Adam Bid

АДАМ БИД 44

и блага девојка успела да наведе Хету да отвори срце. Тамнички капелан је мало прек човек.

— Али све је то узалудно ако Дајна не дође рече Адам тужно.

— Да сам о том раније мислио, предузео бих кораке да је пронађем — рече г. Ервајн; — бојим се да је сад сувише доцкан... _Е, Адаме, ја сад морам ићи. Покушајте да се ноћас мало одморите. 360гом. Доћићу сутра ујутру рано.

ЧЕТРДЕСЕТ ДРУГА ГЛАВА. Лон суђења.

Идућег дана, у један сат, Адам је био сам у својој суморној собици; сат је стојао на столу пред њим, и као да одбројаваше дуге минуте. Није знао шта ће рећи сведоци на суђењу, јер се није хтео обавештавати ни о чему, ужасавајући се од свих појединости у вези са Хетиним хапшењем и оптужбом. Тај честити и активни човек, који би полетео у сваку опасност и у сваки напор да ослободи Хету од неправде или несреће која би јој претила, осећао се немоћан имајући пред собом неизлечиво зло и патњу. Осетљивост, која би се претворила у неодољиву акцију снаге тамо где је акција могућна, претварала се сада или у немоћан бол — кад је била принуђена да буде пасивна — или је тражила излаза у мислима да суди Артуру. Енергичне природе, подобне за сва напорна дела, често узмичу пред несрећником који безнадежно пати, као да немају срца. Гони их претерано јак бол. Повлаче се по несавладљивом инстинкту каошто би се повукли, пред клањем. Адам се најзад решио да Хету походи, само ако она пристане да се види с њим; мислио једаби састанак с њим можда ипак био за неко њено добро; да би можда попустила у оној тврдокорности о којој су му говорили. Кад би видела да он није љут на њу због свега што му је учинила, можда би њему отворила своју душу. Али та је одлука била страховит напор за њега; он је дрхтао при помисли да је види про-