Adam Bid

514 ЏОРЏ ЕЛИОТ

и за часак је само то осећала; затим јој плануше образи, и она, не смејући се осврнути, остаде стојећи, очајна ште не може да рекне добро јутро у мирном пријатељском тону. Кад Адам виде да се она не окреће, и да неће спазити осмејак на његовом лицу, побоја се да не помисли да је одиста љут, те јој приђе, тако, да га је она морала погледати, и рече, смешећи се:

— Зар ви, Дајна, мислите да сам ја код куће јеж

— Не — рече Дајна с плашљивим погледом не мислим. Али би вас могло много задржати кад би ствари своје нашли испретуране. И сам Мојсије, који је био благо од човека, падао је каткад у јарост.

— Е, онда ходите да вам ја помогнем да ствари растуримо, и опет их наместимо каошто су и биле — рече Адам, гледајући у Дајну нежно. — Како видим, ви постајете достојна сестричина своје тетке, што се тиче тачности.

Они дакле почеше тај мали посао заједно да раде; али се Дајна није била још толико умирила да би могла што одговорити, и Адам је гледао у њу некако нелагодно. У последње време, премишљао је у себи, Дајна све нешто није задовољна с њим. Није више тако нежна и искрена према њему као пређе. Он би ето хтео да она погледа у њега, и да буде тако расположена, каошто је он, при том малом забавном послу. Али Дајна не погледа у њега; било јој је лако избећи да погледа у лице тога високог човека. А кадна послетку не беше више шта да се праши, нити би више разлога да он остане поред ње, Адам не мога издржати, него поче мало молећивим гласом:

— Дајна, да ли ви нисте нешто љути на менег Да ли ја нисам што рекао, или учинио, те ви због тога мислите ружно о мени2

Њу ово питање изненади, али јој у исти мах би лакше од њега: осећаји њени узеше други правац. Она: погледа у њега, сасвим озбиљно, готово са сузама у: очима, па рече: : ·