Borba, Apr 27, 1994, page 18

18 ПТТ

BORBA SREDA 27. APRIL 1994.

POVODOM NOVIH „SVESKI” IZ ZADUŽBINE IVE ANDRIĆA

ikrivanje ofkrivenog

Miroslav Karaulac priredio više od stotinu pisama Ive Andrića upućenih Zdenki Marković

od 1918. do 1939. a gotovo spa Su рес о podi i što je izgleda ostalo nepoznato i urednicima časopisa

Očekivan najpre, zbog novih tekstova o poznatom nobelovcu, časopis „Sveske“, koji izdaje Zadužbina Ive Andrića, u novom broju, otkriva — već otkriveno. To je Andrićeva prepiska sa Zdenkom Marković od 1918. do 1939. poznatim slavistom, istoričarem književnosti i piscem, ali i njegovom dugogodišnjom prija-

teljicom. Gotovo sva, od ukupno sto osamnaest pisama koja za

„Sveske“ priređuje Miroslav Karaulac, već su objavljena u posebnom separatu zagrebačkih „Kronika“ još 1981. godine u broju 18-19. Publikaciji Zavoda za književnost i teatrologiju tadašnje JAZU, koja se može lako naći u beogradskim bibliotekama i seminarima za književnost. Bio je to rad istoričara književnosti Tihomila Maštrovića, naslovljen „Nepoznata korespondencija Ive Andrića“, odveć dobro poznat u stručnim krugovima. Prihvaćen osamdesetih godina na odeljenju za savremenu književnost JAZU, koji su recenzirali akademici Jure Kaštelan i Dragutin Tadijanović. Opremljen potpunom kritičarskom aparaturom, sa opsežnim i detaljnim beleškama, koje olakšavaju razumevanje bogate piščeve prepiske. Sa preciznim navođenjem izvora i mesta (Književni arhiv Zavoda za književnost i teatrologiju Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu) gde se nalazi rukopisna građa na osnovu koje je ovaj rad i nastao. Ilustrovan fotokopijama nekoliko Andrićevih pisama upućenih dugogodišnjoj saradnici i prvom „ocjenitelju i

Duge godine nežmosii: Zdenko Marković

kritičaru njegovih književnih tvorbi čije sudove on poštuje i uvažava“, kako će zapisati Maštrović. Gde je ukupna građa sakupljenih pisama, kaže on, poređana hronološki. Sve u svemu, sasvim jasno i nedvosmisleno — autorsko delo koje ima status poput neke druge književne tvorevine, bio to roman, pesma, esej...

S druge strane, urednici „Sveski“ objavljuju Karaulčevo priređivanje bez navođenja osnovnog podatka, o mestu na kojem je autor eventualno prikupljao

DELA PISACA „BIVŠE JUGOSLAVIJE“ U SIDNEJU

Razumevanje sadašnjosti

U nedavnom vvikend-izdanju najtiražnijeg australijskog lista „Sindey Morning Herald“, za koji se sve može reći sem da je naklonjen sadašnjoj Jugoslaviji i njenim žiteljima, a pogotovo ne Srbima, u redovnom kulturnom dodatku „Spectrum“ na polovini strane objavljen je nedavno OSvrt na pet knjiga od troje autora, pod krupnim a ne baš razumljivim naslovom: „Izvan Jugoslavi-

Dvapu? preporucena: Dubravka Ugresić

je, pisci plodne raznovrsnosti“. Autor prikaza, Glenda Sluga, inače predavač istorije na Univerzitetu u Sidneju, naglašava da je piscima zajedničko to što su svi iz „bišve Jugoslavije“. Sluga preporučuje čitaocima dve knjige Dubravke Ugrešić („U raljama života“, „Gaziti strujom svesti“) u izdanju kuće „Virago“, zatim dve knjige Ive Andrića („Prokleta avlija i druge priče“ i

„Konzulski dani“), u prevodu Sili Hoksvort, i knjigu Draga Jančara („Dan kad je umro Tito“ Savremene slovenačke kratke priče).

Za Dubravku Ugrešić, autor prikaza kaže da je iz Zagreba, poznati protivnik nacionalističke politike hrvatske Vlade, od koje je i službeno proglašena za „jugonostalgičara“, što je i ovde u Australiji teška optužba za ozbiljnim i ne uvek predvidivim posledicama.

Andrića, Sluga australijskim čitaocima korektno predstavlja kao dobitnika Nobelove nagrade za književnost 1961. godine i nastavlja da je „rođen u Bosni, hapšen zbog umešanosti u nacionalistički pokret, odgovoran za ubistvo prestolonaslednika Ferdinanda, uživao život naputovanog diplomate jugoslovenske monarhije, nastale nakon prvog svetskog rata, a kasnije slavljeni Jugosloven u Titovoj državi, i čiji je književni opus, nedavno (i strasno) pridodat Srpskom kanonu“. Andrićevo pisanje „priziva uspomene na ruralnu, predmodernu, i etnički raznovrsnu Jugoslaviju, prepoznatljivu Zapadu“, a „Konzulski dani“ Andrića „роtvrđuju kao majstora detalja evropske istorije ranog 20. veka“. Sluga smatra da je objavljivanjem Andrićevih knjiga priznata važnost ovih radova za razumevanje savremenih događaja, uz uverenje da će to i čitaoci uvideti. B.K.V.

bjavljena još 1981. i Rhasnije, što autor nigde ne na-

građu. Karaulca, koliko se iz predgovora vidi, sa Andrićevom prepiskom, povezuje jedino novinar „Zagrebačke panorame“5 Mirko Rogošić. Gospođa Магković je, u razgovoru sa Ovim novinarem, iznela Andrićeva pisma „listala ih ponovo, pokušavajući da se seti redosleda događaja o kojima je govorila“. „Tokom celog njenog uznemirenog prisećanja, kako mi je Rogošić pričao, tekle su joj suze niz

lice“, piše Miroslav Karaulac. Priređivanje bilo kog rukopisa, ogroman je posao, ne previše privlačan istoričarima književnosti zbog teškoća oko dešifrovanja rukopisa. Obično je to višemesečni mukotrpan rad, koji se, kasnije, pretvara u garanciju za autentičnost, da su verno preneti autorovi redovi. Karaulac, koliko se može videti, dodaje samo jedno novo pismo koje je Andrić pisao Zdenki Marković početkom 1939. godine iz Berlina. Možda je to, uz još jedno pismo koje Maštrović navodi, ali izgleda tehničkom greškom propušta, opravdanje, da je

reč o kompletnoj prepisci.

ak i da Maštrovićev rad nije poznat, zna se za knjigu Radovana Popovića „Jelena žena koje nema“ u kojoj je objavljen deo ove Andrićeve prepiske. Jedno od Popovićevih pitanja je i — da li je možda Andrićeva Jelena

Zdenka Marković? „Sveske“ naravno, druge značajne tekstove za celovito sagledavanje Andrićevog dela. Jedino ostaje pitanje: zašto Zadužbina koja se stara o Andrićevom delu, ne raspolaže poda-

cima o rukopisima svog pisca. S. Kostić

UDRUŽENJE KNjIŽEVNIKA SRBIJE

Nagrade i protest

Danas, u 12 sati u Udruženju književnika Srbije biće uručena nagrada Milan Rakić Petru Cvetkoviću i Nebojši Vasoviću. Ovo priznanje Udruženja književnika Srbije dodeljuje se za najbolju zbirku poezije.

Uveče (u 19 časova), na istom mestu, održaće se protestno Veče povodom smene stare redakcije „Književne reči“. Govoriće članovi Udruženja pisaca, Srpskog PEN-a i Udruženja prevodilaca. K.R.

Nagrade Dž. F. Kenedi

Vašington, (AP). — Članci o ubistvima dece u Čikagu, o položaju žena u trećem svetu, O gladi u Sudanu i krizi u Burundiji, doneli su autorima i listovima u kojima su objavljeni Ovogodišnje novinarske nagrade koje se dodeljuju iz fonda Džona F. Kenedija.

List „Čikago tribjun“ je, u toku prošle godine, objavljivao na prvoj strani vesti o svakom ubistvu deteta u gradu, i to mu je donelo veliku nagradu fonda i nagradu za pisano novinarstvo.

Za najbolje članke iz inostranstva proglašena je serija napisa u „Vašington postu“ o položaju žena u trećem svetu, dok je za najbolju televizijsku storiju iz inostranstva proglašeno izveštavanje tv-mreže ABC o gladi u Sudanu. Za najbolji radio-izveštaj proglašena je „Molitva za Burundi“, emitovana na nacionalnom radiju.

donose ~”

NOVE SRBSKE DRAME ISIDORE BJELICE | NEBOJŠE PAJKIĆA

„Polit art“ za monarhisticki teatar

„Dodelom nagrade Aleksanru Popoviću za „Razvojni put Bore Šnajdera“ završena je poluvekovna epoha antisrpske komunističke dramaturgije i Započinje epoha Nove Srbske Drame čiji su postulati: pravoslavni dogmatizam, estetika nacionalnog patosa, folklorni kemp i subverzivni panestetski akshibicionizam!“ glasi prva tačka jedinog „aktivnog“ manifesta kod nas, koga su na juče održanoj konferenciji za štampu, pročitali Isidora Bjelica i Nebojša Pajkić, autori knjige „Nove srbske drame“. Knjiga u izdanju IP „Orbisa“, sadrži drame „Trinidad“, „Ljotić“ i „Sagu o unproforu“ i predstvlja prvi konkretan rezultat delovanja umetničkog pokreta „polit art“ čiji je prvenstveni cilj „da kroz estetski antidemokratski šok dovede do katarze kroz koju se humanistička svest transformiše u liturgijsku“. „Smatramo, kaže Nebojša Pajkić, da umetnost može da funkcioniše jedino u monarhističkom ključu u kome ne postoji ni demokratska ni komunistička cenzura. Zbog toga je delatnost

„polit arta“ usmerena ka formiranju monarhističkog teatra, Čije je polazište u imaginaciji određenoj principom Moni Arha kao jednog načela Božanstva“.

Istovremeno, najavljena је „ekshibicija“, planirana za 6. maj (Đurđevdan) na kojoj će biti izvedena „akcija nacionalnog pomirenja“, „izražena kroz ujedinjenje četničke i ljotićevske estetike. Pomirićemo se i sa najboljim delom komunista-nadrealistima“ rekla je Isidora Bjelica“.

Svoj odnos prema dosadašnjem kulturnom stvaralaštvu Srba „polit art“ će izraziti kroz objavljivanje nagrada koje su do sada dodeljivane, „počev odNin“-ove pa do opštinskih nagrada u kome ćemo reći koji ljudi, po našem mišljenju, zavređuju priznanja“.

Jedan od članova pkreta polit art, Kosta Bunuševac je najavio svoju „transformaciju u Dimitrija lLjotića“, dok je Simonida Stanković svoje učešće, kako na promociji pomenute knjige, tako i na „ekshibiciji“ definisala isključivo kao „Sledbenik četničke ideologije“. 2.1.

GALERIJA SANU — „PUTEVI SRPSKOG INŽENJERSTVA TOKOM 19.

VEKA“

Od pustoš

do civilizacije

Koliko smo uistinu „zaboravili da osluhnemo poruke onih koji su nam predhodili“ i koliko smo „naučili da ne pamtimo kao da je sopstvena prošlost sadržina bez značaja“, pokazuje izložba „Putevi srpskog inženjerstva tokom 19. veka“ koja se večeras u 19 časova otvara u Galeriji SANU. Izložbu su prof. Vladimir Šolaja i kustos Muzeja nauke i tehnike Adela Magdić pripremali studiozno i stručno, nekoliko

pet segmenata: Državna uprava građevina; Inženjersko udruživanje; Obrazovanje inženjera; Od graditelja do vazduhoplovnog inženjera; Inženjeri industrije Srbije 19. veka.

Uzbudljiva priča prati razvoj materijalne baze na kojoj i danas gradimo zemlju — od potpune pustoši koja je ostala posle turske okupacije. Od vremena kad nije bilo ničeg što bi označilo da je Srbija ušla u svet naučno-tehnološke civilizacije, do

Jagodina: Savremena klanica Jozefa Klefiša

Se Isprva, kako kaže prof. olaja, izgledalo je da će sav materijal koji se tiče te oblasti moći da se izloži na nekoj kamernoj izložbi za koju bi bila dovoljna i prostorija od dvadesetak kvadratnih metara. Ali, kako su istraživanja odmicala, otvarali su se novi i novi prostori, materijal je rastao. Do sadašnjeg obima izložbe, koja je zauzela ceo prostor Galerije, došlo se, konačno, strogom selekcijom obrađenog materijala. Građa je podeljena u

UŽICE

početka Prvog svetskog rata kada se uključila u Evropske tokove teorije i prakse.

Uz dokumenta i fotografije koje čine najveći deo OvOg Zanimljivog pogleda unazad, pred Galerijom će biti postavljena i

· obnovljena lokomobila — 0Os-

novna energetska mašina Srbije 19. veka. Posetioci će, pored Ostalog, moći da vide i model jedne od najlepših evropskih lokomotiva, koja je specijalno projektovana za Srpske železnice... S. Popović

Drugi konkurs „Milutin Uskoković“

Užice. — Kulturno-prosvetna zajednica Užice raspisala je drugi po redu konkurs za književnu nagradu „Milutin Uskoković“, u 1994. godini. Nagrada se dodeljuje za neobjavljenu savremenu srpsku pripovetku. Pored Nagrade Milutin Uskoković“, na konkursu se dodeljuju i dve druge nagrade, a prema oceni stručnog, žirija, biće otkupljeno

još sedam pripovetki, koje će sa tri nagrađene, biti objavljene u posebnom broju časopisa za književnost „Međaj“.

Tekst priče (do 20 kucanih strana) treba dostaviti u tri primerka, pod šifrom, na adresu: KPZ Užice, Ulica Petra Celovića br. 4, do 15. novembra 1994. Uz radove, dostaviti u posebnom kovertu rešenje šifre. „ ВЕР.

ле рњо-икл