Pravda, May 31, 1933, page 7

СТРАНА,

ПРАВЛА, 31 МАЈ 1033 ГОДННЕ

БРОЈ 10.260

ПОЛЕМИЧКА ТРИБИНА

Шта је све било у Бугарској

6. Далеко од сваке звзјшчносгн мн смо погтут људн сејача посејалн добро н здраво зрно. Па као и они тако сада н ми очекујемо добре плодове од сејања. Добро семе и здрава земља то су услови; алн да посејано никне н да се дође до плода — то |е Божје. Па ипак, како ће битн... могу знацн унапред да покажу. Ми на наше знаке гледамо с пуно поуздања. И то је добро. Ми ннсмо предали ноту па да чекамо одговор о беломе или црноме. Ми смо положилн темел« и сада оста|е једно: не\морно стављати циглу на циглу... То стављање цнгле, то зидање предвиђено је у нашој резолуцији. Наши су знаци све оне гото вости и сва она расположења на која смо наилазилн. Њих је могло и не бнти. Зар је једна паметна мисао остала неприхваћена, и предлог? МеНутим, овде није тај случај. Наша је идеја прнмљена и «а наше боравл>ење у Б> гарској гледано је са мнном као на ствар озоил>ну н која заслужује достојну пажњу. Мн имамо пуно момената по којима се могу правити логичнн закључци и доноснтн правилан суд. Споменућу у овом чланку на првоме месту околности поводом свечаног ручка у нашем посланству. "Све у вези са овим, сва предвиђања. почевши од позива на свечаност па до нспраћаја гостију из посла«ства, носило је карактер извесне званичности. Држањр нашег л>убазног домаћина о туиом^ћеног миНистра г. Вукчевића у дочеку, у гозбн, указаној синода.т;!ма бугарске цркве и нашој делегацији; па онда нначе његов став и дипломатско оналажење у изношењу својег гледишта на ствар; па дал>е спољни знаци као гала-одело и друго; па његов поздрав у својству до.маћина и оимпатије за идеју — све то поред све звзничности приказивало је нашег драгог домаЈжна као државннка испуњеног патриотским осећањима и љ>-бављу за савез, за један споразум, који ће бити на добро нашег и бугарског народа. За трпезом а и после говорило се н све у везн са идејом, која је послужила за базу за састанке и разговоре и споразумевања; управо у вези са мисијом која је идеју носила и спроводила... Наравно, мотрило се на све скрупуле н бринуло да се чува осетљивост.У продужном делу на овом свечаном састанку узео је учеш ће и цео персонал посланства и оста ло се дуго у добром расположењу створеном по уверењу да се израђује велико дело, Други 1е моменат био у сетжарнском заводу, најпре у храму а потом у дворани, V завод>\ У храмл* је одстужена мо.татва у знаку призива божанског духа на све за укрепљење у напорима за дело које се предузело. Па је после тога Преосвећени Николај дао поуку младим теолозима подижући у њима д>*х којим ће бнти ношени и вођени кроз живот као пастири цркве и народа. Богословски хор певао је складно по руским мотивима и нмао сам осећање пуног душевног расположења као кад слушам наше теологе у нашој катедрали На ручку у заводу нашу је трпезу почаствовао својим учешћем министар г. Гиргинов, заступник претседника владе г. Мушанова. Иначе овај је састанак био у знаку пријатељске интимности, слободан од свега званичнога. Па ипак министар г. Гиргинев говорио је као пријатељ ствари, речнто н љубазно, у расположе њу које одаје неимара за срећу ; лепшу будућност бугарског и нашес народа. Пре тога говорио је министар г. Јанић. За све време обеда орио се песме глас који се нооио из снажних, младићских грла богословске омладине. Г. Јанић је својим хумором и њему својстзеним еланом >-нос'40 у расположење један пријатан тон, дајући нашим заједничким лепим сновима слику пуиу светлосги и колорита... Наша предзиђања у резолуцИји почела су примењивати се још одмах, донекле. у Софији. Кад би се сви они захтеви у њој иопољили и исказали једном речју могли би да гласе: све заједнички! За'едница у рад>" који се клони срећи и бољитку обе наше црк ве и оба народа. Споразуми и дружељубље... Посете и измене мислн... Стремљења за уједначавање метода н начина рада. У свакој ствари тражнти опште а наше; наше заједничко. Штампање књига. Музика и композиције нарочито. НиЈедан кон•лертни репертоар, наочито црквенога кзрактеоа. не би требало бити без тога за^едникога. Сваки духовни кон церт v Београду и Софији треба ла служи као своје врсте преглед свега што је додирно у «ас. Народне бугарске песме су врло лепе. Кад |е Митрополит Стефан отпевао „Стару планину* 4 г. Јанић и ја о.тушеви.ти смо се по заноса. Арија издђаја по лепоти, наоочито «а местима где су изракаји истока, а звучи као поклич поггут марсељезе. Омилела ми Је као и своја народна. Нема дана да Јв н \змем V грло и инструмент са задо. .. .•« « рцн \' успомену. П« Ви-

најбоља воља попут ових нзлагања нису оскудевале. Њнхово свештенство је на видној висинн у схватању дужностн и задатака и по дисцнплини коју траже канонски захтевн Њнхова су дружења епархиска. Сви су свештеници чланови. Дотичнн архијереј настојава да се све врши како треба. На једном састанку, у присуству Преосвећенога Ннколаја, V дво ранн где су делегације одржале прву конференцију, питао сам како је у њих: Има ли тенденцнје која би бика противканонска? Има лн схватања да органнзација свештенства сме у независности да иде до карактера дружбе какав имају друштва за клас ку борбу? Има ли тежња за еманцнцовање органнзације од власти архијерејске н за потпино самосталнн рад? И на сва та пнтања добио сам негативнн одговор т. ј. да је сав рад свештенства у пуној хармонијн са радом Архијереја и да су све органнзације свештеничке органи помоћу којнх црква, преко Архијереја, изводи своје задатке... Са оваквим држањем у погледу чувања принципа цркве свештенств(3 бугарске цркве доћи ће у везу са све штенством нашим у смеру заједничкога сараћивања за добро цркава и народа. Прота Миливој М. Петровић

ЛЛБУС САПУН чува Ваше

Пазише на ине Длбус!

«?< х иевајше свуда !

ИЗ СРЕСКОГ СУДА

Када се Србин ожени францускињом — КЊИЖАР Г. ВЛАДИМИР ПАНИЋ ИЗ БАЛКАНСКЕ УЛИЦЕ КАЖЊЕН ЈЕ СА 240 ДИНАРА НОВЧАНО ИЛИ СЕДАМ 1АНА ЗАТВОРА. о::о У ноћи крајем септембра прошле године пред каваном „Престолонаследник" седело је мало веће друштво. Између осталих, ту је био н г. Владимир Панић, књижар, његова г-ђа мајка и г-ђа Радмнла Боајевић. По свему што се данас сазнало на претресу пред судијом г. Миланом Глишићем и записничарем г. Карапешићем, Парижанка Жилјен Буле била је љубоморна. Ако не на друго, оно на пријатне часове нз те мрачне септембарске ноћн, када се њен одво јено живећи муж г. Владимнр Паннћ добро проводио, а она морала да легне још у првн мрак Напољу ври од живота. У собу јој догтире кнкот веселих пролазника, и песма...

ПРЕД СЕЗОНУ ЛЕТОВАЊА

Бар на Јадранском Мору о: :о — ЛЕПОТЕ ЦРНОГ ОРСКОГ ПРИМОРЈА. —

Улцињски залив

литература и предавања.

ђен-а н блчжа. познавзн.а-. И тг>но 10III СВС ЈРУГО ШТО ИДе У П0 гисггмн кооператнве, ™ ош """ едннчкога тр>да за за|едничк. 1р.тосуми пријатна била два краћа са етанка са двојицом п Р етс "Д"""°„кад -кога свештенства: са пр"с д ■ главним редактором

Крнстална и чиста градина као јутарња кап росе — то је Бар са околином. Ако сте прошли бродом покрај Бара или сте бацили поглед на ту градину коју је природа укра сила, остали сте задивљени. Барска панорама очарава. Сваки пејзаж, нај мања бела кућа као од шећера привлачи странца својом лепотом. Донесе .ти вас железница или аутомобил до на врх Сутормана, тек онда осетите да нема лепшег предела ни здравијег него тто је Бар. Зато је бивша аустроугарска монархија подигла ве.тики број солидно израђених барзка за реконвалесценте. Данас су од тих барака, које оу могле да се искористе за опорављење оболелих, остале само руше зине. Народ из колине, не знајући да схвати вредност краја, порушио је те зграде до темеља. Доле, у подножју Сутормана, про теже се Бар, околина и неизмерна пучина мора. Одмах поред мале голети Сутормана настаје густа шума, која се завршава зеленим маслинама, чији вам мирис опија душу. Баруне. Морско пристаниште. Ништа мање лепше и чаробније од Бара са Суторманом, густом дивљом шумом и шумом зелених и миришља внх маслина. За време летње сезоне Баруне је поплавл>ено светом. По мору плове гондоле а мирне вечери истгуњује пе сма, жагор и шум таласа. Чари лепоте овог пристаништа допуњују маслињаци, који се протежу од подножја Сутормана, Мајлике Лисиња, чији крак допире чак до Улциња. Не мањи утисак ће вам оставити палата барске арцибиокупије са вр том разног јужног воћа, коју укра шавају зимзелен, наранџе и лимунови. — дело арцибискупа Бароког и примаса српског г. др. Добрсчића. Даље. Опет зароните у зелено море маслинове шуме. Стари Бар. Дочекају вас рушевине града, обрасле бршљаном. Одмах испод прада, поред саме цесте, диже се величанстве храм православне цркве Светог Николе, ремек дело архнтектонске уметности, који оу из свој.их средстава саградила 52 дома српска, иако оу били раја под Турцима. Затим, мост Али Бабе преко реке Рикавац, чије је име градитеља ути < снуто у спомен плочу на мосту. Прс ко мосга, под сводом маслинових грана, долази се у Заљев (залив), где су некада ударали таласи мора. Даиас је морска обала удал>ена од Заљева око шест километара. Заљев је покрквен воћкама. Одавде пружа вам се беокрајна пучина са бродовима, баркама и малим, белим као онег, једрилицама, ко је као да се не мичу и као да су са небом срасле. Бар са околичРи не познаје чети-

му као остала наша приморска места. Али од уједињења до данас ништа ннје урађено да Бар постане при влачан. Не само за многобројне сгранце који проведу лето на нашој обали, већ је он остао нспоп>'ларан и за наш свет. А Бар, пун природних лепота, ово заслужује, јер како по самом поднебљу тако и по својим маслиновим шумама и дивним пејзажима, Бар је цвет наше обале на Јадранском Мору. Ђ. Ратковић

У неко доба ноћн «гула јр како се иуж враћа. Чула је и глас г-ђе Брајовић, на коју јс љубоморна још од 2 фебруара прошле годнне, нако је ова мати петоро деце. Залајао је пас. Зашиштала је чесма. Мадам Жилјен Бу.тн-Панић уста ла је. То г. Панић у кошуљи купа њнховог вучјака који је њихова заједничка својина, као и кућа у Барањској улици 6. Иако живе одвојено, станују под истнм кровом и данас. Опет је чесма престала да шишгн. Г-ђа Панић је устала. Упутила се башти. И, како онз данас под обећаном заклетвом изјављује, видела је како њен муж, кога је у. тешкнм данима по Србнју за време светског покоља прихватнла, држи за руке г-ђу Брајевић поред ограде. — У помоћ! почела је да внче. — Ћути, немој да буднш суседе, опоменуо је муж. Сањиве главе појавиле су се на прозорима. — У помоћ! — ч>'0 се и даље глас Францускиње. Куражни суседи изишлн с\ г и на улицу. Неки су од њих сре.ти г-ђу Жилјен-Јелену Паннћ. Била је у неглижеу и као избезумљена. После се све утишало. Сутра^ан је лекар издао уверење: модрице и огреботине. Г. Панић не признаје дело. Брани се да је ово био само трик да његова одвојено живећа жена добнје бракоразводну парницу. — Јесте ли је тукли? — Никада. За четрнаест година у браку живела је та жена у мојој кући као министарка, одговара окривљени. — Одакле, јој повреде? — У трчању је оборила две саксије. Сигурно се онда и повредила. После испита окривљеног г. Панића саслушана је г-ђа Жилјен Булић. На питање судије прича: — Било је један попоноћи. Прво је мајка ушла. Он се скинуо и почео да купа куче. На електричној светлости приметила сам када је во да са чесме престала да шишти, како држи г-ђу Радмилу Брајевић за руке и љубе се... Била сам узрујана и почела да вичем. — Ћути, да не чује комшилук, рекао ми Ј'е. — Нека чује. Да се види зашто хо ће та жена да ме отера од куће. Када се вратио ушао је у собу. Рајбери су попустилн. Изгурао ме у претсобље и почео да гази ... — Јесте лн сумњали у односе ва-

шег мужа и г-ђе Брајевнћ? — Јесам. Тражила сам могућност да их ухватим. Те ноћи сам их затекла. * Много је сведока саслушано. Г. Лука Гавриловић је нзјавно да га је повређена молила да је узмс у заштиту. Он јој је одговорио: „Вуците се!" Сведок даље објашњава како је г-ђа Панић узела неку робу из једне радње и молила да њеном мужу кажу како није плаћено, иако је она платилз, па да јој новац врате. Г-ђа Дара Милошевић чула је да муж бнје г-ђу Паннћ. Молила је те те ноћи да је пусте у кућу али нијс смела. — Ишла је од врата до врата, при ча сведок, и молила: — г-ђо Милиие г-ђо Даро, г-ђо Анка, отворите ми хоће иуж да ме убије Г-ђе Анка Рајић, Љубица Симнћ, Марија Милованоић. Марија Станко вић и г.г. Јеврем Миловановић, Никола Станковић и Сава Михаиловнћ чули су грају и вапај. Сведок г. Нн. кола Станковић објашњава судији: — Крик. Запомагање. Изишлп сам на прозор. Видео сам како госпођз иде лево и десно као унезверена и запомаже. Неке жене које су сведоччле изјавиле су да су виделе гђу Панић како плаче наслоњена на прозор своје собе. * После речн заступника приватне тужбе адвокатског прнправника г.. Фрање Галнјана и бранирца окриа-. л.еног, изречена је пресуда. Суд је нашао да је г Владимир Па нић крив и осудио га са 420 динара новчано, ако казну не плати за месец дана да буде седам дана у загвору. Има још да плати: повређеној 900 динара на име трошкова око подношења тужбе, лечења и претрпљених болова, свом браниоцу 300 динфа као бранилачку награду и сведоцмма по 40 динара, односно 20, према томе да ли су по други пут сведрчили или једаред. Сви су сведоци тражили дангубу сем г-ђе Анке Рајић, која је узеда своје шестогодншње дете за руку и нре свију оставила зграду Среског суда. • ТТТТ ▼ТТТТТТТТТТТТТ* ТТТТТТТТТТТТТ'ГТТТТ

Укрштене речи — БРОЈ 10. —

Л|1

ОТВАРДМОИред итж

елезничком ОСОБЉУ

. Р" *>«»■ °« - « "

Водоравно: 1 чин, 2 савремени државиик — врста динамита, 3 сагласан, 4 припадник једног европског народа — град у Италији (у падежу), 5 врста, ред — укус морске воде, 6 муслиманско име — раван, змија (словеначки) — скуп, 8 оггчињен, 9 устао рано — гласник, 10 име једне филмске глумице. Вертнкално: 1 благајник — звук, 2 женско име — од конопље, 3 занос — отменн људи, 4 дрога — мера за земљиште, 5 шупљика — жи вотиња, 6 растегљив, 7 наука (врста), 8 део вароши — драгн камен. УКРШТЕНЕ РЕЧИ — Решење број 9 Водоравно: 2. кец, 4. роман, 6. набурен, 8. там, 9. век, 11. хрчак, 12. Меран, 13. низ, 15. сво, 16. Нарента, 19. Нумеа, 20. Рнм. Усправно: 1. Земун, 2. коб. 3. цар. 4. рамазан, 5. невеста, 6. начин, 7. Нерва, 8. трн, 10. као, 14. Семнт, 17. Рур, 18. нем. »ттттттттжттттттттттттттттттттттттт Прец привредном стзбклнзацијом полара н фунте?

Ових се дана у Белој кући воде разговори између претседника Руз велта, г. Блека гувернера Федералног Резевног Система и г. Спрега, техннчког светника Енглеске Банке. Они се тичу питања стабнлнза-* ције долара и фунте. Још се не зна облик акције која ће се предузети за стабилнзацију долара и фунте^. као ни природа постнгнутог споразума о односима између фунте н , долара, — али се претпоставља да је ван сваке сумње да се неће ради тн на дефннитивној стабилизацијв, нити на непосредном враћању на златно важење, већ само на привре меној стабнлизацији помоћу ннтервенција на тржишту, у коме ће цнљу бнтн, како нзгледа, сгворен један фонд за регулисање девнза, као што је то учнњено у Лондону. Промена ове привремене стабилизације у дефинитнвну — враћање.м златном важењу, — зависиће од резултата Светске привредне конференцк је.