Pravda, Jul 02, 1939, page 2

лнчном посланниоч г. Чембер- • лена упућеноч г. Хктлеру. Сер Невнл Хенлерсон бн предао ј обу посланнцЈ нечачком кжн- ! пелару н још једанпут бн му ј на несумњив начни нзнео Л* ће Енглеска у случ«Ју д« доће ] до рата у Европн одмах интер I веннсатн. ЕНГЛЕСКА ЋЕ ЗА ВРЕМЕ »>АТА БИТИ ПРАВА ФАБРИКА | МУНИЦИЈЕ Парнз, 1 ј\л (Телефоеом) Јутрошн>н лнстовн објављуЈу говор којн Је одржао енглескн мнннстар за снаблеваље г. Бергнн. Енглескн мнннстар Је нзЈавно да ће Енглеска за време рата бнтн права фабрнка муннпнје за наоружање свнх савезннка. ЕНГЛЕСКА ШТАМПА ИСТИЧЕ РЕШЕНОСТ БРИТАНСКЕ ВЛАДЕ ДА СТУПИ У БОРБУ Лондон, 1 јул (Телефоном) Јутрошњи „Тајмс" пнше: „Јасно Је да би сваки поосушај узнмања Данинга био прекршај постојећих уговора н стзорио опасну ситуацнју. Францз'ска и британска влада изложиле су у току последњих дана своја гле* дишта. Обе владе прате развоЈ догађаја н спреине су да уђу у акцнју". Дипломатскн уредннк „Дејлн Мела" каже да британски министри неће напустити Лондон овог викенда, јер се очекуЈ'у но ве манифестације у Данцигу. Британска влада води рачуна о обећањима коЈ *а је дала Пол>ској да ће јој притећн у помоћ, ако њени жизотни интереси бу ду угрожеии. Синоћ нам ј 'е дато уверзвзње у владинкм круговима да ј 'е британски кабинет решен да помаже Пол>ску." „Дејли Мирор" сазнаје да ]е влада одлучила да ставн до знања Немачкој, да ће заузн-

мањем Данцига приморати влаХУ да Велика Британијв Ј*ђе у бор&у. Очеасује се, каже лал»е лист м , да ће г. г. Идн и Черчил нпак уНи у владу. Лејли Експрес" пише да није искључено да ће Кра.г Лео* по.тд пок>-днти своЈе посредозање за решење средње-европ схе кризе". ПОЛ>СКА ДЕМАНТУЈЕ ГЛАСОВЕ О ПРЕГОВОРИМА СА НЕМАЧКОМ Варшава, 1 јул Пол»ока влада демантује вести о некнм преговорима }«змећу По.кке и Немвчке. Званнчнн ко минике јасио изражава да се не воде никаквн преговори нити се уопште постављало то питање. У ЛОНДОНУ СМАТРАЈУ ДА СЕ КРИЗА НЕЋЕ УСКОРО ЗАОШТРИТИ Парнз, 1 јул (Телефоном) „Матеи" доноси депешу нз Лондона у коЈоЈ каже „Лондонскн званичнн круговн бележе синоћ извесно попуштање. У Лондону сматрају ла се криза неће заоштритн у непосредноЈ будуКности. Ове недел>е маннфестовало се то н на берзама у Лондону н Њујорку, где Је запажена тенденција у правцу учвршћивања курсева. У Лондону нарочито истичу да брзо напредовање наоружања претставља наЈбол>у гарантиЈу мира". Др. Св. Петровић ПОЉСКА ЋЕ ПРЕДУЗЕТИ ВОЈНЕ МЕРЕ ЗА ЗАШТИТУ СВОЈИХ ГРАНИЦА Париз, 1 јул (Телефоном) „Фигаро" из Варшаве јавља да Је тамо саопштено да Пољска не ке дозволити никакве стратешке операциЈе у Данцигу и да ће она одмах предузети воЈне мере за заштиту својнх граница.

на данашњоЈ седннци мнннстарског савета донесене су о појачању земаљске

нове одлуке француске одбране

Пар&>, 1 јул (Т елефоном) Мнннстарскн савст састаје се данас ј 10 ч&сова под претседаван>ем г. Лебрена. Овом састанку прндаје се велика важност. На еедннпн инннстарсхог сааета треба да се донесу иере >а појачаа>е народве одбране. Мшгастарска сиет довеке оллткс о ковдо војшш крсдлтниа. Услед садапш>е озбил>ве спољве сатуацнје очехује се да ће седннца бнтв посвекена саио војннм н спо.ђно-полнтнчкнм пнтан>нма. ЈКур-Еко д Парн" пнше: и Позвато је да је г. Даладје конфернсао са мнннстром фннанснја ■ ивннстрои рада. Ово се доводи у веау са данашнк)и седннцои н иоже се рекн да су предвнђене све значајне иере које ће данас бнтн прнмљене као декретн. Претседник владе Је одлучио да још поЈача народну одбрану. Он је изЈавио да Је Франпуска спремна да поднесе нове жртве. Министарски савет биће данас позван да нзгласа једну уредбу којом се отвараЈу нови кредити за воЈску. Синоћ у 21 час министар фннансија Је наговестио за данас три декрета: нове благаЈничке записе за наоружање са роком од две године, смањење на 3*/« камате бонова на 18 месепи и укидање емисиЈа благаЈничких

Г. Боне записа за народну одбрану са роком испод две године. На кра Ју данашње седнице министарског савета знаћемо тачно значај новнх кредита чије финансирање треба да се обезбеди св три поменута декрета. Г. Боне ће поднети нзвешгај о спољноЈ политици. Он ће одредити положаЈ Француске према догаћатма у Данцигу н утвр диће сагласност гледишта Парн за и Лондона према проблему Данпнга н трипартитном споразуму. Др. Св. Петровић

За време буџетске дебате у Брислу претседник владе г. Пјерло одржао говор у коме је изнео спољну и привредну политику своје владе

Брнсел, 1 јул Лгенција Стефани јавља: У току проучкваил буиета мннистарствл нностраннх послова у сенату. претседник владе г. Пјорло одржао је значај&н тоаор, у коме је изјавио да је белгнјска сто .Ђна полнтнка карактеристнчна по вод»и. независностн и слободи недељиве политике слободне прнвреде. У том погледу г. Пјерло )« по " тврдио да су индустри)ска и по.т>опривредна раднност нсто толико важне као и снажна организацнја народие одбргине.

Пошто је јасно изложио садашн»у привредну а*т>ацију и трговии ског бнланса. г. Гђерло је киализирао методе водећих начела трто винске политике, у војој Ке либерализам и протекционизам бити ограничен. према потроби. Затим је белгијски претседнкк владе говорио о трговинским пита н>има, разменн производа. извоза итд., па је на крају изјаано да Ке битв образована разна оде.%ен>а за обавештен>а и пропаганду, давши гараитију да су предузете све мере за снабдеван>е зем.т>е храном у случају рата.

г. ХИТЛЕР НЕЂЕ ОДРЖАТИ Г0В0Р У БРЕМЕНУ Париз, Т јул (Т елефомом) „Репиблик" доноси вест из Б^Р" лина да г. Хитлер иеке присуствовати гтуштан»у у море крсгарице „Лнтов", иако се очекивало да Ке том приликоа« одржати говор. Данас Јављају да је долазак г. Хитлера у Бремен није свгуран. Г. Хитлера претставл>аће на овој свечаности командаит ратне морнарице г. Редер.

ПОЈАЧАНА ТЕРОРИСТИЧКА АКЦИЈА У ПАЛЕСТИНИ Париз, 1 јул (Телефоном) Вал тероризва у Палестннм појачан је. После атентата у Тел Авнву експлодирала је једна бомба у центоу Јерусалима у једној кавани. Једанаесг Арабл>аиа је ран>ено а 5 01 н>и* тешко. Војна команда наредила је да се јеврејсхе каване отсада мтварају у 8 чаоова увече. Јеврејска аутобуска предузеКа не раде до недеље.

писмо ИЗ ЛОНДОНА „Бонбардовање Пикадилна" Појачана терористичка делатност Ирске републиканске армије наишла је на најоштри|у осуду целокупне британске јавности

Лондон, крајем јуна Ирске бомбе, истина, нису иного опасне, јер их они који их праве и постављају не подешавају нарочито тако да могу озбилло иашкодити веКем броју мирних шетача пгто се у непрегледннм гомилама тискају кроз све лондонске улице Али ипак те бомбе узнемиравају н револтирају Лондонце. не рачунајукн тч- и револт штампе, која им из разумл>иви\ разлога поклања прве стра ннце. Јер ипак те бомбе највише шкоде само онима који би у другим приликама нај»ише раз>-мееан>а нмали за акцију једног народа којн тражи своја права. Борба, међугим, ирских националиста изазвала је против себе баш те широке масе Енглеза, који се с правом питају: шта су они појединачно, они који и сами имају суенше брига н борби, крнвн Ирцима, којн нх засипа^у бомбама, парчадима поломљеног стакла и камен>а? За акцију ирских националиста на тај начнн везани су епитети тероризма и нехуманости. На тај начин борба која треба да донесе права јед ном народу н која би као таква требало да улива поштовање чак н протнвмицима, данас се претвара у борбл' која иза знва пнушање код огромнихде лова британаких иаса. Тако се дешава да борцнма за национа.тна пра-ва Ирске, масе Ентле за које и саме сматрају да треба да се организују и припремају за заштиту и извојевање својих слобода — прете линчом, као обичним друмским разбојницима. * Ноћ нзмеђу слботе и недел>е била је у празом смислу речи ноћ бомбардовања Пикадилиа и читавог Вест Енда. Деветнаест лица пренето је у оближње болнице, повређено кишом стахла коЈе је летело са прозо ра н излога који су пуцали услед детонацнја. Један човек је теже озлеђен и изгледа да ће нзглбити вид услеа повреде окл Биви.готиЈе сс лот*ол 1Т.че баш у врел^е када оу из биоокопа и позориигта излазнле огромие масе света. Пикадили је био жив као у подне. Улице су биле покривеле димом од експлозија а ватре иоје се гдегде јавиле после тога, давале су слику правог разбојишта, којим су масе уплашеиих јуриле у паничном страху. Повређе ни су запоматали, а сирене бол ничких и ватрогасних кола уносиле су још већу пометњу. Веровало се у једном часу да је број повређених кного веКи. ЈвдновреаЈено чуло се и за дрлте експлозије и очекивале оу се и нове. Страх маса претворио се у гнев кад је полиција почела да хапси нека лица за која се веровало да имају везе са експлознјама. Како сарадник „Ренналд Њус" каже, те ноћи чуо се гтрви пут поклич п Линч>чјмо их!" Масе су прихватиле и полиција је једва успела да светину угаони са попришта све ирске канонаде. * — „Са злочиначким невођењем рачуиа о опасности у коју доводе лл-доке животе, пише Санде^ „Екапрес", Ирска републиканока војска чини испадза нспадом у Лонцсж&'. Прошла ноћ значила је најстрашнију серију атентата бомбама откако је ова терористичка акциЈа почела!" Лиот даље подвлачи да је ова серија експлозија дошла баш на дан када је Влада слободне Ирске прогласила Ирому републиканску армиЈу илегалном организацијом. Све експлозије, као што се види, припремљене су од једне групе лица која су пре тога била у меЈуусобном контакту. Јер експлознје су се одиграле на релатившо малом простору и у кратком временском размаку. У авим случајевима у паклене машине стављем је један исти екаплозив — гелионит. Експлозив је како се претпоставља донет у Лоидон аутомобилом из ут-трашњости. Сматра седа су овога пута и жене узеле 31гатног учешћа у организовању атентата: оне су, да би побудиле мању сумњу, експлозив. донеле у Лондон, а евентуално можда неке бомбе и поставиле. Сматра се уз то да оу атента-ј тори, оба пола, утлавном млад свет, између двадесет и двадесет пет година старости. ПолициЈа, која је одмах по ате«татима и у току читавог следећег дана ершила многобројн« претресе и хапшења, на илази и даље на све нове трагове. Занимљиво је истаћи да постоји мишљење да је број атентатора хоје је Ирока републиканска армија опреиила при

лично велики. На таЈ начин лон донској полицији нарочит^), а н полицнј'и чнтаве земље, веоиа је тешко да првти кретање свнх Ираца који у земљу дола зе. Поготово зато што нзгледа да једно лице обично нзвршк само један атентат, па потом обуставн даљу акцију за извесно време, да не би пало у очн полнцији. На место његоводолазе други, који акцију настав љају истом тактиком. Не треба напомињатн, разл'ме се, да се нарочита пажња обра ћа на све Ирце, како на оне који сада долазе. Како су Ирци и раније долазили у Енглес»су да траже посла н како велики број изрскнх радника заиста и зависи од упослења у енглеској индлч:трнје, то се, свакако, не може ни помишљати на потуно онемогућавање Ирцима да прелазе у Енглеску. И то не само зато што Је огромна већина Ираца који не припадају Ирској републиканској армнји, већ чак и осуђЈ-ју методе њеног рада и њен програм исто толико, ко.тико и Енглези, — него се њима уопште не може ускратити право слободног кретања кроз сае делове британске ииперије са простог радлога што су онн пуноправни грађани те Империје. Зато се н дешава да се подиз говором да траже посла у Енглеску пребаце доста лако н атентатори. Прича се тако, да цу двојица од атентатора од суботе, прс извесног времена на препоруку једиог ирског свештеника добили залослење у Лоднону. У неделуу полиција их је посетила у њнховим становима, на ређујућн им да се сутра дан по јаве ради саслушања. Међутнм, њнх сутрадан раз>-ме се ннгде није било. Полицији остаје само још да верује да ирскн све штеник није упознат са тим ка квнм су се све пословима бавили његови штнћеници. Или је можда и он ове своје штићенике препоручио исто тако „случајно", као што је „случаЈно" отворио своја врата у С *0 |С И|И 'и; 1111 Л- В"ЛР|1!» онај ироки свештеник, што је у позно доба ноКи када Је бегунац закуцао на његова врата, баш у својој Бнблнји читао

оне редове у којима се говори о „куцању и отварању". * Неколико часова после експлозије прошао сам кроз Пикалнли. Огромна маса света тискала се и пооматрала разбијене прозоре и пол \Т1ане огром не излоге на читавих 60—70 ме тара у круг од вслике рупе на тротоару која показује месго где је паклена машина експлодирала. Штета, како из новина вндим ценн се на 3 до 3,5 мнлиона динара. Међутнм, далеко важннје од питања ште те (која ће се у Нест Енду лако накнадити) јесте питање зашто су чланове Ирске реттубликаноке аржије повредили двадесетак нн крнвих ни ДЈ'жних, обичних ситних Лоидоноца? И међу њима чак и једно дете. Сви ти мали људи нису ништа крнви ни чему другомс, акамоли незгодама Ирске и

0К11 П0Н, Ј М ' № 3811^1™' |ср " "Х. Т својих слободш својих права. Ир№ . Ж '.ци У ои1 "Г етСт гЦ'Чпо тик%' К01керватив «и|у титике свмих екглеских вативаиа С обзирои н.ен.гу фактора ко)е сио а °?Г%* ЧУпрвом РМ5 1 црх«. ло што « Ир«а оддачи« " ову лруру со.туииЈу. то |е по лнткк. оне Ирске ™,0, се на челу иалаЈН г. Де Валера. Мећвтнм, политнка Ирске ре ПУблнкаиске а^шије иде |ошда .« од тога. Зато се можемо е правоч питати: к.кве су ко«цепиије о слободн сопстеевог иарола једие оргмимаинЈе ко|а се за остварење те слободе борн на једном програму по идејннм пршгципима далеко коЈгсервативгнијем и од програма самог г. Де Валере, а по метолама у толикој мери анархотерор>гстичким да изазива гнушање баш код свих слободоум ннх н напредних енглескнх маса, код којнх би у другим приликама требало да нанђе на одлучну потпору? М. Суђић

Но прослави Удружења пријатеља Пољске у Поризу приређене су велике манифестације пријатељства према Пољској Прослави је присуствовао н г. Лебрен Парнз, 1 јул

Авас јавља: Јуче поподне на Сорбонн је при ређена свечаност поводом 20-годи шн>ипе француског удруженл пријате.м Пот>ске. Говорећи на тој свечаностн, генерал г. Горецки. изиеђу осталог. је иајааио: „Франууско-пол>ско пријател>ство, које је ушло у нсгорију и које је засновано на нашим нелобедн бим снагама, данас је чуаар части и слободе према ко.че се упиру по гледи целога света. Цео свет ана да Француска и П ол>с * а желе мир. Али, цео свет исто тако зна, благодарећн речнма управљача наших земаља. благодареКи всто тако мирном и одлучном ставу наппп дчЈЈу Впи" Јл тим снази наших војсаха, да Ке По.т>ока и Франџуска одбитн сваку поараду њихове части и н>ихове слободе". УзнмајуКи тахође реч иа овоме

Турска Велика народна скупштина једногласно ратификовала француско турски споразум После гласања, министар иностраних послова г. Сараџоглу одржао је говор о значају пријатељства између две зеиље Анкара, 1 јуп Анатолска Агенција јавља: Велика народна скупштина, као што је већ јављено, једногласно је, т. ј. 334 поспаника, изгпасала, уз бурне манифестације, законски нацрт о ратификацији француско-турских споразума, којим се коначно решава гранично питање између Турске и Сирије и Искендерунски Санџак припојава Турској. Министар иностраннх послова г. Сараџоглу, тим поводом одржао Је говор, коЈи је преношен преко радија, а у коме Је нагласио да атмосфера нскреног н лоЈалног приЈател>ства, коЈа Је увек владала између Турске и Француске, чак и у наЈтежнм тренуиима преговора, сада Је Још ведриЈа и бол>а но икада раниЈе. Г. Сараџоглу Је затим нагласио да Је споразум између Турске и Француске у потпуностн мирол>убив. Више посланика у своЈим говорима такође су нагласили велики значаЈ турско-француског савеза. Ратификовање поменутог законског наирта извршено Је по хитноЈ процедури. У РУМУНИЈИ СЕ ОЧЕКУЈЕОГРОМАН ПРИНОС ПШЕНИЦЕ Вугурепгг, 1 јуа (ТелвАоном) „Твипул" саанаје и Мшистарства поАопрнвреде да ке овогодншн>а жетва донет* 330.000 ввгоаа пшеН1где. Од тогв Ке се вв у*утрашв>е оотребе утропвгга 300.000 ввгоеа, тако да Ке вв навов естати 30.000 вагона ■ још 50.000 вагова од прошлогод!ппн>е жетве. Г. Сараџо

свечанам ск>*пу. генерлл г. Веган јв величао пол>ску воЈСку. потсвћајуКи на »чудо са Висле", у коме су учествовале младе пол>ске трупе пре 20 годииа. „Француска познаје додао је генерал г. Веган, вредност поасхс војске која је данас још веКа благодареКи дугогодишн>ем раду на тлу чијн сваки део потсеКа на стару с-\аву. Француока зна колнку снагу Пол>сха улаже делу права и ии8Н А, «ације". На крају је говорно поллки ам басадор г. ЛукашијевиК, којн је одао признање раду Удружења при јател>а Пач>ске. Г. АЕБРЕН НА ВЕЧЕРИ ПРИЈАТЕЉА ПОЉСКЕ Парив, 1 јул Д ам* .'»«»»>■ Претседннк Рвпублнке г. Лебрен и многе утледне личности ме1Ју којнма и румунски амбасадор г. Татареаеу. прнс>хтвовали су вечерас фраиц>-ско-пол>ској свечаности на Сорбонн. којој је претседавао г. Де Монзи. Министар гра])е» вина говорио је том приликом о Француоко-поллком пријател>сг8у, које веК одавно постоји, истакав ши препород који је иввршнлв Пол>ска под владом маршала Пилсудског. ГОВОР Г. МАРЕНА А Пврнв, 1 јул Авас )ав.т>а: На француско-полхлсој прослави. поред осталнх, узео је реч и бивши министар г. Марен. који је цитирао повнату Мишлеову фразу, коЈа гласн: ..Французи и Подлци повешКе ^в^т^Оии су авангарда братства у краљ^борис обилази крајеве опустошене поплавом Софнја, 1 ју А (Телефоном) У току ноКи Крал> Борис је отпутовво у Севлнјево васебннм вовом. Кра .ђ Борнс Ке твмо лнчно руководити акцијом зв помагањг пострадалнм од квтастрофалне поплаае. Н. лицу мест. с« »Л и, д „„ претседннк Собраљ, Муш.вов, е. неколико инннстар. , н.ролннт посланкхв. послан"ици енгле" ске радничке странке у данцигу ПАТ јавл,.: Да '""' Г ' 1 '»» У Двниигу боравн делегацн« странке* 8 краљ кдролг одговарајући на престону беседу подвукао је одлучност румуније да брани своје интересе Б У*У Р ешт, 1 ј ул Гио/чк (Телефоном) одборои к Р аГк. р " РА / в Г ИТ>рнта V »р^сто^ в ^Гк Л7 ор ...»прнл„о. "г; тражн И1гаГ т. „ поседа други, др . мшлл, влн ,е чврсто решенв да о браин сао,е поседе неокр.^не н ие-

0

Г