Pravda, May 31, 1933, page 11

БРОЈ 10.260

ПРАВДА, 31 МАЈ 1033 ГОДИНЕ

СТРАКА,

/НАУКА И ЖИВОТ

ПРОБЛЕМ ВЕШТАЧКОГ СТВАРАЊА ЧОВЕЧЈЕГ ЖИВОТА

ОПИТИ АМЕРИЧКОГ НАУЧНИКА ДР. ЏИБСОНА, КОЈИ ЈЕ НА ТАЈАНСТВЕН НАЧИН УМРО. —

СИЈАМСКИ БЛИЗАНЦИ ЗАЧЕТИ И РОЂЕНИ У ЛАБОРАТОРИЈИ. —

— ЗАГОНЕТНИ ПРОБЛЕМ ВЕШТАЧКОГ ЧОВЕКА — ХОМУНКУЛА. —

Пре неког времена у америчкој и енглеској штампи је веома много писано о занимљивим. а У исто време и веома тајанственим, опитима познатог аме ричког научника и лекара др. Џемса Џибсона. 1,1 ибсон је јот пре две године објавио опсеж ну научну студију о томе како је научно решен проблем вештачког стварања човечјег живо та, без учешћа мушкарца и жене у процесу човечјег зачећа, развитка пре и после рађања. Др. Џибсон је, у исто време, тврдио да је успео у пракси, јер је у својој лабораторији створио првог вештачког живог човека. То је била огромна сензација за целокопни научни свет. Многн нису верочали у др Цибсонова тврђења, а многи, који су са њим радили и били упућени донекле у његове експерименте, били су уверени да је Џибсон успео решити једно од највећих научних тајни у свегу. Пре извесног времена америч ки листови су, у вези са др. Џиб соном, донели нову сензациону вест. Агилни и генијални научник је на веома тајанствен начин напрасно умро у својој лабораторији, за време докјевршио опите са вештачким човеком, такозваним „Хомункулом". После ове мистериозне и изненадне смрти др. Џибсона, амерички научници су се поделити у два велнка табора. Противници теорије о Хомункулу су оштро напали покојног др. Џибсона и професор чикашког университета Др. Шиел је навео да је др. Џибсон био опасан лудак. Он је прегледао неке његове записе и није се могао никако снаћи у њима. Па ипак, у целој Америци меНу научницима влада непобитно уверење да је др. Џибсон био на правом путу да пронађе сасвим сигурну методу за стварање вештачког човечјег живота у лабораторији, искључиво помоћу хемије и физичких прибора. У записима умрлог др. Џибсо

на је на неколико меаа наћен датум и тачан опис у вези са стварањем првога Хомункула, ве штачког човека. Према тим записима, Хомункул др. Џибсона је неколико дана живео и био онакав каквог га је сам научник пре почетка замислио. Др. Џибсон је баш био на путу да практичним опитима докаже осталим научници.ча оправданост своје теорије о Хомункулу, кад га је изненадно снашла смрт, О научничкој смрти, поводом које је и полиција водила истрагу, утврђене су многе занимљиве и мистериозне појединостн. Тако је др. Цибсонова Домаћица, под заклетвом, изјавила да је онога дана кад је њен послодавац умро чула ;асно из научникове лаборатопије др. Џибсонов глас. Он 'е, необично уплашен нечим, вцкао као избезумљен: У помоћ!... У помоћ'.. Хомун кул хоће да ме убије. Домаћица је отрчала у лабораторију, где је на поду нашла мртвог др. Џибсона, стгрог 43 година, који никада није боловао ни од какве болести, па ни од срчане мане, тако да је и удар срчане капље био искључен. Прегледом научниковог леша лекари су утврдили слабе, али ипак приметне, трагове на врату др. Џибсона, као да га је неко давио. Убиство Је овде искључе но, јер се научникова лабораторија налазила на крају ходника зграде, иза кујне у којој је домаћица са служавком радила. Да је неко убио научника мо-

рата, а над њима Је стојала стаклена цев са жутом течношћу. Из те течности, говорио је раније др. Џибсон, требало је ство рити Хомункула. Др. Џибсон је до краја упорно веровао да ће успети потпуно у свом необичном научном експерименту и створити живог вештачког човека, направљеног у реторти своје лабораторије. Он је пре месец дана у једном великом и озбиЈ ^ном америчком часопису објавио каКо ће почетком маја приказати јав ности свој изум и пред свима изазвати вештачхог живог човека из реторте. Три дана пред обећано приказивање експеримента др. Џибсон је на одиста загонетан начин нађен мртав у својој лабораторији. С тим у вези, амерички листо ви доносе и ранију изјаву др Џибсона, у којој он каже како се вештачки могу стварати људи у реторти не само нормалног изгледа, већ и близанци, па чак и срасли бЛизанци, као што су били сијамски. Уопште, рађање вештачког човека може да се удеси по научниковој жељи; он може да буде див, или богаљ са свим могућим телесним недостацима. О др, Џибсоновом случају се последњих дана у америчким и енглеским научним круговима много говори. С индигнацијом се одбија навод чикашког професора др. Шмела који је тврдио да је др. Џибсон био о-

биљан и солидан научни радник. Н)еговом смрћу опет је одложено расветљавање ове врло интересантне тајне, која већ дуже време толико занима научне кругове. Проблем вештачкбг чове«а Хомункула, неће, изглсла, давати мира ни другим научницима, који се њиме већ Оаве.

Мале медиуинске занимљивости — Човекови нерви могу се упоредити са електричноч жи цом за спровођење струје. Нааража) (импулс) нерава тече кроз нерв' невероватном брзином. Та брзинас» ^ења између 30—60 метара у секун ди: * ^Келудац одраслог човека дуг је лросечно 25—30 сантиметара, а широк 9—12 сантиметара. На оваЈ ча чин жел>'дац може да прими Л— 5 литара течности у себе. * Температура у човеховом желудцу је веКа него у осталом телу. Она обично износи 38 до 40 Целзијевих степени, Маст, чкм доспе у желудап подвргава се хемиском. процесу и њене капи претварају се у, такозвани „химус". Исто тако се брашно штирка брзо претвара у шећер. Со и шеКер се у желуцу потпуно рчспа дају и губе овоју ранију хемиску о> ообину. * У човечјем организму има живаца који достижу и дужину од једно" ј метра Један нерв је саставл>ен т безброј«ог низа танких нерзчих вла кана * Уста су у истини акустичка двор-1 на људпког гласа, бнло кзд се гово ри било кад се пева. Без уста звук са жица гласница био би туп, нера^умљив, или се уопште не би чуо.

рао је проћи безусловно кроз ј пасан лудак. Когод је тога чове уодник , поред стаклених врата ј ка пбзнавао био је уверен да

кујне и Домаћица и служавка које се нису мицале из кујне би га сасвим сигурно виделе. Сама лабораторија није имала прозора нити врата на другој страни. У лабораторији је владао пот пун ред. Само је столица на којој је др. Џибсон седео била ппе турена. Кад су људи први пуг ушли у лабараторију и нашли мргвог научника на столу су го рела два пламена из једној апа-

је то потпуно нормалан, шта више генијално обдарен научник. Ранијих година др. Џибсон је у целој Америци био један од најчувенијих интерниста, а бавио се и хирургијом и постизавао сјајне успехе на пол>у операције рака. Опити са % Хомункулом су га потпуно занели и он је напустио своју лекарску праксу У лекар ском друштву је др. Џибсон уживао врло леп реноме као оз-

ПОРЕМЕЋЕЦ)А У СТОМАКУ И ЦРЕВИМА, грчеви у цревима, застој крви у жилама, раз драженост, нерзозџост, сан>е пу не страха, свеопшту невољкост ублажује дневна потрошња јед не чаше наравне Франц-Јозефове горке воде. Лекари светског гласа потврђују особите успехе кој* су имали са Франц-Јозефовом водом, која је благо делујуће средство за чишћење особито пунокрвним, дебелим особама, које су боловале од улога (гихта) и од шуљева. ФранцЈозефова горка вода добива се у апотекама, дрогеријама и шпе церајским трговинама.

Модерне методе лечења луеса • Лекар специјалиста а лечење венеричних болести, при ле чењу луеса мора да има данас многе обзире у виду, ако се жели брзо и потпуно успешно лечење. Сам лекар одлучује хоКе ли се болесник лечити сз више салварзана (или солусалварзана) у комбинацијн са бизмутом (Бизмугенол или томе слично). Да лн се поред тога мора предузети и лечење живом (трл>ање или инјекције) или лечење јодом, све то зависи од специалног случаја н самог тока болести, 'које утврђује лекар-специалиста.

МАТЕРИЈА ЗА ДЕЗИНФЕКЦИ.У У ЧАЈУ. — Један енглески хемича^ добио је путем прилично комплиао ване дестилације, из листиКа руског чаја ул>е врло пријатног мирнса, ко је није отровно а преставл>а једно од најсавршенијих материја за дсзинфекцију. Дејство овога новог ул>а за дезинфекцију је далеко јаче и сигурније од дејства карболне киселине, а поред тога пријатно мирише. Ул>е Ке бити одлично за прав љење разних сапуна н других средстава за дезинфекцију. Хемичар ко ји је ово средство пронашао већ :е споразумео са влаоником једне велике плантаже чаја у Аустралији за прављење овога средства на велико. Тај власник има 30.000 јутара зе мље засађене чајем. Сва ова количина Ке се сада употребити за фа« бриковање новог дезинфекционог средства.

ТЕЛЕФОН БЕЗ ЖИЦА У ЏЕИУ ОД ПРСНИКА. — Тмефон без жчца постао )е у последње време веома популаран у Енглеској и Амернци. У Америци се данас праве практични мали телефони без жицч који се могу лепо носитн у џепу од прсника. Ако власника телефоиа не ко позове, у његовом џспу од прсника мали апарзт толнко дрхтч, да изгледа да Ке' ^скочитн из цспа То Је" снгнаЛ , уместо зврЈања обичн^г телефона. Власник вади апзраг, »аслонн га на ухо, стрпљиво саслуша говорника, затим и сам каже :итз има на малн мнкрофон на апарат/. На овај начин могу људи разговара ти на растоЈању од неколико кчлометара, без жица, било на коме мссту. На апарату постоји и табла за удешавање одговарајуКе таласне ду жине на којој се налази говорнчк кога треба позвати. За сада Је тслефон без жица само разонода за наЈбогатије људе, јер је необнчно скуп.

НОВИ РОМАН „ПРАВДЕ"

РЕМОН Д Е Р И Е Н Ц И А

— Јавите ми кад стигне такси и реците шоферу да зауста ви преко пута ове куће. Комисија је почела рад. Потцајци су прегледали собе, а Ришардо је гледао кроз прозор и чекао такси. Неколико минута Комин и На1>а остали су скоро сами у соби. Као на знак загледали су се у широки кревет. Нађа је пребледела, затво рила очи и прошапутала: — Твоја-... Судија је чуо тихо јецан.е и брзо се окренуо. — Молим вас, ходите ближе, рекао је .Нађи. Ви сте у то ку истраге изјавили да сте видели како је ваш муж зауста*ио такси. — Да, господнне суднја. — Је ли такси био сличан *мии колима? Ришардо је показао кола ко ј« су стајала на другој страни улице. То је био стари „Рено" "шфера Бараса. Госпоћа Јордан нн|е Г'ТО 8азмитл>чла

— У таквом таксију одвезо се мој муж, одговорила је. — Врло добро. А сад ми по кажите место где је оне ноћи стајао такси? — Сећам се да је био под једном дампом. Због тога сам упамтила како је изгледао. — Наравно-.. Ришардо је опет позвао једног Инспектора. — Реците доле да се такси за устави крај оне лампе, рече. Комин је био узбуђен. Инстин ктивно је осећао дџ Нађи прети нека нова опасност. Како да је одбрани? Н^егова улога била је овде пасивна. Један човек имао је сву власт у својој руци, а то је био судија Ришардо. Он је могао овда радити што год је хтео. Тај неугледни човек био је господар ситуације. Такси се зауставио поред уличне лампе и судија је наставио саслушање: — Госпођо Јордан, пазите до бро што ћу да вас питам. Да ли су кола стајзла на овом месту? — Да. Друге лампе нема у близини, гласио је одговор. — Јесте ли сигурни ? — Да! — Зар ништа не примећујете? — Не. — Хм... Такси се једва види, јер га стабла сакривају... Нађа се зачуђено загледала у судију. — Осим тога, наставио је Рншардо, првог октобра било је још лишћа на стаблима и према томе нисте уопште моглн да вигитп аутпчлА.Ј Т| 1/ОЈМ јр стаја<~>

на другој страни. Ви сте опет слагали. — Ви ме непрекидн овређате, господине, протестовала је Нађа. — Није ми стало да ли вам се свиђају моје речи или не. — А онда још нешто, наставила је Нађа. Огкуд знате да првог октобра лишће није пало? — Ја сам добро информисан, госпођо. Знам исто тако као и ви где се налази леш вашег мужа. Мртав или жив, он је у овој кући. Признајте истину! Нађа Јордан није одговарала. Окренула је главу и ћутала. — Ви ме непрекидно вређате, и због тога ћете сносити сву оДговорност. Ми ћемо га наћи и без вас. Нађине очи изазивачки севнуше, а затим је опет окренула главу и одрекла сваки одговор. Судија је оставио Нађу под надзором полицајца, а онда се прикључио члановима комисије који су вршили претрес. Полицајци су отварали ормане, прегледали зидове и правили фото графске снимке. Адвокат Комин пажљиво је посматрао рад полицајаца. Одједном је чуо тихи глас у блнзини: — Господине докторе, кад сам вас прошле иоћи позвао телефоном.... Комин се окренуо и угледао шофера Сергнја Васиљева. Он се шуњао као пас који тражи нзгубљеног господара. ПолицаЈ ии су му забранили да улази у собу V којој -је била госпођа

Јордан. Али и упркос тога Сергије је чуо детаље саслушања. Врата спаваће собе била су отворена. — Зашто ми прошле ноћи ни сте рекли да ће полиција броја ти одела? наставио је. Комин се нелагодно осећао. — Зашто да вам кажем? упита. Шофер је муцао: — Па... због одбране... — Адвокат није помагач, одговорио је Комин суво и окревуо се полицајцима. ♦ Полициски чиновниии постали су нестрпљиви. Веровали су судији Ришардоу н били убећени да је леш професора јордана у кући. На појединнм местима разбијен је под, а подрум је детаљно прегледан. Из полиције су довели пса да наће леш. Пас је трчао около, али узалуд. Судија је непрекндно понавл>ао: — Леш је овде! Тражите! Још једном је саслушао куварнцу и собарицу. бне су се зак.пеле да ништа не знају о нестанку професора Јордана Немогућно је да је неко сакрио леш у кућн, а да оне то не примете. Нико није могао сумњати у истинитост ового исказа. Комисија се опет вратила у спаваћу собу и детаљно преглеДала сваки сантимстар. Судија је узео све хартије и писма коЈа је нашао у писаћем столу. У малом купатилу није нађено нм шта што бн било сумњиво.

'> Комисија је најзад отишла у гаражу. — Шофер! Где је шофер! повика Ришардо. Сергије је одмах дошао. — Молим вас да' извезете кола из гараже. Сергије је сео за волан и мало дОцније лимузина је стајала пред кућом. Шофер се, после тога, вратио у гаражу. — Шта имате у овом орману? — Алат, господине судијо. — Отворнте га! Добро, добро. А овде? — То је просторија у којој се врше оправке. — Отворите! Полицајци су ушли у просто рију и детал.но је прегледали — Ништа сумњиво, рекли су најзад. Прегледали су под и зидове, али узалуд. Један инспектор се о празну канту. — Шта је ово? — Киселина. — Добро, рекао је полнцајац Истражни судија прншао је канти и обратио се шоферу: — Шта ће вам та киселина? упита. — За аутомобил, госполине судијо. — Наравно... Ришардо је погледао унаоколо као да нешто тражи. — Ви сте добар шофер, Сергије Васиљев, рече. С времена на време потребна вам је по једна кап киселине за мотор. зар не? — Наетавнће е« —