Pravda, Nov 02, 1927, page 5

врол 298

..11рл1јла" 1ј01п',ч1)ра 1 У27. год.

* И \ Г)

ИРЕ ПЕДЕСЕТ ГОДИЦА

На крвавој на Морачи...

Овога- љета, се навршило иедесе-т година од крваве биже на Морачл, која се свришда <з]ајном победом српскога оружја, а погпушш'Доразом-исгочног гуроког 1сс(рпуса. У јуну 1677 годиде Турока је једновремено шредузела са г'ри стране офанзиву прогииу Црне Горе. Мехмед Али наша, нотурченп Детроа из Мавдебурга, са корлусом :од 17. хиља-

Војвода Миљан Вуковић да бораца и 24. топа ударио ]е-5. .јуна (п. н.) са иеточне отране, нападом на Васојевиће. Војвода Миљан Вукошћ га јуначки Дочека са пет батаљона или трн хиљаде Васрјевића и поведе борбу са н>име у долитш Љша. У крвавим окршајима на Трепчл (б јуна), Превија и Божпћнма (8. јуна), Ми.љан је налео. велике гј т битке колонама "Салик паше и Али бега Гусињпа. .-Ш јео Мпљан в»је морао, задржаги мно-; го "

, _ _ востелено псшлачио и тако зашао у Комове. - МехЈмед прегази и спали Васову Нахиј.у и дође до Комова, где уериви војоку и заузме иозипије на планпнама: Штавна. Лиса — Бач, где је пласврао топове и псколао шанчеве, а он овој штаб постави иа брду Пнвљану. Рааунајући да је Маљан неопособан за даљу борбу, Мехмед Али палпа 16. јуна нареди да се војока повуче на, север и нрвкуии у град Колапшн.'Војвода Миљал, који 'Је тада био на Маргарити, чим је осетио да је лева турска колона, Гусиљчева, надустила Штавиу и .пошла кос^ма Треппбевака и ЈГисе у правпу Пиаљана, ов се повраги на Љубан, пређе на Штавну и пође за Турпима, Пред вече иотога дана Миљан дође иа висораван Букова Пољана, оде сустшше Бајрам пашу Ђумурџина, који се овде беше утаборио и заноћио са једним јачим одредом заштитниде. Миљан га ноћу апколи са две стране па сутра дан, 17 .јуна, кад је Бајрам паша око 10. часова гсреиуо за Колашин, изнена.да иападве и тако страшно потуче дл је па"Ја једва умакао, оставивнш на Пољани с: о пет стоигна погпну.тих војника. Мит>ан је имао око 40 мртвих и раљених. Чпм је Мехмед ушао у Колашии . он је ■;;урно пребацивао труие првко Таре и упућивао пут Мораче, коју је памеравао 1.1 прегази п сиали, па даље да иде на Брда. У Морачи, према Колашину, ота> ■ 10 је тада један батаљон Морачана под :х мандом Луке Ми.јатовића. НачеЛник Мо |.нче беше сераар Башо Т. Божовић, а ста решина ман. Мораче лтуман Митро^мн Ваи Паштровић, доцнији митрополит. Ка. да су овн гидели да Турцн иду пут Мора че, игуман Митрофан пође код војводе Миљана, вдди бете са војоком па 'Гари, кад Маташева и Јабуке, иа га о свему томе обавешн. Миљан му. каже да ,је решио да дадне битку на Морачи, па му нареди да заједно.-са сердаром Божовићем оргакизује од старапа и младлћа воследњу одбрану "манасмра. и да пошаљу гласника сердару Петру Пејовићу.у Дрсбљапима да овај што пре дође са нешто војеке у Морачу. Миљан пооле тога осгави Тару па пре ко Острвице и Прекобрђа дође више "равне Мораче, где поседне ■ брргове јужно од црввине, коју беху-иосели -Ч^рци. 24. јуна Мехмед Али иаша ^гредузе наступање п пусти трупе у две колоне: Салик пашу пиз Д. Морачу, а Али папЈу посла уз Г. Морачу. Салик паша са' 8г хиљада поплави раену Морачу и јгјјвн његови делови дођоше

иа Раичевине и ТЗурђевине више мана стира. Војвода МиЈћан, око 11. часова. бгпоче напад кратком пушчаном борбом, па се опусти на ливаде Доли и сгупи у битку. Једним муњевитиим иалетом он пресече, Салвк паширо лево крило, које збуни, поломи и све отави под нож. Затим се окрене центру, где се непријатељи сретоше прса V прса, помешани, и хватајући се у коштац по равној Морачи наегала је "једна »рвава међусобна сеча која се не памти. Учаснипи овога двобоја нричају како се ту није знало ви ко пвје ни ко илаћа. Паљба турсвих топова у помешаној војсци. покличи јунака и витезова, и звекет њихових. сабаља и .јатага ■на, бол и јека рањеника, дввљи ур.тгашн азијатских трупа, тутањ н врисак беснпх турских хатова, којв остадоше без господа ра — све је то сведочило о једној борби која се вбдила на Жгввот и смрт. Бојнб поље и[1екрише лешеви и српски и тур ски, али ввше турски, јер ТурпјИ наотрадаше и одступаше. Невешти в престрааљеви Турвв су лутал« п'о пгумама в вОтоцвма, и падалв жвви у руке брђанима. Сали« иаша, ввдећв пропаст, нареди резерви оступниву и' спасаваТБе топова,' ко,је он. склонн :ва брдИма ввше Равни, а он се задржа. на" Раваима, где је дочевввао и задржавао своје поломљене трупе. Попгго је настрадао он репга да поново покуша срећу, ,па ноћу предузе формира,ње и појача:вање трупа, али га војвода. Миљан предукитри, и још-иоте ноћи опколи, па сугра дан 35. јуна, нападне в до ноге вотуче тако, да је Салик приморан био да С9 са освдт?;ом повуче.,Се(>1ап.,Пе.јовић беше стигао на Мијоску у Г. Морачи са два батаљона Дробњака и Језеро Шаранаца, где му се је придружио и батаљон Морачки. Пејоввћ се срете 24. јуиа са Али пашом, ступв са њиме у борби и задржа његбво валредовање. Сутра дан изврши напад на Турке који, чушпи за неуспех Салшков, оступе у нереду. пре трпевши осетне губитке, рарочито на ВучЈУ- , Тако је настрадала турска војска на Морачп, чији су побеђени остатпи приморапи би.тв да се у нереду ибвуву за Ко

К1шлги]а Једне Краљице

Р ._ лвке количнве оружја. мз'нипћј4 лг друге сппеме. Победа на Морачи била је од пресудног значаја. за Прну Гору, ,јер је повраћен в кзбачен из строја всточни турсад корпус, коме ,је била задаћа да прегазв северо-истрч.на брда и загрозв јужној црн. војспи, која ,је оперисала у Пиперима и Кучв^т, а такође да дадне помоћ'Сулејман папга код Острога. Ова победа коју'однесе Ми-. љан Вуковлћ 'са свбјим храбрим батаљопима. на челу ко.јих су сгајали познати и. достојнн сваке хвале ппегаопи: Сепдар Пе, јовић, сердар Божовић. Миро Ледоввћ,' Тодор Вуковић. ,Војвода' Лакић . Војволић, поп Милан Никчевић. поп Зарија Протовић, Панто Цемовић, Зарија Баигћ, Грубан Церовић. Лука Мвјатоввћ, Трифуп Лабан, игуман М. Бан, Дмнтар Ћоровић и осголи офицври — зас.лужује данас, ако не веће в пигре интересоваље наппгх стручњака. парочито оних кб.ји пвшу всторију српских ратова, а оно бар да се помене приликом педесетогодишњице. Тоиа"! Кк. Чатанић

Укидиње окружних и среских финансијских управа Министар фииансија, по предлогу буџета за свој ресор, укида све окружне и среске финансијске управе, а задржава среске пореске управе. Затиц на место окружних финансијских управа.установљавају се обласне пореске управе. Порец тога више области потпадаће поц ]едно обласно рачуновоктво. На овај начин упропашћава се алпинистрација и овом реор/ анизацијом финансијске администрације мисли се да ће се убрзати свршавање редовних административних послова.

Прап [ш Ош у Ешралу Данас се прославља у целој земљи један од нзјвећих католичких празнвка С еи Светн. Побожно и свечано држе се службе у евнм каголичким црвнама у земљи. У Београду су Сви Свеги прослављени на свечан начнн. Католичка црква је била препуна света, нарочито је био велики број питомаца војвс академије. Овечала литургија је обављена уз чвнодејство над бискупа г. Родића н свих остааих кадолич •ких свештеника у Београду. Данас по подне се у католичкој цркви служи помеп оввма мртвима. Помен ће тра.јати-ц у токунелог сутрашњег дана када се црослаЕља Дан Мравиз^

П. У овом чланку краљина говори о разочарењима које је познала у прво време свог боравка у земљи, у ко,ју је довео брак, диктован државним разлозима, у њевој првој младооти, — једва ,да је има ла седамнаест година и од живога није знала ништа. „Тугујући за сво]ом отаџби710М и очајно усамљена, питам се како• сам могла изОржати." Ох, колико ствари мбгу да буду Трагичне кад омо још млади. Како ове изгледа дуго, монотоно, очајно. Кад помислим сада на те прве године носта.дгије, и готово апсолугне усамљеносж коју доживех, а страввиња у једвој страио.) земљи, пвтам се каквим сам чудом могла то да поднесем! Истргнута из крила једне многобројне породице, која није знала за бригу већ у којој ,је владала радост, и простосрдачност у .пределима познатим и милим, ја. сам се нашла одједном пресађена у једву узвишену средину пуну строге политичке дис циплпне, где ,је свака реч морала бити унапред зрело промишљена. 1 где је свака сдобрда била ограничена и најмањи делић задовол>ства.тариф(жи одмериван. А ја нисам вма,1а више од седамнаест година! II сада се моја „породнца" сводила.на,старог.кича Карола, Краља, и његовог синовца, мога мужа који је сгално дрхтал из страха да се какав .гест не допадне гвозденом старцу свроз прожетом дужношћу шефа породвце! Мене су удали, ако могу. тацр да. се. из-. разим, из,пазећи аз школоке клупе. Ја вцсам, цррмила.дотле никакво . свегско васоитање. Ја, још ннкако нисам била, како се каже, „изашла." Нико ме ни.је научво многобро.јним малим лукавствима тако неопходним у свету. Нико ннје покушао да пробуди мо.је интересовање за питање међународне политпке. Нвко није говорио преда мшом о породичнвм тешкоћама, које би се евентуално могле појавити. Шта више, ја нисаам .бида обавештена нш о природним догађајима који марвврају жнвот једне агене. • V" тнлм режимом који је забцањввао. сваку 1«шверзадвЈу ма кцко мало' еКоплицитну пред младим девојкама. Ни о чем нвје бвло даскутоваво нитп је што год објангљавано пред нама. II, ма да то може да изЛде^а чудновато, мн са-ме виомо ништа от-. криле; као најстарија од четари сестара, ја нвкада нисам могла присуствовати каЈВвом срећвом догађају који би се дес-ио старијој сестри и што је, восле свега., вајбоље средство да вам се отворе очв! Тако ме ,је наједанпут ове азненадило: потреси који су ме сву потресала! и које сама једва подносила. Али ако је с једне стране, најлепша пвтомост. вредседавала нашем васшитању, с друге отране .ја.сам встовремено . вмала сретнију традицију; ми смо познале радост жввота, да се забављамо младићшма нашег доба, да ,јашимо коње,- да п.тпвамао, да ипрамо тенис. да се смејемо, да певамо, да се шали.мо, и да правимо хиљаду невиних глупости. Сада је за мене ове то постало прошлост. Ја сам од један пут пос1ила важна личноот; ново достојанство било ми је поверено; ја сам била позвата да помогнем да се сагради једна отаџбина в да оснујем једну данастију.. Али, ма да неопходан елеменат за успех ових планова, ја нисама себи смела из тога зндати куле нп ма шта предузвмати по сво.јој вољи. Имала сам да се стрпам тачно у ћелију која ми је била означена; вишта више в нвшта мање. Ја сам нмала да слушам а не да заповедам п да се без поговора воко-. равам; моје жеље, моја мвшљења, моје наввке, мојв укуов, све ,то није значило ништа. То вије зпачило нншта као ни мо.је си.тно очајање пред отрогом силом која ме окружавала. као ни мо,ја страона же.ља за мало више слободе и друштва људн моје старости. У СТРАНОЈ ЗЕМЉИ Налазила сам се у једној новој земљи, у земљи која се рађала п која нема традиција, са двнастнјом воја је вмала тек да задобије поштовање. Због тога се нвје требало взлагати никаквој опаоноств; алн најбољи лријатељн пе дају увев и најбоље савете. У осталом факоризам би изазвао љубоморе. Тако сам била сигурна да нећу имати нвкако пријатеља. Путовати се није смело. Нппошто нвјв било дозвољено одвојити ое од свавндашњих навика; морало се. покрравати строгим праввлвма: један [хжводар — Краљ Т&ррл; једна воља — враљ Карол, крал, Карол пензор, судија пашнх радњн и, што је још горе, он се мешао сваког дапа у наш домаћп рад; мој муж међутим вије

никада помислио да и најбојажљввије прогестује. То-је била гачна ситуација! . И у.тавву ситуацпју ме бацише одједанпут, мене, младу девојку вз Енглеске, заљубљеау у слободав зрак, опорг, слободу!- Је лв то бво роман о коме је снввала моја младост? Нашто под мојим очима житна поља, просграна као море, да преливају евоје зеленвло у злато под сафироким небом ? На што поред ових плодоносних пол>а високе плавине вруиисане онегом иркосе небу? На што да крб-з земљу сељаци и сељанке, уврашии богатим бојама, играју по чудном рвтму мувике пиганске? Где ,је загонетКа Иотока, кога сам себи замвшљала?' Где је напредвиђев дожављај? Ове што сам видела део-је сурове и оухе стварносги, и шта је бвло са мојвм оном? Ох, горчино свега тога! Сва квдашња трагедвјо усамл^ности и дирљи ва жалости за старом родном земљом, отаром слободом и меетима где је за .меие не» када цветала радост! У НЕМАЧКИМ САЛОНИМА Док је мој млади супруг вршио своје војне дужности, за време тих дугих часова ја сам шетала своју досаду,, сасвим сама у апартманима које , сам . мрзела, тешке немачке салоне, богате, величанствене, сјајне, али који вам нису пружали . прибежиште каквог и најмање интимног кутка. Све је било „старо-немачки". и још не најбоље! Сви столови, све столице, сви^орсмани имали су тако оштре непри јате.вске ивице да сам се на сваком кораку спотицала и ударала о њих. И у, сваком углу групе степениие којима се не надате и које вам пружају замку! Све миле ствари које сам донела са собом, губиле су се овде и изгледаху туђе, готово апсурдне, као што сам сама била једно сирото биће људско, апсурдно и бедно, ишчупано из родне земље и неспособно да се аклиматизује у својој новој земљи. КИДАМ СРИЕ СВОЈЕ... И овде, у ович собама које ми нису биле ни миле ни пријатне, обично сам седела као какав пакет људске беде, кудајући себи срце, стварно у туђини... И у мучним визијама места некада милих и пријатних, али са д атако удаљених, опптавдху'у мојо; успо^н^сА^.дра^.јаилити^адаанф а сада тако^небриступачне'. 11 '" ! О! визије Истувел-Парка, где са.м рођена где је свештеник имао дивно и весело лице и цела поворка девојака, које су играле са нама под дрвећем. 0! успомено из Осборна, где нам је наша стара-мајка, окружена „колијима" и „еки-тер-јерима", а служена тајанственим Хиндусима, нудила кафе и бисквита — као никада после тога. Осборн, рај мог детињства, рај чији ми мнрис папрати, крина, и . мањолија намеће још и сада, после толико година, незаборав ну успомену ! ■ • - Марија Краљица Румуније.

На поеледњој седнпцв управе ИндустрПоке Коморе је одлучено, да се коморина пленарна седвипа одржи 8. овог месе ца, под председнжнтвом г. Игљата Бајлоиија. Пленарна седиица ће се врво бавпти нзвештаје-м фЈгаансиоке севцн.је в вредогогем коморпног буџета за 1928. годину. Говориће се затвм о функцвјама Суда Добрвх Људи, а п о вредставци-сопсгвенвка индустрије камена у нашој држави. Како питање новог трговииског уговора са Ау•стријом веома внтерееује наше п^ндуотријалпе. то ће један део ове седвице бвпи поовећен в н>еговом . трегвраљу. - То тим пре. што ће се у најс.коријем времену пристунитв преговорвма за његово закључење. На крају ће *ее дискутоватп в о набавкама на име репарацпја.

Господине Уредниче, На основу закона о штампи, молвм Вас да одшгампате следећу всправку у првом Ваше.м наредном броју: Данашњи Ваш чланак „Одлазак Г. Дифранка у Швајцарску" скроз је неистинит. Г. Дифранко се налази болестан дан дањи у сво.ме стану Битољска 38. У ШваЈ царску у опште није био, никакву хнпотеку није подигао, нити је ишта од своје непокрегине ма. коме преписао, што ће у Осталом с\'д све утврдити. Ово.шко рада исправке, поводол „Правдипе" вестп. 31. X. 1927. С поштовањем У Београду Мица Дифранко