarno” dopunjuje skromni kićni budžct. Jcr njcnc, i prinadlcžnosti supruga Branka, iznosc oko pcdcset dinara, a samo za struju im Valja izdvojiti 30.
— Da je boljc, nc bih pod starc dana dirindžila. U našoj kući sc nije bogzna šta promcnilo. Tri dana
pasulj, pa isto toliko kupus, pa.
sarma... Nikada višc poparc u životu nismo pojeli. Posle toliko go-
Penzionerska primanja u brojkama
Prema poslednjim procenama 60 odsto penzionera prima manje od prosečne penzije (oko 33 dinara), a 'čak 70,1 procenata. od prosečno procenjene plate za prethodni mesec.
Maksimalne penzije OStvaruju samo 406 penzionera i to onih sa „spomenicima“ i priznanjima za „druge zasluge“. Njihove prinadležnosti za januar iznosile su 126,7 dinara, a februarska akontacija 7*,79 dinara. U januaru je najveća penzija po opštim propisima iznosila 107, dok im je sa februarskom акопtacijom pristiglo po 61,02 dinara. Valja napomenuti da ima i onih penzionera čije prinadležnosti iznose 5уеа po sedam, osam dinara.
_.| RADNIČKI DANI
Gladan gladnom ne veruje
Nije bilo dobro ni jesenas, ni zimus, ali su se „
гретсорајо, а зада зреда toga nema
Gordana Đukić, Mila Janković
lako su novi program Za oporavak privrede svi sa nestrpljenjem očekivali, posle mesec dana života i učinka stabilnog dinara, pokazalo se kome je doneo željeno olakšanje, a koga gurnuo u još veći ponor. Penzionerska populacija, svojevremeno dovedena na rub opstanka, konačno je živnula, ali sada su se zaposleni našli u nezavidnoj situaciji. Prema nekim pokazateljima upravo ovih, poslednjih dana, na vrata opštinskih organizacija Crvenog krsta kuca sve veći broj zaposlenih koji prete da preuzmu taj neslavni rekord od penzionera.
— Da se razumemo, nije nam bilo dobro ni jesenas, a, ni zimus, pre nego što je krenuo Avramovićev program. Zašto onda nismo bili toliko bučni i štrajkovali? Pa nismo bili toliko gladni, jer Su se još krckale neke
rezerve, a zamrzivači su bili još koliko-toli- ~
ko puni. Sada smo suočeni sa dnom naših zamrzivača, koje ni u snu ne možemo više napuniti, pa se zato i bunimo. Nisam ni ja ni, moje kolege livci, protiv programa oporavka privrede, ali Ja sam sada na mukama. Slušaj, 93. sam mogao da skoknem do Bugarske, da prodajem robu, da dilujem, pa ako hoću još para i privatno da radim. Sada je sve to nemoguće, a od plate, oko 20 dinara za januar — nema Života. Radnik nije sam sebe dovde doveo, pa ceh treba da plati pravi krivac, komentariše svoje „pre i po-
ste Avrama” Jovica Petrović, livac поуође-
ogradskog IMT.
Nije protiv programa ni Nikola Čubrilo, jer „moramo uz program, nema drugog i boljeg“.
— Ranije su čekovi išli ko pleva, pa se nekako i živelo i nije bilo tako loše. BDogami, sad ne znam kako ću, ovako sigurno ne valja...
Nebojša Savić je u nevolji. Stigle mu kaznene kamate teške celih 150 dinara.
— Čekove nisam ispisivao za luksuz. Pazario sam samo hleb i mleko i ono najosnovnije. Pa zar samo za to što sam hteo da preživim, ovolika kazna, vajka se metalac.
— Ne verujem više nikome, ni rukovodstvu preduzeća, a ni vladi. Nesposobni su nas dovde doveli. Neka mi objasne kako sa 20 dinara da preživim i platim 26 dinara struju, ра ако те tom umeću nauče, VCTOvaću im, gnevan je Rade Radović, takođe livac iz IMT. 1 on i Nebojša Savić, nisu za Otlpuštanje radnika „kojim nam sc sad toliko preti“.
— Kakvi tehnološki viškovi? Pa gde nam je to toliko tehnologija napredovala, da sad radnici moraju na ulicu? U IMT, barem među nama, livcima, nema radnika sa scoskiin imanjima. Godinama smo tražili da se izrade socijalne karte, da se vidi ko živi od sela, a ko od fabrike. I neka nam niko nc prišiva epitete rušitelja programa, poručuje Savić.
Ništa manje nije kivan Ljubiša Rakoće-
vić, takođe mctalac „iz Kruševca, na propu-
tovanju za Suboticu“.
— Misliš da mi je bilo bolje p-e nego sad. Nije dobro ni onda bilo, a nije ni sad. 1 rlalje moram (a 5усксијет. Рокје2г Ме znam.
krckale“ rezerve „muvalo“ se sa čekovima I —
Kako kupiti patike
Ljudi, moji, neka mi neko kaže kako da radim i živim sa ovom mizerijom od dvadesetak dinara za februar, vajka se Jovica Petrović, livac iz IMT. 1 zašto da radim? Dok je plata nešto vredela, ja sam se bukvalno otimao za posao. A posle, kad je na dan isplate vredela pet maraka, bilo me je baš briga. Radio sam na ulici — prodavao cigarete. Supruga, srećom, ima rodbinu u inostranstvu, pa nešto „kapne“. Trebalo je stanodavcu za kiriju dati 80 maraka, a za detetovu jaknu, koje Je išlo promrzlo i golo, 15pisao sam 120 čekova i zadužio se. E, sad stižu kamate... Kad moje dete traži patike, ne ide kod mog direktora. Pitam se da li će on da mi sad obezbedi takav rad i zaradu da mogu da kupim te patike i da preživim mesec dana...
OKU RR OU U U —
Valjda dok mc nc pozovu sa prinudnog, odmora... Катромог за „зустсстот“ vodimo u omanjoj prodavnici:
'Kupuju sc, mahom, hleb i micko. Retko ko (la. nešto više pazari.. Kasirka ispod oka odmcrava jednu stariju mušteriju sa ovcćim zembiljom:
— Evo je! Sad ćc da uzmc četri-pct vekni polubclog, pa još džabc, za bonovc. Blago vama. pospodo, džaba hleb, džaba ulje, dža-
ui | ______________ U S II у —
/ i 7 = а ~ 3 4 Bi i ПР, -— ин а ннанин
•
Sve više „zaposlenih“ pred vra?ima Crvenog krsfa
bc ovo, džaba ono. Šta radite sa onolikom pcnzijom?
Starica sc Iccnc: „Kakvo blago, dalcko mu bilo! Nc zaviđi mi, dctc, na tome. Bruka i sirotinja. Izeš penziju, nc bi mc prchranila ni suvim 'Iebom... Pruža bonove i užurbano izlazi sa čctiri polubcla.
_ Kasirka nastavlja svoj ljutiti monolog: „Šta će joj četiri vekne? Svi hoće da sc ovajdc na ovoj našoj, radničkoj muci. Ja primam platu od nckih četrdesctak dinara i to je sve za mene, mojc dvoje dece. Ona baba izdajc stan za markc, a sin je opasan ŠVCTcer. Imaju para k'o pleve. A, ovamo. džaba hleb... Neka Avramović malo vidi ko treba da ubuduće dobija pomoć. ;
РА