Borba, Oct 31, 1994, page 12
Шјовизтуо
ВЕТТЛЕИНИЕ 17 МАГ06 7УОКМКА
Мађа пата рге
;
ko rijeke
U pošti stoje izmučeni, mahom stariji ljudi koji su, u većini pešice došli na srpsku stranu. Strpljipo čekaju u svom telefonskom porethu. Mnogi su tu svojim poslom, a mnogi tuđom nuždom. Mahom biraju brojeve u Beogradu |
Dragisa Draskovic
— Petnaestak minuta pre ulaska u Mali Zvornik, šabački autobusi redovno se zaustavljaju pred drumskom mehanom „Biser“. Zvanično, da bi napravili predah na putu od Beograda do Ljubovije, ili od Ljubovije do Beograda. Po mnogima, ne čine to samo zbog odmora i gu!aša koji vozači u mehani dobijaju džabe. Putnici za Ljuboviju, Zvornik, Pale, tu, zbog tog zaustavljanja, redovno stradaju od šibicara. „Za ovako nešto, na drugoj strani sledio bi metak“, pojašnjava starina, gledajući dve izbezumljene žene, kojima su šibicari pokupili ko zna kako teško stečene i za kakvu nuždu ponete marke „s one strane Drine u Srbiju“.
Tako, već od „Bisera“, odakle se pruža pogled na, za njenu ćud, začudo mirnu Drinu, pa sve do Malog Zvornika u običnom razgovoru poteže se uzrečica „s one strane“.
Pogled na reku, nažalost, asocira neizbežno na rat na činjenicu da su, iako se tu zateže i plavi, iako se još uvek zelene predeli što plene čarobnom pastoralom, u najbližoj prošlosti, odnosno još prce mesec dana, i po levoj i desnoj obali padale granate. Čak i na predgrađa Malog Zvornika na desnoj i Zvornika na levoj obali Drine. S:
Preko Drine na telefon
„Da je Drina mitska reka, koja nekim prokletstvom, poput Stiksa, povremeno razdvaja svetove, pokazuje Ivo Andrić. Samo teškom mukom ljudskom, njene obale sc spajaju“, objašnjava nam, dok su približavamo Malom Zvorniku, profesor Milun Zarić, koji će krenuti preko malog zvorničkog mosta „na onu stranu“. Tuđmanova predizborna mašinerija zioupotrebila je i karikirala to filozofsko-mitsko što nosi Drina, posebno tezom da je oduvek razdvajala Istočno i Zapadno rimsko carstvo, odnosno got-
ski Zapad od bizarne Vizantije, objašnjava Zarić. Na ulasku u Mali Zvornik, koji je podjednako ulazak i u Zvornik „na onoj drugoj strani“, jer su oba grada podjednako vidljiva, prvo pada u oči džamija u Malom Zvorniku, dakle na teritoriji Srbije. Crkve nema. Na levoj obali Drine, džamije nema. „Više je nema“, objašnjava Zarić. Crkva postoji u Zvorniku, mada se sa srbijanske strane ne vidi. U Malom Zvorniku, dakle u „Istočnom rimskom carstvu“, crkva nikada nije bila sagrađena, jer je tu, po profesoru Zariću, proteklih decenija vladao „papsko komunistički poredak“, odnosno Malozvorničani su uvek bili veći od Marksa. „Sada su na onoj strani na teritoriji Republike Srpske veći Srbi od Srbijanaca. Srušili su džamiju, dok džamija bez problema postoji na srbijanskoj, desnoj strani, na kojoj je počela i gradnja crkve“, objašnjava Zarić.
Rastajemo se u malozvorničkoj pošti, odakle će prof. Zarić pokušati da dozove stare roditelje u dubini Republike Srpske. Računa da je telefonski saobraćaj između Srbije i Republike Srpske uspostavljen. Želeo bi da najavi dolazak kako se starci ne bi previše iznenadili kad stigne. Nažalost, od toga nema ništa objašnjava šalterska službenica ı pokazuje na velike redove pred telefonskim kabinama. „Sve su to ljudi s druge strane, koji su prešli Drinu da bi pozvali svoje u Srbiji“, objašnjava ona.
„Valja nama preko rijeke“, citira sarajevskog pesnika profesor na odlasku. U poštu ostaju izmučeni, mahom stariji ljudi, koji su u većini, pešice, došli na srpsku stranu. Strpljivo čekaju u svom telefonskom poretku. Mahom su to Zvorničani. Mnogi su tu svojim poslom, a mnogi i tuđom nuždom. Mahom biraju brojeve u Beogradu. Jedna starica na sve načine pokušava da dobije inostranstvo. Uzalud. Linije su zagušene. „Prekinuli su linije, Bog ih prekinuo. Ne znam šta mi je sa sinom. Pred operacijom je bio“, bogoradi starica.
_ Ništa nije kao pre, objašnjavaju ostali pristigli „s druge strane“. Lakše se živelo dok su mlađi mogli robu da preteruju preko velikog mosta. Sada možeš preneti samo ručni prtljag.
Blokada kao dva invalide
„Život pod mišicu i ništa drugo, ako ćeš preko mosta“, objašnjava Ljubomir Bogićević. „Crna je ovo blokada. Nismo ga dali Aliji rušiti, a kao da je porušen“, govori starac o jednom od dva mosta, preko kojih je iz Zvornika u Mali Zvornik došao. Kakva je razlika u životu pre i posle
. blokade govori jedini mlađi čovek u redu i ne · predstavlja se: „Više psihološka. To je kao u pri-
či o dva dobrovoljca koji su invalidi. Do jednog određenog dana, Jugoslavija je priznavala invalidninu za izgubljene noge na ratištu. Ko je nogu izgubio dan kasnije, ostao je bez ikakve nadoknade. Onaj, koji je o roku” izgubio nogu ne dobija bogzna kakvu pomoć, ali mu je psihičkilakše od onog što ne dobija ništa. Posle blokade, građani Republike Srpske imaju duhovne traume onog drugog invalida, koji je samo dan kasnije ostao bez noge, završava svoje objašnjavanje ovaj mlađi čovek.
Učenici nesmetano prelaze sa jedne na drugu stranu, normalno pošto pokažu dokumenta. Škole su na obe strane, mada ih je više na levoj, zvorničkoj obali. Nastavu pohađaju redovno, kako se ko i za koje zvanje odlučio. U istoj poziciji nisu radnici, više stotina njih, koji rade na zvorničkoj strani, u Republici Srpskoj. Na posao, zbog „tajminga na mostu“, bez problema odlaze samo oni koji rade u prvoj smeni. Rampe se spuštaju za one iz druge i treće smene i mnogi zbog toga mogu da ostanu bez posla. Spremili su peticiju srpskoj Vladi, protestovali, uskoro dolaze u Skupštinu, ali bar za sada, sve uzalud, objašnjava poslanik Mile Petković.
Da zlo bude veće, za one koji rade u „bivšem Zapadnom rimskom carstvu“ u prvoj smeni, na-
!ћоспо ! харадјпо сагзћуо:
| stali su problemi oko isplat ci Srpskoj zarade se isplaćujii nicama. Radnici iz Srbije ih tim, u zaradu se u Republici besplatna struja, kirija i sliči obali, „u Istočnom rimskom? mora plaćati, a zarade su pc? objašnjava poslanik Petkovi: mima onih koji hleb nasu prepešače mali zvornični mo поЕ No, to kao da nikoga | OCE Е
Ма офазки — Рипа једе
ski lepa. Tamo, na levoj stra: —lu, čovek šeta psa. Nekolike brižno tumaraju pored vode: cije u rečno korito, ribolov u Malom Zvorniku, gde je: nego u Beogradu, restorani: autobuske stanice, pedešeta:
(И zašro JE ŽELEZNIČKI SAOBRAĆAJ POSLEDNJIH MESECI NA IVICI KOLAPSR: ZA VOZOVE NEMA DOVOLI
Pola Srbije odsecćeno od sveta
Saobraćaj prema Timočkoj krajini, Kosovu i jugu Srbije praktično paralizovan. U Niškom čvoru koriste po „par vozoDa“ za Dimitrovgrad, Prahovo, Leskovac, Zaječar i Preševo. Priča sa početka veka. U saobraćaju stočni vagoni i popularni „kaubojac“. U Vranju tek svaka treća lokomotiva ispravna
Pucanje sankcija u vazdušnom saobraćaju opet je omogućilo putnicima, doduše malobrojnim, da bez peripetija otputuju u svet. JAT je za putnike dubokog džepa, za samo nekoliko dana, uspostavio vazdušni most sa Moskvom, Atinom i Larnakom, dogovara polaske za Nemačku, Italiju, Britaniju. Ovi letovi za sav običan i još uvek normalan svet uopšte nisu interesantni.
JAGODINA
Bez „kružnog voza“ za povrafak
I na južnoj pruzi od Beograda prema makedornskoj granici železnički saobraćaj funkcioniše uz velike teškoće. Stanje na lokalnim linijama Sekcije STP Lapovo, koja pokriva područje od Mladenovca do Aleksinca ı prugu prema Resavici i Novom Popovcu, ovc godine odvija se prema redu vožnje.
— Planom saobraćaja, kaže Savo Stojanović, tehnolog u radnoj jedinici ove sekcije, došlo je do restrikcija jedino daljinskih vozova, koji saobraćaju od Beograda prema Nišu i Ristovcu, a u lokalnom prevozu je uglavnom sve kao ranie. Na lokalnim linijama vidno je smanjenje broja vagona na klasičnim vozovima. U mnogima od njih nema ili svetla ili grejanja.
Lapovska Sekcija najviše problema ima na linijama prema Kragujevcu i Resavici, gde vagone vuku dizel-lokomotive. Zbog nestašice nafte ranije je često dolazilo do otkazivanja polaska nekih vozova. Sada je odvijanje saobraćaja redovnije, jer je nestašica nafte ublažena.
Putnici iz pomoravskih gradova najviše protestuju zbog loših veza prema Kruševcu, Vrnjačkoj Banji i Kraljevu. Od Jagodine, Ćuprije i Pa-
Većina, koja bi mogla da kupi jedino avio-kartu do Temišvara (220 maraka) svakog dana bori se za svoje mesto u autobusu (broj polazaka zbog nafte je prepolovljen) ili čeka vozove bez voznog reda. Situacija u železničkom saobraćaju proteklih meseci toliko je dramatična da se našim prugama, čini se, utrkuju jedino — loše vesti. :
raćina odlazi se prema ovim gradovima ргеpodnevim „kružnim“ vozovima i stiže do Kruševca za jedan sat, a otuda se vraća tek posle više sati čekanja u Stalaću, jer ne postoji „kružni“ voz za povratak.
Na železničkim prugama zapadnog pomoravlja takođe postoji samo naftna vuča, pa je u vreme nestašice goriva dolazilo do brojnih otkazivanja vozova. OE 5
NIŠ ?
Redovni polasci, qužva i „kaubojac“
Stanje u niškoj saobraćajnoj sekciji je gotOVO redovno. Broj lokalnih polazaka je blago redukovan u odnosu na normalna vremena kad su vozovi išli bez tereta svetskog embarga. Vozni park je donekle zastareo, ali može da posluži SVISI.
Naši nezvanični izvori tvrde da uglavnom funkcioniše po „par vozova“ od Niša, ka Dimitrovgradu, Prahovu, Preševu, Zaječaru i Leskovcu, uz upozorenje da relacije prema Dimitrovgradu, Prahovu ı Preševu nisu više u isključivoj nadležnosti niške železnice. Smanjen je broj polazaka za Lapovo i Stalać, ali je ova relacija „pokrivena“ brzim i ostalim kompozicijama. koje nisu lokalnog tipa.
— Uvoz neophodnog goriva za železnicu ide upravo preko Niša, tako da niški železničari odmah zadražvaju količine potrebne za ovaj deo Srbije, a preostale količine odlaze za severnije delove Republike. Inače, niška železnica dosad uglavnom nije imala većih problema sa gorivom. stiglo je pismo čitaoca Slobodana Živadinovića koji je stalni putnik na lokalnoj relaciji Niš Zaječar. :
— Nakon kupovine karata u modernoj zgradi železnice Niš (taj proces je kompjuterizovan) pri ulasku u voz za Zaječar setite se da ste se vratili na početak ovog veka. Vagon popularno nazvan „kaubojac“ i valjda drvenarija iz pionirskih dana železnice iz dobra Franje Josifa. Kasnije, prolazeći kroz živopisne predele Svrljiga shvatite da se vozite prugom koju nam izgradiše naši prijatelji Francuzi, takođe u davna vremena. Kompletnu sliku starog vremena daje i mala kompozicija sastavljena od samo dva ili u srećna vremena, tri vagona namenjena je relaciji dugoj par stotina kilometara. Kao poslednje rešenje postoji i stočni vagon, piše dalje Živadinović. U njemu, smeša seljaka sa pijace, radni-
ka, đaka iz škole, studenata, lovaca sa kunići-
ma, ribolovaca i poneka beba koja svoja prva iskustva stiče u dotičnom vagonu.
Za Kosovo dva voza
Mesta na Kosmetu zbog izolovanosti od železničkih magistrala praktično su odsečena od sveta. Prema Kosovu pre samo tri godine saobraćalo je čak pet vozova za Kosovo Polje, s tim što su dva nastavljala prema Skoplju, odnosno Ati-
'ni. Danas prema ovom delu zemlje voze samo
dve garniture. Jedna polazi ujutro, a druga popodne, ali veoma često izostaje iz reda vožnje zbogh nedostatka nafte. 5
U dopisništvo „Borbe“ u Nišu međutim, pri.
VRANJE | "буе manje, vozova kai
Železnička veza juga Srbije 5 Republike je sve gora. Minu: su dva putnička voza na rel! — Niš. Isključivi ražlog otke tak vagona, mada ni Поа tivama bolja. Jer, od 180 lo}, treća je u saobraćaju — Ка:
|