Pravda, Feb 24, 1928, page 4

РГРАНА 4

„ПРАВДА" 24. ФЕБРУАРА 192$. ГОД.

15РО.Т 52

I ЈЕДНА ЗНЛЧА.1НЛ КОНФЕРЕНЦИЈА

— Фонд за полимње школа у Хрватжој и Далмапији. — Задужбина Димитрија Милојевића. Београд. 23. Задужбински Савгт при мииистарству просветс одржао је под прсдсезиштвом г. Луке Ћеловића оаих даиа неколико саојих састанака. Ови састанци су би.ти од велнке важности, јер је на њима- одобрсно оснивањс некотико нових прос.в:'тн1;\ Ј задужбнна.' Прва' од н»н\" јг задужбина г. .Андрс Амо.тјгКа, пензионера. Он Је завештао свот\' од 70 хиљада динара на цг.ии. које одрсдн Српска Краљевска Ачадемија Иал-кз и Умсгности. Смедергас ст трговац Лазар Станојеоић ззвештао је главницу од 100 хиЂада динара, која се има употрсбити за сснивпње зад\'жбине нз коЈс би : се потпомагати сиромачЈни учс пици основие школс п гимнавије'. у Сме дереву. Г. Станоје Станојсвић, • з Мла деновца, одредио је суму, од 25 хн .ђа да динара као х>еновни капнтал за формираше једчс задужбине, нз које би се одређШата помоп прн удаји снротнх че ститн\' девојака. На ову сзрху имао би се употре5л>авати само интерес од капитала. Осннвање ових задужбииа је одобрено, ћ тражиће се одобргње Државног Савгта за њихово дефннитивно формнрање. Одлучено је затим, да с лоиступи оснивАњу специјатног фонда, за поди;ање ооновиих школа у снромашним крз језима Хрвагске, Славоније и Далмације. На. ову сврху јс одр.еђен кредит од три милиона динарв. Овај кредит је одргћен из ш-шка прихода загребзчке За кладе за издавање књига, који !е износио 10 милиона динара, и бно расподел,ен од.1> .г.» министарског савста. Оснивање бзог фонда од стране државе нароч^то јг важно с тога, што је фонд намењен Хрватској, Славонији и ДалмаШ![н, које су покрајине до сада блле при лично, запо.став.мне у тоУ погтеду. Миннстартоо прсвете ће накнадно тражити пристанак Државног Савета о оснивању фонда, пошто је го условљгно чтаиом 3. закона о задужбннама. Задужбинскн Савет бавио је .се н познатнм случајгм задужбнне Д тмитрија Милојевића. Одрсђена је анкет чл комн-

Жакети наших политичзра

л |К- «-4Ч. 1 , . . [\ у .4 ГЈ • ш ■ , с ИЈ а вноју у,т^^ ж ^

м!!инЈ|арства просвете и Главне Контро 1е. Од страче министарства првсзете је дслегиран г. Сава Димнтријевић; а Глзв нЈ Кс-итрола одредиће једног рачуноиспнтача. Одлучено је и да.се употпунп једно упражн>гно место у управн помеНуте задужбине. То ћс место попуиити средншни о.збор Удружења Ратшх Инвалнда. Сааег сс .бавио и прегледом Зиланса задужбинсксг оделења н рачспима задужбине А. Крсмаиовића. Избор хонорарнвг књиговође није нзвршен и ако се било јавнло једанаесг кандилата. Избор ће се извршити но :Јарс.тно.ј седнипи Зздужбниског Савеш, која ће се одр жагн у т<жу иауће иеде .Ђе.

•!* Мнлић Ссвић 21. фвбрувра умро је у ВасојевиНима. по,"л^ дудог п 1«11Ког болоВ&ња, Мвлвћ Сакпћ, учћтељ пз ЛИрнјеВние. Покојни Савпћ је пре трвдесет и ввше годипа се Ј ивио богос.говију у Београду, а затнм вратно у Црну Гору гдв се ггосветио учите.тлтом позиђу п рРВВОСПО вршио ' воју дужвосг до с.мртп. -За среме покрета у Црној Горн пцишао је Народној Странпн и био О!ворс-и противиш; сгарога режима и вацпсвалног сепа.р .1та :>ма. ^бог чега је пмао П'.ирвлн»;а и бво хапшев. Покојни (. авнћ јс био врло слоболоу маи. бпотар. спреман учитеЂ и преаан ' воме псслу: .хчвте .ђ. који јг доГлп пвучпи по"лов: „Нроф?сор Сапић т Божићп". К'ада од-м му нонулио 1 ооч. гоаине д\-р'Ш! да са врхопл Комл истлсдо цјгт Јаво рл он чтЛи са рочпма: '..(грофсор Саг.ић Ц" Вол;вћа. с^ободнгм оком лаље впаи. рНди Бноград и богме Бпоград, л Јаље ш Бог ие гледл. II .» зчаш дд не впдим вв-

шта сТрвАеио ио . в маи до Шпгралл". Бж> р дсј г : ТОЖИЛ бтпд ;п ] да !!Х !10Ш./,Ђе у Г)'>

Бог Д}"шу да му п|У»сш. веча« му ггочен.

1 ртгнп II КХШЈОНО ТОр ролнт«\Ђ н ова му 1ИГИ"Га 'ДОНЈ*, II ?рал. међу нлма

К. КптаниН

Земљотрес у Јерусалиму ЛОНДОН, 23. Ф^ра. - (Б. гов. ..Правдп"). — У -1.-русл пгуу су ст јуче осетвла зпа Јачс. ссмљотрсса. ј-тан у трп сатл »југра 1г јсдан врло Јак у слдам и гто увоче. Овај друЖ .к био јачи од проиисетодтпнл'. П н»днрости још н?ма.

Наши полтчтри јжполаеу говорничким дором у толнкој мсри да не Ои бим пинакно чудв да проговори све, што сс на.гази у њиховој околини. Реч није о живој око.пши. кпју има сваки „народни отац"., .већ -о околини лшеној душс: о намешта/у, зидовима, оделу. Старо је мишљенх да би зидови могли много што шта да испрнчају кад пм проговорили, ат1/ оде.ш наини- полигичара, капути, под којима бнју носланичка срца, били б» много речити/и од зидова. .4 н арочито жаксти, ко/и се сблачс у свечаним при .?ика.иа, као што је, на при.чср дон обра-зовања нове владе, моглн би да достигну врхунац конеерзационе вацтине. Зампс.мтс, под нсшјим мађчјски.ч шгапићех састали су се негде где њчхови разговори ■нс могу да постану својина јавности (на пример, к-зд прослављенс „Борче") жаксти натих нолитичара и у „невезаној конвсрзаи,ији" врше размену мншљења. Дан је значајан. обра-зује се нова вла да. Двадесет и трс/ш фсбруар. — Лла ти имаш неку чудну воњу оираћа сс јсдан кицошки жакет другоме — свс ми нстго миришеш на трећу класу. П то нс на трсћу класу нског брзог воза, всћ на „иилићар". — И сувишс сн осетљи«. Уосталом, ни јс то мој сопствсчи мирис. Мој газда је чссто у Оруштву са оним зем .Ђорадником Војом Лазићем. који никад и не носи жакет. а Јазић увек путу/е у трећој класи — вели да то чини из ноштовања нцема зсмљорадннчкој класи. Отуд му је тај .*« рис. а како се дружимо. пџшао је он н на мене. — А шго не уредн тај Воја да земљораднички народ путујс у првој класи? — Чека, знаш. дч његова сграика добијс већину у Парламенту.... — Морпћс, Вога ми, подуже да чека.... Отићи ћемо ми код те.галчна. а он то чпак неће дочекати.

— Ко то помиње тежтна? — умсша се једач жакст са странс — Ево, господо, ја ниса.ч ни најмање ноп: ногледајтс ме (Жакет се кокетно окрену на све сгране). Ам ипак, данас је мој дан. Мо/пћу сад да напусги.и ову нашу конфсреицчју. Потребан сам данас момс газдч. .. — Пре но што одеш, извади >и џепа ону коректуру „Народног .Јекара"... — Хва т, колсга'. Ако вам нешто буде потребно, обратите се на мсне. Збогом. Један елегаутан жакст никако нс .««рује. — Шго сте нервозни! — питају га. — Морам и ја кући. у Симину улицу, тамо, знате на раскјпићу са Позоришном. Сода ћу опст под нафталин. Мој мс газдп ретко узнемирава. Није сељачко демократскн обичај да се носс жакстч. —- Скло ните се, молим. с нута — обраЛа се жа кст из Симнне улице неком свом колеги мало старијсг кроја. — Ево идем и ја. Морам да се пожурим онамо где јс отишао .ккарски жакет. Примим данас на своја леђа терет спих грађсвина у држави. — Није то лако! Али ви стс солидног кроја. Види се да вас је нравио нски ир>винцијски шнојдер. Пз Вољево, како изг.кда. — Потсетио си ме. Ниса.и ја вишс за но-зоришнс даскх, нсго за нолигичке. Сала ностајс празнија. Жаксти, који имају специјалну мисију двадесст и трсћег фебруара, одлазс у пратњи нријатељскн расположепих жакета, одушевљено мшиући реновима. Остају жакстч бсз сне иијалне мнсвје: — II., ја сам био некад министр — кавалар"... _ псва резигнирано на глас м-з оперетс један од жакета без мисије. Зап.хакао бч. како нзглсда, алп немају сузе откуд да му гнпеку.

]2

КРАГУЈЕВАЦ, фебруара. — Авет глади све впше прнтнскује Шумадију. Нема готово ниједног ссла које не осећз

ну. А заштз ће презадужена' села да купе себн хране? Шумадннац ћути н трпи, грца у дуту н патн од гладн. Један члан Црвеног Крста прнча нам да јс видео човека конг љуби зем .Ђу кад је добно нешто помоћи. Из дана у дан биће горе. У пролеће гладан нзрод неће моћи да обрадн своја пољт. Ишшијатквом Кола Српскнх Сестара у Крзгујевцу 20 овог месеца скупно се знатан број граћанкн н грађача да ве* ,а ју шта се може учиннтн за гладне. До штн су представпици свих цив-1 тних и војчих власти, свнх женских и мушких удружсња, Кола Сестара, Женског Дру штва, Женског Г1окре1а, Дома Мнлосрђа, Народне Одбрдне, Јадрзнске Страже, Црвеног Крста. Потпоре, Инвалида, рез. офнцира н ратника, Сокола, Народног УниЕерзнтета. Академског Позорншта, Општнне, н других. Ннкада већн број друштава ннје бно заступљен, никада се позив за зајеДиички рад у Крагујевцу није боље схватио н примио. Конферениију је отворнла г!>а Драга Бојаџић, иредседннца Кола Сестара, поздравила присутне н захвалита им на одзиву. Гђа Вулетићка је. затнм, објасннла ци.ђ састасдаа н тражн.та да се про нађе начнн како да се помогне гдадлима. Г-ћа Симић, у нмг Жгискст Др\штвз. г1)а Огљановић, у нме Женског Покрета, г. Пера Атександровнћ, у име Црвгног Крста, г. Мнх. Илнћ, у нме Нарозие Одбраме, др. Пера Илић, у нме „Потпоре", пр.твнн референт г. Арса Петровић, н др\тн — објаснилн су своја гледишта на ову ствар. Утар'лено ј: да треба заједнички и актнвио раанти. Ради тога изабрзи је један Одбор у који су ушли: Еелики жупан г. ПаИтелић. ћснералн г. г. Мнлекковић н Терзнбашић, г. Каланознћ, председннк општнне, г. Динић, предс. суда, Арса Петровић прагин референт, Илнја Лазаревнћ учитељ, гћа Лрлга Бојаџнћ, г.ђа Милнца САМнћ. г-ћа Дра-а Нојовић. гђа Огњановић, др. Пера Илић, Ђура Брзакоенћ, Милоје Павловнћ. Бора Апковнћ, Стева Јова:говнћ, и Пера Топаловнћ. — Сем гога нзабрзн је један Извршни Отбор, у којн с^' ушли: г. г. Арса Пет^нћ, лр. Пера Илнћ, Пера А.тексашровнћ, Мн\. Блзгојевнћ, поглааари г. г. Обрадог.нћ и Антонијевић. госпоће Наца Стаиојевићка, Мица Вулетићка, Мн ггва ^акоимовићка и Драга Бошк-теићИзаора1ЖМ одбсрнма став.гено је у

дужност: да одмах, озбнлло и енергнчно отпочну са прик\'пл,зњем помоћн зз градне. и. А. П.

Убнство нв сеоско] свспби БОГАТИЋ, 23. фебр\ зра. — Н?. свад. ои. у селу Раденкознћ\> догодила се у недељу једна тешка иесре>1,а. Наиме неХОЛ1ЧНО Стеван Ви1|ситмћ \ч>ио је из пушке сеога сниовца Јовзна. Ози су били у сватовима и кад су се враћалн од девојачке куће Стеван којн је био у натоггом стоњу покуша да пуца. Како је мало обраћао пажњу то је погодно у леђа Јовлна, којн је еедео нзпред на колима. Полицнја је повела истрагу.

Сулар воза са кодииа на ирузн Ср. Капловии—Петровараднн — Оба коња убпјена, а Н. Вал тешко рањен. Н. САД, 23. (Ст. нзв. ..Правди 1 '). — Да нас, по-сле дванаест часова, прел петроварадинско.м станнцом, на рамии налетео је воз долазећи нз ђ:.мина на једна кола натоварена ?ином, која су у том моменту прелазнла иреко пргге. Чиколи Валу, зем.Ђорадннкл нз СрЗобрг^а, који је терао кола. воз је од^екао оое ноге, а коње је нрегазно н онн су остали на месту мргвн. Крнвичч' за овај несретни сл\чај носн чувар рампе, који није затаорно пролзз и тако је Вала заједно са кољима прегазио воз. Ннко.ла Вал одмах је пренет у болннЦу. где му је указана пс.моћ, алн лекари сч-мњају ла ће остап* \ жнзот\', пошто је изгубио врло много крви. Ппиција ј.' повелз нстрлгу протнву ч\ п. р « пр\те.

Бледођа ]е зик малокрвности. Малокрвносг је '"вапако јолна ие^п.ава по- ! ј!ва в ложе лч васгупа мма м - с 0е иОично ј тол оиих -л -тп, жена □ лсие поји жнве оо ; чотварвнм речнпн п уопште вепмвнм пра •••>«?. У вИшпп случлјева поНвл^је ^ иа ; 1ог.рвао.т пол иногих озоба умол разннх ' I полест п. За лсчење ол иалокрпп-^ тн јете за- I лековнтн пецнјалв ! тет* ФЕРОДОВИИ. Слио лве л гра флашс '">-нлг Фс[»о1пв11мл члпт.не -у лч брао ■тораве о«;пвпе ла отг. г^ апетпт И ш лопрп- ' | иссу о »лрап.Ђсље овакој о обн којој је сибнлп болст иарупппд аточт.? Ко же- ј ј лн ла упо*ребн правп Феролпппм нека се нарупг.ом о* мтп па алре^-у бери Мр. Пог- | 1гп БопановнК. апотекар у Мо.-ти.у Хер- ј цс: впно), којп рататпл»е Феоопти у сва » > п сс-ла лоплак.м тлИеп и п^чгтлппп^и I ч '•птпрппм упусгвом Цеиа јслие «" : лннара. '

СУДСКА КРОНИКА „НИСАМ СЕ ПРИЧЕСТИЛА ОДКАКО САМ СЕ СА ЊОМ ПОСВАЂАЛА!" У писарници Јрутог оделења у Варошком СуЈу распредала се данас једна комшпјска свађа, која се на дјп сзађе могла завршити врло несрећио ло Миле нију Казимлровлћ, побожну и добродушиу старицу, да није, некои пуком среКом, служавка Станз Владисзвл.еви11 ублажила свој „безобразлук" и сз?ју женску офачзиву. ровнћ, побожну и добродушну старицу, да ннје, «еком п\1сом срећом, служавкз Стана Втадисав -Ђсвић ублажила свој „бе Тако су данас судија другог оделења г. •Ђубз Петротић и гтнсзр г-ђнца Зора Костаћ успели, својом добром намером и же .Ђом за комшијскнм мнром у Космајској улицн број 1, да побожну старицу и хрзбр>' слушкињу помире. А ево како се све го дзгодлио. Баба Милонија је тога дана чистнла дворнште. Понела је ђубре на сметлиште, а ти ју је у том спречила Стаиа: — Не можеш ту да бацаш то! — Па где ћу! Нећу, вал>да, ча твоју главу! узвратала бзба Милгнија у чуду. На .Ђућена тим, Стаиа је истргла из н>е ннх руку метлу н њоме је ударила тако снажно по рјци дз је сирота Заба зајаукнула. Због тога је она тужила суду. Забрађгнз, с>-ва, мзтенз н ситнз старица јадиковала је данас, говоре':-' о својој побожносги: — Нисам се, господинс, верујте, причестила од како сам се са њгтм посвађала! Јер, знате... ја постим, и верујем, и Богч- се молим, узек, на сваком месту. Децо, Бог је једино у што човек данас може да сс поузда. Ја тако чнслнм. мислнм, па се тек прекрстим: Боже м^ сачтаај греха! \ кад постпм, \а схнда постим... — Добро, јесте ли боловали од те руке? — Како да не, господине! Ни данзс не раднм ниги шијем зоог ње! НесреНницз, јз бнх јој опростила, јер верујеч да није тако грдно згрешнла... И на крзју је 6'аба Мнленија -дустала од тужбе само „да јој се Стака извинн".н дз јој зз трошкове од т?и месеца нзкнадп 270 дннара. Стана је са захвалношћу примила овај одустанак гужнте .Ђкг н прнста м је на њеИе захтев-,. Тзко сс, срећно, з.-вршнла овј комшијс^ свађа нзмеђу побожне бабв Мнтеци-је н ..бгзобразне". часртгиве" служавке.

Полицијска Кроника Укр.-ден капут Аца Пав-ловић, чиновннк, еа сганом у Далматннској улици бр. 36, достзвио је Данас полицнјн да му је непозчзти крад ■Ђивац у кафанн „Злзгнз Ципетз" украо зиискн кап\т у вредностн 1600 динара. За о .в',' крађу осумњичио је једчо лнцв протаву кога је поведе>на истр 1г, л . Покрадеие ствари Изан Константиновнћ, манипслант на железничкој станици, ухзпшсн ;е јтче увече, з5ог јсдне крађс, коју је учинно г. Остоји Јоваиовнћу, трговцу. Пчтн Контантиновић је пре нзвесног времена ушао у стан г. Јовановнћз н покрзо раз не стварн све у. вредности пре:о 1500 линара. Нз сзслхшату поиз и З|» лело.

Гсстсв:И)? Нисвмш Позорешта СР. МИТРОВИиД, 23. фебрузп. — Од пре трн дана гсстује у Сргмској Мнтровнци драмска трупа новгсадског Нар.Позоришта под вођетво.м г. др. Бране Во-нновића. Прнказнване су две ко.медије: ..Игра у дворцу", од Можара и „Адвокат Восбек* н њен муж". Већ прзо вече дало се закл>\ т чити да је ово најбо.Ђа од свнх нозоришних тргна. које су гостовале \ Ср. Митровици. Савошгно одигране улбге гт\маца, изазчзлс су код пписутннх 1"9љ?ње и б\рне и дхтотрајне апла>*зс. Порсд свега тога прва представа ннје ^ила онако посећена, како се је то могло с пуним правом очекивати. Главии ]е гзрок гоме необавештеност грађанства. Наиме, прсшле је године гостовала озд^ једна приватна позорншна тр\ па која нема никакве всзе сј садашњи.м гостимл, а носи исто пме. Та поменута трупа сцје оставила баш најбо.Ђе утнске код оздашњег грађа!гства, те су тако садаи!њи гостн, радн њнх, ирвога дана прИлИччо слабо прошли. I остн ће \ Срс-м. Л\нтровиц;| прнреднти V свему пет представа. Нл ргпертоар\ н.ма неколико прворазрелчнх комедија, анегдота и дра.ма. Репертоар Четвртлк, 23. -- ..Узоран м\ж". Петак, 24. — „Господин 'федселннк ". Ђ. Б. Лужаннн