Borba, Apr 27, 1994, page 21

BORBA

___SREDA 27. APRIL 1994.

TRI SINDIKATA GSP SE PREDOMISLILA

Pretnje odlozile strajk

Štrajk Nezavisnog sindikata, Slobodnog jedinstvenog i Sindikata radnika GSP-a, koji je bio zakazan za danas odložen je na određeno vreme, ali će Štrajkački odbor i dalje raditi, rečeno je na jučerašnjem skupu ovog od-

bora u pogonu „Kosmaj“ Grad- -

skog saobraćajnog preduzeća.

Osnovni razlog neodržavanja štrajka su, kako je objašnjeno, moguće represalije prema štrajkačima. — Zahvaljujući izjavi mr Nebojše Čovića, da će oni koji organizuju štrajk u GSP-u, biti očišćeni kao i tezge u Bulevaru, rad-

sledećim rečima: — Rukovodstvo firme je neposredno pred skup u ponedeljak u pogonu „Dorćol“, kao i ovde u „KosmaJu“, što je činjenica, delilo radnicima jaja. Zbog čega to nije urađeno nekoliko sati ranije, može i da se pretpostavi. Radnici su razmišljali samo kako da sačuvaju jaja i odnesu ih kući, Uglavnom smo zbog toga imali mali broj okupljenih, bar u ovim pogonima — objašnjava Krstić.

Na skupu štrajkača bilo je reČi 1 o suspenziji Koste Sailovića, radnika GSP-a. Član štrajkačkog odbora Milivoje Trajković je na-

~ •

Garaže — pod zemlju

Beogradske zelene površine ugrožavaju: 1) „crno“ tržište, to jest buvlje pijacc koje su se u vremenu sankcija proširile gradom kao kuga, 2) mala privreda, to jest kiosci i radnje, 3) politički mitinzi, 4) neodgovorni građani, za prošlu godinu navodi se cifra od 3 hiljade prijava seče i krađe sadnica, 5) nezajažljiva potreba za parking prostorom i garažama. U vezi sa ovim poslednjim u „Zclenilu Beograda“ je zahtevano da se garaže prilikom novih investicija grade više spratova ispod zemlje, kao što je praksa u svetskim metropolama.

nicima je uliven strah — izjavio je član štrajkačkog odbora Milivoje Trajković. Predsednik Slobodnog jedinstvenog sindikata GSP-a Radoslav Krstić je rekao

da se na zborovima štrajkačkog

odbora pojavljivao jako mali broj radnika i sve to objasnio

pomenuo da će sindikat od svoje članarine izdvajati novac u vrednosti prosečnog ličnog dohotka vozača, sve dok se Sailović ne vrati na svoje radno mesto, koje mu po zakonu i pripada. — Da nismo odložili štrajk, u GSP-u bi bilo najmanje 500

KO ČUVA BEOGRADSKU IMOVINU (II)

Noamirisano obezbe:

Izigravanje zakona, bavljenje delatnošću za koju nisu registrovane, izbegavanje poreskih obaveza, zapošljavanje kriminalaca, korupcija — tako izgleda lista grehova koje je, govoreći za „Borbu“ pre nekoliko dana, Slobodan Rondović direktor društvenog preduzeća „Sigurnost“, pripisao privatnim firmama za obezbeđenje imovine. Kao konkretan primer naveo je Privatno preduzeće „Gordon“ Mirka Martinovića.

— Mi nismo nikakva divlja firma, uredno smo registrovani u Privrednom sudu, između ostalog i za obezbeđenje, pošto se ono podrazumeva pod „ostalim komunalnim uslugama“ — kaže g. Martinović. — Ovakav stav gospodina Rondovića rezultat je njegove nespremnosti da prihvati konkurenciju. Društvene firme su u proteklim decenijama navikle da imaju monopol u ovoj oblasti, dizali su cene kako su hteli, i sada se pojavljujemo

mi koji nudimo kvalitetnije usluge i niže cene.

U „Gordonu“ negiraju da se kod njih zapošljavaju ljudi sa sumnjivom prošlošću, odnosno debljim kriminalnim dosijeom. Ljude zapošljavaju isključivo preko Fonda za zapošljavanje i uz obaveznu proveru u MUP-u.

— Najniža stručna sprema zaposlenih je srednja, a nama se na konkurse javljaju i mnogi visoko obrazovani ljudi, pravnici, lekari. Naš perosnal može samo da imponuje preduzećima sa kojima sarađujemo. Momci izgledaju pristojno, obučeni su jednoobrazno u elegantna odela (oni koje smo sreli u „Gordonu“ imali su bordo sakoe i crne pantalone) oružje se ne vidi ispod sakoa. Svi govore strane jezike. takav naš imidž potpuno je u suprotnosti sa onim što pruža, recimo, „Sıgurnost“. To su još uvek plave uniforme, često neuredni radnici, moeltene, i sa zVezdom na kapi — kaže g. Martinović. /

slučajeva Sailović — mišljenja jc predsednik Slobodnog i jcdinstvenog „sindikata Radoslav Krstić.

Demantovane su i priče o navodnom zahtevu da sc Nozavisnom sinrlikati ohezhedi kamion za prevoz hrane. — Tačno jc da

smo od rukovodstva tražili vozilo, ali je u pitanju bio jedan ncispravan kombi, kojih u GSP-u ima desetak, i to je bio zahtev sva tri sindikata. Neosnovanc su priče o kamionu i luksuznim vozilima — kaže Trajković. Na skupu kojem je prisustvovalo tek dvadesetak ljudi, oglasio sc i Radovan Lačković, predsednik Nezavisnog sindikata. — Štrajk jeste odložen, ali će se štrajkački odbor aktivirati istog trenutka kada se u javnosti objavi zvanično rešenje o vlasničkoj transformaciji nekog od pogona GSP-a i kada se bude videlo ko je i za koliko para kupio određeni pogon. Na kraju je naglašeno da su mnogi radnici bili pokolebani pričama u javnosti O učešću SPO-a u najavljenom štrajku, ali su predstavnici sindikata kategorično izjavili da štrajkački odbor nije politički obojen.

B. Jeremic

amie

Direktor i vlasnik „Gordona“ jeste penzioner SUP-a, ali tvrdi “la to ne znači da ima bilo kakvc veze u toj instituciji i da ne može ni pasoš preko veze da izvadi. Po njegovom mišljenju potpuno je nevažno da li je neko u branši obezbeđenja iz privatnog ili društvenog sektora. — Posla ima dosta i umesto OvOg prepucavanja trebalo bi da se organizujemo radi zajedničkih intercsa. I u ovoj, kao i u svakoj priči o obezbeđenju imovine u gradu, neminovno se pominje i „reket“. Pitali smo gospodu iz „Gordona“ da li su imali problema sa reketašima, odnosno da li su pokušali da ih istisnu sa nekog terena. — Mi se klonimo tih rizičnih objekata, kao što su kafići, restorani, posebno, brodovi. Tu su česte razne mutne igre, lako sc povlači oružje, i ne želimo da stavljamo u torbu glave naših radnika. R. K.

NAŠ NAČIN

Prestonica nj.v. — pljeskavica

Sledeći ideju Zapada o značaju „brze ishrane“ Beograd se pribli-

žio Bliskom Istoku. Njegov za- ·

„51 2пак розтаја је — рђезкаvica, njegov egzotični miris asocijacija na vašarište, njegov ambijent — neupgledni kiosci koJi se preko noći pomeraju s leve na desnu stranu ulice. Sve ovo se apsolutna uklapa u provincijski imidž grada, koji je uzgred — prestonica.

Ko je za ovo zaslužen, ne zna se. U opštinama kažu — oni iz Grada, u gradskoj Skupštini oni iz opština, a kada se nađu zajedno kažu: „Oni što su odlučivali pre nas“

Najinteresantnija je „pljeskavica na Slaviji“. Šta će biti s njom? „Čekamo intervenciju Grada. Bez njih ne možemo ništa. Kada se Slavija bude po-

| smatrala globalno, rešiće se | ~

. („stari saziv dao dozvolu“).

U međuvremenu kisok na Terazijskoj terasi i nadalje će se preko noći („za vreme odmora“ — jednonoćnog „dok se nisu sredile neke stvari u opštini“)

_ to“, kažu u opštini Savski venac-- premeštati.iz levog ćoška. u. des-

Beograđani više vole „s lukom“: Red pred kioskom za pljeskavice na Zelenom vencu gde je do skoro bila cvećara

FOTO: A. STANKOVIĆ

ni. (Da li ga to neki ipak juri?) „Šta da se radi? Beograđani više vole pljeskavice, nego li cveće, a i jeftinije je“, reći će vlasnik novog kioska i iste pljeskavice na Zelenom vencu, gde je do skoro kila cvećara. ~ Лем.

|ВЕОСВАВУЈ 334 209 |N

PROPAO POKUŠAJ UJEDINJENJA NEZAVISNIH | SAMOSTALNIH

SINDIKATA METALACA

Vrh „Nezavisnosfi“ minirao pregovore

Zaposlcni u mctalskoj industriji Srbije, kojih ima oko 400.000, po svemu sudeći ćc i dalje ostati razjedinjcni kroz dva, gOtOVO suprotstavljena sindikata. Pokušaj osnivanja jcdinstvenc Unijc metalaca koja bi okupljala svc mctalcc bez obzira u kom su sindikatu je propao, pa jc država i daljc u poziciji da, koristeći nceslogu Noezavisnog i Samostalnog sindikata, manipuliše sudibnom mcoctalaca. Podsctimo, ova grana ima najvišc radnika na prinudnim odmorima, čak polovinu zaposicnih.

Inicijativa Nczavisnog, sindikata mctalaca pokrcnuta srcdinom minulc godinc, da sc svi moetalci u Republici okupc „pod kapom“ jcdinstvcnc Unijc jc, kažu u ovom sindikatu, propala možda baš njihovom krivicom. Jer, početni razgovori sa kolcgama iz Samostalog sindikata mctalaca su održani, ali jc akcija prekinuta nakon odlukc vrha Ujedinjenih Granskih sindikata „Nezavisnost“, u čijem jc sastavu Nczavisni sindikat mctalaca.

— Pošto smo mi granski sindikat koji poštujc odluku svojc „ccntrale“, na zahtcv Milana Nikolića i Branislava Čanka, ti prcgovori su prckinuti, mada jc bio dogovor da to budc Unija zaposlcnih metalaca bez obzira na sindikalnu pripadnost, a po ugledu na zapadnc sindikat. Namcravali smo da kao mctalci krenemo u prcgovorc sa Vladom i zahtcvamo jcdinstvcnu ccnu rada za cclu granu — kažc Dragan Milovanović, sckrctar Nozavisnog sindikata mctalaca.

— Još u prcgovorima sa Acom Pejaković, tadašnjim predsednikom Sindikata mctalaca, oni su nam rckli da vcrovatno ncćcemo ostvariti saradnju

Karamovic: Mi smo zakazali

„Nezavisni“ i „Samostalni“ demantu ju Izjavu Branislava Čanka, prcdscdnika UGS „Nczavisnost“ objavljenu u „borbi“, gdc je on kazao da je Samostalni sindikat mctalaca odbio saradnju sa kolegama iz Nezavisnog sindikata „jer zato nc postoje uslovi“, dcmantuju mcotalci iz oba sindikata. Aca Pejaković, doskorašnji čcInik SMS tvrdi: „Prihvatili smo inicijativu, upoznali kolcgc iz Nczavisnog sindikata sa radom našc organizaciJc, pa je ostalo na njima da budu domaćini drugug susrcta i da oni nas informišu o funkcionisanju svojc organizacijc i zahtcvima njihovog članstva. Mcdutim, oni sc od tada nisu javili“.

Duro Karanović, potprcdscdnik NSM objašnjava: „Čankova izjava oko odbijanja saradnjc od stranc „samostalnih“ mctalaca nijc tačna. Njihovo Predsvcdništvo jc usvojilo odluku o zajedničkim akcijama, ali smc mi zakazali“.

·zbog Čanka i Nikolića. Sad mislimo da smo pogrešili jer smo priznavajući njihovu odluku, izgubili samostalnost kao grana. Nadali smo sc, da ćemo Unijom dobiti priznanje kao ravnopravni prcgovarači sa državom objašnjava Đuro Karanović, potpredscdnik NSM. On naglašava da ovaj sindikat priznajc Privrcdni komoru i Vladu, icr је pr:znao ı političkc izpDorc, a da je Unija propala jcr Čanak, predscdnik UGS, nc prihvata Vladu, niti ovu državu.

Kako tvrdi Aca Pojaković, početni koraci su postignuti, ali је krajnji potcz ostao na nczavisnima, koji jc trcbalo da budu domaćini sledećeg susrcta

M. I. M.

U TOKU JE TRANSFORMACIJA JAVNIH | KOMUNALNIH PREDUZEĆA

Holdinzi do iula

Do kraja juna beogradska javna i komunalna preduzeća bićc transformisana u holdingc, rcčcno je na jučerašnjoj sednici Komisije Skupštine grada za praćcnje transformacije JKP. Odluku o transformaciji doncla je Skupština grada, i to, kako je rečeno, u cilju „uvođenja višc u ovu oblast“. Planirano je da, za prvo vreme, preduzeća dobiju još ČvIŠĆI status državnih, da bi, nakon donošenja novog saveznog zakona, došlo do njihove privatizacije. Prednost u kupovini dconica imali bi radnici JKP prcduzeća, što je, prema sada važcćom zakonima, nemoguće.

219 neispravnih liftova u gradu

Trenutno u Beogradu nc radi 219 liftova, za čiju je popravku potrcbno prcko 1.000 dinara po ctažnom vlasги. Za njihovu kako je rekao Ncbojša Čović, „blagu sanaciju“. Grad се obezbediti dva do tri miliona dinara, a ostatak sredstava prikupiće se od građana, putem uplatnica „Infostana“. U sedam komunalnih preduzeća (Vodovod i kanalizacija, Gradska čistoća, Beogradske elektrane, Pogrebne usluge, Beograd put, Parking servis i Zelenilo Beograd), po rečima dr Nikole Zelića iz Centra za ckonomske studije, završena je prva faza čitavog posla — grupisanje postojećih delatnosti na monopoiske, „delatnosti podložne tržištu i one koje nisu komunalne. Trenutno je u toku formiranje bilansa osnivanja i procena tržišne vrednosti preduzeća a paralelno s tim, i priprema ecle-

menata za donošcnjc odlukc o osnivanju i poslovanju holdinga.

Posao oko transformacijc ncšto sporijc teče u JKP „Gradske pijace“, zbog koncopcijskih dilema koje su u međuvremenu otklonjene, kao i u GSP-u, gde još nije u potpunosti prihvaćen koncept transformacije. Zbog kako jc rečcno, pojavc špcekulacija u javnosti o rasprodaji GSP-a, predsednik Komisije Slobodan Pavlović je istakao da je reč o procesu koji „upravo trcba da doncsc boljitak“, kao i da će, kada do privatizacije dođe, radnici GSP-a imati prednost u kupovini deonica.

Javno preduzeće za stambene usluge i JKP „Infostan“, po rečima predsednika gradske vlade Nebojše Čovića, očekuje integracija. Novo preduzeće biće oslonjcno na hipotckarnu banku Beograda za čije osnivanje Već postoje ncophodni uslovi. Nakon toga, banka bi preuzela sadašnju funkciju „Infostana“ — objedinjenu naplatu, dok bi „Infostan“ dobio funkciju baze podataka, kakvu imaju svi veći gradovi u svetu.

U toku je i rad na transformaciji Gradskog društvenog fonda za građevinsko zemljište i puteve. Do kraja maja trebalo bi da budu definisana nova institucionalno — pravna ı organizaciona rešenja gazdovanja gradskim građevinskim zemljištem, bazirana na analizi postojećeg načina gazdovanja kod nas, ali i svetskim iskustvom, testiranim na konkretnim uslovima , koji postoje u Beogradu. V. D.