Delo, Apr 01, 1903, page 102

0 ТРАНСПИРАЦИ.ЈИ БНЉАКА 97 богате 'хлорофилом. Услед свог облика сачињавају те ћелпце једно лабаво, растресито ткиво, пуно шупљина, које личи на сунђер, и с тога је назвато: сунђерасти паренхим. У тај паренхим допиру н судовни снопнћн н ту се гранају у најмање кончпће и жилице. На послетку долази опет с доње стране листа (с наличја) један слој покожице, ко.ји завршава и затвара лнсна ткива. Као што се већ из овога види, лист није свуда подједнаке грађе, него је друкчије органпзацнје при горњем крају (на лицу) а друкчије на доњој странп (на наличју). Ну не само то, него и саме те две покожице нису истог кррја. На доњрј епидерми прнмећавамо врло много стома т. ј. отвора, кроз које биљна ткива долазе у додир са спољннм ваздухом, док на горњој покожици обично мало тпх органа има или их никако и нема. Од свих овпх ткива у листу најважнију улогу у процесу транспирације игра сунђерасти паренхим. Због свог шупљикавог кроја служи за нроветравање лисног ткива и за нропуштање водене паре, коју биљка из себе хоће да нстисне. Кроз врло танке, незадебљале ћелнчпне мембране овог сунђерастог паренхима испушта биљка излишну воду у облику паре и све се оне шупљине између појединих ћелнца сунђерастог ткива напуне том воденом паром, коју пак на поље испуштају нарочити пропусти, нарочите одушке: стоме. Те су стоме врло ситне (могу да буду од 0,02—0,08 мм. дуге а скоро нсто тако широке) и састоје се из две ћилпце, које су постале деобом покожичнпх (еппдермских) ћелпца. Обично се једна млада еппдермска ћелпца поделп у две ћелице, од којпх .једна задржп тип обичне покожпчне ћелнце, а друга се опет подели у две нове ћелпце. Преграда, која је настала између те две нове ћелпце, распукне и на тај начин се те две ћелпце потпуно раставе. Тај распор пли канал (који је постао пзмеђу те две ћелпце, које ћемо звати: затворне ћелпце) спаја спољнн ваздух са унутрашњошћу лпсног ткива и туда испушта биљка водену пару. Као што већ н само нме: затворне ћелпце означава, у стању су те две ћелпце да расиор: одушку, која је међу њима, потпуно затворе и тиме спрече транспирацију. Отварање и затварање одушке догађа се услед препнаке у напону ((иг^ог) у самим затворнпм ћелпцама илп у суседним енидермским ћелицама. Те су затворне ћелпце снабдевене иарочптим обликом задебљања мембране и на особит начнн су приљубљене уз суседне еппдермске ћелпце, услед чега су у стању, Дело књ. 27. 7