Adam Bid

АДАМ БИД __ 537

обема рукама, и стаде играти око ње сметајући јој својом нежношћу.

— А где сте ви, Адаме, за певање, данас Шта је то било2 — упита Појзер.

— Хтео сам да се састанем са Дајном; она одлази сасвим скоро — рече Адам.

— 0, младићу можете ли је какогод наговорити да остане2 Нађите јој каквог доброг мужа у овој парохији. Ако то учините, опростићемо вам што сте данас изостали од цркве. Али у сваком случају она неће отићи пре жетвене прославе, у среду, кад и ти мораш доћи. Доћи ће Бартл Масе, а може бити и Крег. Сигурно да дођете, у седам. Жена не дозвољава доцније.

— Да, доћићу, ако узмогнем. Али ја често не знам унапред шта ће бити, јер ме посао задржи дуже него што сам мислио. Ви ћете остати до краја недеље, Дајнаг — рече Адам.

— Да, да, остаће, не примамо никакво не — рече Појзер.

— Нема никаквог нарочитог разлога да хита рече г-ђа Појзер. — Оскудица је тамо стално, нема да жури да кува. |

· Дајна се насмеши, али не обећа ништа; прођоше већи део пута разговарајући о другим стварима, застајући на сунцу да гледају, час чопор гусака што пасе, час нове стогове, час крушку која је преродила. Нанси и Моли су измакле да пре стигну кући; иду напоредо, а свакој у руци молитвеник, увијен у џепну марамицу, из којих су умеле прочитати само амин и велика слова.

Свака би се доколица могла сматрати хитањем ако би се упоредила са шетњом кроз поље на сунчаном дану; на повратку из цркве; а такве су шетње биле у обичају у оно старо, доконо време, кад је лађица, што је лагано клизила каналом, била најновије чудо брзине, и кад је већина молитвеника била повезана у мрки кожни повез, и математички тачно се отварала све на истом месту. А у наше време је свршено са доколицом; отишла доколица куда су отишле и пре