Vreme, Oct 08, 1939, page 8

СТРАНА 8

Недеља, 8 октобар 1939

Нолентивне изложбе шест држава НА ЈЕСЕЊЕМ У БЕОГРАДУ

Иако Је због међународне ситуациЈе био одлаган, овогодишњи Јесењи сајам по своме обиму, по броју излагача, по разноврсности изложеног материјала и по интересовању привредника неће заостати за прошлим сајмовима, који су били врло успели.

Свк изложбени павиљони заузети Затегнутост у свету видно ј' попустнпа н упоредо са н>ом привредни живот опет узима ма> ха у цепој Европи, а поготову на Бапквну, чија је неутрапност парализовала утицај ратне психозе. Тако је новозаказани Београдски јесењи сајам наишао у згодан час. До данас места по свима из пожбеним павиљонима на Сајми> шту заузета су н привредници већ увелико раде на декорисан>у својих штандова, у којима ће сајамској публицн приказатн своју робу. Поред привредног дела изложбе, на овогодишњем Јесењем сајму одржаће се сајам књига и радио изложба. Као новина, која до сада ннје практикована, овога пута биће у оквиру јесењег сајма приређена н сликарска изложба. Сликарска изложба на Сајму Сликарска изложба одржаће се на спрату Спасићевог излотбеног павиљона. На ово) издржби појавнће се многи наши познати ликовни уметници са својим уљима, акварелима, темперима и графикама. Тако ће ово бити јединствена сликарска изложба своје врсте. На изложбама, које су Београђвни до сада видели, појављивапи су се увек само уметници са својим новим творевинама. На овој изложби они ће приказати све своје радове, тако да ће пубпика из унутрашњости иоја нначе не посећује уметничке изложбе, имати прнлике да се упозна са сликарским радовима наших познатих сликара. У исто време даће јој се могућност да пред собом има великн избор при куповини уметничких слика. Колективна изложба шест држава Поред домаћих излагача, који ће се појавити на Јесењем сајму, приказаће колективне нзложбе и шест страннх држава. У свом великом новом н репрезентативном павиљону, који јв подигла на прошнреном делу Сајмишта, Немачка ће приказати све главније гране своје индустрије. У немачком павиљону излагаће 36 великих фирми, које ће приказати следеће производе: металургиске, електротехничке, хемиске, затим разне врсте машина, мотора, разних апарата и пумпи. Поред тога биће приказана нндустрнја хартије, вештачког каучука, за аутомобилске гуме, грађевннског материјала, пор целана и мајолика. У немачком павиљону биће организован специјални обавештајни биро.

Нтапнја ће излагати такође у своме павиљону. Ту ће 43 фирме приказати нашој публици внсокк степен италнјанске индустрије, која све више узима маха на нашем тржишту. Изложени ће бити следећи пронзводн: електрични апарати за мерење и контролисање, селекторн за жито, аутоматске касе н ваге, тон апаратура, радно апарати, писаће машине, машнне за рачунање, оптичкн производи, машнне и алати за обраду метала, електричне машине, мотори, електричне пумпе и вентилатори, косметнчки пронзводи н интересантнији занатскн производи. У бившем чехословачком павиљону излагаће индустрнја Чешко Моравског Протектората. Учествује 17 фирми, који излажу

дизел моторе, влектромоторе, електричне агрегате за заваривање, аутоматске станице за водовод, млинске стројеве, алат и машине за израду метала, хемиске производе, стакло обично и кристално, оптику, бижутерију и кухињске апарате. У румунском павиљону биће приказана целокупна индустриска и пољопривредна делатност Румуније као и њена рудна богаства, а нарочито ми.черал и нафта. Учествује укупно 38 излагача. У мађарском павиљону учествује 24 изпагача, који ће представљати мађарску машинску, металургнску, кожну, текстилну, порцепанску и хемиску индустрију. Поред тога у мађарском павиљону биће излагана као н до сад разна пића. И на крају, у турском павиљону наша публика ће нмати прилике да види изложен познати турски дуван, турске ћилиме, разна орнјентална алкохолна пића, јужно и медитеранско воће и најзад примерке рудног богаства Турске.

НАГРАДЕ АКАДЕМИЈЕ СЕДАМ УМЕТНОСТИ

Хиљаду динара награде за малу улогу у једном позоришном комаду кадемија седам уметностп

главном састанку, коЈи ]е одржан 5 о. м. једногласно је поделила своје награде за ову годину нашим уметницима. Том приликом поред г.г. Симе Пандуровића, Духианл Ђуровића, Борислава Благојевића и Момчила Марковића до6ила је награду и гђа Мила Величковић, чланица Уметничког позоришта. Гђи Величковић додељена је награда од 1000 динара за улогу у комаду Јоакима Вујића ,ЈБубовнаја завист через једне ципеле". Сувише висок форум за сувише малу улогу Ннје нам циљ да критикујемо рад Академије седам уметностн, нити да анализнрамо тачност ме рила по коме су додељнване награде. Али сматрамо за потребно да укажемо на незгодну околиост, која је створена додељивањем награде гђн Мнпи Величковић. Да би се једном уметнику доделила награда високог форума, какав треба да буде Академија седам уметности, потребно је, несумњиво и на првом месту да тај уметник у току године дана

Јуче је у Црквеном суду почело суђење свештенику г. Мипану Сретеновићу уреднику „Пастирског гласа"

УЦрквеном суду, у Патријаршији, почело је суђење познатом крагујевачком свештенику г. Милану Сретеновићу. Оптуженога брани професор Универзитета г. др. Јустин Поповић. Судски колегијум сачињавају сеегитеници, судије Црквеног суда, г.г. Никола Алагић, Никола Јосић и Михајло Недељкоеић. Тужбу заступа свештеник г. Драгомир Мијатоеић. Суђење је тајно За ово суђење у јавности влада велико интересовање. Због тога је публика, међу којом је запажено највише свештеника, захтевала да буде пуштена на суђење. Судски колегијум је то одбио и донео одлуку да суђење буде тајно. У судницу није пуштен ни прота г. Љубомир Богићевић, који је хтео да брани оптуженога. У девет главних тачака оптужница доноси због чега је г. Милан Сретеновић изведен пред Суд. Оптужује се за о"а дела-. што је у свом листу „Пастирски глас", који излази у Крагујевцу критиковао рад црквених власти/ што је без одобрења црхвених впасти покренуо акцију, да се у Крагујевцу подигну из«есне јавнв установе; што својв беседе није давао на читање вишим властима, пре но што их је држао у црк"и/ што је критико®ао црквено пра ■осуђ®!

што јв одржао помен Блаженоупокојеном Патријарху Варнави, ма да за то није имао одобрење« што је без дозволе напуштао своју епархију. што је растурио један број „Пастирског гласннка", који је био забрањен/ што је допринео да се у писту „Глас Шумадије'' отштампа један чланак, који је био против ннтереса црк»е. Одбрана г. Сретеновића Послв прочнтане оптужнице говорио је оптужени г. Милан Сретеновић. Он је нагласио да се при свему што је чинио руководно хришћанским осећањима према својој паствн. Побија све оптужбе. Он се увек борио за јачање цркве и њене ннтересе. Што се тиче оштре критике, коју је доносио у свом листу, г. Сретеновић вели да се и ту руководио само начелима правде и истине. Критиковао је начелно, помињућн имена. Таква критика, која јв поткрепљена доквзима, може да буде само корисна. Што је хтео да подигне у Крагујевцу дом дечјег хранипишта, не може му се замерити, јер је и то вршио у превеликој љубави према двци, коју је и сам Христос толико волео. Завршавајући своју одбрану г. Сретеновнћ јв изнео и рад оних који су га оптуживали, а ко ји ннје био у интересу цркве. Суђвн.о ћв изгледа трајати три дан%.

створи уметннчко дело, које би се својим квалитетом издизало изнад осталих уметничких творевина своје врсте. Међутим, гђа Мила Вепичковић у току ове године не само да неком од својих упога није створила велико уметничко дело, већ нам до данас у овој години није дала прнлнке да је као глумицу видимо у некој већој улози. Она се на позорници појавила само један једини пут, и то два дана пре додељивлња наградв, и то у улозн због којв је награђена. Можда би н ово било довољио. Можда би та једина улога могла да нас убеди у величину уметничког стварања гђе Величковић, да она није била фрагментарна и да јв у њој уопште могло да се дође до великих уветннчких изражаја. Али као што је познато из комада Јоакима Бујића сЉубовнаја завист через једне ципеле» из ведена је на Коларчевом универ* зитету само једна сцена, чије је приказивање трајало једва десет минута. У тој краткој сценн гђа Вепичковић није нграла ни половину тога времена, те је тако њена улога била равна епизодним улогама у већим комадима. А у тако мапој сцени ниједан глумац света, па био он и највећи, не би могао да дођв до пуног изражаја. У таквој сцени ни поред најбоље воље ни поред свих способности глумац не може у своју игру да унесе све уметничке ниансе, нити да прикаже све оно што зна и уме и што га сценскн чинн вепиким. Можда је истина да нема малнх улога већ да има само малих и великих глумаца, алн ннјепан глумац није \г стању да у краткој сцени прикаже највнши степен уметничког креирања. Да резимирамо: ниуком спуча ју није нам цнљ да госпођи МиЛи Величковић оспооимо талент и уметничке квалитете. Она их можда има у највећој мери, али да би за њих добила награду ко јом треба да се уздигне изнад свих престоннчких глумнца и глумаца, она би нензоставно корапа да их прнкаже у једној роли, која би јој дала могућности да дође до пуног изражаја. Овако се ми с правом питамо: зашто исто такву награду нијв добио и њен партнер г. Никола Поповић, који је у истој сцени исто тако добро нграо? Илн се са још више права питамо: зашто ову награду није добило још двадесет престоничких глумвца, чија је игра у слнчним сценама имала слични ефекат? Академија седам уметности, да би остапа на својој внсини, не би смепа да прави спичне грешке. Вл. Сотировић

Јуче је у Загребу отпочео рад Тринаестн конгрес Удружења ратних инвалида Загреб, 7 октобра. — Данас је отпочео рад Тринаести конгрес Удружења ратних инвалида. Конгрес заседава у дворани Радничке коморе. Прво је одржана седница ширег средишњег одбора, која је доцније претворена у конференцију, која претходи конгресу. Постигнута је пуна сагласност по свима питањима, која ће се сутра пре подне изнети пред пленум конгреса. Конгрес наставља свој рад сутра у 10 часова пре подне отварањем свечане седнице конгреса.

ОПШТИНА ЈЕ ЗАВРШИЛА НИЗ РАДОВА НА УРЕЋЕЊУ БЕОГРАДА Београдска општина је завршила велики део комуналних радова на улепшавању Београда и околине. Завршени су радови на зидању продавница на пијаци на Бановом Брду. Тиме је решен важан проблем за становнике онога краја. Исто тако завршени су радови на оправци општинске зграде у Дубљанској улици. Београдска општина сваким даном поклања све више пажње поправкама и проширењу коло* воза поједнних београдских улица. Тако су завршени радови на изради уличних канала у улицама Љутице Богдана, Пуковника Бацића и Маглајске. Исто тако завршено је проширење коловоза на Обилићевом венцу и извршени земљани радови у Прерадовићевој улици. За одржавање калдрме Београдска опиггина одреднла је 160.000 дннара. У улици Цара Николе Друтог реконструисан је коловоз, а у улици Чубриној и Иван Беговој израђен је нов коповоз и тротоар. Београдска општина исто тако завршнла је радове на оправкама пећнне на Калемегдану. Овим је Калемегдан добио још лепши ЈГзглед.

Учеиици првог разреда Српске гимназије у Снопљу пре 39 година

Ученици I разреда Српске гимназије у Скопљу 1899 годнне (Фото Свет. Томић)

Српска гимназија у Скопљу отворена је 1894 године. Пр ве три године јв животарила. Ученици су били махом варошка деце, највише из Санџака, а најмање из Скопља. Наставници су били наши стари учитељи. Године 1897 поспат је у Скопље за директора Коста Ковачевић, професор из Београда- али неумешношћу нашнх претставника у Скопљу њему није одобрено од стране турских власти да ради у школи, већ је целу зиму провео ван школе. Тек у лето 1898 године дозвољен му је приступ у школу. У септембру 1898 године дошли су у Скопље за наставнике пок. Влада Пег-ковнћ, доцније рек тор Уннверзитета, и потписатн ; а идуће године пок. Атанаснје Пејатовнћ, пок. Алекса Станишић и Петар Косовић. Те је године Ковачевић премештен за Битољ, а у Скопље је дошао за директора пок. Радослав Агатоновић, професор из Солуна.

КУСТОС САРАЈЕВСКОГ МУЗЕЈА ПРОНАШАО БРОНЗАНА КОПЉА ИЗ ПРЕИСТОРИСКОГ ДОБА Сарајево, 7 октобар. — Кустос сарајевског музеја г. Днмитрије Сергејевски вратио се са научног путовања у Благају на Свни, где јв првгледао остаткв римске железне друзге и пронашао многа оружја из римске ливнице, новац из трећег и чвтвртог века и надгробнв плоче. Код Босанског Грахова г. Свргејевски је нашао два добро очувана бронзана копља из преисторијског доба.

Јуче [е оШена предаја ратне заставе новом ратном броду „Љубљана" Заставу је поклонио град Љубљана Сплит, 7 октобра. — На свечан начин обављена је данас предаја ратне заставе новом ратном броДУ, торпиљеру „ЈЂубљана" коју је даровао град Љубљана. Манифестација је обављена у арсеналу јадранског бродограднлишта у Сплиту.

Наше су сеоске основне школе почеле радити у Скопској епархији одмах после деведесетих го дина. Али како је у њима рад био нередован, то се за неких 6—7 година није десипо да иједно сеоско дете сврши основну школу. Тек 1898/99 и 99/900 било је у неколико школа, нарочито у Скопској Црној Гори, ученика који су са успе*ом свршипи 4 разред. Нашим просветним властима веома је било стало до тога да имају што више сеоске деце у гимназији. Стога смо за те две године нарочито деветстоте примили у гимназнју скоро све ученике са свршеннм четвртим разредом. Родитељи су радо децу слапи у гимназију. На фотографији се виде ученици у сељачком оделу и то изузевши неколицину сви су остали из црногорских села. Напред су Милутнн Јовановић из Гусиња у васој вићком одепу.

у шумадиском оделу је са шајкачом Зарија Марковић, архитекта и предузимач у Београду, а до њега, с леве стране, у мијачкој долами Цветко Ђорђевић из Тресомча, шкоп. надзорник у-пен зији. Међу ученианма су Драгољуб Газикаповић, инжењер, Јован Ђеннсијевић- економ, Јован Милчић школ. надзорник, Јован Костић књижар и други. Са стране у пригрнутом капуту је Радоспав Агатоновић, а позади ученика су васпитачи Пејатовић н Станишић. Сви ови ученици свршили су школе и посталн добри и вредни националнн н просветни радници. Највише нх је свештеника и учитеља. Многи су као комите и курири комитски погннупи. Колико их има сада у животу не знам, јер су се растурили по целој нашој држави. Свет. ТомнК

У 11 часова прв подне, када Је био заказвн почетак свечаности, на палуби торпиљера „ЈБубљана" налазнли су се заменик повереника банске власти г. Лугер, заменик команданта дивизије, бригаднн генерал г. Деспот Дамњановнћ, сплитски бискуп г. др.

УСПЕЛА ОПЕРАЦИЈА СРЦА У ПАНЧЕВУ Панчево, 7 октобра. — У петак увечв у Панчеву се десила једна туча. Коста Букарин, пекарски помоћник отишао је у једну кафану, где је играо карте са Стеваном Димитровнм и Савом Несторовим. Попгго су му ова двојица узели на картама сав новац, Букарин је отншао кућн, узео једну вилу и пошао у потеру за својим партнерима. Ускоро су се сусреди и нзмеђу њих је дошло до туче. У тој тучи Букарин је задобио ударац нолчем у леву страну груди. Он је одмах пренет у болницу, где је г. др. Миодраг Ђурашић констатовао да је рањеник већ подумртав. Ипак, г .др. Ђурашић је предузео хитну операцију и отворио груди повређеном Букарину. Том приликом он је видео да је срчана марамица сва у крви, док је срчани мишић пресечен. Г. др. Ђурашић брзо се одлучио, извадио срце и брижљиво га опрао, а затнм га вратио на његово место. После краћег времена, срце је почело нормално да функционише и рањеник је дошао свести. Он се данас прилично добро осећа, тако да га је и полиција могла саслушати. По свему изгледа да ће Букарин остати у животу. Овом приликом треба напоменути да град Панчево још нема кола за спасавање, тако да се и најтежи рањеници морају преносити обичним кодима. Бонефачић, повереник градског поглаварства г. др. Спалатин и друпз угледне личности. Соколску жупу заступао је стврешина г. др. Лауш, а Јадранску стражу г. др. Иван Деспот. На овој свечаности град ЈБубљану, као дародввцв и кума заставе. заступао је г. др. Јурак Адлешнћ, претеедннк ЈБубљанске општинеУ 11 часовв свечаност је отворно претседник ЈБубл>анске општнне г. Адлешнћ говором, у коме је иствкео важност улоге Краљевске ратне морнарнце. Г. др. Адлешић је подвукао да ће град ЈБубљана са поносом славити данашњи дан, који ће у аналима његове славне историје битн забележен као важвн нсториски догађај. — Предајем вам ову заствву, коју дерује град Љубљана, рекао је г. др. Адлешнћ као еимбол јуначке части. а са желлм да је пронесете св благословом свугде где овај торпиљер буде резао таласе сињег мора. Желим вам дв торпнљер „ЈБубљана", под заставом која носи н грб словенвчке престонице, заједно са торпиљерима „Београдом" н „Загребом" отпочне свој пут за срећу и велику будућност Краљевнне Југославије, а на част и славу Краљевске морнарнце и све наше оружане силе. У нме Краљевске морнарице говорио је контраадмирвл г. Маријашевнћ. који је на крају дигао на копље бојну заставу са знамењем града ЈБубљане н позвао присутне да узвикну: „Живео Краљ и Његов Дом". После тога обављено је освећење заставе, које су извршили православни, рнмокатолнчкн и муслимански свештеници. Претставнику дародавца, куму као и осталим говорннцима захвалио се у име посвде брода заповедннк торпнљера „Љубљана", капетан г. Ахлнн. Свечаност је завршена свнраљем државне хнмие.

ГРАДЊА ФАКУЛТЕТСКЕ КЊИЖНИЦЕ У ЉУБЉАНИ Банска управа Дравске бановиН1 расписала је лицнтацнју за довршење унутрашњих техничких радова факултетскв књнжнице у ЈБубљани. Лнцнтација ће се одржати 23 октобра о. г. Предрачунска сума око мнлнон дим &р%.

ОШД ИНТЕРЕСЕНТКМД за нуповину кућа у београду РАДП ВАШЕГ ЈП1ЧНОГ ОБЕЗБЕЂЕЊА ДА БИ ОБАВИЛИ ПОВОЈБНУ КУИОВИНУ II ДрБРО УКАМАТПЛИ СВОЈ НОВАЦ, посетите нас ради прегледа нашег ВЕЈПШОГ НЗБОРА КУЋА II ПАЛАТА које имамо у искључивсј продаји по веома ниској цеви. Бвз икаквих трошкова и обавеза на куповину ставићемо Взм ауго ва расположење за разгледање НАШИХ ОБЈЕКАТА. ЦЕНТРАЛНИ ЗДПОД ВЛАСННК ЗАВОДА Љ БОГОЈЕВНЋ, ОБНЛНТЕВ ВЕН.АЦ 38,

ПРЕКО ПУТА „РУСКОГ ЦАРА"

ТЕЛ. 23---66. 4458. 1-1

„МОРАНА" даје вечну младост и лепоту ГОДИНД Жена је вечно млада! Нема разлике између ћерке и мајке. Не постоје внше неугодне појаве на кожн лнца н телу. Већ свако зна, да су „МОРАНА" препарати усавршенн. Они се нзрађују на бази усавршене козметнчке науке, а састављени су од разних хормона, внтамнпа внсоког горја, децнтншц жлпотнњских мозгова, те дрвтос, бнљних н воћ^шх сокова. Чисте, хр>ане, јачају, регенернрају и подмлађују кожно ткнво н женлне органе, правећи је вечно млад>- н свежл-. За жене од 40 год. >-напред „МОРАНА" — ХОРМОН АКТИВ КРЕМ — Днн. 60 —. Враћа жени актнвност н младост. — За женв од 30 до 40 год. „МОРАНА" ХОРМОН КРЕМ МИШЈЕ ЖЛЕЗДЕ — Днн. 50.— За жене од 18 до 30 год. „МОРАНА" — ВИТАМНН КРЕМ ВИСОКОГ ГОРЈА — ДИН. 40.—. . МОРАНА" — ДРВНИ ХОРМОН КРЕМ кожу Днн. 50.—.

за набрану в суху

„МОРАНА" — СПЕЦИЈАЛ ДРВНН ХОРМОН КРЕМ — за боре око очнју. Днн. 15.—. ..МОРАНА" — ВИТАМИН КРЕМ — за суху н осетљнву кожу, подлогв пудера, Днн. 30.—.

„МОРАНА" — ЛИШАЈ КРЕМ шајеве. Дин. 50.—.

■ одстрањује сваковрсне лн-

„МОРАНА" — СПЕЦИЈАЛ КРЕМ — одстраљује сваковрсне чирнће. бубуљице, црвене модре мрље н т. д. Днн. 50.—. „МОРАНА" — СПЕЦИЈАЛ КРЕМ ЗА ЦРВЕНИ И МОДРИ НОС - ДИН. 50.-* ,.МОРАНА" — КРЕМ ПРОТИВ СУНЦА — одстран.ује сваковрсне флеке н пеге. Дин. 50.—. „МОРАНА" - СПЕЦИЈАЛ КРЕМ ПРОТИВ СУНЧАНИХ ОПЕКЛИНА — Спречава долаз опеклина а постојеће >"блажн в одмах одстранн. Дин. 20.—. -МОРАНА" — РУЖ — У свим ннјансама зв усне в лнце. Дин. 20.—. „МОРАНА" - ЛЕПОТА БИЈБНИХ ПУДЕРА — у свнм ннјансама. Дин. 25.—. „МОРАНА" АКТИВ КРЕМ ЗА МУШКАРЦЕ — Јача ткта о. обнав.ља сокове. пробудн успаване орг.чне, човек постане антнван

и млад. Дин. 60.—

Шаљемо поузећем франко попггарина п паковаље. БЕСПЛАТНО ПИСМЕНО, дајемо све стручне савете, како да се одстрене све неугодне појаве са кожв лица и тела. МОРАНА - СПЛИТ Редовно читајте наше стручне савете и одговоре у недељиом бројЈ- лнста „ВРЕМВ",