Pravda, Jan 13, 1937, page 1

Број II 576 Годпоа XXXIII

Бсоград, среда 13 јапуар 1937 годнпе, Влајкоипћепа 8

ПРИМЕРАК 1 динар

ПОШТАРИНА ПЛАЋЕНА У ГОТОВУ. — МЕСЕЧНА ПРЕТПЛАТА: за нашу земљу 20 дин., за иностранство 50 дин. — РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.— Чек. рачун бр. 53220. — ТЕЛЕФОНИ: РЕДАКЦИЈА 25553, 25558, 25560; АДМИНИСТРАЦИЈА 255 51

Париска јавност нешто мнрннје гледа на оанашњу ситуацију „фронцуско 6и влодо радије видела до уместо необовезних изјово г. Хнтлеро дође до закључењо једиог споразумо Париза и Берлина" истичу француски листови иоводом изјаве г. Хитлера да је иадахнут за један споразум са Француском

Једжжо

НоДаано је, по позиву миниетар. ства шума н рудника, одржана једна конференција државних н приват них установа ради студије 1гитан>а Ј-потребе гаса од дрвета, као погон. скот мредства разних мотора који данас троше бензин и нафту. Тежи се томе да се установи може ли овај гас заменити бензин н нафту, које сада увозимо из иностранства, док дрвета, мисли се, имамо довољно. те се, ако јс ова замвна могућна, можемо еманциповати стра нога производа. Уштедело би се ори толге око 50 милиона динара колико сваке годин« плаКамо за ово погоноко среаство. У данима кад сважа држава тежи да што ман»с новаца даје за иностране гтроизводе и кад нам је та«о рећи и најмања сума, задржана у еемљи^ потребна, износ од пеиесет милиона представља миого. Кад се још нма на уму, да ово пита«»е кнтерсо>1је и народну одбрану. која н« треба да зависи од увоза. једног ино страног гародукта, онда је разумл»иСа жеља меродавних фактора да се утврди џа ; ли' >е могућно замемити инострами бензин -промзводом наше ш^-мске индустрије. Према томе сваки прађаптн мора Желети оно што и наше икнистарстсо шума и рудиика жели. На тој конференцнји дОшло се до бадовол»авај , >"ћИ(х резултата. По рефератима стручњака утврћено је дл гас од дрве«ог угл>& иоже да те:ра разие моторе и да ми имамо у зем. љи „у изобил>у дрвета," од којега се добија гас за погон. Са те стране дакле сс< би било у реду и остало би да од наше индустрије генератора, који служе за теретварање угл>е«а и дрвета у гас, очекујемо да у скором времену. оствари ову идеју емаицнпихијс од ичостранства у погледу погонокот среаства за моторе. По рачунима. изнссеним на конфе_ ренцији. требало 6и нам прсма садашњој потрошњи бензина годишње око мслнон кубних' метара буковог дрвета за добијан»е потребног потчж оког средстоаД Овај инлион кубннх метара дрвета * је оно, о чему; треба мало размислити и добити-од мероазв«их фактора" потребна- објашн>ен>а. • - . К&1же ое .да- јс.-н^ша-земља-бога-та

шутмама, и на самој конференцијн је тврђено да имамо дрвета „у изоби. л»у. м Ми зна-мо одиста да је лрво један од нашкх најважнијих извозних ортнкала, да прерађено дрво много извозимо у иностранстсо и да га и у зе^Јљи много трошшмо. То би требало да пружа доказ да га »мамо „у нзабиљу". Али ми знамо и то да у «ашој земљи имамо пуно крајева где је шума нсечена, мрајева који су услед те сече ггретворени у пустош... Ми знамо како изгледају, услеа посечеиих игума, кзвесни пре. дели у Јужној Србији, у Црној Гори, у Далмаиији и Херцеговин«, у прнморској Хрватској, па и у Србији... Ми вкднмо како већ сада изгледају поједине обласпи у шумоситој Босн«. у којн а шуме све више не•сгаје. Познато нам је и то да е* шу_ ме код нас много не подижу, а и да се тамо, пде се некако и подижу, оне упропашћују од разних штеточина. Познато нам је и то да шума споро расте и да треба чекати деценијама док се на место нсечених шу ма поднгну нове, које би биле опособне за екоплоатацију.. • Шума нма огромнога значаја не са мо као објект за утновчен>е него и гледишта пољоприврелног и здрав стееног. У последн>е време шуме код нас долазе у обзир и са гледишта туризма. Од туризма очекује наша привреда велнке добити, и прирооно ј« што ое трудимо да га што више развијемо. А.ти не смемо губитн из вкиа да не може бити великог прилива туриста. ако упропастимо наше шуме. У пусте голети, где туристи место шуме и хладовине, горских потока и цвр>к>та птица, наилазе на сунцем опечени безводии крш и змиј« и гуштере, туристи не долазе... Треба оборити, како стручњаци ка жу, сваке године »шлион кубних ме. тара буковнх стабала, која су деценијама расла да би била посечена за само једну тодину дана!... Како ће изгледати ти наши шумски крајеви кад се у току једне деценнје посеку десет милиопа кубина букава... Хоће ли за то' време на њихово место израсти Десет мнлпона новнх кубика б>т<ава . под претпост^вком да буау од. л»удске.:руке засађене (у шта-се

коа нас с пргоом може сумњати да ће се учиннти) или самом природом подигнути? Или ће се њихов број прсполовити или још више снизити, зЛнта ће се горосече и козе ситурно лостарати?... И како ће такво стање нашик шума тада утицати на пољопривреду и здравствене прилике дотичнога краја?... Као што видимо није у питању само педесет ми.тиона динара гоаиш. ње, што бисмо уштедели елиминирајући увоз страног бензина сечом једнога милиона кубика дрсетз за годину дана у нашим шумама. У пнтањ>' је нешто много више: очување шума као народног богатства, чнји нестанак у народној привреди представља много већу вредност. О тој страни покремутога питања нисмо, према извештајима у новннама о раду оое конференције, добили оотребна умирења. Можда наша бо. јазан није оправдана. Можда ми као нестручњац« не познајемо као наши шумарски стручњаци богатства на. ших шума. Али нека нас они и у овоме поглеау >"мире, да бисмо се, као добронамернн грађани, сложили са њихови-м предлогом замене иностраног бензнна домаћим гасом од нашег дрвета као погонског средства за моторе... Др. Д. Аранђеловић.

Немачки ратнн бродовн у шпанскнм водама Париз, 12 јануар (Телефоном Француска влада одржаће у четвртак своју редовну седницу под претседннштвоМ претседника републике г. Лебрена. На седннци ће се претресати спољно политичка ситуа ција, а у првом реду шпански проблем. Какву ће ситуацију тога дана затећи француска влада, у овом тре нутку је немогућно претпоставнти, с обзнром на филмску брзину којом се сада одигравају догађаји на европској позорници. ЧитаЈући данашње француске ли

Брод_„Мар Кантабрико" коЈи Је из ЊуЈорка отпловио за ШпанцЈу са авцонима н ратним матсрнЈалом

стове, добија се утисак да је затегнутост која је последњих дана у односима измећу Париза и Берлина достигла узнемиравајућн оштрину, нешто мало попустила. Сви листови доносе вест о састан ку који Је јуче одржан у Берлину нзмеђу канцелара г. Хитлера н фран цуског амбасадора у Берлину г. Франсоа Понсеа. Овај састанак је в држан прнликом дипломатског пријема од стране г. Хитлера. Том при ликом г. Хитлер је изјавио француском амбасадору да Немачка и не мисли да повреди неутралност Шпаније. Према обавештењима из дипломат ских кругова, г. Хитлер је изразио своје жаљење што су односи између Француске и Немачке много погоршани. Немачки канцелар уверавао је француског амбасадора да су он и немачки народ надахнутн жељом за један споразум са Француском,- Г. Хитлер је у вези с тим поменуо и опај дух мирне сарадње, у коме Нема чка врши припреме ради учешћа на светској изложби у Паризу ове го дине. Под утиском ових изјава, францу сак штампа данас нешто мирније пи ше о снтуацији, али ипак наглашује да би француска влада свакако радије видела да уместо необавезних изјава г. Хитлера дође до закључења једног споразума између Фран цуске и Немачке, а по примеру џен тлмен-агремента који је недавно за кључен између Италије н Енглеске. САОПШТЕЊЕ ВРХОВНЕ КОМАНДЕ Саламанка, 12 јануар Авас јавља: Врховна команда објавила Је следеће: Код Алгоре одбили смо непријатеља, који је извршио јуриш штићен тенковима. Непријатељ је имао великих губитака. На сектору Лас Розас и Махада хонде такође смо одбили непријатељски јурнш и запленили четирн со вјетска тенка. НОВА БЕЛГИСКА НОТА ВЛАДИ У ВАЛЕНЦИЈИ Брнсел, 12 Јануар Авас |авља: Влада • јелна -својој јучерањој сед ници утврднла текстнове ноте која ће битн-упућена сутра влади у Вз ленцији,- а>у1-.којо|: се захтева сатнсфакција у најкраћем року у погледу смрти баронз -Борчцграв«.