Borba, Mar 25, 2005, page 7
) |
| Petak, 25. mart 2005.
BORBA
J
- Policajci opet na pold · Zagreb. - Zagrebački policijski funkcioneri koji su suspendovani nakon nereda na rukometnoj utakmici između Zagreba i beogradskog Partizana vraćeni su na posao, a protiv njih će uskoro biti predložene odgovarajuće disciplinske mere, piše list "24 sata? | | | - izrael pod - pritiskom SAD Tel Aviv. - Američki visoki zvaničnici zatražili su od izraelskog premijera Arijela Šarona objašnjenje o plani00 novih
mapu” za Bliski istok.
· Šaron je oživeo plan o iz-. gradnji novih domova oko Jerusalima kako bi bio spo-. jen istočni, mahom arapski, deo grada sa velikim jevrejskim naseljem Maele Adumim. |
~ Ništa od razgovora šestorke?
Peking. - Tokom razgovora severnokorejskog premijera Pak Pong Jua sa kineskim rukovodiocima u Pekingu nije došlo do napretka oko nastavka razgovora
_ predstavnika šest zemalja
~ kojima je cilj da privole Pjongjang da odustane od nukle-
- -arnog programa, saopštio je
~ kineski predstavnik, prenosi
~ "Tanjug.
·'Sukob u
Avganistanu - _ Kabul.- Sedmoro ljudi,
uključujući dvoje dece, pogi- br
nulo je u provinciji Paktika j OBA |
og tali-
Vi „Saop-
banskog pobunjenika.
lile su američke vojne vlasti uloj zemlji. PMDDN/AMNAI|
Pad ruskog aviona
Dar Es Salam. - Ruski teretni avion, sa osam članova ~ posade, srušio se prošle no~ 6i u tanzanijski deo jezera - + Viktorija, saopštile su lokalne vlasti, - _ Onje dodao da je veći ~ „deo aviona potonuo i da olupine plutaju po površini jezera na dva kilometra od obale. . _Ruskiavion prevozio je ri• bu za Hrvatsku. Bilo je plani- rano da se avion usput zaustavi na aerodromu glavnog · grada Sudana, Kartuma,
_ Religije i . društveni sukobi
_ _Tokio,- U Tokiju je juče
~ počeo 19. svetski kongres Međunarodne asocijacije za istoriju religije, na temu "Religija: konflikt i mir”.
U sedmodnevnom radu naučnog skupa, koji se održava svake četiri godine, učestvovaće više od 1.700 stručnjaka za uporednu religiju. Mnogi filozofi, teolozi, sociolozi, antropolozi, psiholozi, pa i klinički psihijatri i genetičari će pokušati da daju doprinos razmatranju načina na koji religija može doprineti miru i društvenoj stabilnosti, ali i kako ona može podStaći nasilje, terorizam i rat.
Na kongresu će biti reči i o ratom zahvaćenim prostorima bivše Jugoslavije.
Tuberkuloza još
40 !y Pariz. - Borba protiv tuber-
_ kuloze zabeležila je ohra-
~ brujući napredak u većini
· oblasti u svetu, ali ne iu
_ Alrici gde ta bolest, koja čini ~ Smrtonosni tandem sa si- dom, dobija alarmantne raz- mere, navedeno je u deve_ lom godišnjem izveštaju _ Svetske zdravstvene organi- Zacije (SZO). U izveštaju, objavljenom povodom jučerašnjeg Svet-
· Skog dana tuberkuloze, kaže se da je 2003. godine u svetu registrovano 8,8. miliona novih slučajeva tuberkuloze, među kojima 670.000 kod nosilaca virusa HIV (side).
U Africi je broj tuberkuloznih i dalje povećava.
sve
Fasada, a ne država
Na okruglom stolu posvećenom Balkanu, u organizaciji vašingtonskog Instituta za mir, iznete brojne kritike na račun BiH
VAŠINGTON - ZAMENIK VISOKOG MEGđWUNARODNOG PREDSTAVNIKA U BOSNI ı HERCEGOVINI DONALD HEJS OCENIO JE DA, SKORO DESET GODINA OD OKONČANJA RATA, BiH Još NIJE POSTALA PRAVA DRŽAVA I DA KANCELARIJA VISOKOG PREDSTAVNIKA U BiH Još UVEK TEŠKO PRONALAZI PRAVOG PARTNERA U TOJ ZEMLJI.
”eć više od četiri godincč tvrdim da nemamo partnera u vladi i to se, na žalost, nije mnogo promenilo. Niko u vladi ne zna kolika je i kuda ide finansijska pomoć. Niko u
Ešdauna treba smeniti
posvećenom Balkanu, koji je organizovao vašingtonski Institut za mir.
Međutim, on nije poštedeo kritike ni predstavnike međunarodnih institucija.
”Postoji mnoštvo međunarodnih institucija, od Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda pa do USAID-a i Evropske banke za obnovu i razvoj. Sve one imaju svoje mandate, politiku, smcrnice i vrlo su ponosne na ono što rade. Međutim, garantujem vam da, ako ih na nekom do ovakvih sku-
Mostar/ Ljubljana. - Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije iz Ljubljane izneo je stav da bi visoki međunarodni predstavnik u BiH Pedi Ešdaun trebalo da napusti tu funkciju pre isteka mandata, pišu danas hrvatski mediji iz Mostara.
U tom institutu smatraju da je Ešdaun, prihvatajući nacionalne stranke kao svoje partnere, iznimno zakomplikovao političku scenu u BiH i da za to snosi najveću odgovornost za stanje u toj zemlji u po-
slednje dve godine.
Ešdaun je, tvrde u ljubljanskom institutu, na taj način zadao do sada najveći udarac razvoju demokratske alternative u BiH za koju se svojevremeno
vladi se nc bavi određenim programima. Niko ne vodi računa o budžetu, niti O tonmc da u vladi ne bude korupcije. 'lo je problem sa kojim se suočavamo. Imamo fasadu, a ne državu”, istakao je Hejs učcstvujući na "okruglom stolu”
zalagala međunarodna zajednica.
pova upitate na čemu stvarno rade, neće biti u stanju da vam daju odgovor”, rekao je Hejs.
Po njegovom mišljenju, mcđunarodna zajednica je u BiH došla sa pogrešnom premisom da će raditi sa lokalnim
akterima, što se, kako je dodao, pokazalo kao greška.
”Na žalost, ti lokalni akteri su bili oni koji su doveli do rata, koji su nas opstruirali prvih godina misije i čiji je legat trenutna državna struktura”, naglasio je Hcjs.
Međutim, on je priznao da je i pored svih teškoća sa kojima se BIH suočava, vidljiv određeni napredak. To sc, prcma Hcejsovim rečima, prc svcga ogleda kroz jačanje centralne vlasti uz pristanak entitetskih vlada.
”U ovom trenutku imatc zajedničko Ministarstvo odbDbrane, zajedničku obaveštajnu agenciju, poreski sistem, graničnu službu, carinsku službu, sve su to elementi koji jačaju atribute državnosti, ali za. potpun uspeh i razvijanje izlazne strategije moramo učiniti Yiše”, naglasio je Hejs.
Prema njegovom mišljenju, Dejtonski mirovni sporazum je prevaziđen i BiH se mora pomeriti ka izradi ustava kojim će sc stvoriti održiva država.
”Io se ne može ostvariti dok ne dođe do ozbiljnog dijaloga o ustavnim reformama
koji, kako mi se čini, počinje i
naš je zadatak da ih u tome podstičemo, pošto su konačno shvatili da je to u njihovom interesu i da će tako lakše ostvariti svoje ciljeve, vezane za Hvropsku uniju i NALO”, zaključio je zamenik visokog, međunarodnog, predstavnika u BiH.
\ MI
M
7
|
Bugarska i Makedonija bez granice
Premijeri dve susedne zemlje na sastanku u prestonici Bugarske konstatovali da međusobni odnosi Sofije i Skoplja nikad nisu bili tako dobri kao sada
Sofija, Tanjug. - Kroz nckoliko godina između Hugarske i Makedonije neće postojati granice, izjavio jc juče bugarski premijer Simceon Sakskoburggotski prilikom susreta sa svojim
Boškovski u Hagu
Hag, (Beta). - Bivši ministar unutrašnjih poslova Makedonije Ljube Boškovski, optužen za ratne zločince nad Albancima
Lov na
Gotovinu
Zagreb - U potrazi za odbeglim generalom Antom Gotovinom, hrvatska policija usko je sarađivala sa britanskom obaveštajnom službom, ali nisu samo Britanci učestvovali u potrazi za njim, već su informacije razmenjivane i sa službama bezbednosti drugih zemalja, pre svega SAD i Francuske.
Te podatke objavljuje riječki ”Novi list”, pozivajući se na neimenovane izvore iz bivše hrvatske vlade Ivice Račana.
Takva razmena informacija odvijala se i sa drugim zemljama, jer je bilo potrebno intenzivirati potragu za Gotovinom, pa su stavljeni u pogon svi domaći potencijali, a tražena je i pomoć od drugih zemalja, piše ”Novi list”.
2001, smešten je juče u pritvoru Haškog tribunala u Ševeningenu pošto je dobrovoljno doputovao iz Zagreba, potvrdio jc sud u Hagu.
Boškovski je, zajedno sa potčinjenim Johanom 'Tarčulovskim optužen za zločinc nad albanskim civilima u selu Ljuboten u avgustu 2001.
Boškovski ·i 'arčulovski optuženi su u tri tačke za kršenje zakona i običaja ratovanja. Na teret im se stavljaju ubistva,
nasumično uništavanje nasclja i okrutni tretman tokom napada na Ljuboten od 10. do 12. avgusta 2001.
Do dolaska u Hag, Boškovski je bio pritvoren u Puli, pošto je u Makedoniji bio optužen da je kao ministar unutrašnjih poslova narcdio ubistvo dcsctak pakistanskih ilegalnih imigranata uz lažno obrazloženje da su oni pripadnici tcrorističkih organizacija.
Makedonskc vlasti su, pošto
Foto: Rojters
su dobile optužnicu, uhapsilc i izručile Tarčulovskog, u Hag. On se u ponedeljak prvi put pojavio pred sudijom 'Tribunala, ali je odložio za mesec dana izjašnjavanje o krivici.
Po optužnici, Boškovski i "Tarčulovski su bili učesnici zajedničkog zločinačkog, poduhvata čiji je cilj bio nezakoniti i direktan napad na civile i civilnec objekte u selu Ljuboten koji nije bio opravdan vojnoni potrebom. Gadafi pogrešno interpretiran?
Tripoli. - Vlasti u Tripoliju dcmantovale su juče informaciju da je libijski lider Muamer Gadafi izjavio u sredu na arapskom samitu u Alžim da odMDija da oslobodi pct bugarskih bolničarki, koje je sud u libijskom gradu Bengaziju osudio na smrt u maju prošlc godinc.
Neimenovani predstavnik li-
bijskog, Ministarstva za informisanje izjavio je agenciji AFP da je pukovnik Gadafi u Alžiru uputio kritiku zbog "nepravde incjednakih kriterijuma” u postupanju prema državljanima zapadnih zemalja i onima iz država u razvoju. Prema delovima Gadafijevog, govora na samitu u Alžiru, koje
je objavila libijska televizija, libijski lider je rekao da ”zapadni zvaničnici dolaze da traže slobodu za bolničarke i kažu: ”Zelimo sada da ih vodimo s nama”. "Rekli smo im da su na dan kad je sud osudio bolničarke na smrt, u Bengaziju održane demonstracija podrške, Zapad nam je onda rekao: 'Mišljenje
vašeg naroda nas nc interesuje”, kao da želi da kaže da su naši ljudi ovce i da nemamo javno mnjenje”, rekao je libijski lider,
Povodom presude libijskog, suda, Evropska komisija jc izrazila veliku zabrinutost i veliko razočaranje, dok je Vašington ocenio da je presuda ncprihvatljiva. makedonskim · „kolegom Vladom Bučkovskim u Sofiji. Bugarski državni radio javio je da Sakskoburggotski, na pres konferenciji, nije odgovorio na novinar-
sko pitanje koje je nacionalnosti stanovništvo Makedonije, istakavši da je to ”pitanje prošlosti”. Premijer Bučkovski izneo je ocenu da odnosi između Skoplja i Sofije "nikad nisu
bili tako dobri kao sada”. On je dodao da Makedonija racuna na pomoć Bugarske za ulazak u NATO i Evropsku uniju i predložio da ubudu-
će dve zemlje zajednicki
obezbeđuju svoje granice.
Slovenački „rat grafitima”
IJUBIJANA. = VELIKI NATPISI OD KAMENA ”TIITO” ı ”NAŠ "TirrO” OSVANULI SU OVIH DANA NA SLOVENAČKOJ STRANI OKRENUTOJ ITALIJI, KAO JEDAN OD ”KONTRAUDARACA” U PONOVNOM OTVARANJU PITANJA IZ PROŠLOSTI.
Priča je započeta nedavno prikazanim italijanskim filmom o ”fojbama”, navodnim partizanskim zločinima, a dobija svoj nastavak pravim ratom kamenim maksigrafitima postavljenim na nekoliko brcgova na slovenačkoj Primorskoj, čiji su stanovnici najviše stradali od fašizma.
U posljednjih nekoliko dana započelo je pravo takmičenje u postavljanju natpisa sa slovenačke i sa italijanske strance.
Prvo je na Sabotinu, vrhu na 609 metara nadmorske visine, iznad Nove Gorice, obnovljen natpis "Naš Tito”, prvi put postavljen 1978. godine, povodom 30. godišnjice omladinske radne akcije i nastanka Nove Gorice, tako da je vidljiv iz udaljenosti od 20 kilometara.
Ali, nakon osamostaljenja Slovenije, ”Naš "Tito ” je bio zapušten, zarastao i Zamcnjen velikim ”SLO”, što je mcđunarodna skraćenica za novu državu.
Pre dve sedmice je grupa mladih Novogoričana ponovno obnovila natpis Naš lito”, a prošlog vikenda, u noći iz-
La \\. | M Slovenačka komisija istraž
među subotc na nedelju, ncka druga grupa je ispremeštala kamenje tako da je napravila ”Naš Fido ”, što je tokom naredne noći ponovo ”popravljeno”. I na drugim visovima su osvanuli veliki kamcni natpisi ”Tito”- na bregu Kokoška iznad Lipice i na linjanu iznad Kopra, na strani okrenutoj Italiji.
Ni na italijanskoj strani nisu ostali neaktivni. Na svega 800 metara od Slovenije, na italijanskoj strani Sabotina, pojavio se veliki natpis "Živela Italija”. Komentatori ocenjuju da samo na prvi pogled ovaj "rat kamenim grafitima” izgleda simpatično. Istina je malo drugačija jer se oživljavanjemi natpisa samo potvrđuje da granice među ljudima ostaju, ako nc u stvarnosti, a ono u
uje jednu od fojbi
glavama, te se kao bumerang, vraćaju na scenu ”ncporavnati računi”, ne samo sa Italijom i Austrijom, ncgo i unutar njih.
U tri italijanske pokrajine Furlaniji Julijsskoj Krajini, Vidmu i Venetu - živi brojna slovenačka manjina, koja je još "trn u peti” italijanskim desničarskim strankama.
Uz to, danas se u vreme italijanskog članstva u EU sve glasnijc čuju zahtevi da sc konačno obavi ”defašizacija" Italije, na šta ”Forca Italija”, premijera Silvija Berluskonija, nikako neće da pristanc, jer su za sve današnje problemece kako Italije, tako Berluskonija lično ( a njega čeka najmanje pct sudskih proccsa pred milanskim sudom) krivi, ko drugi nego, komunisti. ji