Pravda, May 31, 1933, page 2

СТРЛНЛ. 1.

ПРАВДА, 31 МАЈ 1933 ГОДИНЕ

^ ^ .1 БРОЈ 10.260 4

у знатној Је черн појачао међЈ -наро I днн ауторнтет Чале антант«* 4 . Г. Крофта је затим подвукао да! се Мала Лнтанта нвјенергнчннје протнвн свакој ревнзнји, пошто 6и немнновно цмљ ревнзноннстнчкич тежњи био ра1. п Ревнзионнстн, наста вно је г. Крофтв, немвЈу за инл. освајање нзвесног броја квадратних кииометара. већ рушење новог реда којн је створен у Европн, а чнјн је Мала Антанта један од најјачих ст> бова. Бранећн ствар Мале Антанте мн бранимо опште интересе". Загнм Је говорио румунски посла ник г .Гонгопол. чијн Је говор био снажан апел на снагу н солндар- 1 ност Маде Антанте у службн мира и у одбранн својих права. Иосле њега узео Је реч Југосдовенскн народнн посланнк г. Жиаан чевић чији Је говор веома бурно поздрављен. Он Је изнео конструк тивну улогу Мале Антанте, нстичу»>и да Је Мала Антанта одлучно про тнвна свакоЈ ревизиЈн. По завршетку ових говора усвојенв Је резолуциЈа слнчна резолуцн-| Ји коЈв је усвоЈена на недељном мнтингу у Београду. Г. ЕРИО ЗА ЗБЛКЖЕЊЕ СА АМЕРИКОМ ПАРИЗ, 30. маЈа. — (А.А.). — На I иоподневиој седннпи парламатга, бнв ши претседннк владе г. Ерио издожио Је гледиште које су претседник г. Рузвелт и амерички сенатори заузели приликом његовог боравка у Вашингтоиу о главним питањнма иностране политике. Претседннк владе г. Даладје тнм поводом прецизирао Је питање децембарске отплате ратинх дугова, додавши да се она мора довести у везу са мораторијумом отплате Јунскога рока, као и са општнм преговорима о ратним дуговима. Г. Ерио Је затим понова узео реч и изјавио да Је претседник г. Рузвелт гагласаи с тим да накнадне так се у вези са девалоризацијом долара имаЈу за цнљ да се обЈави Једно правнчно иаринско примнрје. Одно г но питања наоружања, г. Ерио Је нзјавио да је од стране г. Руз велта наншао на подршку прн излагању француске тезе о офанзивном и дефанзивном оружању, као н о опасмости ко]а додази од повремене контроле предвиђене по бритаиском плану о наоружању. Што се тнче питања безбедности, по речима г. Ериоа претседник г. Ру зввлт Је изјавио да Је во.ђзн да се позабави питањем дефинипије нападача, с тим да ће СЈедињене Америчке Лржаве одустати од неутралности. СвоЈе излагање г. Ерио Је завршио апелом да парламент буде сложан у напорима коЈе треба учинити за што тешње односе између Француске и Сједињених Аиеричкнх Држава, чиме ће се не само појачаги безбедиост Француске већ н целог човечанства. ОДЈЕК АНТИРЕВИЗИОНИСТИЧКИХ МИТИНГА У ПЛРИЗУ П.АРИЗ, 30 маја. (А. А.) — Осврћући се на манифестације које су се однграде 28 овог месеиа у Београду, Букурешту и Чехословачкој, да. нашњн „Пти Журнал" између осталог вели: — Недел>не манифестације у ЧехословачкоЈ, Београду и Букурешту наЈ бољ* доказуЈу колики народни гнев изазнва сваки покушаЈ нзмене териториЈалног стања у Европи. Те мани фестације истичу грешке оних коЈп желе да од ревизије уговора направе главни цил> Пакта учетворо. Измене које су по тражењу Фракцуске учињене у Пакту нису успеле да сакриЈу прави смисао почетне ини ииЈативе за закл»учење тога Пакта н данас постоји бојазан да ће Пакт учетворо, и ако буде усвоЈен од других држава, остати од много њих сумњив. Али ипак, не треба сумњати у добру вол»у Франиуске нн у њену верност према примљеннм обавезама и према савезнииима, пошто су оне за Фргниуску свете н драгоиеие. ПИТАЊЕ ПЛАЋАЊА ЕНГЛЕСКЕ ЈУНСКЕ РАТЕ ДУГА АМЕРИШ1 — Г. Невил Чемберлен против плаћања. — Г. г. Макдоналд и Балдвин за плаћање. ЛОНДОН, 30. маја. — (Б. Изв. , Правди"). — Енглеска Јавност је наЈ више зашпересована питање.м судби не оне рате енглеских ратних дугова чнЈи рок истиче крзјем идућег месеиа и која износи 29 милиона фунти. Енглеска влада се до прошле нелел>е надала да ће прегседник г. Рузвелт предузети одлучујуће кораке у питању ратних дугова. Међутми, ова очекивања су була узалудна. Вести коЈе сала долазе из Влшингтона не лопуштаЈу никакву сумун.у да СЈодињене Америчке Државе рачунзју са исплатом ових дугова. додаЈући аг коначно укидање златиог важења у Америии, коЈе Је сада нзвршено, <натно олакшава европским дужни-! иима плаћање. У самоЈ влади поде .Ђена су мишљења о овом питању. Министар финанснЈа г. Невил Чемберлен Је против тога да Енглеска исплати Јунску рату Америци, док су г. Балдвин. који Је у своЈе време потписао споразум са Америком и г. Мзкдоналд за нлаћање. Наравно под претпоставком да је то последња рата која ће се платити и да ће иео проблем би1 н решен иа (вегскоЈ привредноЈ кон ференциЈи. Ако у енглеској влади не доће до споразума да ли да се плаги Америии или не, а није вероватно да ће се постићи споразум, онда ће се влада одлучиги иа тај необичаи

Генерал фон Шлајхер интерниран у Кнстрину

ПАРИЗ, 30 мај. — (А. А.). - Јав>аЈу из Берлила да је бнвши немачки државни канце.тар н мнннсгар

ЈОШ ЈЕДНО УБИСТВО У СОФИЈИ

Убиство Штерине Божинова, претседннна солунсног македонског братства

Генерал г. фон Шлајхер војске геиерал г. фон ШлаЈхер Ш1терниран у утврћеном месту Кистрии. Генерал фон ШлаЈхер може се слободно кретати по граду, али Је дао чаону реч да неће напустити без дозволе властн место у коме је интерннран.

корак да остави одлуку о том пробле.му Доњем дому. У енглеском парламенту мншљења су такоће подељена. Алн ипак се рачуна да ће се наћн већина коЈа Је за плаћање рате н то с обзнром на светску прнвредну конферениију чиЈи бн успех био доведен у питање, ако би Енглеска одбила сада да подмири своЈ дуг Америцп. Г. ПОЛ-БОНКУР УСВАЈ.А ДЕФИНИЦИЈУ НАПАДАЧА ЖЕНЕВА, 30. маЈа. — (А. А.). Прилнком поногне дискусиЈе о дефиницнји нападача, претставници ИталиЈе и Немачке изложили су своЈе примедбе. После тога узео Је реч г. Пол-Бонкур коЈн Је у свом говору из Јавио да Француска потпуно подржава напоре коЈе је учинио одбор за безбедност, као н то да она у потпуности усваЈа предлог о дефинициЈи нападача. Известилац по том питању г. Политис, одговараЈући на критике, кон-татовао Је да Је већнна одбора сло жна односно дефинициЈе наладача,' дрдавшн аа •жзлн што су извесне делегаинЈе ус:тале против те дефиннинје. Претседннк конференције г. Хендерсон Је после тога настојао да до1>е до споразума и да се дискусија настави, под надзором известиоца г. Полнтиса, измећу претставника двеЈу супротних теза. Према томе опила днскуснја о дефиницијн нападача Је завршена, а да нри томе ннЈе донесена никаква коначна одлука. ДИСКУСИЈА О НАЦРТУ ЗА БЕЗБЕДНОСТ ПАРИЗ, 30 маЈ. — (А. А.). — Мистар иностраних послова г. Пол-ђон кур неће учествовати на данашњоЈ седниии министарског савета у ЈелнсеЈској палати. Његово Је присуство у Женеви од неопходне потребе. По свој прилици ће данас у општем одбору конференциЈе за разоружање отпочети расправљање нанр та одбора за безбедност, који би се нацрт и.мао додати као синтеза брнтанском нацрту за узаЈамну европску помоћ. С друге стране се сазнаје Да британска делегација не би ни у колико била противна усваЈању овог Додатка. НаЈзад треба забележити да је француска делегацнја на ЈучерашњоЈ седници одбора за ефективе успела да скрене пажњу општем одбору за разоружање на велику оиасиост коЈу би значила установа обавезног рада у извесним државама. РАТНИ ДУГОВИ ЊУЈОРК, 30 мзј — (А. А.). Влада Велике БританиЈе Је обавештсна Да су СЈедињене А>1еричке Др жаве спремне да приме 10 милиопа долара уместо 75 милиона долара, колико Велика БританиЈа ДугуЈе о Јунском року. Лист „Хералд Трибјун" коЈи доноси ову вест, додаЈе да су и остале земље, па и Француска, обавештено да ће се и са њима исто тако поступити. ПОЉСКИ СТАВ ВАРШАВА, 30 маЈ. — (А. А.). Пат Јавл>а: По једноЈ вести из добро обавештених политичкнх кругова у Варша | ви, став пол.ске владе према пакту | у четворо ни у колико ниЈе измењен. Занон о напуштању златног важења ноначно нзгласан | ВАШИНГТОН, 30. - (Б. извештаЈ „Правди"). — Закои о напуш1ању ј ЈЛс Тног важења коначно Је изглајсаи. Синоћ касно Је Амерички сенат ! већином гласова примио таЈ закои I а сдмах после тога претседиик г. Рузвелт га Је потписао. Тако данаш њим даном оваЈ закон добиЈа оОавезну снагу.

СОФИЈА, 30. маЈа. — (А.А.). — СиноН Је у улици 11ар Самуил нзвршено још Једно македонско убиство. Нападнут је и убијен Штерин Божинов, претседник солунског македонског добротворног братства и члан националног комитета савеза македонскнх братстава. Штерин Божинон враћао се синоћ око 8 часова својоЈ кућн коЈа се налази у улицн Цар Самуил број 37. Носио је собом Једну кесу младог боба. У тренутку када се већ налазио неколико корачаЈи од своЈе куће, прншло му Је Једно непознато лице н испалило у леђа 5 метака из парабелума. Иако смртно рањен, Ште рин Божинов почео Је да бежи. Успео Је да пређе улицу и дочепа се супротног тротоара. Осећајућн да Је тешко повређен куршумимз нападача и да га снага већ издаЈе, Штернн Бо жинов се ухватио за Једаи електричмн стуб, напрежући се да се задржн. У томе тренутку Је нзишао на улицу др. Портарски у чиЈоЈ је кући становао Штерин Божннов са женом и маЈком. Др. Портарски пришао је Штернну Божннову в запнтао га да ли Је тешко рањен, алн овај му ниЈе могао одговорити. Штернн Божинов се срушно на земљу, а мало затим Је нздахнуо. Смрт су констатовали др. Портарски н др. Думанов. Одмах чим је испалио 5 метака из парабелума на своЈу жртву нападач се вратио и побегао у правцу булевара Христе Ботева. За убицом су потрчала два полициЈска стражара и успели да га стигну н ухвате на бу левару Ботева. Одведен у други по лициЈскн кварт, убица Је одмах под вргнут саслушању. Из докумената коЈа су код убице нађена, утврдило се да се он зове СтоЈан Атанасов Цицков, стар 30 10дина, родом из села Дуклија крај Сереза. Он Је раниЈе живео у Неврокопу где му се жена са троЈе де це Још налази, а од пре годину дана настанио се у СофиЈи. На саслу шању Је Цицков одмах признао да

је убио Штерина Божинова. На пи тање зашто га Је убио, Цнцков Је сдговорио да му Је 10 заповедили македонска органнзаииЈа. Када Је упитан коЈа македонска организациЈа, Цииков Је рекао: „Она коЈу вн нази вате „протогеровистн". Затнм Је убнца обЈаснио да Је за повест о убиЈању Божинова добио у Једном запечаћеном коверту пре че тирн дана. Курир, чиЈе име Цицков не зна, нашао га Је у парку нспред софнЈског купатнла. На заповести се иалази црвени печат али без потпи са. Пошто Је нрочнтао пнсмо, Цнц ков га Је уннштио. Цников Је признао да Је од пре три дана пратио Божинова и вребао згодну прилику да га убиЈе, а коЈа му се прилнка указала синоћ у улипн Цар Самуил. Убица Је изјавио Да Је био сам, али неки случаЈни пролазниии твр де да Је имао Још ЈеДнога друга ко Ји иначе није пуцао, а после убис тва је успео да се сакриЈе. Убнјени Штерин Божннов родом Је из Солуна, стар 38 година. Он Је свршио гимназиЈу у Солуну, а за тим Је дошао у Бугарску и упнсао се у воЈну академнју коЈу Је и завр шио. Учествовао Је у рату где Је по стигао чин капетана. Бно Је рањаван неколико пута и остао је инва лид. За показану храброст бно Је и одликован. Пошто Је напустио воЈ ну службу као ннвалид, Штернн Бо жинов се бавио трговином, а затим Је отворио кожарску фабрику. Бно је дуго година претседник солунског македонског добротворног братства а од пре пет година постао Је члан националног комитета савеза маке донских братстава. НОЋАШЊЕ ПУШКАРАЊЕ У СОФИЈИ СОФИЈА, 30. маЈа. — (А. А ). — Но!.ас око 12 часова у близини Војне академнЈе, дошло Је до револверске пуцњаве пзмеђу неких непознатих лииа за коЈе се претпоставља да су

Македонин. Испаљено Је внше од 25 метака. Олма.ч Је на лице места дотрчало неколнко полицнЈскнх стражара коЈи су у Једноме каналу у бли зннн затекли два студента. СтуДенти су им нспричали да су се са Још Једним другом враћали из Бо рнсове Градине н, када су се налазилн на дрвеном мосту изнад канала, запалн су у унакрсну револверску патру коЈа се воднла нзмеђу Једног Македониа (чнЈе име Јутрошњн лнстоби помињу само нннииЈалима Хр. Г.) н четнри непозната лниа. Уплаше нн, онн су побегли н успели да се сакриЈу у канал. Они немаЈу пишта заЈедничког са целом овом ноћашњом пуцњавом. Њихов друг коЈи Је такоће студент ниЈе могао да буде пропађен све до пола ноћи и „Утро" мапомиње да не може да се установи да ли он случаЈно ннЈе погинуо од метака нападача. Македонац чиЈе име листови помињу само инициЈалима Хр. Г., успео Је да побегне нспред нападача н отишао Је пред кућу воЈног министра генерала Кисова, коЈа се налази у близини Борисове Градине и предао се полициском стражару ко ји се налазно нспред куће, Стражар је одвео Македонна Хр. Г. у петн полнцискн кварт где Је задржан. На саслушању, Македонац Хр. Г. Је изЈавио да Је ноћас ишао из софијског предграђа ПодуЈево и, када Је прелазио преко моста изнад канала, на њега су почела да пуцаЈу четнри непозната лииа. Он Је прн себи имао два револвера. Одмах Јс извадио Један револвер и испално неколико метака на наладаче, а затим Је побегао и предао се испред куће министра воЈног генерала Г. Ки сова. На месту на коме се ноћас десила ова револверска пуцњава, нађено Је око 15 чаура. ПолнцЈа водн истрагу да расвеглн оваЈ догађај.

■■■■■■■■■■■■■■■■■враввввавааав! л ДРЖАВНИ СУД

■■■■■■■■■■■■

Испитива^ з елтужених у комунистичном рцесу заоршено

Испитивањем оасривљеног Дамаса I Седмака почео је четврти да« суђе- I ња комунистима у Државном суду аа заштиту државе. Он је у Италији био присталица комунистичке странке. У Југославију је побегао 1930 годлне. Исказ Седмаков о Пријану и Вилхару разликује се од исказа, који је Дамас Седмак дао лред кследним судијом и претседав^јући т. Бубањ подвлачи ово разилажење. Оптужени Дамас Седмак пратио је Јосииа Пријана у Аустрију. У Целовцу се Пријан састао са Вилием, који му је дао тридесет долара. — Јесте ли раније чули име Вили? пита претседавајући олтуженог — Нисам. Завршивши испитивање о састанку са комунистичким агитатором Вилием из Беча, г. Бубањ испитује Дамаса Седмака, коме оптужба ставља на терет да је основао комунистичку ћелију и био њен вођ, о овој ћелији. — Ово је била наша информативна група. О комунизму уопште није било речи... — зели Седмак. — Пред иследним судијом исказали сте сасвим одређено да је то била комунистичка ћелија са задатком да врши пропаганду комунизма! — истиче г. Бубањ и чита Седмаков исказ, који садржи цитирано при« знање. Затим претседавајући предочава окривљеном друге исказе у којима се наводи да је делатност Седмакове ћелије, као и ћелија са којима )е он одржавао везе, била комунистичка. Одговарајући на питања претседавајућег о летцима, које је Дамас Седмак примио од Јоснпа Пријона, оптужени исказује да је летке примио у два маха, преко Божића и Валентинчића. Он се правда: — Ја нисам знао да су то комунистички летци. Мислио сам да су антифашистички. — Па зашто онда да растурате ове летке код нас? Ко би томе могао веровати... — каже претседавајући. — Ево ових летака: они су це. лом својом садржином улерони про тив наше земље. Вј< сте ове летке ширили даље. » Г. Бубањ чита једно плсмо, које је Дамас Седмак писао окривљенич Божићу и Вилхару. У писму се говори о подешавању одбране на суђењу. — И из каснијих исказд видеће се да су оне вашс ћелије биле чисто комукистичке... — вели г. Бубањ. Окривљеном стављају питања судија г. Војислав Паљић и заменик зржавног тужиоиа г. др. Иво Марокино, који утврђ>је да постојањс „информативних организација", о ко јнма говори Дамас Ссдмак, изгледа фзнтастично и да су то V ствари биле комунистичке ћелије. Затим пита. ју судија г. Миодраг Филиповић и

браниоци г-ђа Босилла ИвковићКристић и др. Болеслав Боле. ИСПИТИВАЊЕ АЛБЕРТА СУЛЧИЋА И ПЕТРА БОГАТЕЦА Прелази се на испитивање оптуженог Алберта Сулчића. Он је у току судске истраге три ггута признао да је био учлањен у комунистичкој ће.тији, којоЈ је вођ био Срећко Вилхар. Данас он каже да то није била комм&јстичка ћелија. Г. Бубањ каже: — Вм' сте у истрази, шта више, Богатецу казали у очи да је то била комунистичка ћелија. А ми имамо и писма, из којих се види да вам је сапетована одбрана, коју ви данас дајеге. Даље С\'.тчић каже да му није била позната садржина летака, које је растурао. Г. Бубањ цитира ранија признања, из којих се види да је Сулчић добио чисто комунистичке летке и каже: — Ухваћена је преписка, из које се види зашто се ви данас овако брз ^ите.... Затим је дат одмор. Петар Богатец, који је саслушан после одмора и коме оптужба ставља на терет иста дела као и Сулчићу, даје одбраку сличну Сулчићевој. У погледу растурања летака, Богатец, к.аже да му њихова садржина није била позната. — А зашто Сулчић да вам да летке баш ноћу да их растурате? Зар вам то није било сумњиво? — пита оптуженог г. Бубањ. На краЈу Богатец признаје да се касније уверио да је ћелија била комунистичка, а не емигрантска. — Али било ,је већ доцкан — мене су ухапсили... — каже он. ВИЛХАРОВА ПИСМА ИЗ ЗАТВОРА Срећко Вилхар каже да није основао комунистичку ћели|у. — А каква је то била акцијска егзскутивна скупина? — Она је заиста посто|ала, али њен програм односио се искљччиво на емиграите из Италије, иа њнхове интересе. — А.ти све ово је изван вашег стварног рада. Што нисте ту скупину пријавили власти? Претседавајући затим испитује Внл хара о удЈпжењу „Соча". Вилхар је био претседник омладинске подружНицс удружења „Соча". Вилхар признаје даље да је Сулчићу предао леткс, добијене од Дамаса Ссдмака. Бра ни се да није отварао омот са лстиима. Г. Бубањ чита Вилхарова писма пи сана у затвору, помоћу којих оптужеии су намеравали Да подесе своја казивања на проиесу у погледу комунисгичких ђслија и растурања лстака. Завршивши читање, г. Бубањ каже:

— Види се да ваша савест није баш најмирнија кад овако пишете... — Каква је била теиденција ових ваших писама? — пита Вилхара судиЈа г. Паљић. — Хтео сам да скренем пажњу Сул чићу да говори истину. — Напротив, ваша ггисма откривају намеру да натерате рптужене на давање неистинитих исЛза. Оптуженом >ттућују питања с>'дија г. Трајко Стаменковић, г. др. Иво Марокино и браниоци г. г. др. Макс Лауфер, др. Болеслав Боле, Вујошевић, Мил. Драгомировић и Б. Продановић, а затим је испитан окривљени Алоиз Кошут. И он исказује да је ћелија била информативиа. Оптужен је да је са Борисом Божићем као прочелником и Фрањом Хвалићем сачињавао комунисгичку ћелију и да је растура летке. Кошут пориче растурање летака. Он је ово растурање прнзнао пред иследним судијом три пута. — Ја немам појма о томе шта је то комунизам... — каже оптужени. Ја сам признао зато што сам мислио да је антифашизам и комуннзам исто. Претседавајући чита ранија Кошутова признања. По завршеном испитнвању Кошута 'г. др. Лауфер, бранилац Вилхара, предлаже неколико саслушања свсдока. Браниочевом предлогу проти* ван је г. др. Маринино, заступник државног тужиоца, сматрајући да суо* ви предлози лпшени важности. Оптуженн Фрањо Хвалнћ и Јосии Седмак саслушани су после одмора. Хвалић не признаје постојање комунистичке ћелијс и каже да није читао летке, које је растурао и коЈи су били комунистичке садржине. Признаје да јс учествовао у крађи Гестст нер апарата за умножавање из просторија љубљанске „Делавске збор* нице". Позван да покаже коме Је пре дао јшарат, Хвалић Је показао Валон тинчића. У погледу ћелнјс и летака Јосип Сс.гмак дао је исказ сличан Хва.тићевом. ДВАДЕСЕТ ПРВИ ОПТУЖЕНИ БОРИС БОЖИЋ Г. др. Болеслав Боле, бранилаи оптуженог Бориса Божића, који јс малолетан. захтсвао је да испитивање његова бран.еника буде таЈно. Г. ДРМарокинр, заступник државног тужиоца, изјавио Је д^ је прогиван о! вом предлогу и колегиум се повукао на већање. Суд је одбаиио предлог брзниош г. др. Болев, сматрајући да бранилаи није навео ни Један битнн разлог, коЈи бн налагао искључење Јавности. Приступа се испитивању последњег оитужсног Божића, који не признаЈв да се бавио комунистичком акиијом— Ја се нисам интсресовао зз к0 | мунистичке ствари. За растурене летке нисам знао да су комунистнчки всли Божић. — Сасвим друкчији нскаа далнсте иследном судији! — примсћује прстседаваЈући. Божнћ исказује да .!<• апзраг з« 1' множаван.е однео У присуству веп броја људи. ПреседаваЈући чнта Јед