Borba, Sep 02, 2003, page 22

utorak, 2. septembar 2003.

Poslednji dani genija elektrofehnike

Znameniti naučnik i pronalazač Nikola Tesla umro je pre šezdeset godina, na pravoslavni Božić 7. januara 1943. Bio Je sam u svojoj sobi u njujorškom hotelu “Njujorkeru”. Tu je stanovao poslednjih desetak godina na 33. spratu. Na vratima njegovog skromnog smeštaja je pisalo upozorenje: “Nemojte nikako ulaziti bez dozvole”. Nije želeo niko da ga uznemirava, čak ni hotelsko osoblje. Sobarica ga je našla mrtvog u krevetu, a lekar je zvanično ustanovio da je preminuo usled komplikacija na srCU. Teslino telo je, na zahtev

Save Kosanovića (Plaški, 1894 - Beograd, 1956) kao Teslinog sestrića i jedinog njegovog pravnog naslednika, kremirano a potom sahranjeno na njujorškom groblju Fernklif u Ardsleju. Stotine ljudi je prisustvovalo odavanju poslednje počasti u katedrali Sv. Jovana Blaženog na Reversajd Drajvu. Velika zlatna vrata na toj poznatoj njujorškoj katedrali su bila prvi put otvorena za ovu priliku. Teslin pepeo je 1957. godine Kosanovićeva sekretarica Šarlota Mjuzar prenela u Beograd. Poznati vajar Nebojša Mitrić je izradio zlatnu urnu u obliku sfere u kojoj se sada čuva pepeo u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. O poslednjim Teslinim: danima Je najautentičnije pisao upravo S. Kosanović. Evo kako on, između ostalog, opisuje smrt genijalnog naučnika i pronalazača:

“Od septembra 1941. pa kroz celu 1942. imao sam prilike da češće viđam Teslu,

iako je nerado primao posete... Reagovao je na događaje odlučno i bez ustezanja... Kad sam 7. januara 1943. ujutru ušao u Teslinu sobu sa jednim bliskim prijateljem, Tesla je ležao mrtav. Još mršaviji i bledi, malo zgrčen sa zaleđenim sažaljivim izrazom skoro osmehom na licu. Na velikom okruglom stolu usred sobe stajala Je otvorena jedna metalna kutija, kakvih je mnogo imao, sa pismima i izvučenom slikom, poslednjom Teslinom, u grupi posetilaca 1942. Nešto ga je moralo Jako uzbuditi i ugasio se kao sveća. -

Vest o smrti slavnog izumitelja na području elektrotehnike je brzo preneta čitavim svetom. Tesla je umro u četvrtak (7. I), a u nedelju 10. januara je na radio NjuJorku održana polučasovna emisija posvećena ovom velikanu. Tada je gradonačelnik Njujorka La Gvardija pročitao posmrtni govor koji je napisao poznati pisac jugoslovenskog porekla Luj Adamič. Evo dela tog govora: “Prošlog četvrtka noću umro je, ovde u Njujorku, u svojoj skromnoj hotelskoj sobi, čovek od 87 godina.

Njegovo ime Je Nikola Tesla. Umro Je u siromaštvu ali je bio jedan od · najkorisnijih ljudi koji su ikada živeli.

Njegova postignuća su ogromna i vremenom postaju sve veća.

Da je čeznuo za bogatstvom, Nikola Tesla je mogao da ima hiljade miliona dolara, mogao Je da postane najbogatiji čovek u zemlji - u svefu.

Nije postao.

Nije se brinuo ni o čemu, nije imao vremena ni za šta što za mnoge znači uspeh.

Nikola Tesla je bio veliki humanista, pravi naučni geniJe, pesnik nauke.

Činio Je neobična, zapanju-

Nikola Tesla, 1917.

juća, čudesna dela, dok je živeo među nama, činio ih je samo zato da bi služio čovečanstvu a za svoje zasluge niJe tražio nagrade.

Novac - za njega nije maTIO. Slava - ko je taj ko slavi drugog. To je bio njegov stav.

Zahvalnost - nju nije očekivao ni zahtevao.

Nikada Tesla nije tražio da

bude plaćen za ono što Je uči-

nio za ljude. On je samo radio

ono što Je zahtevao njegov urođeni genije koji je nasledo od majke u rođenoj zemlji, Jugoslaviji.

Ali Tesla nije mrtav. Samo njegovo istrošeno telo sada počiva mirno.

Stvaran, najbitniji Tesli deo živi u njegovom delu, ko je je ogromno, skoro izvz: našeg shvatanja - i koje je bi! ni deo naše civilizacije, naše: svakodnevnog života...” ,

Tri su glavne oblasti elel! trotehnike kojima je Tesh dao epohalan doprinos. Nai: pre, ovaj genije iz Like omogućio primenu višefazn: naizmenične sfruje u sviri oblastima savremenog Živc; ta. Njegovi pronalasci i oj krića u toj oblasti predstavlja: ju celokupno rešeffje proble: matike ove vrste energije, o\\ njene proizvodnje i prenosa do distribucije i iskorišćavanr ja. Posebno je značajno pre: tvaranje u koristan rad, što ji Tesla postigao konstrukcijonr čuvenog indukcionog motor ra koji i danas ima nezamenr ljivu ulogu u svim oblastimz: čovekovog života.

Druga oblast koju je Tesla počeo da izgrađuje jesu viso-: kofrekventne i visokonapon:: ske struje. One danas nose Teslino ime, a posebno mesto zauzima Teslin transformator: Treću oblast grandioznog Te-. slinog izumiteljskog rads predstavlja „radiotehnika.: automatika ı teledirigovanje.: U tim područjima je dao kaDitalna i pionirska ostvarenjas Zbog čega se smatra ocem togs odeljka savremene clektrotehnike. Sve svoje pronalaske, koje je nesebično: i velikodušno poklanjao čitavom čovečanstvu, Tesla je stvarao bez adekvatne materijalne: nadoknade.

(Nastavlja se)

| NJUSVIK LONDON | DO 1995. BROJ TRAFIKOVANIH ŽENA U ZAPADNOJ EVROPI DOSTIGAO JE 120.000.

Freofikime meojbrže resfući Mcrimišrmel

_Sa 19 godina Aliona je zgrabila šansu da napusti svoj rodni grad u južnoj Moldaviji. Njen oženjeni ljubavnik, želeći da okonča tu vezu, obećao je da će Joj srediti posao njegovateljice djece na Zapadu. Odveo je u Rumuniju, da pokupi lažnu viZu, a zatim je ostavio trgovcima seksom. Ovako je počela 18-mesečna odisejJa koja je Alionu odvela preko Rumunije, Jugoslavije i Albanije automebilom, brodom i planinsškim stazama.

Kupovana je i prodavana četiri puta, prisiljena da odradi dug od 2.500 dolara kao striptizeta i prostitutka i po IO klijenata dnevno. Jedne noći u Tirani, kada ju je klijent tukao, susjedi su pozvali policiju koja ju je zatvorila, a potom preprodala lokalnom vlasniku noćnog kluba, koji

ju je vratio u zatvor kada je zatrudnela. Odatle, vratila se kući ovog proleća, uz pomoć ženevske Međunarodne organizacije za migraciju (TOM), agencije koju su formirale evropske vlade koje upravo počinju napad na trafikante umiješane u najstariju profesiju na svijetu.

Ža razliku od lokalne prostitucije, trgovina strankinjama je relativno nova u Evropi. Godine 1989, padom Sovjetskog Saveza, stvoren je region ckonomskog haosa u kojem su kriminalci shvatili da je veoma lako prevariti očajne mlade žene i ući u

– :c OD x» trgovinu seksom. Procenjuje se

da je broj trafikovanih žena u ili unutar zapadne Eyrope eksplodirao sa gotovo nule na 80.000 godišnje do 1995. i nastavio je sta-

bilno da raste na današnjih 120.000, kaže IOM.

Neometani zakonima i policijskim proverama, trafikanti su

procvetali, razvijajući sve speciJalizovaniju mrežu saučesnika, do lažnih agencija za zapošljavanje do falsifikatora pasoša, ka-

Bosovi trafikinga obično plaćaju oko 500 dolara po glavi onima koji vrbuju žene, i koji su najaktivniji u najsiromašnijim istočnim zemljama poput Moldavije i u ratnim zonama, poput Kosova. Oni objavljuju oglase u novinama, ili formiraju lažne agencije za zapošljavanje, manekenec i turizam. “Samo u Moldaviji ima na stotine ovih lažnih agencija”, .kaže Helga Konard, šef radne grupe Evropske unije za trafiking. Vrbovanje obično vrše lokalni

miondčžija, prostorija i “skladišta” za izla ganje novih devojaka, distributera preko interneta i, na kraju, Javnih kuća na Zapadu.

kaže Pol Holms, koji je predvodio jedinicu za borbu protiv tra-. fikinga Skotland Jarda od 1997. ~. do 2002. “To je veoma sofistici- -

Tačno da gangsferi po selima fraže žrfve

ljudi, i oni su vrlo često žene, zato što mogu lako steći poverenje očajnih seljanki. Sve veći broj vrbo- | | vanih se hvata na udicu lažnih agencija za sklapan- | Je brakova. Druge odvode silom. “Trafikanti kidnapuju mlade osobe u izbegličkim kampovima, a po- | tom ih odabiraju po izgledu”, kaže Marko Gramon- |.

ja, šef sektora za antitrafiking u IOM. “Stereotip o gangstcrima koji kruže po malim istočnoevropskim | selima tražeći zgodne mlade žene, u stvari je tačan”. | |

“Pre pet godina trafikanti su bili retka pojava u Londonu, ali sada snabdevaju 80 posto žena u kvartovima “crvenih fenjera”,

ran marketinški model koji veo- ma dobro uparuje ponudu i po-

(Nastaviće se)