Učitelj, Sep 01, 1909, page 36

36 УЧИТЕЉ

уопште веома развијено. Мождани део који му припада, Крућепсерћајоп, заузима код многих кичмењака од прилике половину целе мождане површине. Оно је закржљано само код вајвиших и претежно код сисара који живе у води (Сејасееп).

Периферни органи за мирис налазе се код кичмењака У Весело обасјола носа између лежишних ћелија као т. зв. ћелије за мирис или невроепителне ћелије, које на површини слузокоже прелазе у прамене маљице. Развојно-историјски треба их схватити као периферијске ганглијске ћелије. При обичном дисању ваздух не допире директно у Веојо оПасфома, него само помоћу дифузије. Још је у питању, да ли и т. зв. Јакобсонов орган. (Отсапоп уотегопаваје) у предњем делу носно преграде, који је на пр. код гуштерова и змија врло јако развијен, а и човек није потпуно без њега, служи чулу мириса.

Број квалитета мириса, необично је велики. Као и осећаји укуса, тако се и осећаји ми; иса радо везују с овима и осећајима, додира. Нарочито су многи привидно прости квалитети мириса постали из суделовања надражаја додира и мириса. Многе мирисаве материје не утичу само баш на окончења нерава за мирис, него и на нерве Тлеепштиз-а и (Поззорћагупсепз-а.“ Потсећам вас

на пр. на сладуњави укус, који има хлороформ поред свог специ-

фичног мириса, или на силно овећање, које изазива формол или амонијак.

Досада се није успело, да се класификују или у одређени низ уреде квалитети мириса, као што је то лако могућно код виших чула: слуха и вида.

Лине је године 1756 у своме Атпоеп ађев асадеписае поделио мирисе на т класа. Он је разликовао: Одогег атотае, Ттаотапев, атпиђтозјас, а асећ, ћтени, јаебл и пацзеозј. Ипак се није могла одомаћити ни ова нити која од многих доцнијих подела Овде вам наводим само најновију поделу чистих мирисавих материја, коју је дао Цвардемакер. с примерима за сваку класу:

1. Етарни мириси: етилестер, етар. кетон. 2. Ароматски “ евкалиптол, ментол, анисово уље. 3. Балсамски > љубичица, ванила, кумарин.

1 моћи ћотев, Апаћ. Неће, 1998. ев.-ХТ.

2 Упореди оаатаетакет, Мед. Тајдзевг. У. бепеезк., 1899, стр. 113. 8 Упореди Атопвоћу, Атећју 1. Рћув., 1886 и Атећиу 1. Гатупеој. и ВЕтпој,, 1894