Pravda, Jul 24, 1933, page 2

СТРАНА 2

ПРАБДЛ, 24 ЈУЛ 1уЗЈ ГОДИНЕ

БРОЈ 10.314 !—ц-Ј—чае— ДЧ

н>ице низале су се у дефилеу једна зј другом соколске сеоске чете које су, свака за себе, поздрављале Њ. В Краља. Свака група сеоских сокола носила је по једну таблу на којо) ;с поред имена села био истакнут и по неки поздрав. Кршни Личани, пролазећи испред Краљеве трибине, махали су одушевљено Њ. В. Краљу својим црвеннм капама, а Њ. В. Краљ је на све ове отпоздрављао ма хањем руке. Прошло је дванаест часова, а дефиле' још није био завршен. Групе сељака наизменично су присгизале у неирегледном низу и срдачно су клицале Краљу, Краљевском дому и Југославији. У 12.20 часова дефиле је био завршен. Тада је соколски шпалир затворио пролаз на слегнште и направио почасни круг око слетишта. Кроз тај круг прошла )е после тога једна соколска чета од око сто ^ељака и у редовима се постројила пред Владарем. Њ. В. Краљ је тада устао сз свога седишта, ступио један корак напред, а у истом тренутку пред Њега је сту пио старешина Соколског д>уштва града Гоопића, познати националпи и културни радник г. др. П -Јгар Зец, лекар и управник болнице, који је поздравио Њ. В. Краља • овором. Претходно је соколска иузиха одсвирала соколоки марш, а затим је г. др. Зец, у име сокола, поздразчо Њ. В. Краља овим речима:

ГОВОР Г. ДР. ПЕТРА ЗЕЦА — Ваше Величанство, ли шо соколство слави данас своју највећу славу, јер стоЈи пред лице свога узвишеног и љубљеног Краља (,,Живео Краљ" — одушевљене овације). Из дубине душе захваљујеМо Вашем Величанству на великоЈ почасти и пажн>11 коЈу сте благоизволели показати доласком на данашњи слет. ЈЈичко со колство живо се подмлађује и напредује у свом. животу, јер налази пуно исправног разумевања за свој узвншени идеал код овог сиромашног али поштеног и јуначког народа. Оио налази добро утрте путеве братске слоге и љубави међу једнокрвном браћом. Оно налази отворено срце пуно љу бави и апсолутне преданостИ за сво га Краља и за велику и слободлу Краљевину ЈугославиЈУЛичко соколство и цео народ у Лицн готов Је сваког часа да да и животе своје за свога Јуначког и племенитог Краља, за добро и напредак Краљевине ЈугославиЈе. Завршетак говора г. др. Зеца поздрављен је одушевљеним клицањем Њ. В. Краљу из десетнне хмљада грла. Једва се стишало бур«о клицање, а Њ. В. Краљ је ступио пред микрофон и том приликом одржао говор, којим је поздравио прикупљени народ. Њ. В. Краљ је рекао:

-о::о-

Говор Њ. В. Краља

— Драги моЈи Личани, (Живео — Краљ одушевљено клицање прекида речи Њ. В. Краља). Дошао сам радо и са гјуно вере у МоЈу кршну али увек поносну Лику, међу вас, моје драге Личане, који сте увек били надахнути оном велнком идеЈом народног и државног Јединства, која Је потакла вашу браћу на велика н хероЈска дела у великом делу ослобођења нашег народа. У отсудном тренутку, када је требало искупљивати националну слободу, коЈа се може само у слози и Јелинству очувати, Личани су се први добровољно одазвали и тиме стекли признање свих Југословена. — Живео Краљ! Живела Југославија! — кличе народ одушевљено. Ја вам наЈтоплије захваљуЈем, наставља Њ. В. Краљ, на данашњоЈ ле ПоЈ манифестацији ваше верности и љубави према Мени и Моме Дому и поздрављам вас све. Живели Лнчани! Жнвела Југославија! Речи Њ. В. Краља салушао је народ у највећој тишини, а кад је Њ. В. Краљ изрекао последње речи, про ломиле су се манифестације које су трајале неколико минута. Музика је затим интонирала државну химну, коју је Њ. В. Краљ са свима прнсутнима саслушао стојећи. Соколи су после тога изводили соколске вежбе, које је Њ. В. Краљ посматрао око четврт часа. Затим се шпалир, који је затварао улаз на сле тиште, отворио и настао је слободан пролаз. У једном тренутку Њ. В. Краљ је устао са трибине, и праћен министром просвете г. др. Станковићем и баном Савске бановине г.

др. Перовићем, маршалом Двора г. Димитријевићем, ордонанс офнцирем г. Аврамовићем, народннм посланицима и сенаторима, одборницима општине града Госпића, банским већницима, овештенством' и другјим углбдним/лИчноситма, угтутио <је"излазу слетишта, где Г^ Је чекао Његов аутб. У један час поподне Њ. В. Краљ је ушао у ауто и одвезао се преко Личког Осека, поздрављвн одушевљено од многобројног народа. Целим путем, на повратку Њ. В. Краља, народ је поздрављао свога Владара одушевљено. Данашњи додир између Краља и народа у овом кршном крају само је учврстио љубав народа према своме Краљу и ову љубав народ је манифестовао данас на један ретко свечан начин.

Г. Јосип Колаковић, начелник Госпића Дааншња посета Краља Гоопићу остаће у живој успомени народу овог краја који је колико сиромашан толико чврст у својој националној свести. А. Лековић.

ИНТЕРВЈУ СА Г. БЕНЕШОМ

БЕНЕШЕВ ПЛАН

ПРАГ 23 јул. — Чехословачки ми1иста? иностраних дела г. др. Ед/ард Г јн г 'Ш написао је за букурешчи лист „Универзул" чланак о економској федерацији средње Европе. Г. др. Бенеш, у том свом чланку, између осталога, вели: Развитак немачко-аустриских одно са у последн>е време и борба која се у Аустрији води против хитлеризма опет су у првн ред истакли средњесвропско питање. Искрсла су разна решења, којима би требало уредити средњоевропске односе. Једно, Аншлус који би Аустрију прикључио Хитлеровом Трећем Рајху. Друго.то је стварање нове Аустро-Угарске у иан ем издању под владом Хабзбурга. Треће решење иисистира на ре алној економској сарадњи пет подунавских држава. Прва два решења би бес\ мн.е, ловела до међународних комлликација и озбнљног хаоса. Ло гнчно Је једино треће решење.

.Аустриско питање, коме се сада, у првом реду, поклања сва пажња, пре ставља само саставни део великог средњоевропског проблема, који је опет саставни део целог европског проблема. Аустриско питање је, дакле, питање саме Аустрије, њених суседа, и најзад, читаве Европе. ДУНАВСКИ ПРОБЛЕМ Према назору г. др. Бенеша дунавски проблем треба уредити остварењем економског блока, који би учинио крај економској исцепканости средње Европе. ТаЈ блок би имао ауторитет велике силе, а ослањао бн се на узајамну економску независност, сарадњу и политичко измирење читаве средње Европе. Мала антанта има сада заједнички политички статут, а већ се ради на економском статуту. Прнродна уза-

јамна економска зависност ће донети и економску сарадњу Маџарске. Политичка гштања се за сада .морају по тиснути у страну. То практично значи полигичко прнмирје. Други корак ће бити економска са радња Аустрије. Да ли ће то довести до дефинитивног политичког измирења? Уверен сам, вели г. др. Бенеш, да ће до тога сигурно доћи. Али то је питање будућности. Први циљ мора бити економска сарадња, благостање и мир. Свака државна јединица, која постане саставни део великог средњоевропског система, сачуваће своју народну индивидуалност' и потпуну политичку независност. Тиме неће бити повређен ниједан од постојећих међународних уговора. Ништа се неће догодити у корист извесног државиог јединства, а на штету другог државног једннства. Такво решење средњоевропског проблема биће нај већа гарантија мира и напретка како за саме државе у средњој Европи, тако н за читаву Европу. Садашња економска расцепканост биће укло њена и ниједна средњоевропска држава неће више бити играчка политичког частољубља великих сила. О „БЕНЕШОВОМ ПЛАНУ" Клица те идеје постоји у новом ста туту Мале антанте. Мала антанта је конструктиван фактор, који ће конструктивно допринети решењу питања будуће Европе. У свету се често спомињу разни „Бенешови планови". Бенешов план је један и увек исти и само што се прилагођава измењеним приликама и догађајима. Аутор веру је да је близу време, када ће се тај план моћи спровести у корист средње Европе и читаве Европе уопште, претпостављајући храброст, ширину назора и племенитост. РЕШЕЊЕ АГРАРНОГ ПРОБЛЕМА Садашња светска привредна конференција у Лондону даће потстрека за решење многих проблема, а међу њима и решење великог светског аграрног и тарифног проблема. Пошто се аграрно питање систематски претреса у светском оквиру, његово решење у средњоевропском оквиру, без сумње, неће имати великих смет њи. Ранији покушаји да се аграрно питање у дунавском базену реши на основу регионалних уговора због тога нису довели до циља, јер није се довољно пазило на ширу, светску страну тога проблема. ПРАКТИЧАН ИДЕАЛ Данас у Европи постоје две снаге. Прва се испољава у економској и расиој експанзивности и империјализму. Друга тежЛ за усПОсУављањем политичко-економскЈо-културне сарадњћ' Прва значи покушаЈ да ускрсну предратне политичке концепције. Друга претставља покушај да се оживи оно што Је у предратној Европи било добро, свађако на темељу нове Европе. Сваки насилан покуша.! ревизије граница би довео до рата, хаоса, анархије. А тиме џјто ће границе постати невидљиве новом концепцијом политичко-економских и међународних, регионалних и општих односа, доћи ћемо до мира и ере благостања у Европи и читавом свету. Европа има велике резерве. организовати и ставити их у службу обнове. То је идеал, али је то практичан идеал. План економске федерациЈе средње Европе је прво практично решење, које је спроводљиво и остварљиво у интересу обнове Европе, — завршава др. Бенеш свој чланак. К.

Сахрана др. Чеде Михаиловића

Спортсни нрај зваће се „Котеж војводе Франше д' Епереа"

У дворани Дома удрУжења породица официра палих у рату, одржана је данас ванредна скупттина Дру штва за уређење и улепшавање Спортског краја. Скупштину је отворио у 10 часова пре подне г. Влада Маринковић, про фесор. Из извештаја се види да се за ово кратко време, од дана редовне годишње скупштине (почетком априла), па до данас радило на томе да улице овог краја буду калдрмисане. Општина је показала готовост да овоме краЈу престонице изиђе на сусрет. Одређено је место за цркву, пијаиу, обдзниште и преду^ети су кораци за што скорије извођење канализацИЈе. Извештај управног одбора примљен Је једногласно, а затим се прешло на следећу,тачку дневног реда: на читање нових правила. У будуће се оваЈ крај престониие неће звати Спортски крај. Из захвал ности према француском маршалу и нашем војводи г. Франше д' Епереу Друштво за уређење и улепшавање спортског краја зваће се „Друштво за уређење и улепшавање котежа ВоЈводе Франше д' Епереа". Присутни су одобрили ову промену назива краја. По прочитању друштвених правила, која су са малом изменом примљена, ванредна скупштина Је закључена. Занимљиво Је напоменуУи да су грађани са Булевара Ослобођења захтевали да уђу у реон делатности овог Друштва. Скупштини су присуствовали потпретседник Београдске општине г. I Витор Крстић и одборник г. Момир Митровић.

Са сахране др. Чеде Михаиловића

Данас пре подне предани су земљи посмртни остаци бивш&г мн мстра на родног здравља др. Чеде Михаиловића, који је умро и спаљен у париској крематорији. Тихо, без »обичајеног црквеног церемонијала,. али свечано, испратили су многобројни Београђанн посмртни прах оаог.одличног јавног радника. Само звуци посмртног марша пратили су.кошење урне са пепелом. Урна је даиас први пут спуштена у гроб на Београдском гробљу уместо ковчега са мртвии телом. Спровод се крекуо лз гробљанске капеле, где је урна била још јуче изложена. Погребу је присуствовао изасланик Њ. В. Краља први ађутант Њ. В. Краља генерал г. Милан Јечменић. Били су присутни и чланози владе, међу којима претседник г. др. Милан Сршкић, министар иностраних послова г. Бошко Јевтић и минисгар унутрашњих послова г. Жика Лазић; затим претседник Југословенске националне странке г. Никола Узуновић, претседник Народне скупшгиче г. др. Коста Кумануди са неколико народних посланика и сенатора; фракиу« ски иосланик на нашем Двору г. Нажјар, а у име Пољоког пос.инства г. Малом; «аш посланик у Будимпешти г. Јоран Дучић, посланик у Варшави г! Бранко Лазаревић, посланик при Ватикану г. Јеврем Симић, м шистар Двора г. Милан Антић, управник Двора генерал г. Воја Вуковлћ; велики бро! .генерада, међу Ј&ода командант Београда г. ВоЈиелав Томић, командант ваздухоПловства. јенераЛ г. Недић, затим санитетски Г-Рперали г,г. др. Михаило Петровић, др Милан Димитријевић, геИерали у пенсији г.г. Жнвко Павловић и Ђура Јоснповић; бивши министар г^ Јаша Продановић, директор „Правде" г. Манојло Сокић, г. Андрија Радовић, г. др. Драг. Протић, г. Јован Марковић, сенатор г. др. Момчило Ивковић, помоћник министра саобраћаја у пенсији г. Ј. Аврамовић, претседник Српског бродарског друштва г. Раша Милошевић, г. Стеван Павловић, др. Чеда Ђурђевић, Ставра Топковић, претседннк Земунске општиие г. Милош Ђорић, професор др. Каен, професори Университета г. г. Слободан Јовановић, Богдан Поповић и други, претставник Ложе слободних зидара г. Динић, касациони сутија, претседник Друштва „Огањ" г. др. Војислав Кујунџић, инжењерски пуковник у пенсији г. Стева Илић, претседник Српског лекарског друштва г. др. Светислав Ст^фановић, други заменик старешине Сокола КраљевитЈе Југославије г. Ђура Пау^нковић, г. др. Војислав Рашић и многи други угледни Београђани. Са покојииком су се опростили његови прнјатељи и претсгавници разних удружења и корпорациЈа. Пр во је говорио заступник Пољског посланика г. Малом. Он је у свбме говору рекао: — Пошто господин пољски посланик није тренутно у Београду, пало мн Је у део да се у и.ме не ачо пољских званнчннх кругова већ и целе Пољске, опростим са непреч<аљеним покоЈним доктором Чедом Миха/иловићем, познатим радником на пољу зближења два наша братска народа. Данашњи дан Је прави дан жалости за све који су познавали личност и делатност покојника, коЈи је уложио много иницијативе и виталног рада за развоЈ Пољско-Југословенске Лиге, институције коЈа има за цнљ културно зближење народа пољског и Југословенског. Његово име ће остати у нашоЈ успоменн, као нме Једног од највећих пријатеља Пољске. Слава му! Затим се са покојником опростио француски посланик на нашем Двору г. Нажјар. Са неколико лепих речи Нажјар је изнео плодан рзд Чеде Михаиловнћа на зближењу два прнјатељска народа. А затим је добио реч г. С. Рајчевић претставн 1к Пољско-југословенске лиге, којој је покојник био претседиик. Г. Рајчевић је, између осталог, ре : као: ; — Пол>ско-Југословенска лнга, на чиЈем Је челу био др. Чеда Михаиловић, губи у њему Једног искреног радника, коЈи Је предано радио на зближењу два братска народа, не правећн у својоЈ шнрокоЈ словенској души никакве разлике у љубави коЈу је гаЈио према своЈоЈ отаџбннн н љубави коЈу је гаЈио према ПољскоЈ. Да ли су сви Југословени гостољубнви, симпатнчни и предусретљнвн, питао ме Је прнликом своЈе посете

I ЈугославиЈи Један угледни Пољак, I као што Је то случаЈ са претседником ; Пољско-југословенске лиге г. министром Михаиловићем, коЈи Је овог брата Пољака као и све остале умео ј придобити своЈом културом, својим

лепим опхођењем и своЈом великом

' филантропијом, због коЈе Је забора љао на своје личне ствари, који Је | увек запостављао пред општим стварима. После тога са покојником се опростио, лектор за француоки језпк на нашем «Университету г. Пол. Масе. Он је на француоком језику проговорио неко^ико дирљивих речи о искреном раду др. Михаиловића на јачању веза .између Француске и Југославије. У^име Удружења резервних официра и аатника говорио Је г. Андра Динић. 'Он је изнео рад др. Михаиловића у Удружењу и одао му пуну хвалу, наглашавајући да ће сви чланови Удружења умети да сачувају успомену «а свога врлог члана. У име француских ђака опростио се са локојником г. др. Војислав Рашић, који је, између осталог, рекао: —Оно што Је наЈвише истицало др. Чеду Михаиловића то Је његова безгранична љубав према отаџбини. А своЈоЈ отаџбини Је служно и тиме што Је увек гаЈио и ширио љубав према нашоЈ другоЈ домовнни, ФранцускоЈ. У томе смислу он Је био прави француски ђак и великн родољуб. Г. др. ЈГветнс.тав Стефановчћ, опро сти(Гсе удиме Српског лекар^ког дру 'ттГтв% 9 « г - у "ил^ ?\т^лое^Рких лек^ра. ■Он"'-)'е' говорио о'плоДнам ч корисном раДу ^р; у Чеде'МичаилЛиђа "у овој ста-лешкој организацити, у којој \е он изнад свега спроводио с/оје социјалне идеје на добро наше земље. Затнм је испред капеле спровод кренуо ка гробу, тде су се са покојннком опраштали претставници разних корпорација. Прво је у име м.тађих лекара говорио г. др. В.ида Бог. дановић,- а -загим се опростно у име ! Ротари клуба помоћник 'министра у | пенсији^. Стеван Пазловић, моЈи је ј рекао: I — Као што Је случаЈ хтео да по| следњн .откуцаЈи твога доброга срца, | драги брате Чедо, одјекну у Паризу, ј v срцу Француске, коју си толнко бо лео, исто Тако случаЈ Је хтео да браћа Ротари чуЈу за твоЈу прерану смрт и Осете ужасан бол баш онога [дана када су у првом броју Југослој венског Ротара прбчитала твоЈ позив ј на слобоДну сарадњу у листу, за чиЈЈи сн се препород, у последње време !био сав заложно. Алн није бнла нгра ! судбине да си баш ти бно међу први ! ма коЈи су прнступилн нашој орга. иизацнјн људи добре воље у службп ј ближњему н светском миру. Без тебе ноЈн сн бно олнчење човека до , бре воље и шнрока срца, за кога су | свн људи бнли добрн — наЈбољн до! каз о безграннчној твоЈоЈ доброгн. | У наШоЈ средини твоЈа Је делат!ност бнла и велнка н разноврсна. И стога те код нас не може ннко заменити. Иако си по своЈој квалификапиЈи у београдском Ротари-клубу бно претставннк балнеологиЈе, твоЈ жнви дух залазио Је и у многа друга | питања. Дуго ћемо се сећатн тво.«чх предавања и говора о самопомоћи студената, о животу у Амергни, о со циЈалном закону за оснгурање сел.а, ка, о нашем моралиом дуговању |ФранцускоЈ, о светском мгоу путем поштовања мировних уговора* У име војннх Лекарз са почиииком се опростио г. др; Милан Дчмитријевић. У своме кратком гоз">ру, он између осталог, каж^е: — бол који д?нлс остзв.ћгјш у срцима тво'их наЈближих ч жалост за једним корисннм и добпим човеком и заслужним 1авним радником не требаЈу речи. ТаЈ бол, та исалосг да'е се само осетити, ти.м в г, ше што ,'е тако изненадно дошла, да се свн |ош Јтвек питамо: „Је ли истист. Је ли могућчо да нас за увек остављаш.-"' Свн смо се скупилн, и твоји наЈближи, и твоји при'атељи, и твоЈн поштоваоци, да ти кажемо последње збогом. ЗнаЈ и веруЈ да Је сећање крЈе међу нама, санитетским Јфнцирима, остављаш — нензгладиво. Чеде внше нема, али ће његов* успомена вечно живети међу нама. На крају се опростио са пжојником претседник Друштва „Огањ", г. др, Војислав Кутунџић: — У нашој средини твоја су деловања била велика. Никад те пећемо заборавити и сад нас ево сзкупљени да се са болом у души опрзстимо са нашим највећнм огњеним радником .