Pravda, Apr 08, 1935, page 1

ИОШ1ЛРИИА ПЈ1АЋЕМА У ГОТОВ>

ИЕНА Т ДИНАР.

Број 10.933 Година XXXI

ЧБКОВНИ РЛЧ>Н КОЈ [1()Ш I ЛНСКЕ Ш1ЕДИОНИЦЕ БРОЈ И.220 ТЕЛЕФОН ЛЛМИНИС1РАЦИЈЕ И ОГЛА СНОГ ОЛЕЉЕЊА 25-551

БЕОГРАД, ПОНЕДЕЉНИК 8 април 1935 Впајковићева улица 8

ИЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА ЗА НАШУ ЈЕМЉУ 20 ЛИН_ ЗА ИНОСТРАНСТВО 50 ДИН. ТЕЛЕФОНИ УРЕДНИШТВА: 25.552. 25-553. 25-554. 25-555. 25-556. 15-557. 25-558.

Рукописи се не араћају

Гзввр госпадина Министра просвете

Г. Миннстар Просветс држао јс 23 марта прско радиа јсдан значајан говор. Значајан не толнко по решењима. која г. Министар мисли донетн колико по тачном схваташу наших просветних проблема и по великој лубавн н>еговој према проспсти и школској омладини. Ипак на њсгов говор није у јавности обраКено довољно пажње и ако он то у пуној мери заслужује. Зато нска нам је допуштено да се мало к>име позабавимо. Г. Министар сасвим правилно схвата значај позорипгга за народ И народио просвеКнвање. Народио позориште није са.чо народна забава него нма и велики просветни зна чај. Тачно је што каже г. мннистар да код нас нма н таквих гледишта, по којкма се позоркшта „трпе" да не би читав један сталеж (глумачки) остао без посла, а превиђа се прави значај књижевних и уметничких творевнна за напредак државе и народа. Алн нма друга једна жа лосна ствар. А то је да се утицај позорншта код нас ограничава на варошко становништво. а за широке народне масе по селнма значај поаорншта и не долази у обзир. Зато би требало позоришта, не само она бановинска, него и београдско и загребачко, приближити народу. Ако није увек могуКно да позориште оде у село и да у школској или којој другој погодној згради приреди по коју прсдставу за народ, могло би се вал>да ,чешто учшшти на тај начин да се у варошима и варошицама на пазарни дан после поднс приреди представа за народ. Бол>е је да сељаци иду тада у позорнште него да троше новац н здравл>е по механама... Г. Министар просвете и Краљевска влада много пе задужнти народ отварашем пових основних школа, чнја се потреба тако много осеКа у иароду, који још једнако има великн процеит иепнсмени. А да наша садашза основна школа не шири писменост и остала знаи>а у нашем народу у мери колнко је то потребно и могупно не треба објашњавати. По селима у Србији деца изаКу из основне школе после четворогодншн>ег школовжља у једанасстој или дванаестој години. Баш и да су у школи теме.т> но стекла потребна анан>а, она се после брзо заборавл>ају. После десстак година свршенн ђаци јсдва још знају добро да пишу и читају. О другим знањима и да не говори мо. С)сим тога жалосно стојн н у погледу школован>а женске деце у селу. А потребно је н да свако сео ско женско дете свршн основу шко лу. Треба дакле продужити основ»«у школу за бар још две године (као што је у (Гловеначкој и Војцодинн) и привуКи и женску децу по селнма у школу. Осим тога тре6а реформисати и саму основну наставу. Мушку децу треба у школи научнти и основннм знањима нз по л-опрнвреде и хнгијенс а женску домаКннству. Жалосно је да жеиска дсца у селу не зиају да кувају ни иајобичнија јела, што је више пута коистатовано на скупштинама здрав ствених задруга. Кад млада селанка по нужди доКе у град да тражи аапослеље, не можете је ни зашта унотребитн у куКн ј ер се у домај.ннству иншта ие разуме. Да би се пак добиле учител>ске снаге и аа обучавак>е сеоске деце пол>опригредннм ананаима и домаКннству, треба реформисатн учнтел>ске школс, у којима треба учител>ске кандидате спремати рад у селу. Пету годину учитељскв школе треба мскл>) чнио употребитн >а обучава№е младих учител»ских снага и тс аа пол >опривреду (код разних дри.авннх н бановиискнх пол>опрнгрсдних школа) а женских аа домаКинство. Болио је место у нашој просает НО) политици сред»е школско пи таме. О значаЈу средн>е школе и дужности професора средн>их школа г министар је врло лепо говорно. Тачно ј- и коистатоааље да се Код нас сматра да похаКан>е средн>е Шко \е тр»6а, у првом реду, да омо-

г>Ки ступаље у државну службу. Из овога схватања, каже г. министар, проистиче н друго мишл>ен>е да мн нмамо и сувише срсдњих школа и ученика у шима, а које је довсло до покушаја редукције сред н их школа. И г. министар би хтео да се значај школовања у средњим школама другачије схвати, на име:

РАЗГОВОР СА ГРОФОМ ДИ КАМПАЛТОМ, ИТАЛИЈАНСКИМ ПОСЛАНИКОМ Г. МУСОЛИНИ СЕ ДИВИ РАДИНОСТИ ЈУГОСЛОВЕНСКОГ НАРОДА И ХРАБРОСТИ НАШЕГ ВОЈНИКА „Г. Мусолини је решен да са Југославијом створи чврсто пријатељство и сарадњу" ИТАЛИЈА НИЈЕ НИКАД МИСЛИЛА ПОДРЖАВАТИ НАСИЛНИ РЕВИЗИОНИЗАМ

Г. др. Драгољуб Аранђеловић да је похаНање средњих школа потребно н занатлнји и трговцу и економу и сваком квалификованом раднику, другнм рсчима и за разне слободне професије. На жалост, наш народ сматра да се у средњу иш**лу • у нриом ралу зато да се омогућн детету ступае>е у државну службу. На то мисле ие само родитељи чиновници, трговцн, занатлије, радннци, у опште варошко становништво него и ссљанн. Четнри петнне роднтсља, а можда и више, шиљуКи дете у гимназију, мисле на то да оно сврши не само два трн разреда гимназнје, па да оде у неку стручну школу или не занат илн да се врати на своје имање у селу, него свс мисли на то да сврши гимназију, за тим унивсрзитет па онда у — државну службу... Док су пољопрнврсдне школе скоро празне, док њнх и друге стручне школе ни једно мссто не тражи него само гим назије, дотле се у гнмназијама деца гуше због оскудице у простору. Читаве километре прелазе ссљачка деца сваки дан да стнгну у гимназију... У Београду се сваке године отварају нова одел>ења у гимназнјама, и мушким н женским. Свако дете у Београду, које свршн основну школу, иде у гимназију... Према томе треба се помирити са тнм фактом да се у гимназнје код нас нде само за то да се после оде у државну службу.

У модерној зградн нталијанског посланства у Бнрчаниновој улици чекао ме је гроф Виола ди Кампалто, нови италијански посланик на нашем Двору. Када сам ступио у кабинст за рад г. посланика, био сам збуњен донскле једноставношКу украса, а највише појавом са.мога министра коме је тешко одредити године старости: 40, 45 или 50 година? Најпре сам помислио да јс то можда секретар или саветник? Али познајем г. де Чутиса. Кратко колебање. Не, то је свакако г. министар!... Покрет, гест, све одајс днпломату од стила, човека изванредних особина — претставника нове Италије! Г. посланнк ми је понудио столицу, а затим је сео преко пута менс. Упалили смо цнгарете и замолис сам г. мкнистра да ми укратко опише своју карнјеру, што је он врло љубазно учннио. — Рођен сам у Венецијн«годнне 1883. Студирао сам права, а затим сам ступно у дипломацију. Био сам у Турској, Египту, Индији; био сам саветник посланства у Мадриду, по Л 'Г С 11" V У*}<41чрчшга1у. За време рата био сам коњички капстан и у миснји у Русији годнну дана... Ожењсн сам неКаком италијанског адмирала Таон дн Ревсл. Затим ми је г. ди Кампалто говорио о среКним ауспиција.ма под ко јима почиње његова дипломатска де латност у Београду и о надн коју су у италијанскнм званнчним круговима изазвале пријатсљске речи Н>. Кр. Вис. Кнеза Павла.

студената прнмн на тотално издри-.авање. А питање је може ли држава то чинити и треба ли то да чинн. Јер и то да учнни шта Ке после бнти са свршеним студентима? Од чега Ке се издржаватн? Може ли их све примнти у државну служ бу? И докле Ке их приматн кад гимназнје сваке годнне шилу стотине свршених матураната на унивсрзитете.« Слободна места у државиој службн (услед смрти чиновника, оставке, пензије, отпуштаиа), са стварањем нових места расту у аритметичкој а број матураната л за универзитст растс сваке године у И в«то сс томс иор, I гсоиетријској сразмсрн. Јер сд сс и ст.ти на пут у иктсресу народне бу- !(<С"». жекске Деце упутал« у гнч-

дуКности и државне безбедности. Јер та деца која претрпавају ГНМНазије н дотерају до петог или шестог разреда, па не могу дал>е, из. губл>сна су за друге школе, стручне, аа одлазак на занат, трговину. А ако положе матуру и стигну на универзитет, па га и сврше. онда је невол>а још веКа, ако не добију државну службу, а нису имуКни... Мора се дакле са потребном хра брошКу рсшавати срсдњошколско питање. Број пуинх гимназнја, које дају кандидате за универзитет, треба смањити. Број непотпуних гимназија са четири а нарочито са два раареда треба увеКати. А на место потпуних гимназија отворити стручие школе, нарочито пот>опривреднс. У колико постоје граКанскс шко ле аа децу после свршене осиовне школе не признавати право да се с. №НХ може ики у г*мн.,ију. т. ј. »адржати о,у »авраиу која даиас постоји. ТешкоКе са иашнм универаитетн ма и студеитнма свнма су познате. Четири пстине студената су пука си ротиња, која нема средстава аа жнвот. Не може да иабави ии школске КЊИГР. Због сирошње често и ие живе у универаитетском месту него само долазе иа полагање испита. О похаНалу семмнара и семимар ским радовима ни говора. Ако бн држава овде хтела и могла да помогне требало бн да четирн петине

навиЈе. Чему тај младиК у деветнаестој илн двадесетој годннн да се окрене? Да ступи као шегрт у трговину, на аанат? Ко Ке га пркмнги? Г. Министар мнслн да би један део дипло мираних младиКа могао ступитн у самоуправну службу: у општи бановнне. Из свега нзложенога проналази да овом стварању умногт пролетаријата треба стати на пут раднкалним мерама, затварањем вНшнх гнмназнја у многим местнма. Збринути ово дипломираннх студената што веК ммамо и оне пгго се налазе на универзитетима, ма да и то ннје лако за државне финансије. Али не допустити да гнмназије сваке године шал>у на уннверзитете, стотине матураната чија Ке будуКност бити очајна и ако се они. сасвим рааумл>иво, надају да Ке нпак добити место... Ни друштву ии држави ие сме бити равиодушно цро сваке годнне са универзитета излазн једна маса младнх л>удн, који не аиају од чега Ке живсти. А и грсхота је пустити младе л>уде да сврше све школе па им после реКн — нема ме ста аа вас. Бол>е је, н за државу и ња њих корисније, да се оии још у раној младости спрема за друга ааннмања која Ке им преомогуКити са мосталио зараКипање иего уииверзитетска днплома. А , г Др. Д. АранКсловиК

Г. МУСОЛИНИ СЕ ДИВИ НАШОЈ ВОЈСЦИ Прешли смо на спол>но-политичка пнтања. Г. посланик говори са лакоКом, без бојазнн да би могао реКи пешто више. — Пре поласка у вашу асмл>у примно ме је претседиик владе г. Мусолнни... Он је надахнут најбол>им намерама према Југославнји. Г. Мусзлчни јако иени радиност иашсг човека в дввн се иадржљнвости ва шег војннка. Да ие правнмо иного поређења, алн ето напрнмер г. Мусолинн сматра да је ваш војник један од нај6ол>нх. КА ТРАЈНОМ СПОРАЗУМУ — Г. Мусолинн желн да постнгне трајан споразум са Југославијом. У том цнљу мораКе се најпре уредити спорна пнтања уколнко их нма. ВеКнпом су то закљученн споразуми којн су стнпајем околностн осталн мртво слово на хартнји. МораКе се затим вакључнтн новн трговачки уговор и прнпремнтн нлн обнопнтн уговор о пријател»ству нзмеКу Југославнје и Италнје. Италнја нма у внду сталну полнтичку сарадњу са Југославнјом. То је једна нова полнтичка оријентација. СреКом, наше две вемл>е економски се допун>ују. Италија Ке, у колнко јој то буде могуКе, фаворизнрати југословенску трговнну. Не треба ааборавнтн да је југословенски трговачки биланс актпван према Италнјн. Да марсејска трагеднја није тако несреКно погоднла две земле нталнјанско-југословенско зблнжсње ипак би се остварило, јер је бнло у програму Блаженопочнвшег Крал>а в Бартуа. — Како се у Италији гледа на Малу антанту, г. миннстре? — У Италнјн се сматра да је Мала антанта среКна мсЦународна комбниацнја која је показала внталност н полнтнчкн смнсао. О РЕВИЗИОНИЗМУ — Ревнаноннзам? Само Друштво народа предвндело је могуКногт легалне ревнзије уговора н меЦучарол ннх аката. Међутим. могу вам реКн да је Италија увек била протнв наснлног ревнзноннзма. ИТАЛИ1АНСКО - ЈУГОСЛОВЕНСКА ЕКОНОМСКА САРАДЊА — Како стоји са економским односима измеКу Италије и Југославије, г. министре? — Мој долазак у Београд пада у врло згодан час по трговачке одпосе намеКу нашпх земдл>а. Познато је да привреда наше двс зсм.ћс има интегративпн карактер: али

угроженог нзвоза путем рестрнктнвннх мера куповне пнјаце. Такав је случај са југословепском царннском тарнфом нз 1925 годнне која ствара заштиту за индустрнју у цшву да обезбеди пол>опривредн иавоз н>ених производа. Треба дакле водитн рачуна о ог.нм околностима н не заборавнтн да се ради о економскнм потребама које ни једна земл>а не може избеКи. ШТА КАЖЕ СТАТИСТИКА — Прелнстао сам статнстнку тр говнне нзмеКу Југославије н Италнје почев од годнне 1924, када је закл>учен уговор о трговинн и пловндбн којн, ма да делнмично проме њен споразумима н амандманнма, још увек је на сназн. Прелнставање овнх статнстика врХо је поучио. Мо же се констатоватн врло актнвна салда у корнст Јутославије, код које нталијанска пнјаца заузнма увек прво место у погледу извоза. Чак н кад је нзвоз смашен услед крнзе Италија је остала на првом месту. Шта је учнннло могуКнм ова јака салда у корнст Југославије? На то Ке нам одговорнтн сама 1У грсловсиска. тцгрначка статнстцка 'ив к«<Је пронзлазн да је Југосла &нја куповала у другнм зем.-вама (не нскоришКујуКи ту ни оне вемл>е чије су куповнне бнле мање од продаје) пронзводе које је могла купнти у Италнјп под нстим услоинма нлн чак н јсвтнније. У време трговачког либерализма овакап феномсн бно је обичан н ни је много шкодно зсмл>ама, које су увек налазнле начпна да нзједначе своје бнлансе на светској пнјаци. Али сада, кад је слобода трговине, само лепа успомена, таква снту ацнја бнла бн ненздржл>нва. Чнтао сам у многим југословенским новннама да је са разпих стра на прнзнавана потреба да се појача куповина у Италнјн. То је прин цнп националних солндарности који се налазн у основн оваквпх гово ра. Занста, време кад је нзвозннк н увознпк могао радитн свакн ва гвој рачун, ааувек јс прошло: сада иацнје, увозник и нзвозник нстовре мено, доминирају трговачком политиком. Не можс се више глсдатн таван пун нспролатнх жнтаонца, поред магацнна пуног робе која до лазн на земл>е што не купује те жнтарнце. А то дапас важи н за дрво, стоку, сточне пронзводе итд. ПОТРЕБА АКЦИ1Е То су чнњеннпе које се не могу порсКн. Те су чињеннце вратиле по лнтпку до ут дес са теориског н апстрактног пол>а царннскн* тарнфа на конкретно н практично поле раз менс добара. Оставнмо теорстичарима да суде да ли је то здрава полнтика или ие; практнчан живот има снојнх по треба, којс не траже ДнскусИЈу, всК познтивне мере. Пред проблемом „свакндашњег хлсба" не може се дискутовати, веК треба приступнтн акцнјн. Ако ове принпппе пресадимо у подручје нталнјанско-трговачкнх олноса, какве Ке нам се перспектмпе указатн? Мнслим да могу одмах олговорн тн: лобре. ДопушавајуКн карактер прнврсде двеју асмал>а н чињеннца да — упркос рестрнктнпннх мера |.оје је диктирала потреба — остајс још доста велнка могуКиост ва

су у обадве аем.т»е предузете меое ^ сксплоатацију — • дозволаввЈу ми да би се респсктнвне прнвреде учн- нвјоптимнстичкнја прсдвиКсња. ниле независннм од увоаа из ино- ј Потребио је ипак да обадве стра странства. Ове мере, одбринбене ие лојално прианаду обостране попрнроде, проиалазе на потребе да : требе и да се спорааумио ради са се очува напноиална монета н на- рааумевањем и чврстом но.ч>ом аа џиоиална пнјаца радие сиаге идасе ге ндово.м ове оотребе. обеабедн иацноналој продукцнји пеопходан степеи корнсностн: оне немају офанзнвнн нараастер ма колико то тако ивгледало, јер теже нскт»у чнво »држању прнродног тока

Излагање г. посланика заврше* на су. Време је увелнко одмакло. Г. посланнку сам се аахвално на предусретл>ивостк П. Р.