Adam Bid

АДАМ БИД

= 1

555

Адам није смео- даље молити, јер Дајнин глас није био глас ћудљивости и неискрености. Само му је то падало претешко; очи му се замаглиле кад је погледао у Дајну.

— Али могућно је да ћете некад осетити задовољеност... да ћете осетити да ми се можете вратити, и да се више никад не растајемо, Дајна 2

— Морамо се покорити, Адаме. Временом ће се наше дужности расветлити. Може бити, кад се вратим свом пређашњем животу, да ће све те мисли и жеље ишчезнути као да их није ни било. И тада ћу знати да брак није мој позив. Морамо чекати.

— Дајна — рече Адам жалостиво — не може бити да ви мене волите каошто ја вас волим, јер у том случају не би било сумњања. Али јеи природно да ме не волите тако, јер ја нисам толико добар као ви. ја са своје стране не могу сумњати да ли добро чиним кад волим најбоље сворење које ми је Господ дао да познам.

— Не, Адаме; мени се чини да моја љубав према вама није слаба; јер моје срце очекује ваше речи и погледе као мало дете што очекује помоћ и нежност од јакога, од ког зависи. Да је мисао на вас слабије овладала мноме, не бих се ја бојала да може постати идол у храму. Али ви ћете ми уливати храбрости, нећете ми сметати да покушам покорити се до крајности.

— Хајде да изађемо на сунце, Дајна, и да се прођемо заједно. Нећу рећи више ниједне речи која би вас узнемиравала.

Изађоше, и пођоше у поље где ће срести Појзерове на повратку из цркве. Адам рече: „Узмите ме под руку, Дајна“, и она послуша. То је била једина промена у њиховом држању откад су последњи пут шетали заједно. Али сва жалост, што ће Дајна отићи, и неизвесност како ће се све свршити, све то није могло лишити Адама сласти од сазнања да га Дајна воли. Решио је да ће остати код Појзерових цело вече. Да буде што може дуже поред ње.