Adam Bid

———— о __

АДАМ ВИД 539 кола са јечмом како заокрећу Појзеровој кући, и чуо жетелачку песму која се пела и спуштала као талас. Слабији и слабији, и са све већом даљином све лепши, ти.звуци, иако су поступно тајали, стизали су ипак до њега кад се приближавао на потоку у Врбаку. Ниско залазећи сунце ширило је своје зраке по падини бинтонских брда, и претварало стадо оваца у бљештаво светле мрље; обасјавало је и прозоре Адамова дома,

те су буктали боље него ћилибар и аметист. Адаму;

се учини као да је у великом храму, и да је она песма у даљини црквена песма.

Чудновато — мислио је — како ови звуци иду човеку право у срце, скоро као погребна песма, иако казују о најрадоснијем добу године, и о времену кад су људи пуни захвалности. јер, тешко је човеку од свега што се завршава; у основи сваке наше радости има по један растанак. То је као оно што ја осећам за Дајну; никад не би био дошао до тога да помислим да ће њена љубав бити за мене највећи благослов, да се није оно, што сам ја држао да је благослов, извило и отргло од мене, и оставило ме у такој беди да сам гладнео и жеднео за нечим бољим.

Адам је рачунао да ће се видети с Дајном то вече, и добити њен пристанак да је прати до Окбурна; а том приликом би тражио од ње да му одреди време кад може доћи у Снофилд, да види да ли се најзад неће морати одрећи и последње и најбоље наде коју је у себи хранио. Док је довршио неки посао код куће, и преобукао се, прошло је доста времена, и седам је избило пре него што је пошао к Појзеровима; било је дакле у питању, да ли ће, и ако добро опружи корак, стићи тамо на ростбиф, који долази после пудинга са шљивама, јер код г-ђе Појзер вечера почиње на минут тачно. Чегртало се у велико ножевима, калајним тањирима и плеханим бокалићима, кад Адам уђе у кућу; али брујање гласова се није чуло: изврсни ростбиф, и то послат на дар, био је и сувише озбиљна ствар за ове раднике, та се пажња није могла делити, баш да су и имали једно другом што да рекну