Borba, Nov 18, 1994, page 8
ДОМЕММК
BORBA PETAK 18. NOVEMBAR 1994.
neadekvatne ishrane“
21. 1. Od otprilike 1. juna 1992. g. do otprilike 30. septembra 1992. g., u logoru Sušica, Dragan NIKOLIĆ, kao starešina odgovoran za postupke potčinjenog i sopstvenim postupcima, izvršio je Tešku povredu Ženevske konvencije time što je, tokom perioda oružanog sukoba ili okupacije, učestvovao u masovnom prisvajanju imovine, koje nije bilo opravdano vojnom neophodnošću i koje je vršeno nezakonito i samovoljno, uključujući, ali ne ograničavajući se samo na privatnu imovinu lica zatočenih u logoru Sušica, čija se imena u većini slučajeva ne mogu utvrditi, ali su među njima bili Sead AMBESKOVIĆ, Mubin MUSIĆ, Redo Čakišić i Hasna ČAKIŠIĆ, što je prestup utvrđen članovima 2(d) i 7(3) Statuta Suda.
Рђаска томте
21.2. Od otprilike 1. juna 1992. g. do otprilike 30. septembra 1992. g., u logoru Sušica, Dragan NIKOLIĆ, kao starešina odgovoran za postupke potčinjenog i sopstvenim postupcima, prekršio je Ratno pravo ili običaje time što je tokom perioda oružanog sukoba učestvovao u pljačkanju privatne imovine lica zatočenih u logoru Sušica, čija se imena u većini slučajeva ne mogu utvrditi, ali su među njima bili Sead AMBESKOVIĆ, Mubin MUSIĆ, Redo ČAKIŠIĆ i Hasna Čakišić, što je prestup utvrđen članovima 3(e) i 7(3) Statuta Sud a.
22.1. Od otprilike 1. juna 1992. g. do otprilike 30. septembra 1992. g., u logoru Sušica, Dragan NIKOLIĆ, kao starešina odgovoran za postupke potčinjenog i sopstvenim postupcima, izvršio je Tešku povredu Ženevske konvencije time što je, tokom perioda oružanog sukoba ili okupacije, učestvovao u nezakonitom prebacivanju civila iz logora Sušica u logor Batković, kojima se svima ne mogu utvrditi imena, ali su među njima bili Mubin MUSIĆ, Suad MAHMUTOVIĆ, Seад АМВЕЗКОМТС 1 Кедо САKIŠIĆ, sve lica zaštićena tom Konvencijom, što je prestup utvrđen članovima 2(g) i 7(3) Statuta Suda.
23.1. Od otprilike 1. juna 1992. g. do otprilike 30. septembra 1992. g., u periodu oružanog sukoba, u logoru Sušica, Dragan NIKOLIĆ, kao strešina odgovoran za postupke potćinjenog i sopstvenim postupcima, počinio je Zločin protiv čoveč-
SEDNICA VLADE RSK U VUKOVARU
| DOKUMENTI | MEĐUNARODNI SUD ZA RATNE ZLOČINE U BIVŠOJ JUGOSLAVIJI (7)
26 e Zlocin profiv ~ ~ e сомеспозћ
Dragan Nikolić-Jenki optužen Je za „ ugrožavanje zdravlja i dobrobit zatočenika u logoru Sušica obezbeđivanjem
P
nosti time što je učestvovao u progonu na političkoj, nacionalnoj i/ili verskoj osnovi više od 500 civila, čija se imena u” većini slučajeva ne mogu utvrditi ali su među njima bili sledeći:
Durmo HANDŽIĆ, Asim ZILDŽIĆ, Mevludin HATUNIĆ, Rašid FERHATBEGOVIĆ, Dževad SARIĆ, Muharem KOLAREVIĆ, osoba sa prezimenom ZEKIĆ, Ismet DEDIĆ, Galib MUSIĆ, Fikret „Cice“ ARNAUT, Mubin MUSIĆ, Suad MAHMUTOVIĆ, Sead _AMBESKOVIĆ, Redo ČAKIŠIĆ i Hasna ČAKIŠIĆ, navedeni civili iz Opštine Vlasenica i okoline koji su bili ili se veruje da su bili Muslimani ili nesrbi iz Ovog kraja, time što je držao logor u kome su navedeni civili utamničeni, sve tokom perioda oružanog sukoba ili u okviru masovnog ili sistematskog napada usmerenog protiv civilnog stanovništva, što je prestup utvrđen članovima 5(h) i 7(3) Statuta Suda.
Mehumano postupanje
24.1. Od otprilike 1. juna 1992. g. do otprilike 30. septembra 1992. g., u logoru Sušica, Dragan NIKOLIĆ, kao starešina odgovoran za postupke potčinjenog i sopstvenim postupcima, počinio je Zločin protiv čovečnosti time što je učestvovao u nehumanom postupanju prema više od 500 civila, čija se imena u većini slučajeva ne mogu utvrditi, ali su među njima bili sledeći:
Durmo HANDŽžIĆ, Asim ZILDŽIĆ, Mevludin HATUNIĆ, Rašid FERHATBEGOVIĆ, Dževad SARIĆ, Muharem KOLAREVIĆ, osoba sa prezimenom ZEKIĆ, Ismet DEDIĆ, Galib MUSIĆ, Fikret „Cice“ ARNAUT, Mubin MUSIĆ, Suad MAHMUTOVIĆ, Sead AMBESKOVIĆ, Redo ČAKIŠIĆ i Hasna ČAKIŠIĆ, navedeni civili iz Opštine Vlasenica i okoline, time što je ugrožavao zdravlje i dobrobit zatočenika obezbeđivanjem neadekvatne ishrane, ugrožavao zdravlje i dobrobit zatočenika obezbeđivanjem uslova života koji nisu zadovoljavali ni minimalne osnovne norme i stvarao atmosferu u kojoj su zatočenici srahovali za ličnu bezbednost, tokom perioda oružanog sukoba i u okviru masovnog ili sistematskog napada usmerenog protiv civilnog stanovništva, što je prestup utvrđen članovima 5(i) i 7(3) Statuta Suda. (U potpisu — tužilc Ričard J. Goldston) Priredio: D. B.
Primedbe na nacrt sporazuma sa Hrvatskom
VUKOVAR, Tanjug. — U Vukovaru je juče počela sednica Vlade Repub-
like Srpske Krajine.
Kako je neposredno uoči početka sednice novinarima izjavio krajinski premijer, Borislav Mikelić, Vlada će raspravljati o ishodu pregovora s Hrvatskom, koji su u utorak održani na zagrebačkom aerodromu Pleso.
Biće zauzet i stav o novom Nacrtu sporazuma, koji su prekjuče delegacijama dostavili kopresednici Ženevske konferencije, lord Dejvid Oven
i Torvald Stoltenberg.
Komentarišući novi predlog kopresednika, Mikelić je rekao da srpska strana ima još primedbi, pre svega na one odredbe novog Nacrta sporazuma sa Hrvatskom, koje govore o kontroli vozila koja će ulaziti na UNPA-područja i na stav koji kaže da UN neće propuštati vozila koja voze robu za Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Krajinska delegacija će, po njegovim rečima, tražiti da se taj stav izba-
ci iz sporazuma.
MAKEDONSKA POLITIČKA PANORAMA -
Amerika bliža od suseda?
SAD će uskoro uspostaviti potpune diploma
tske odnose sa Makedonijom 0 Bugarska ša-
lje Makedoncima u Albaniji „porodične pakete“, ali i ehsperte za prevaspitavanje i pokršta-
рапје Ф Стека „Nova demokratija“ protiv embarga
milijarde dolara
Dragan Nikolić dopisnik „Borbe“ iz Skoplja
Pozivajući se na nezvanične izvoOre, „Nova Makedonija“ je juče objavila „redakcijsku vest“ da će SAD uskoro uspostaviti potpune diplomatske odnose sa Makedonijom, pre sastanka KEBS-a u Budimpešti i da će sredinom marta iduće godine predložiti rezoluciju Ujedinjenim nacijama o ukidanju embarga na uvoz oružja „u zemlje bivše Jugoslavije koje nisu zahvaćene ratom“.
Prema ovoj vesti, SAD će na taj način učiniti „dodatni pritisak za prijem Makedonije u KEBS“ i istovremeno ukidanjem embarga na uvoz oružja, što je Makedonija još ranije zatražila „omogućiti ostvarivanje upravo potpisanog: memoranduma o vojnoj saradnji“. Tako da bi odbrana bila „prepuštena samoj Makedoniji uz određenu pomoć Amerike“. U vesti se navodi da bi američki vojnici mogli biti zamenjeni nemačkim.
Naporedo s.time, vest Radio-Tirane da je sofijski Crveni krst podelio Makedoncima u maloj i velikoj Prespi u Albaniji „porodične pakete“ u vrednosti od 20 hiljada dolara, u Skoplju je primljena kao deo „antimakedonske propagande“ Sofije, s obzirom da Prespom „krstare raznorazni njeni emisari, razni kvazinaučnici i 'kvazietnolo-
zi“. Tvrdi se da u tome učestvuju i
službenici bugarske ambasade u”~
Tirani, kao i da je Bugarska pravoslavna crkva najavila i slanje
HRVATSKO-ITALIJANSKI ODNOSI
ilija Miimico specijalno za „Borbu“ iz Rima
— Iznenadno otopljavanje u italijansko-hrvatskim odnosima. Do takvog su zaključka došli posmatrači u Rimu nakon prekjučerašnjeg susreta ministara inostranih poslova dve zemlje, Antonija Martina i Mate Granića. | Elementi za „iznenadno otopljavanje“ odnosa su sledeći:
Hrvatska vlada, rekao je Granić, je „spremna da poštuje sva prava italijanske manjine u skladu sa svojim ustavom i zakonom“ te da je Hrvatska spremna prihvatiti i protokol Saveta Evrope o zaštiti manjina“. Zagreb je tu spreman „koordinirati“ aktivnosti sa Slovenijom. Hrvatska se sprema da postepeno uskladi svoje zakone sa evropskim normama kada je reč o nekretninama i njihovoj prodaji strancima. Na taj način bi se reša-
Zaštife manjina i restifucija dobara: Antonio Martino i Mate Granić
svojih sveštenika ı knjiga u Albaniju. Ekspertska vlada Nikole Kljuseva je obećala Makedoncima u Prespi, koji su uglavnom islamske veroispovesti, značajnu pomoć u poljoprivrednim mašinama, hrani i udžbenicima, ali od toga nije bilo ništa. Crveni krst Sofije, koji je poslao „porodične pakete“ Make-
· doncima u Prespi u Albaniji, „po-
moć je prikupio od nekoliko evropskih „organizacija Crvenog krsta kao humanitarnu pomoć“.
Zapaženo je da je pomoć bila namenjena isključivo Makedoncima u Prespi, gde žive etnički dosta kompaktno, a ne i Makedoncima u drugim krajevima Albanije, iako nemaju viši standard. Tvrdi se da Makedonce u Prespi i grčka pro-
paganda ubraja u svoju nacionalnu manjinu u Albaniji.
Makedonska glasila su dala veliki publicitet izjavi lidera najveće opozicione grčke partije“,Nove demokratije“ Miltijadesa Everta i njegovom opširnom intervjuu objavlienom u listu „Mesimrini“.
Evert je rekao da je Pasok napravio grešku kad je prekinuo makedonsko-grčki dijalog u UN kao i da se njegova partija „Nova demokratija“, i on lično, nikada nisu saglasili sa uvođenjem ekonom-
skog embarga. Evert je izjavio da „Nova demokratija“ mogla da učini, zato što je bila stavljena pred svršen čin, pošto je
Otopljavanje, iznenada
valo i pitanje dobara koje su nakon drugog svetskog rata bili prisiljeni napustiti italijanski građani. Pitanja restitucije tih dobara (još u posedu države) postalo je kamen smutnje u saglašavanjima između Ljubljane i Rima. Granić je najavio da će Hrvatska poštovati sporazum. Italija sa bivšom SFRJ iz 1983. godine obeštećenju za izbeglice iz nekadašnje „Zone B“ u visini od 110 miliona dolara (spora-
zum Ljubljane i Zagreba je da Slo-.
venija plati 66, a Hrvatska 44 miliona). Rečeno je da je susret Martino-Granić poslužio i kao priprema za posetu italijanskog premijera Silvija Berluskonija Zagrebu (uzvratna poseti Hrvoja Šarinića Rimu) do koje će, najavio je Martino, doći u „skorijoj budućnosti“.
Martino je, najzad, konstatovao kako je Italija drugi trgovinski partner Hrvatske te da ne vidi razloga da ne bude i prvi.
ništa nije”
0 Štete od sankcija prema SRJ tri
štampa celog sveta objavila da je Pasokova vlada uvela embargo. Evert je izjavio da bi razgovarao sa Gligorovim, iako ne postoji nikakav zaokret „Nove demokratije“ u pogledu makedonskog pitanja, koji bi vodio kompromisu.
Makedonska glasila su, inače, objavila da se direktne štete od grčkog embarga procenjuju na 300 miliona dolara i da mesečno rastu za 40 do 50 miliona dolara, dok ukupni gubici makedonske privrede zbog sankcija prema SR Jugoslaviji iznose 3 milijarde dolara.
Prema ovim izvorima nacionalni dohodak u Makedoniji u prošloj godini bio je do 42 odsto niži nego 1989. godine, kada je još funkcionisala bivša Jugoslavija. Zbog toga je došlo zato što je 60 odsto industrijske proizvodnje Makedonije realizovano na tržištu bivše Jugoslavije. Ministar za privatizaciju u dosadašnjoj vladi Branka Crvenkovskog dr Jane Miljovski je izjavio da ne treba gajiti iluzije da će tržište bivše Jugoslavije biti ono što je bilo pre rata i pre sankcija kad sankcije budu skinute i rat završen, Miljovski je rekao da će to biti drugo tržište, koje neće biti kao u prošlosti otvoreno samo za makedonske proizvođače.
SLOVENIJA KUPUJE RATNI BROD е Мотакпса о е silazi sa brda
Kadrovi ratne mornarice školopaće se najverovatnije u Albaniji Stevan Šićarov
dopisnik „Borbe“ iz Ljubljane
Prvenstveni zadatak izgradnje odbrambenog sistema Slovenije u sledećoj godini će biti zaštita morske obale, istakao je u Kopru ministar odbrane Jelko Kacin, i istovremeno najavio da će u te svrhe biti kupljen prvi ratni brod.
Prema Kacinovim rečima, za mornaricu će Slovenija kupiti „najbrži brod u Sredozemlju“, dužine 30 metara, koji će brzinu od 40 čvorova dostizati u samo jednom minutu, a za 10 minuta bi iz baze u Ankaranu mogao da
| stigne na svaki deo slovenačkog
mora. Ukupna dužina slovenačke obale je, inače, 47 kilometara. 5
U Ankaranu se planira i pretvaranje nekadašnje bolnice JNA u sedište mornaričkog štaba. Prvi slovenački ratni brod trebalo bi da zbog embarga na naoružanje uplovi bez vojne opreme, koja bi se naknadno montirala, a kadrovi ratne mornarice najverovatnije bi se školovali u Albaniji sa kojom Slovenija već ima ugovor o takvom vidu vojne saradnje.
Ovakav, po Kacinovim rečima, silazak mornarice sa brda na more, predstavlja i svojevrstan oblik upozorenja Hrvatskoj, sa kojom već tri godine Slovenija ne postiže dogovor O morskoj granici u Piranskom zalivu, zbog čega još nije utvrđeno dokle sežu slovenačke teritorijalne vode i da li ima izlaz na otvoreno more.