Adam Bid

АДАМ БИД 517

тебе, то је сигурно; и он би те зацело заволео, само кад би још остала. Али он је упоран као гвожђе, не можеш га никако окренути, него све мора да буде онако како он хоће. А он би био красан муж за сваку девојку, била која била; тако је угледан и паметан. И мало их је који би умели тако волети као он; мило ми је погледати му очи кад дође да се умиљава и врти око мене.

Дајна је покушавала да се извуче испод Лизбетиних погледа и питања, налазећи једнако нека ситна посла по кући, због којих је непрестано излазила; а чим, пред вече, дође Сет, она метну капу на главу и пође. Дајни беше врло тешко да каже последње збогом; а још теже јој би кад се, већ у пољу, обазрела, и видела стару Лизбету да још стоји на капији, и да ће гледати за њом док се, као нека бледа мрља, скоро сасвим не изгуби за њене старачке и слабе очи. Кад се пред последњом оградом још једаред окренула, Дајна се молила Богу: „Боже љубави и мира, буди с њима. Дај им радости за све оне дане у којима си их уцвелио, и за све године у којима су јада допадали. Твоја је воља што се ја растајем с њима; дај да увек вршим само Твоју вољу“.

Лизбета се најзад врати у кућу и седе у радионицу, близу Сета, који је тамо удешавао комадиће струганог дрвета, донете из села, од којих је хтео начинити кутију за ради дати је Дајни кад буде пошла.

— Ти ћеш се видети с њом у недељу, пре него што оде — биле су јој прве речи. — Да си каошто ниси, ти би је наговорио да дође с тобом у недељу у вече, да је још једном видим.

— Није тако, мати; Дајна би и сама дошла још једаред, кад би налазила да треба да дође — рече Сет. — Не би било потребно да је ја наговарам. Она сигурно мисли да би ти била на досади кад би поново дошла само зато да ти још једаред каже збогом.

— Не би она ни помишљала да иде, знам ја, кад би само Адам њу заволео, и хтео да је узме за