Borba, Jul 28, 2003, page 7

ekonomija RAJFAJZEN BANKA U EKSPANZIJI U SCG

daptacija stana - na kredit

(Rajfajzen banka odobrila građanima SCG 16 miliona dolara kredita

Rajfajzn banka, koja je po mišljenju pre-

·stižnog britanskog finansijskog časopisa “Juromani” proglašena za najbolju banku u Šr-

biji i Crnoj Gori, ove godine Je-plasirala 110 miliona dolara kredita. Takođe, građanima je

· odobreno 16 miliona dolara različitih kredit-

nih aranžmana. Ovu prestižnu nagradu banka

|| je dobila zahvaljujući upravo rastu depozita i

[11

)

b 5 Pil i o

kredita malim i srednjim firmama, kao i stanovništvu. Rajfajzen banka je, inače i prva banka u zemlji koja je počela sa odobravanjem kredita za kupovinu i adaptaciju nekretnina po do sada najpovoljnijim uslovima. Kako za “Novu Borbu” ističe Budimir Kostić, generalni direktor Rajfajzen banke, sve je više osoba koje se interesuju za stambene kredite. Krediti za kupovinu stana ili kuće mogu da se „dobiju na osnovu dinarskgo učešća od 30 odsto, sa kamatom od 10,95 procenata na godišnjem nivou. Postoji mogućnost da se do sta-

na dođe i uz pomoć deviznog depozita od 20

odsto, sa godišnjom kamatom od 8,95 odsto. Minimalni iznos kredita je 10.000 maksima-

Za adaptiranje stana rok otplate je pet godina: Budimir Kostić

lan 100.000 evra, u dinarsko protivvrednosti, a otplata je 15 godina, odnosno 180 mesečnih rata. Mesečno kreditno zaduženje ne sme

preći polovinu Jednomesečne zarade. Bitan preduslov za stambeni kredit je da korisnik ima stalni radni odnos, i to u trajanju od tri godine.

Za adaptaciju stana može se dobiti kredit pet do deset hiljada evra, sa rokom otplate od pet godina. Ukoliko je traženi kredit veći od 10.000 pa do 70.000 evra, otplata se produžava na deset godina. Isti su uslovi dobijanja kredita, kao ı za kupovinu nove nekretnine, odnosno učešće 30 odsto ili depozit od 20 procenata, sa istom kamatnom stopom. Specifičnost Je da Rajfajzen za adaptaciju nckretnine isplaćuje 50 odsto tražene sume u gotovini. Na preostalu polovinu, prema pribavljenim profakturama koje se odnose na izvođenje građevinskih radova, daje se zajmotražiocu. Pored ovih novina u poslovanju, Rajfajzen odbrava ı potrošačke kredite, kredite za kupovinu novih i polovnih automobila, kredite za toplifikaciju ı gasifikaciju...

D. M. Soleša

DEMANTI “MONTENEGROBERZE” “Jugopefrol”

nije proda?

Podgorica, (Beta). - Član Upravnog odbora “Montenegroberze” Aleksandar Radulović izjavio je da kotorska naftna kompanija “Jugopetrol” nije prodata grčkom “Helenik Petroleumu” za 100 miliona evra, kako tvrde u Savetu za priva– tizaciju.

Radulović je za podgoričke “Vijesti” kazao da je, “ako se pođe od natpisa u štampi, “'Jugopetrol' prodat za oko 65 miliona evra, ali se od te cifre mora odbiti 25 miliona evra jer se ispostavilo da taj novac kotorska kompanija ima deponovan kod jedne crnogorske banke”.

“Treba očekivati da se direktor te banke oglasi, iako po propisima na to nije obavezan, Jer bankarski depoziti predstavljaju tajnu ı mogu se javnosti saopštavati samo na zahtev nadležnog suda. Ali s obzirom da je to bila prodaja od vitalnog interesa za Crnu Goru, ne vidim zašto bi tako veliki Crnogorc ćutao”, kazao je Radulović.

Podsećajući da je investicionim planom predviđeno da “Helenik Petroleum” uloži u “Jugopetrol” 35 miliona evra za pet godina, Radu-

lović Je ocenio da taj novac ne dolazi “automatski” u Crnu Goru, kao i da je sasvim normalno da “novi kupac modernizuje kompaniju kako bi joj stvorio novi imidž”. Radulović je naveo da Je “Jugopetrol” od prodaje nafte i naftnih derivata u 2002. godini, posle plaćenog poreza, ostvario dobit od 7,3 miliona evra, i dodao da profitabilnost preduzeća ni u narednom perliodu neće biti dovedena u pitanje, tako da će te investicije u stvari predstavljati reinvestiranje dobiti koja se ostvari u Crnoj Gori. Privatizacija nacionalne naftne kompanije prošle goidne izazvala je brojne negativne reakcije opozicije i nekih ekonomskih stručnjaka. 'Kako Je tada saopšteno, “Jugopetrol” Je “Helenik Petroleumu” prodat za 65 miliona evra, a “Heltnik Petroleum” se obavezao da u “Jugopetro]” investira Još 35 miliona evra, kao i da uložiti pet miliona evra u razvoj kotorske opštine. Crnogorske vlasti su privatizaciju “Jugopetrola” ocenile kao “jedan od najznačajnijih poslova”.

RUKOVODSTVO “MATROZA” IZ SREMSKE MITROVICE UPOZORAVA

Uvoz ugrozio proizvodnju

Sremska Mitrovica, (Tanjug-Ekos). - Pogon za proizvodnju roto-papira u fabrici hartije “Matroz” u Sremskoj Mitrovici već mesecima ne radi a zalihe su velike, izajavio je član Upravnog odbora Aleksandar Gavrilović.

On tvrdi da tome kumuje i jak uvoznički lobi kojem ne odgovara da domaća fabrika radi, jer bi to ugrozilo trgovinu na kojoj taj lobi ubira dobru zaradu.

Prema njegovim rečima, “Matroz” može godišnje da proizvede 36.000 tona rotohartije i potpuno zadovolji po-

Proizvodnja “Mairoza” može zadovoljiti potrebe domaćeg fržišta za roto-hartijom

trebe domaćih novinskih kuća. U vreme sankcija međunarodne zajednice, šleperi najvećih

domaćih proizvođača novina “bukvalno su čekali da novinska hartija bude skinuta sa proizvodne trake, a magacini su bili potpuno prazni”, podsetio je Gavrilović.

petka u 14 sati.

JE KURSNA LISTA

Beograd, (Beta). - Kursna lista za devize Narodne banke Srbije, koja se primenjuje od

M/VAUJI- 8: MA4l 40:45 40):15|,44\ kurs za 1 US dolar

TRGOVANJE OBVEZNICAMA NA BEOGRADSKOJ BERZI

TBMLJA O/NAKV ~ VAŽI KUPOVNI ~ SREDNJI ~ PRODAJNI Uk (9000 VALUTE KURS KURS KURS EMU EUR || 65.1279 _. 65,3239 __ 65,5199 AUSTALIJA __ AUD il 376737 ~ 377464 378506 prome? KANADA CAD i 407074 408240 _ 40,9474 JAPAN ____JPY ___IOO 476305 477808 470261 NOBVEŠKA NOK 1 7800 79150 70396 2 SVAJCARSKA CHF 1 4707 40380 42,3550 • evr || V BRITANIJA _GBP TI 918459 971223 973987 u ijai SAD USD 1 56,8157 56,9867 S7/BIlN57777 Beograd (Beta) - Na Beogradskoj berzi danas

su prodati obveznice Republike Srbije za izmirenje obaveza po osnovu devizne štednje građana u vrednosti od 450.682 evra.

Najprodavanije obveznice Republike Srbije bi-

kurs zal EUR le su obveznice godišta A 2005 sa obimom trgo-

vanja od 59.471 cvra, a prodavale su se za 85,17 OBUJIKIEI VALUTA KUPOVNI PRODAJNI KUPOVNI PRODAJM odsto nominalne vrednosti. | ij Najmanji promet, od 18.568 cvra, ostvaren Je Makedonija denar ___53,4642 _54,0015 1,5671 Najmanj 1 S i| CC 4 0 2 ED i o 153 233 SOTO pri trgovini obveznicama godišta A 2015, po ceni Slovenija tolar ___203,1818 204.4046 239708] 235,5199 od 36,06 odsto nominalne vrednosti. | Srbija dinar 56,8157 _57.1577 65,1279 65,5199 Serija A dospeva za naplatu svakog 31. maja BiH KM 1.772 7 177108 1,9558 1,9558 od 2003. do 2016. godine.

ponedeljak, 28. jul 2003. 7

“NIKOLA TESLA”

OBRENOVAC ZORAN STOJANOVIĆ: | Uskoro izveštaj ||

o havariji

Obrenovac, (Tanjug). - Di· rektor Termoelektrane “Nikola | Tesla B” (TENT) Zoran Stoja| nović izjavio je juče Tanjugu | da će stručna komisija za ispiti_ vanje uzroka nedavnog rušenja kosog mosta na toj termoelektrani, do 1. avgusta pripremiti preliminarni izveštaj O uzrOcI| ma i posledicama havarije. “Komisija je sastavljena od stručnjaka Elektroprivrede Sr_ bije, TENT-a, Mašinskog fa| kulteta ı Rudrskog basena “Ko| lubara” i oni treba da istraže uzroke i posledice te havarije, | urade procenu štete ı eventualno odrede vreme za završenje radova na sanaciji”, rekao je Stojanović. Sanaciju će uraditi beograd| sko preduzeće “Mostogradnja” i prema njihovim procenam radovi na izradi nove konstrukci| Je mosta mogli bi biti gotovi za | 25-30 dana, rekao je StojanoVić. U SEVERNOM BANATU I POTISJU

Presečam

red duvana | Novo Miloševo, (Tanjug). -

Oko 3000 proizvođača duvana

u sevemom Banatu ı Potisju, | koji u domaćoj proizvodnji učestvuju sa više od 50 odsto, | imaju razloga za zadovoljstvo, bez obzira na sušu.

Duvan je relativno dobro rodio i daće prosečna rod. Za sada nije bilo vremenskih ne| pogoda, a kvalitet duvana će biti dobar.

Inače, duvan se u severnom Banatu i Potisju proizvodi već gotovo dva veka.

| OTKUP “POLJOPRODUKTA” Veće za

. | |

Holandiju

PLATE ZAPOSLENIH VRANJANACA Duple niže | ed proseka | |

Vranje, (Tanjug). - Prosečna zarada zaposlenih Vranjanaca u junu iznosila je samo 6.650 dinara, dok je prosek u Srbiji

| bio 11.346 dinara.

Upola manje, u odnosu na republički prosek, bile su i plate u privredi Vranje jer su iznosile 5.586 dinara - u Srbiji 10.693 dinara. l

Zaostajanje je zabeleženo ı

| u vanprivredi.

| | | |